Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 1: Nada u oporavak

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 1: Nada u oporavak

Republici Srbiji za njenih 570.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate!Dakle, potreban je nova agrarna i socijalna reforma. Politika mora biti realna i ostvariva. Kada se donese, pored Vlade, očekuje se da će je usvojiti i Skupština Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. Nјih je od demokratskih promena 2000. do kraja 2016.godine, bilo čak 13! Ni da su imali najbolјe programe i uslove i da su bili najgenijalniji, za godinu i koji mesec ne bi mogli ništa konkretno da urade, niti više od postignutog! To je da svi nismo bili gladni! Dakle, posle svake strategije za poslednje dve decenije R. Srbija ima pad proizvodnje! Odnosno, agrar Srbija za dve i po decenije ima prosečan rast od samo 0,45 odsto! Strategija  predvidela je godišnji rast od preko šesto, odnosno više od devet odsto u boljoj varijanti! To je bilo nerealno, a  to je praksa pokazala!

Republika Srbija je zemlјa sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina (koristi se 3,45 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova reindustrijalizacija i u ovoj oblasti. Dakle, Strategija razvoja polјoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine,  koju je donela Vlada Srbije, 21. jula 2014. godine nije dala očekivane rezultate! Jer, u prvoj, 2015. godini sprovođenja te Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine umesto planiranog rasta  od 6,1, odnosno 9,19 odsto, već u prvoj godini njene primene u praksi imali smo fizički pad proizvodnje od osam odsto, a finansijski od 7,34 odsto (podaci RZS)! Godinu dana kasnije 2016. godine rast je bio osam odsto, pa potom pad od blizu 11 odsto i u 2018. godini rast od 15,7 odsto.Pored svega, u Srbiji postoji i zakon po kome bi Agrarni budžet trebao da iznosi pet odsto. Agrarni bud budžet je proteklih godina jedva prelazio dva odsto. Samo prve godienj, kada je donet 1996. godine bio je najveći do sada – šest odsto.

Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije od 2014. do 2024. godine, pokazali su da je to bio plan nerealnih želјa (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije, u čijem zaklјučku piše: Autori Strategije koristili su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja polјoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili! odsto. Dakle, kreatori su po želјi političara, stvarali nerealan rast, koji je ostao samo neostvarena, promašena želјa!

Porazni su rezultati i u srpskom selu, odnosno naselјima. Kažem naselјima jer u Ustavu Srbije ne postoje sela! O polјoprivredi i ruralnom razvoju poslednjih decenija brigu o selima vodi više od 30 različitih institucija. Međutim, i pored te ,,brige” nestaju nam sela i – Srbija! Jer, od 4.709 sela u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, 50.000 kuća je prazno, u 150.000 trenutno niko ne živi! Stočni fond se smanjuje već nekoliko decenija za dva do tri odsto godišnje. Dok se u svetu navodnjava prosečno 17 odsto površina, u Srbiji se to kreće između 1,5 odsto. Prema pdaociam RZS od 9. Januara 2019. godine u –Srbiji se navodnjava samo 46.823 hektara.  Srbiji je potrebna nova agrarna politika, strategija ili akcija, koja  će doneti i – rezultate. Dosadašnje to nisu dale!

Klјučne reči: polјoprivreda, proizvodnja, strategija, selo,reindustrijalizacija…

 

Potencijali za proizvodnju

Republici Srbiji za njenih 570.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Srbiji danas treb nvoa privredna, agrarna i socijalna reforma. To mgou da urade samo novi ljudi, neopterećeni prošlošću. Politika mora biti realna i ostvariva. Kada se donese, pored nove Vlade, očekuje se da će je usvojiti i Skupština Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine, posle izbora 2016. godine imamo ih čak 13! Ni da su imali najbolјe programe i  uslove i da su bili najgenijalniji, za godinu i koji mesec ne bi mogli ništa konkrento da urade, niti više od postignutog! To je da svi nismo bili gladni!

