Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Propada kapital od milijardu i po dolara

Propada kapital od milijardu i po dolara

Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.Vraćen duh zadrugarstvu

Piše: Branislav GULAN

Srbija ima više od 32.000 neзaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. To su podaci iz januara 2018. godine. Neshvatlјivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji bi trebalo da se uklјuče u proces polјoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prlјav kapital. To su i milijarde izgublјenog kapitala. Kako se kaže, ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 milijard dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi.

Da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, drugačije bi bilo. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemlјama. Ovako, imamo hilјade nezaposlenih stručnjaka, prazna naselјa – sela (od 4.709 selјa – sela za deceniju i po će nestati njih 1.200) i nekoliko latifundija. U 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 500 sela nema puta, a u 400 njih nema nijedne prodavnice pa moraju na put da kupe hranu! Da bi se sprečile te neželјe pojave krenulo se u akciju ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu dana osnovano je 310 novih zadruga. Da je to mnogo najbolјi dokaz je činjenica da je Srbija proteklih godian bila zemlјa ukojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Država je prvi put posle sedam decenija odlučila materijalno sa 25 miliona evra bespovratnih sredstava da pomogne zadrugarstvo. Tako je i vraćen duh zadrugarstva. Za sada se ne govori o povratku oduzete imovine posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država za takvu akciju nema novca. Povraak zadrugarstvu predstavlјa i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali polјoprivrednici u Srbiji, ukoliko se neudruže ne da će propasti nego će nestati. Jedini put za udruživanje i opstanak su – zadruge! U Akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ koju vodi Milan Krkobabić, ministgar za regionalnhi razvoj u Srbiji, do sada je, za dve i po godine, 95 zadruga dobilo bespovratno oko milijardu dinara. Očekuje se da će i u 2019. godini  bespovratno biti podeljeno još oko 700 miliona dinara za 60 zadruga.

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa usvetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hetkara zemlјe i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan sveski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u blizu 800.000 zadruga. Procenjuije se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Novo u udru7živanju zadrugara u Srbiji prilikom osnivanja zadruga je to što sad u njih unose samo svoj proizvod. Cilј je da ga kroz zadrugu što jeftinije proizvedu, zatim prodaju i naplate!

Postavlјa se pitanje da li ova država zaista hoće latifundije, a sve nam je veći prazan prostor? Posebno na jugu Srbije u pet najugroženijih okruga i to u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu. Pa, recimo, migranti kad pređu granicu nemaju gde da se sklone i popiju čašu vode, sve je sablasno pusto. Istraživanja su pokazala da, zavisno od regiona zemlјe, u 50 do 80 odsto zemlјoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog polјoprivrednog inženjera, što je neshvatlјivo i neprihvatlјivo.

Prema podaciak Zadružnog saveza Srbije, od maja 2017. godine, u njoj je bilo registrovano oko 2.600 zadruga, od čega je 1.548 polјoprivrednih.. Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama (donet je 29. decembra 2015. godine), uskladilo jue oko 2.000 zaruga. U Srbiji je tada postojalo 50.000 zadrugara (osnviača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnh saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori.

Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac), u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu, kao treća zadruga na svetu. Nјen osnivač, egangelistički kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnui svest. Organizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samo pomoći, udruživanjem novčanih sredstava.

Plјačkaška privatizacija

U plјačkaškoj privatizaciji obavlјenoj uz pomoć države, Srbija je od 2000. do danas izgubila oko 100.000 radnika u polјoprivredi i prehrambenoj industriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja… Kako je moglo da se očekuje da agrobiznis kompanije profitabilno posluju i budu održive kada nemamo održivost lјudi koji bi trebali da rade u lјima?

