Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Zelena trava doma mog

Zelena trava doma mog

Текст је објављен 31.3.2014. Налази се и у мојој књизи “Хајдучка економија и рајинска демографија”.

Разлог за “освежавање” текста су актуелни догађаји у Хрватској.

https://novac.jutarnji.hr/makro-mikro/trava-izlazi-iz-ilegale-hoce-li-hrvatska-postati-najveci-europski-rasadnik-marihuane/8839043/

 

Годинама уназад, много година више у односу на време од када ми се објављују текстови и изјаве, депресивно сам оптерећен светлим погледом у будућност у коме ће Србија бити испражњена од становништва, зарасла у коров, запуштена… Док са једне стране констатујемо проблеме у јавним финансијама и експлозивни раст јавног дуга који води у популарно дужничко ропство, са друге нам се огромна површина земље празни од становништва и земља је све више необрађена.

Макроекономска стабилност, реформе и евроинтеграције су мантре које ће се вртети по милион пута сваког дана по свим електронским и неелектронским медијима. И сада је тако, па се уплашим уколико су на ТВ-у вести, а на интернету селективно скрећем поглед у односу на топ вести ка вестима о делегираном магарцу за бугарски парламент и на временску прогнозу.

Ајд да замислимо да је Србија упоредива са америчком државом Колорадо у европском простору. Значи, изврши се легализација производње и употребе конопље. Слободну употребу треба ограничити на стране туристе док би опасности од употребе домаћем становништву требало медијски испратити бар у мери у којој се промовише наш европски пут. Једним законом би се Србија нашла у позицији да већина економских проблема нестаје и да се отвара огромна перспектива за раст БДП-а.

Да не претерамо са рачуницом како би се 3,5 милиона хектара коришћеног пољопривредног земљишта структурно реформисало у засаде конопље. Довољно је да претпоставимо да би се 500 хиљада хектара необрађеног земљишта, угара, пашњака и ливада употребило за узгој конопље. Претпоставимо, јер ја не знам приносе по хектару и продајну цену, да је продајна цена конопље 100 хиљада евра по хектару (хиљаду по ару што је 10 евра по квадратном метру). То нам даје приход од производње у износу од 50 милијарди евра! Пошто је локалних конзумената мало, а извоз сумњам да би био дозвољен, претпоставимо да би 10 милиона грађана ЕУ (што је само 2% становништва ове интеграције без које не можемо) морало да потроши по 1.000 евра на смештај, храну и друге услуге мимо лежања на необрађеној земљи поред засада конопље. То би донело додатан приход од 10 милијарди евра! У збиру 60 милијарди евра, што значи да би бруто домаћи производ Србије био утростручен.

Уместо претњи да ће нам бити укинута Шенгенска виза могли би смо да уведем Ћупријску или Љубовијску визу (због Ћ и Љ, из ћефа), а како би смо контролисали прилив конзумената и спречили насељавање Србије.

Када би смо рачуницу подигли 7 пута, на 3,5 милиона хектара, дошли би смо до 420 милијарди евра, што је 450 са овом бедом од економије коју имамо, а што би нам дало  доходак од 58 хиљада евра по глави становника! Били би смо упоредиви са Норвешком, Луксембургом и Колорадом у Америци.

Највећу корист имали ли би власници земље која се сад продаје у бесцење. На пример, хектар оранице треће класе на путу Јагодина-Крагујевац који сада кошта хиљаду евра поскупео би на милион евра јер би гарантовао годишњи приход од сто хиљада. Проблеми са финансирањем пензионог фонда би нестали, јавни дуг који је премашио 20 милијарди евра био ми смешно мали…

Потреби за реформама у државној управи и јавном сектору не би било, јер запослених више не би било. Тржиште рада, са незапосленима на страни понуде, би нестало па би за основне услуге државе, било потребно да се понуде много хиљада евра месечно како би се ико мотивисао да ради у здравству, образовању, електропривреди, градској чистоћи… Закон о раду никог не би занимао, уколико би партије уопште више и постојале.

Скочила би и цена саксија због урбане сиротиње која је остала без дедовине. Зазеленели би и Београд и сва урбана места у Србији, а од толиког зеленила не би била потребна душевна лечилишта у природи, ни за очи, плућа…

При максималној пројекцији прихода, у народу познатог као бруто домаћи производ, пензије би могле да се повећају за 10 пута, те би њихов фонд скочио са 5 на 50 милијарди евра, а удео у БДП-у би се смањио са преко 13 на скромних 11 процената.

Осим улагања у пензиони фонд, попут Норвежана, од по рецимо 100 милијарди евра годишње, и већих плата свих запослених (ко би још радио, осим на земљи?) велики део новца могао би да се потроши на модернизацију саобраћајне инфраструктуре: најквалитетнији асфалтни путеви до сваког засеока, дупла пруга са електрификацијом, канали за наводњавање и аутопутеви између свих места већих од, рецимо, 30 хиљада становника.

Решили би смо се проблема трговинског и буџетског дефицита, а и сваки остарели момак на селу би постао пожељан за женидбу јер би и са просечна два хектара у власништву, у централној Србији, био имовински милионер.

Е сад, поставља се питање, хоћемо ли ову законску промену, дозволу за узгајање, сами донети, или је потребно да прво велику површину земље купе стране компаније па да оне предложе промену закона где би једна од тачки, како би се спречила конкуренција наших сељака, била да се конопља узгаја само на површинама које су у комаду веће  од 1.000 или 10.000 хектара.

