Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2018. GODINI

POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2018. GODINI

Zadovoljstvo sa prinosima…

Prinosom poljoprivrednih kultura u 2018. godini  možemo biti zadovoljni. Pšenica je rodila 7.124 kilograma po hektaru što je izmnad desetogodišnjeg proseka (6.826 kilograma po hetkaru).Za kukuruz se može reći da je odlično rodio 11.643 kilograma po hektaru dok je desetogodišnji prosek 8.315 kilograma po hektaru Suncokret je takodje odlično rodio- 3.512 kilograma po hektaru dok je šećerna repa podbacila – rodili je svega 41.705 kilograma po hektaru. Iz budžeta Republike Srbije dato je mnogo nvoca za subvencionisanje stranih investicija 5.000, 10.000 evra po zaposlenom. Da su ta sredstva data mladim poljoprivrednicima, da im je omogućeno da kupe državnu zemlju prosperitet poljoprivrede bi bio zagarantovan

U 2018. godini obradjivali smo oko 138,11 hektara ili 240 katastarskih jutara poljoprivrednog zemljišta čija je setvena strukura u 2017. godini bila sledeća:

Kultura U HA U KJ
Pšenica 31,65 55,00
Kukuruz 42,58 74,00
Suncokret 51,79 90,00
Šećerna repa 12,07 21,00
Ukupno: 138,11 240,00

 

 

 

 

 

Tabelarni prinos po kulturama:

Kultura Prosečan prinos 

2009-2018

Prinos 2017 Prinos 2018
Ha KJ Ha KJ Ha KJ
Pšenica 6.820 3.925 6.805 3.916 7.124 4.100
Kukuruz 8.315 4.785 4.275 2.959 11.643 6.700
Suncokret 3.752 2.159 3.331 1.916 3.562 2.050
Šećerna repa - - 48.675 28.011 41.705 24.000
Soja - - - - - -

 

O pšenici…

Detaljnu analizu cene pšenice sam dao pre žetve pa ću sada uzeti samo ukupne iznose., kaže ekonomsita Vojislav Mirkov iz Zrenjanina. Troškovi po kalkulaciji iznose 100.770 dinara po hektaru, a troškovi rente 28.000 dinara. Ukupni  troškovi  proizvodnje sa rentom iznose 129.800 din/ha, a troškovi izdaci ( što su date pare) 78.790 dinara po hektaru pa bi cena kilograma pšenice po pojedinim troškovima  izgledala ovako:

 

Troškovi  bez rente po Ha Troškovi sa rentom po Ha Troškovi-izdaci po Ha
Iznos troškova u din. 100.770 129.800 78.720
Ostvaren primio u kg 7.124 7.124 7.124
Iznos cene u din./kg 14,15 18,22 11,06

 

Pšenicu smo predali   po 18,70 dinara koliko su dobili po kilogramu. Dobit na našoj zemlji iznosi 18,70-14,15 =4,55 dinara po kilogramu, a na zemlji uzetoj u arendu – zakupu 18,70-18,22=0,22 dinara po kilogramu

O kukuruzu

Cenu kukuruza, po kalkulaciji sam dao ranije, kaže Mirkov, pa ćemo izneti koliko je to ukupno:

 

Troškovi  bez rente po Ha Troškovi sa rentom po Ha Troškovi-izdaci po Ha
Iznos troškova u din. 99.070 127.120 85.290
Ostvaren primio u kg 11.643 11.643 11.643
Iznos cene u din./kg 8,52 10,92 7,33

 

Kukuruz smo 300.000 kilograma prodali po 15,50 dinara po kilogramu, a ostalih 195.800 kilograma imamo na čuvanju, sadašnja cena je 17,30 dinara po kilogramu, pa je prosečna cena  16,24 dinara po kilogramu, priča Mirkov.. Ako se prilikom izračunavanja dobiti uzimaju  troškovi bez rente 16,24-8,53 =  7,71 dinara po kilogramu, ili po hektaru 11.643 x 7,71 = 89.767 dinara po hektaru. Ako uzmemo  i rentu  16,24-10,30= 5,93 dinara po kilogramu, odnosno dobit po hehktaru, onda to  iznosi 11,643×5,33 =61.524 dinara.

O suncokretu

Sav suncokret smo prodali po 32,76 dinara po kilkogramu i ostvarena dobit je 32,70-30,68 =2,02 dinara po kilogramu ili po hektaru sa rentom 2,02 x 3.562=7.196 dinara po hektaruili bez rente 32,70-22,80=9,90 dinara po kilogramu ili po ha 9,90 x 3.562 = 35.264 dinara po hektaru.