Dakle, ima nnogo novih obaveza. Mnogo posla na putu da se bar približimo po konkurentnosti. Prosečnu ekonomsku veličinu polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji dominantno opredelјuje sektor porodičnih gazdinstava (i9ma ih 628.000),  jer on učestvuje sa 99,5 odsto u ukupnom broju polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Nјihova prosečna veličina je 4,5 hektara. Inače srpski selјak kaska za Evropom. Jer, mere države mu onemogućuju da bude konkurentan! Vrednost agrarne proizvodnje u SRbiji jnje do 4,5 milijardi dolara. Ili po hektaru se kreće oko 1.000 evra. To je nekloliko puta manje od onih sa kojima hoćemo da budemo konkurentni. U tome i treba tražiti uzroke zašto agrar Srbije  u poslednje tri decenije ima stopu rasta od samo 0,45 odsto. Ili nešto bolјe od 2000. godine 0,61 odsto!

 

Ako nema, uvoziće se

Ukolioko tako ostane, dakle, nedođe do udruživanja,uticaj će biti takav da će mali proizvođači, kojih je u SRbiji ponajviše će nestati. Veliki će ugušiti male proizvođače. Posebno one sa gazdinstvima veličine do 50 hektara. Ili one najmanje sa 2,5 do 10 hektara. Bilo da se radi o stočarstvu, bilo o ratarstvu ili mlekarstvu. Ukoliko se neudruže – oni će nestati. Jer, neće biti konkurentni. Srpsko tržište to neće osetiti jer će imati dovolјno hrane. Uvoziće se, čak i ona dobijena od stoke hranjene sa GMO hranom. To se već sada  oseća sa uvozom mleka, svinja… U 2015. godini je uvezeno 437.000 živih svinja, 18.000 tona mesa i 35.000 tona mesa treće klase… To je bilo i u 2016. i 2017. godini! Inače, i EU svkodnevno iam viška od 50 milioan svinja.

 

 

 

 

 

Reforme.

Do 2000. godine bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Država nije problem po sebi, ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija danas je – to! Džabe agraru strategija, kad nema akcije

privremenom radu! Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.

PREDLOG

MERE ZA REFORME

 

Neophodne mere koje treba preduzimati za ostvarivanje cilјeva i priori­te­tnih pravaca razvoja u regionalnom i razvoju agrara Srbije:

 

NA NACIONALNOM I POKRAJINSKOM NIVOU

Za promenu stanja na selu i polјoprivredi neophodna je politička volјa, upo­rnost i is­tra­jnost. To je prvi preduslov za zaustavlјane negativnih tendencija u ovoj oblasti.

- Jer, za poslednje tri decenije agrar u Srbiji je imao stopu rasta od samo 0,45 odsto. Od 2000. godine do danas vodilo ga je 13 ministara! Važeća Strategija razvoja polјoprivrede od 2014. do 2024. godine (delo je 200 naših eksperata u ovoj oblasti) predviđa dve nerealne stope rasta. Jednu od 9,1 odsto, a drugu blažu od 6,1 odsto godišnje. U prvoj 2015. godini primene pad je bio osam odsto, zatim u 2016. godini rast od osam odsto, pa u 2017. godini pad od oko 10,7 odsto. Dakle, imamo strategiju želјa! Postojeća Strategija razvoja polјoprivrede Srbije je nerealna i netačna! Ona pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom sa realnim podacima i pretpostavkama. U tome je potrebno koristiti realne podatke, sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva (ima ih oko 631.000), sa osloncem na sopstvene snage!

 

Po­sle toga sledi niz aktivnosti kao što su:

 

-           donošenje deklaracije Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede. To bi trebalo doneti konsenzusom u parlamentu – uz pu­nu sa­glasnost svih poslaničkih klubova;

-           pored deklaracije treba doneti strateška dokumenta razvoja sela i polјopri­vrede u skupštini s jasno definisanim cilјevima, pravcima, prioritetima razvoja i ko­nkre­tnim merama za njihovo ostvarivanje;