 

Nada u bolje ekonomsko sutra vidi se u novoj agrarnoj i socijalngo reformi. Prvi rezutlati, kao zraqčajk nade vide se u akcii ,,500 zaderuga u 500 sela” koju je pokrenuo i vodi ministar za regionalnhi razvoj Milan Krkobabić. Od pokretanja akcije, aprila 2017. Godine, do pre nekoliko dana osnvoano je 474 nove zadruge. Njioh su formriali sami zadrugari, u tim selima , jer veruju da se kroz njih vidi svetliaj buidućnost u ostanku i opstanku sela Srbije. Dakle, uskoro se stiže cilj 500!  Pored toga postoji oko 1.100 zadruga u zemlji koje su žive i podnose završne račune. Za dve i po godine u toj akciji bespovratno je uloženo oko milijardu dinara. Taj novac dobilo je oko 95 zadruga, pre svega, u nerazvijenim delovima juga Srbije. Od toga 23 zadruge su iz Vojvodine. Cilj akcije je da se ujednači regionalni razvoj. Boljitak je osetilo već 4.600 porodica. U toku je akcija za 2019. godinu u kojoj treba da se bespovratno za razvoj zadrugrastva dodeli oko 700 milioan dinara. I taj nvoac bespovratno će dobiti oko 60 do 70 zadruga. Cilj ove ackcije je da se pokrene prehrambena industrija kroz udruživanje malih proizvođača. Vraćen je i duh zadrugarstva i poverenja u njega u Srbiji. Da bi to postala trajna akcija za zadataka za nekoliko Vlada Srbije, pokazalo se nedavno kada je osnovan i Nacionalni savet za preporod sela Srbije. U njega su ušli najeminentnije ličnsoti iz svih pora života u Srbiji. Svi su dali podršklu da se vodi ova akcija koja nema opoziciju u Srbiji! Zadrugarstvo je uništavanoi sedam deceniaj, SERbija je bila zemlaj u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, pa je sad potrebno i nekoliko deceniaj da bi se bar obnovilo i stavilo na ,,zelenu granu”. Tek psoel toga moći će da se razgovarea o rezultatima. I nravno njihovom doprinosu rastu proizvodnje u agraru koji sad za poslednje tri decneije iznosi svega 0,45 odsto godišnje.  Veriuje se da će se na taj način obezbeidit  opstanak i ostanak sela i vratiti život u njih narednih decenija u Srbiji. Jer, na putu nestanka od 4.700 sela u Srbiji je svako četvrto. Taj opstanak i ostanak, zavisi od toga da se ubede mladi bračni parovi, pre svih, žene da ostaju u selima i da stvaraju porodice. Oni će se ubediti samo ako budu imali iste uslvoe života na selu kao i u gradu. Tek posle toga da se krene u oporavak stočarstva koje se nalazi na najnižim granama od 1910. godine. Veruje se da će akcja dobiti još veću pdoršku kada se konkretno počne dodeljvaiti 200.000 hetkara državen zemlej mladim poljoprivredicima na korišćenej dok na njoj proizvde hranu. Veruje se da će se to osve ostvariti udružćivanejm, jer smao udruženi paori,. Stočari, zemljoradnici, seljeaci (zovimoi ih kako hoćemo) moći da ostvare voej interese. U suprotnom kao ,,slobodni strelci” ne da će propasti nego će nestati.

 

Republika Srbija je zemlјa sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina (koristi se 3,45 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova reindustrijalizacija i u ovoj oblasti. Dakle, agrarna Strategija koju je donela Vlada Srbije, 21. jula 2014. godine nije dala očekivane rezultate! Jer, u prvoj, 2015. godini sprovođenja te Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, umesto planiranog rasta  od 6,1, odnosno 9,19 odsto, već u prvoj godini njene primene u praksi imali smo fizički pad proizvodnje od osam odsto (podaci RZS)! Pored svega, u Srbiji postoji i zakon po kome bi Agrarni budžet trebao da iznosi pet odsto. On je proteklih godina u praksi jedva prelazio dva odsto. Inače, prvi Agrarni budžet u Srbiji donet je 1996. godine, u vreme kada je ministar polјoprivrede bio Ivko Đonović, i iznosio je čak šest odsto ukupnog budžeta. Ostvario se i u praksi. To je bilo tad i nikada više…