I DIREKTNI TROŠKOVI
A.)   REPROMATERIJAL
1. Seme repe 22.750
2. Mineralno đubrivo NP 12:52 435kg/ha x 41,30 din/kg 17.966
3. Mineralno đubrivo An 140kg/ha x 36 din/kg 5.220
4. Zaštitna sredstva 53.005
5.
UKUPNO 98.936
B.) MAŠINSKI RADOVI
1. Oranje 35 cm 10.812
2. Predsetvena priprema x2 9.520
3. Razbacivanje mineralnih djubriva x3 4.560
4. Setva 3.280
5. Prskanje 9 puta 28.125
6. Međuredno kultiviranje 3.950
7. Vadjenje repe 35.148
UKUPNO 95.365
II  INDIREKTNI TROŠKOVI
1. Porez 5.120
2. Zdravstveno-penziono osiguranje 670
UKUPNO 5.790
UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE 200.091
RENTA 1500 KG PŠENICE x 18 DIN 24.200
UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE SA RENTOM 227.295

 

 

 

 

Repa u gubicima

 

 

Troškovi sa rentom po ha Troškovi bez rente po ha Troškovi izdaci po  po ha
Iznos troškova u din. 227.295 200.092 167.226
Ostvareni prinos u kg 41.705 41.705 41.705
Iznos cene din/kg 5,45 4,20 4,01

 

Za svu repu smo dobili prosečnu cenu od 4,10 dinara po kilogramu pa imamo sa rentom 5,45 – 4,10=-1,35 dinara po kilogramu ili gubitak  po ha 1,35 x 41.705= 56.300 dinara ili bez rente 4,71 – 4,10=0,61 dinara po kilogramu  ili 0,61x 41.705=  25.440 dinara.

POSLOVANJE  GAZDINSTVA U 2018 GODINI

I  -  Prihodi

 

Zadovoljstvo sa prinosima

Prinosom poljoprivrednih kultura u 2018. godini  možemo biti zadovoljni. Pšenica je rodila 7.124 kilograma po hektaru što je izmnad desetogodišnjeg proseka (6.826 kilograma po hetkaru).Za kukuruz se može reći da je odlično rodio 11.643 kilograma po hektaru dok je desetogodišnji prosek 8.315 kilograma po hektaru Suncokret je takodje odlično rodio- 3.512 kilograma po hektaru dok je šećerna repa podbacila – rodili je svega 41.705 kilograma po hektaru.

 

Što se finansijskog dela tiče poslovna godina je, za razliku od prethodne,  bila pozitivna tj. gazdinstvo je ostvarilo dobit. Finansijski efekti su bili veoma različiti zavisno od kulture pa tako je kod pšenice ostvarena skoro simbolična dobit i sa 31,65 hektara iznosi svega 131.885 dinara ili 4.167 dinara po hektaru ( Tabela 3). Sa kukuruzom  smo najbolje prošli, ukupna dobit na 47,5 ha iznosi  1.409.663 dinara što po ha iznosi 32.884  dinara a extra dobit je 37.100 dinara po hektaru.

Na šećernoj repi smo ostvarili gubitak u iznosu od 638.164 din ili 56.270 din/ha.Repa je ove godine posebna priča.

 

 

Predato sa njive Nakon odbitka 

nečistoće od25%

Isplaćeno*
Ukupno 699.955 559.964 507.339
Po hektaru 57.991 45.593 41.705
Cena din/kg 2,93 3.90 4,10

 

*Napomena: Isplata se odnosi nakon odbitka razlike u digestiji od 1,8 odsto

 

Iz iznetog se vidi da finansijsko poslovanje vodim na dva načina. Za 2018. godinu ostvarena je dobit u iznosu od 1.932.745 din gde je obuhvaćen samo protok novca – ulaz – izlaz. Drugi način je dat u Tabeli 2 gde su obuhvaćeni prihodi, direktni i indirektni troškvi i renta, bez investicija i tada ostvarena dobtiznosi 2.254.538 dinara ili 16.207 po hektaru, ističe Mirkov i dodaje: Uporedjujući obim ostvarene  proizvodnje u 2018. godini od 141 vagona i finansijske efekte može se reći da su oni više nego skromni i da Vlada Republike Srbije posebno Ministarstvo poljoprivrede ništa nisu uradili kako bi omogućili kroz stvaranje povoljnijeg ambijenta da privuku mlade da se bave poljoprivrednom  proizvodnjom. Iz budžeta Republike Srbije dato je mnogo nvoca za subvencionisanje stranih investicija 5.000, 10.000 evra po zaposlenom. Da su ta sredstva data mladim poljoprivrednicima, da im je omogućeno da kupe državnu zemlju prosperitet poljoprivrede bi bio zagarantovan.

 

Prošle godine je bilo još gore. Podbacio je samo kukuruz, a mi smo na 129,32 hektara ostvarili prinos od 1.148.000 kilograma. S obzirom na visoko učešće kukuruza u strukturi zasejanih površina 2017. godinu smo završili sa gubitkom od 548.334 dinars ili 3.938 dinara po hetkaru. Po protoku novca gubitak je iznosio 967.116 din što je po ha iznosilo 2.478 dinara.