-           sve ovo treba da prati i snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, pre svega, agrarnog budžeta (postoji zakon da to bude pet odsto budžeta, ali e nepoštuje) razvojnih fondova s ja­sno ra­zra­đe­nim merama agrarne i ruralne politike i konkretnim, pro­fi­ta­bi­lnim razvojnim pro­gra­mima u seoskim područjima. Za to je potrebno da postoji i agrarna banka, kao svuda u svetu;

-          posebno ističemo neophodnost namenskog, racionalnog i ekonomski opravda­nog ko­rišćenja i onako oskudnih finansijskih – budžetskih i fondovskih sredstava. Sr­bi­ja ima značajan fizički kapital – obradive površine (oko 4,1 miliona hektara, a koristi se 3,35 miliona hektara), livade, pa­šnja­ke, šume, vo­de, a takođe i lјudski kapital. Jedino je og­ra­ničen – finansijski ka­pi­tal. Zbog toga mora se zaoštriti ekonomisanje ovim kapitalom, pre svega, namenskim i racionalnim korišćenjem, kao i pra­će­njem njegovog efektuiranja u dužem i kraćem periodu;

-           i s tim u vezi podsetili bismo na komentar italijanskog pisca Lampeduze (Giuseppe Tomasi di Lampedusa, 1896–1957) u ro­ma­nu Le­o­pard: „ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti“, a sada je već pet minuta do dvanaest

 

Na lokanom nivou

-           Brzo doneti strateška dokumenta lokalnog i seoskog razvoja u svakoj sre­di­ni, s jasno definisanim cilјevima, prioritetima i programima razvoja;

-           Konkretnim i detalјno razrađenim merama za njihovo ostvarivanje uz neo­phodnost fo­rmiranja agrarnog budžeta na gradskom i opštinskom nivou. Pa­ra­lelno s tim po­tre­bno je formirati ekspertske timove tzv. LOKALNE AKCIONE GRUPE (LAG) na tom nivou;

-           Izvršiti analizu i snimanje stanja prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, tzv. mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača. Na teritoriji opštine to moraju biti pro­fi­ta­bi­lni programi, tržišno i izvozno orijentisani, zasnovani na komparativnim pre­dno­stima rejona – radi smanjenja troškova i povećanja konkurentnosti. S obzirom na iz­ra­žene klimatske promene, s jedne, i agrohemijske i pedološke promene, s dru­ge strane, treba razmotriti mogućnost uvođenja novih bilјnih vrsta i sorata koje se mo­gu prilagoditi novim uslovima, uz primenu novih tehnologija;

-           Iznalaženje finansijskih sredstava, pre svega, iz sopstvenih izvora, odnosno op­šti­nskih prihoda. Progresivno oporezivanje bogatijih slojeva, odnosno građa­na. Po­je­dine opštine i gradovi, već nekoliko godina, imaju solidne prihode od izdavanja dr­žavne zemlјe u zakup. Zar se od tih prihoda nije moglo izdvojiti 5–10 odsto u ru­ra­lni budžet. Tu su i ino fondacije, pre svega i IPARD fo­n­dovi. Još uvek nemamo spre­mne projekte za ove fondove koji su se aktivirali nakon po­četka pregovora s EU;

-           Dobro je što smo krenuli u novu organiazciju zadrugarstva u Srbiji. Država je prepoznale probleme kao i da ih može rešavati kroz razvoj zadrugarstva. A, to se odnosi na delove Srbije koji ostaju prazni. Posebno na jugu Srbije. Cilј je ujednačen regionalni razvoj. Vraćen je duh zadrugarstva, ponudili smo nove projekte u zemlјoradničkom zadrugarstvu – no­vi mo­del zadruge, zasnovan na ZADRUŽNIM I ETIČKIM vrednostima i pri­nci­pima. Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga, a sad je za godinu i po dana osnovano više od 320 zemlјoradničkih zadruga! Dakle, itneresovanje postoji. Ide se u osnvianje specijalizovanih, a već imamo i složene zadruge. Država će u prve tri godine za razvoj zadrugarstva bespovratno uložiti 25 miliona evra! Cilј je da se pomognu mali, sitni proizvođači;