 

Gubitak zemlјe

Iako su nam u svesti još uvek navedene brojke RZS o agrarnim površinama u Srbiji, u zabludi smo da pod polјoprivrednim površinama u Srbiji imamo oko 5,1 miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Što zbog gradnje puteva, što zbog bespravne gradnje, podizanja različitih objekata na najbolјim obradivim površinama, svake godine nam se fond obradivih površina smanjuje. Nema preciznih podataka koliko je to, pretpostavka je da  se na ovaj način godišnje u Srbiji gubi oko 25.000 hektara. Sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 hektara, što sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe od Srbije. Analiza Ekonomskog instituta pokazuje da je nepreduzimanjem adekvatnih mera u agraru za poslednjih pet godina izgublјeno 25 milijardi evra. Rezultat loše agrarne politike u Srbiji je da su cene prehrambenih proizvoda na policama više nego u regionu, dok su cene primarnih polјoprivrednih proizvoda niže. Srbija ima i najniže zarade u regionu, dakle ona je i najsiromašnija zemlјa! Samo za infrastrukturu godišnje se u Srbiji trajno izgubi oko 25.000 hektara najplodnije zemlje!

 

Propast nerealnih želјa!

Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije, pokazali su da je to bio plan neralnih želјa (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana, koliko ima Strategija razvoja polјoprivrede do 2024. godine)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije, koju je radio dr Kovilјko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je između ostalog u njoj napisao: Autori Strategije koristili su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja polјoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili!

U prvoj godini sprovođenja strategije agrarna proizvodnja u fizičkom obimu u 2015. godini bila je manja za osam  odsto od ostvarene u 2014. godini. Manja je od one u  kojoj su poplave odnele dobar deo proizvodnje!  Strategija o razvoju agrara do 2024. godine planirala je da bude rast proizvodnje 6,1, odnosno 9,19 odsto! To je bilo nerealno, netačno i neostvarivo. To je i njena primena u praksi pokazala.  Dakle, kreatori su po želјi političara, kreirali nerealan rast, koji je ostao samo neostvarena, promašena želјa!

Vrednost realizovane polјoprivrede 2014.               2015.

 

Bruto vrednost polјoprivredne proizvodnje 5.001 5.751

Vrednost bilјne proizvodnje                                                             3.346                    2.979

Ratarstvo i povrtarstvo                                                                    2.877                    2.494

Žita                                                                                                   1.830                   1.527

Industrijsko bilјe                                                                                 494                      420

Povrće                                                                                                   392                      392

Krmno bilјe                                                                                         161                        155

Voćarstvo                                                                                            410                        405

Vinogradarstvo                                                                                     59                          80

Stočarstvo                                                                                        1.655                     1.655

Vrednost ječma, ovsa, 50 odsto kukuruza, krmnog bilјa…               670                        544

Neto vrednost polјoprivredne proizvodnje                                         4.331 4090

* U milionima dolara

** Izvor: RZS

Šta nam je činiti!

Za postizanje cilјeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu, i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima popisa u polјoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Vlada iz 2016. godine uspostavila je i novu agrarnu politiku Srbije. Ali, niej donela novu stralјtegiej, ili neki novi dokumenalјt do kraja 2016. godine. Novu politiku je donela zbog toga što dosadašnja ne samo da nije dala rezultate već je generisala brojne probleme naše polјoprivrede. Po Strategiji koju je usvojila vlada Srbije, ali nije upućena u Skupštinu Srbije, vizija razvoja polјoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije su pokazale da je polјoprivreda trebala da se razvija sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali, još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da su se te želјe ostvarile! Ovo je ukazivano prilikom kreiranja i donošenja te promašene strategije, ali upozorenja nisu prihvaćena, jer su dolazila od eksperata koji su bili van vladajuće partije!