10 Komentara na Zelena trava doma mog

  1. Ja to vidim ne kao sansu vec kao veliku nepriliku.

    Recimo smatram da petkom i subotom tri nemca mogu da zarobe pola Srbije jer su svi ili pijani ili mamurni. Dok prosecan srbin i sestra srpkinja, od 10 do 100 godina, pije sve sem gas i vrelu mas’ dotle vanredno voli da uz pice odbija dimove. Cela Srbija cadi kao sulundar , pocinju da dime vrlo rano i ako ih rak pluca ne omete od dima se ne odvajaju sve do poslednje mogucnosti udisaja. Najcesce je poslednji izdisaj prosecnog srba u obiku oblacica duvana.

    E sad kad im se na ljutu rakiju ,vino i pivo doda jos i oman trava to ce biti po svoj prilici jedna jako progresivna nacija.
    Tu se postavlja pitanje da li ce naciji onda uopste trebati toliki devizni priliv jer iz te mamurne i omamljne faze njaverovatniji je da ce te devize odlaziti u Kolumbiju iz koje bi se uvozilo neko jace omamljujuce sredstvo.

    Cenim da bi nas to onda opet brzo dovelo do bankrota sto bi srpski paradoksalno najvise kostalo postene i svesne trezvenjake.

    Ja to tako vidim a inace nem areforme u Srbiji dok se ne uvede neka vrsta prohibicije . To je ozbiljan problem jer realno jos samo torcionice pica rade mada se to popularno zove kafic,restoran ili ugostiteljski objekat. U moje vreme u 22h sve je bilo zatvoreno a u hotelu se moglo nesto pojesti i poiti samo do 24h. Nakon toga posten svet spava ,kako je bog propisao a to su bile godine kad je sagradjeno sve sto se sada da videti u Srbiji ,minus most preko ade koji je kostao ko svi mostovi zajedno u bivsoj Yu.

  2. Miroslave, pazi uhvatiće te da budeš ministar poljoprivrede, privrede, zdravstva i turizma u novoj vladi :D

  3. :-) pa nije to djetelina :-) to ti je ko paprika broji se na stabljike.

    Marihuana je opasna za teenejgere a u rangu je alkolozma
    ( i manje).
    Daleko je od heroina i kocke.

    Kolorado je uveo legalizaciju jer su ih njihovi politicari doveli da to moraju(bankrot).

    Problem legalizacije marihuane je pitanje reketa od strane od onih koji je i brane samo su ovi u uniformi.

    http://www.youtube.com/watch?v=94n6aOLwQpU
    (12:09)

    Dobar zakon o uzgajanju, dobar zakon o prodaji i opustena Srbija. Nizozemska i coffe shops.

    http://www.canorml.org/background/ca_legalization2.html
    (neznam cijene u Srbiji)

    A onda i mali aerodromi hoteli moteli renta-car…

    Nema problema, mozemo nekad i opusteno :-)

  4. Da ljudi malo vise citaju a manje gledaju ‘elektronsko sarenilo’, mnogo bi se manje pojili a umereno dimili.

  5. Ideja je zapravo izuzetno dobra. Umesto arapskog Kazahstana na vodi, omoguciti u onim skladistima, starim brodovima, udzericama – beogradski Camden na vodi. To bi bila svetska atrakcija i pretkeli bi za par godina Prag i Budimpestu po turizmu. Naravno uz ogranicenje na zone i obrazovanje domace populacije.Posle bi se ti turisti vracali da se sete svoje mladosti u Beogradu na vodi.

    Naravno da u Sr to nije moguce. Jedino kad bi se penzionerski super-stalez nekako navi(u)kao na ove proizvode. Onda bi to bilo na prvoj sednici vlade.
    Sto bi opet povuklo za sobom dodatni problem jer kada bi sa duvana presli na proizvod, ziveli bi 25 godina duze i tako potpuno unistili ekonomiju.
    S politicke tacke gledista ne bi bili tako dobri biraci, jer bi televiziju i novine videli na potpuno drugaciji nacin. A na dan izbora bi mogli da zalutaju u park i igraju kolo, ili naprave drumming krug ili slusaju reggae…

  6. Svaka čast za tekst, pročitao sam ga u izdanju B92, i bolelo me je koliko je ljudi to shvatilo na razne pogrešne načine, od toga da im mozak ne radi, pa do toga da generalni pojam “marihuane” (koji se inače btw pogrešno koristi, čak to i vama zameram) mešaju i zloupotrebljavaju, jer se inače treba oslovljavati kao “kanabis”, mada konoplja je u redu kao što ste je i vi tako oslovili. (čak sam možda i pogrešio, možda i niste pomenuli reč marihuana, mislim jer je kriminalne prirode i implicira na sve ono sto je pogrešno u vezi sa time)

    Industrijska konoplja može da obnovi ceo svet, i ceo svet i jeste se oslanjao na istu dok je, danas globalni, kriminalni karteli nisu zabrannili zbog svojih agendi.

    Evo svi ovi komentatori koji pričaju da nešto nije moguće i samo pesimizuju se deo problema, to je žalosno, ali ih i razumem, napaćeni smo dosta.

    Molim admina i kreatora istog teksta da mi se slobodno javi na mejl koji je dat uz ovaj komentar, čisto da postavim još par pitanja na ovu temu. :) Pozdrav

  7. Info<Autoput za Zrenjanin ne moze da se gradi na zemljistu Al Dahre< vratila mi je ovaj tekst iz secanja!
    Molim ako moze odgovor-Hocemo li stvarno okopavati konoplju na ,,tudjim desetinama ha,,ili ?????

  8. Postovana Suzana
    Vece pred potpisivanje ugovora o prodaji pkb imao sam napad na porodicu. Prijavu policiji sam smatrao nesvrsishodnom.
    I ja sam juce isto pomislio, ali odgovor nemam.
    Pozdrav
    Miroslav od Jagodinu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>