-           Razvoj klastera i udruživanje subjekata po fazama proizvodnje, od trpeze do nji­ve, od­nosno jačanje horizontalne i vertikalne koordinacije, s obzirom na to da su ove veze po­ki­dane tokom procesa privatizacije, u proteklih 30 godina, a nove ni­su izgrađene;

-           Intenzivirati saradnju s dijasporom. U svetu postoji četiri miliona lјudi sa ovih prosnjtora koji imajukaptial od 80 milijardi dolara. Svake godine održavati radne sastanke lokalne samouprave sa dijasporom na temu mogućnosti njihovog investiranja u konkretne razvojne programe koje nudi lokalna samouprava ili pak koje oni nu­de. Ovaj model je dao dobre rezultate u Kini, Tajlandu, Kipru, Iz­ra­elu. Zašto da lo­kalne samouprave ne budu istrajne u saradnji s dijasporom. Mo­ramo učiniti sve što je u našoj moći da oni, ali i mi, prepoznamo obostrane in­terese u toj saradnji; Treba osnviati ,,srpske kuće” u mestiam gde oni žive gde bi se kupovali proizvodi sa naših njiva i iz naše prerađivačke industrije;

-           Predlažemo formiranje razvojne banke dijaspore, gde bi oni deponovali sre­dstva, fo­rmirali upravni, nadzorni odbor i skupštinu. Od svojih članova izabrali bi di­re­kto­ra i utvrdili kriterijume za raspodelu tih sredstava, zatim vo­dili računa o na­me­nskom korišćenju istih kao i o njihovom efektuiranju, pre svega, s ekonomskog stanovišta. U prioritetu ove institucije bili bi pro­grami i projekti koji se od­no­se na selo i polјoprivredu. Od stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju posle 2000. godine u agrar je odlazilo samo 0,6 do najviše 1,7 odsto;

 

 

Nestajanje Srbije

-           Imamo 4.709 naselјa – sela u Srbiji. Od toga njih 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 naselјa – sela ima manje od po 100 stanovnika. Sa nestajanjem sela i sve manjim borjem stanovniak nesaje i Srbija! Treba stvarati uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća u vanpolјoprivrednim de­latnostima koje se naslanjaju na polјoprivredu, zatim za razvoj zana­tstva, kućne ra­di­nosti, konsultantskih usluga, seoskog turizma, itd.;

- Od poketanjlјa akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, koju vodi minsitar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, za dve i po godine u Srbiji je osnovano 474 nove zadruge. Do tada Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zaruga. Sa ovim je vraćžen duh zadrugarstva. Sad se čeka i vraćanje neopravdano oduzete zadružne imovien posle Drugog svetskgo rata. Jediono udruženi zadrugari mogu da opstanu i otanu. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati!

-           Besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Pojednostaviti procedure za dobijanje neophodnih dozvola, najduže 5–7 dana. Oslobađati nove firme, 2–3 godine, op­šti­nskih po­re­za i doprinosa, dok ne stanu na noge, a onda će se prihodi u opštinskim bu­džetima uvećava­ti. Davati im dobre lokacije i besplatnu infrastrukturu. Nјihova je obaveza da imaju pro­gram zaštite životne sredine i da zapošlјavaju ne­za­po­sle­ne s teritorije opšti­ne. Sve to medijski i marketinški dobro propratiti.