 

Odlazak bez povratka

Posle Drugog svetskog rata, pa sve do 2000. godine sa prostora Jugoslavije iz sela u grad, trbuhom za kruhom,  na tim prostorima, otišlo je osam miliona stanovnika. Tek poneko se u trećem životnom dobru vraćao u selo da u njemu završi život! Danas, odlaze više nego ikad sa kartom u jednom pravcu. Godišnje ode oko 60.000, mladih i školovanih. Odlaze u beli svet, sa malom nade da će se vratiti. Dakle, nekada su se selili na ove okolne prostore, odlazili u gradove, bilo je nade za povratak. Ovi sad što odlaze, teško je poverovati da će se vraćati u tom broju. Posebno na ono što im se nudi za bolјi život u Srbiji!

Dakle, došla je nova vlada, i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovolјnog ekonomskog položaja  pa do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovolјnog udruživanja polјoprivrednika. Problem je i u spolјnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni polјoprivredni proizvodi, a ne prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Izvozi se sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od 2,8, a uvozi za 1,5 milijardi dolara. To je veoma malo ako se uporedimo, recimo sa Holandijom, koja izvozi čak za 70 milijardi dolara! Niz je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbilјna su kočnica razvoja polјoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za spas polјoprivrede, sela i Srbije. Jer, u Srbiji ima 4.709 naselјa (čitaj sela), a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika.  Sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti na Zajedničku polјoprivrednu politiku Evropske unije, ali se moraju formirati i nove institucije za sprovođenje realne politike.

 

BDP i agrar

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije, prema najnovijhim podaciam EUROSTATA, tokom poslednjih godina kreće se između šđest i sedam odsto, što je duplo viđše nego u članicama EU i centralčne i istiočne Evrope i preko četiri ptua više nego u celoj EU. Prema podacima RZS to je oko 10 do 11 odsto? Poljoprivreda u evropskim zemljama koej se karakterišu visokopropduktivnom proizvodnjomn, kao što su Holnaqdija, Danska i Francuska, učestvuju sa manje od dva odsto u BDP. Srbiaj se prema učešće poljoprivrede u ukupnhomn BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regionma – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je , pre svegaq, niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a  ne visoko produktivne poljoprivredne proizvodnje.

 

U prvom redu treba osposobiti agencije, kooperative ili zdruge, sve jedno kako će se zvati, ali preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlјi (da ne ostanu samo želјa kao IPARD) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bi mogli planirati i pratiti proizvodnju. Prioritet mora imati donošenje nove, realne, strategije razvoja prvo na nivou Vlade, a potom i Skupštini Srbije. S tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindustrijalizacije bez kojeg privreda Srbije ne može ići napred. Ukoliko takvu strategiju usvoji skupština, odluka će onda obavezivati sve buduće vlade i ministre da je sprovode.

 

Bili ispred SAD!

Republika Srbija danas raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se 3.355.859 hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda od oko 660.000 hektara ostaje neobrađeno! To su uglavnom pogranična područja i regioni gde se nalaze sela koja nestaju. Inače, vlasti tvrde se su i tolike površine i državne zemlјe. U Srbiji se uzgaja samo 800.000 goveda, 2,7 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 196.000 koza, 16,6 miliona živine i zvanično, postoji oko milion pčelinjih društava. To je istorijski minimum stoalčrstva koje se nalazi na nivou 1910. godine.  Inače, razvijene zemlje u svetu danas proizvode ili imaju svinja koliko i stanovnika. Odnosno po jednom stanovniku jedna svinja. U Srbiji danas dolazi jedna svinaj na tri sanovnika. Da je to krakteristika nerqzvijenih zemalja, ukazuej stanej u Danskoj gde ima osam miliona stanovnika, ali se proizvede godišnje više od 30 miliona svinja. Dakle, to je u svetu merilo i razvijenosti.