 

,,Tabelu broj pet sam uveo kao novu i ona je urađena na bazi podataka iz Tabele broj četiri odakle sam uzeo prinos po hektaru kukuruza, cenu i ukupan prinos, inflaciju i kurs evra po podacima Republičkog zavoda za statistiku.  Izvorno najniža cena je ostvarena 2006. godine i iznosila je 7,35 dinara po kilogramu, a najviša 2012. godine kada je iznosila 27,00 dinara po kilogramu. Ostvarili smo najniži prihod u iznosu od 43.039 dinara  po hektaru, a najviši 2018. godine 192.104 dinara po hektaru. Ako uzmemo u obzir i inflaciju onda je cena bila 2009. godine u iznosu od 14,18 dinara po kilogramu, a najviša 2012. godine kada je iznosila 43,74 dinara po kilogramu. Kada uzmemo kurs evra prema dinaru cene su najniže  bile 2009. godine 0,08 evra po kilogramu, a najviša 2012. godine 0,24 evra po kilogrqamu. Ostvareni prihod je bio najmanji 2009. godine 485,44 evra/ha, a najviši 2012. godine kada je iznosio 1.834,24 evra po hetkaru’’,priča Mirkov.

 

Kada pogledamo Tabelu broj osam – Učešće poljoprivrednih kultura i subvencijije u ukupnom prihodu vidi se da je stanje bilo najbolje 2011. godine kada su subvencije iznosile 735.889 dinara ili 9,98 odsto od ukupnog prihoda, a najgore je bilo 2018. godine kada je učešće iznosilo 0,4 odsto, dodaje analitičar Mirkov, a to poitvrđuej isa brojkama:

 

Svi nameti , odnosno obaveze koje smo morali da platimo po hektartu izgledaju ovako:

1. Akciza i PDV na gorivo                      8.832 din

2. Porez                                                    3.637 din

3. Naknada za odvodnjavanje                  1.594 din

4. PDV na repromaterijal                         4.653 din

UKUPNO:                   18.653 dinara

 

Ukupni nameti koji se plaćaju državi ako se pomnože sa brojem ha(138,11) iznose 2.576.166 dinara što iznosi oko 12 odsto ukupno ostvarenih prihoda ili na nivou Srbije – 3.437.000 hektara,  iznosi  64.110.361 dinara. Ako ovaj iznos uporedimo sa budžetskim sredstvima namenjenim za poljoprivredu koja iznose 46 milijardi a direktna davanja svega oko 16 milijardi ispada da država od nas uzima više nego što nam daje. Mnogo bolje i jeftinije bi bilo da nam država smanji obaveze kroz akcize i PDV za gorivo i repromaterijal i time nam omogući da ostvarimo veću dobit.

 

Država, odnosno nejni ekonomski kreatori, gurnulu su na tržište, na milost i nemilost monopolista i velikih otkupljivača i skladištara koji kroje i diktiraju uslove poljoprivredne proizvodnje u zemlji i bankarskog sektora koji tržišno odredjuje visinu kamatnih stopa i ulaže u poljoprivredu samo zato što je rizik najniži u toj oblasti, a ne iz nekih drugih razloga, zaključuje Vojislav Mirkov.

 

Poljoprivreda napravila milijardu minusa, ostali u plusu

Privredna društva u Srbiji ostvarila su 2018. godine ukupan pozitivan neto dobitak od oko 500

milijardi dinara, zato što je njihov dobitak bio oko 746 milijardi, a gubitak 246 milijardi dinara,

saopšteno je na konferenciji za štampu Agencije za privredne registre. Skoro svi sektori bili su

profitabilni, osim poljoprivrede, šumarstva i ribarstva koji su imali gubitak od oko milijardu dinara.

Najveći pozitivan neto rezultat su ostvarile firme u prerađivačkoj industriji, mada je njihov

dobitak od oko 112 milijardi dinara za skoro 22 odsto manji od ostvarenog u 2017. godini.

Najveći pad profitabilnosti imala su privredne društva iz sektora snabdevanja električnom

energijom i gasom.

Objašnjenje vezano za tabele

1.)    Ukupan prihod čini prinos po ha pomnožen sa cenom i površinom koja je izražena u ha

2.)    Ukupni troškovi su svi troškovi vezani za proizvodnju po ha ( vidi kalkulaciju cena)

3.)    Renta iznosi 1700 kg pšenice pomnožena sa njenom cenom po kg i površinom koja je izražena u ha

4.)    Dobit predstavlja razliku između ukupnog prihoda i troškova sa zaračunatom rentom. Ako je rezultat pozitivan, ostvarena je dobit a ako je negativan, ostvaren je gubitak

5.)    Ekstra dobit predstavlja dobit, ukupno umanjena za 30% iznosa direktnih troškova i ostatak predstavlja dobit. Ako je ukupna dobit manja od 30% direktnih troškova nema ekstra dobiti

6.)    Gubitak na supstanci je ako je prihod manji od troškova- izdataka ( što su date pare).+

 

B. Gulan

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>