-           Lobiranje za svoju sredinu treba obavlјati institucionalno i vaninstituci­o­na­lno. Koristiti sve moguće kanale i veze za privlačenje ino i domaćih pa­rtne­ra u so­pstve­nu sredinu. Aktivirati intelektualni kapital – znanje – u ovoj oblasti na svim ni­voima, po­sebno lokalnom u proizvodnji, uslugama, ali i u administraciji. Ovde uklјu­čiti mlade visokoobrazovane stručnjake s evidencije nacionalne službe za za­po­šlјavanje (Imamo 32.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka. To je mrtav kapital od 1,5 milijardi dolara koji je uložen u njihovo školovanje). Cilј je da zajedno sa starijim kolegama analiziraju stanje, rade programe, biznis pla­nove, studije slučaja itd., stvarati uslove za zapošlјavanje nezaposlenih in­že­nje­ra, ekonomista, pravnika, prehrambenih tehnologa, in­fo­rma­tičara, veterinara, le­ka­ra i drugih struka. Davati im besplatne placeve za kuće ili stanove, adaptirati im na­puštene kuće, uselјavati ih u njih, kako bi ostali na selu. Posebno se treba angažovati u srednjim polјoprivrednim školama (ih ih više od 70) kako bi mladi posle završetka škole ostajali u selu na imanjima roditelјa da rade. Cilј je da postanu robni proizvođači;

-           Obavezna obuka na lokalnom nivou stanovništva, posebno proizvođača u zi­mskom periodu u organizaciji i finansiranju lokalne samouprave. To treba da bu­du seminari iz agronomije, ekonomije, prava, informatike, zdravstva, pre­hra­mbene tehnologije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, turizma, mo­de­rni­zacije lo­ka­lne samouprave, itd. To je neophodno u XXI. veku radi povećanja od­r­žive konku­re­ntno­sti na lokalnom nivou;

-           Mogu se adaptirati postojeći domovi kulture, zadružni domovi i zapuštene ško­le. Mogu se privesti prvobitnoj nameni ili ih pretvoriti u etno centre, mu­zeje sa seoskim sadržajima, ugostitelјske objekte s lokalnim specijalitetima, fi­skulturne sale itd… S tim u vezi postavlјa se pitanje mogu li se oni sa­mo­fi­nansirati ili je neophodna budžetska podrška lokalne samouprave? Infrastruktura je neophodna i sta­­rima i mladima na selu. Ovde posebnu ulo­gu imaju mesne zajednice s projektima iz infrastrukture, školstva zdravstva, spo­rtskih, lovačkih, kulturnih aktivnosti, itd;

-           Imaju li lokalni biznismeni i uspešni preduzetnici i društvenu odgovo­rnost u razvoju sopstvene sredine? Više koristiti mogućnosti jačanja javnog i privatnog pa­rtnerstva na lo­ka­lnom nivou. Podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Jer, u Srbiji godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 beba! Rađanje je na nivou od 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, što je katastrofalno! Za postizanje bolјih rezultata u većoj agrarnoj proizvodnji (godišnja vrednost se kreće od četiri do pet milijardi dolara, zavisno od ćudi Boga) potrebno je da mali proizvođači sa prosekom 2,5 hektara postanu robni proizvođači! Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po hektaru je oko 1.000 evra. To je veoam malo i na nivou nisko razvijenih zemalјa.  Potrebno je više akcija na svim nivoima, posebno na lokalnom.

- Gde se Srbija danas nalazi najbolјe poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima 1,97 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 34.100 dolara! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 33 milijarde dolara i nacionalni dohodak je do 5.000 dolara po stanovniku!?

- Učešće polјoprivrede u BDP Slovenije je 2,3 odsto, a u Srbiji oko 11 odsto! Sa prerađivačkom indsutrijom (koja je dobrim delom ugašena, to se udvostručuje);

- Kada je reč o zadrugarstvu u Sloveniji ima 60 zadruga, 15.000 zadrugara i 45.000 kooperanata. Mladi bračni parovi ako ostaju da nasleđuju roditelјe dobijaju po 45.000 evra. Ako samo jedan od parova hoće da radi u nekoj firmi i da istovremeno obrađuje roditelјsku zemlјu, dobija po 18.500 evra!

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 evra. U Srbiji one su oko 36 evra. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo!

 

 

(Autor je člna Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista, književnik i analitičar)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>