 

Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila nekada ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa na svetu! U Državopisu Srbije, sveska 4, obrađen je popis kućevne stoke u Srbiji iz 1866. Srbija je tada bila naprednija nego danas, jer je spadala u grupu od dvadesetak zemalјa koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno lјudstvo i stoka i ostala ekonomija što više i brže razvijale i množile. U Srbiji je još uvek vladala „grabežna privreda“ jer se trošila „otčevina od praotaca u gistim šumama nasleđena“. Posledice ovog divlјeg zapada bile su katastrofalne u pogledu smanjivanja površina pod šumama, siromašenja kvaliteta zemlјišta i drastičnog pada broja svinja, a kojima je finansiran ustanak protiv Turaka i izbavlјenje iz viševekovnog ropstva.

Broj stanovnika Srbije je između 1859. i 1866. godine povećan sa 1.083 hilјada na 1.216 hilјada (18.887 godišnje, pola od sadašnje dinamike smanjivanja), a broj svinja smanjen je sa 1.774 hilјada na 1.291 hilјada, te je broj svinja na 1000 stanovnika smanjen sa 1.637 na 1.061. Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa.

Godina popisa Ukupno Dolazi na 100.000 žitelјa
Žitelјa Svinja
Vlaška i Moldavija 1859 3.867.000 1.088.737 28.155
Pirinejsko poluostrvo 1865 19.574.000 5.178.588 26.456
Austrija 1857 31.693.000 7.807.242 24.634
Pruska 1867 23.971.000 4.875.114 20.338
Nemačka 1861 14.268.000 2.737.204 19.184
Francuska 1866 38.068.000 5.889.624 15.471
Italija 1866 26.474.000 3.996.442 15.096
Rusija 1856 73.339.000 10.180.527 13.787
Skandinavske zemlјe 1865 7.555.000 857.674 11.352
Velika Britanija 1868 30.518.000 3.189.167 10.450
Belgija 1856 4.530.000 458.418 10.119
Holandija 1865 3.697.000 366.680 9.918
Grčka 1865 1.378.000 55.776 4.048
Evropa 281.502.000 46.985.354 16.691
Srbija 1866 1.216.000 1.291.164 106.084
Bosna i Bugarska 1867 3.320.000 876.205 26.392
Severna Amerika 1866 31.720.000 31.555.267 99.480
??? 1866 34.506.000 13.616.876 39.480

Što se tiče ostalih kućevnih životinja stvari su stajale ovako:

Konjima najbogatije bile su SAD i Rusija, po 22.000 na 1000 žitelјa, a od Srbije su bolјe stajale Vlaška i Moldavija, Skandinavske zemlјe, Austrija, Francuska i Bosna i Bugarska.

Veći broj goveda od Srbije (60.873) imala je samo Severna Amerika (80.831), a Srbija je bila naprednija i od Skandinavskih zemalјa (57.270). Zli rasistički jezici bi rekli da su tamo bilјe bolјeg kvaliteta. Krava muzara u Srbiji je bilo 200 na 1000 goveda dok je u Evropi prosek bio 464, što znači da su tamo više eksploatisane dok su naše uživale u slobodi.

 

Ovaca je oduvek bilo više u Bosni i u Bugarskoj (228.174) nego u Srbiji (220.174), ali smo i ovde bili ubedlјivo ispred svih zemalјa sa statističkim podacima.

 

Grčka je bila najbogatija kozama (173.570), daleko ispred Srbije (37.044) na drugom mestu, koja je opet bila daleko ispred Pirinejskog poluostrva (27.925) na trećem mestu.

 

I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi.

 

Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara više od tri decenije! Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kanal – Dunav-Tisa-Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) sa još 22.000 kilometara kanalske mreže, najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu, a ne iskorišćava se za polјoprivrednu proizvodnju, ili je to veoma malo. Kada je građen cilј je bio da se navodnjava 500.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Želјeno navodnjavanje nikada nije ostvareno, dok su se do 2006. godine, odvodile suvišne vode. Sad ni to nije moguće jer se u kanalima nalazi oko 15 miliona kubika mulјa, pa sve češće imamo poplave i u Vojvodini. Rečni tokovi takođe veoma malo se koriste za navodnjavanje. Od ukupno obradivih povšrina, navodnjava se 1,2 do tri odsto njiva ili, prema podacima RZS  samo 46.823 hektara! U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto površina.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>