ОБРАЋАЊЕ ЗАДРУЖНИХ САВЕЗА СРБИЈЕ И ВОЈВОДИНЕ МИНИСТРУ ПОЉОПРИВРЕДЕ

  • Задружни савези данас у Србији репрезентују интересе више од 2.000 активних земљорадничких задруга, које кроз свој рад обједињују више од 100.000 људи, у статусу задругара, коопераната или запослених. Задруге и пољопривредници који преко њих послују, своју делатност обављају у легалним оквирима, обезбеђујући са једне стране, могућност тржишног пословања бројних пољопривредника, који без задруга често не би имали могућности да наставе обављање својих делатности, а са друге стране, својим легалним пословањем задруге континуирано доприносе буџету Републике Србије, пише између осталог у обраћању задругара министру поиљопривреде Србије

Задружни савез Србије и Војводине, обратили су се министру пољопривреде Србије проф др Драгану Гламоичићу са иницијативом да подржи Предлог подстицаја за пословне активности земљорадничких задруга у циљу развоја пољопривреде и села Републике Србије.

Задругарство Србије са традицијом дугом од 179 година увек је значајно подржавао развој пољопривреде и села. Прве задруге на нашим просторима су основане почев од Бачког Петровца 1846. године – Земљорадничко-кредитна задруга „Gazdovsky spolok“, затим 1855. године – Задружни амбар, у Ердевику 1868. године, Прва кредитна задруга типа Шулце-Делич у Пивницама, затим 1883. године Прва организација са традиционалном задружном унутрашњом структуром основана је у Руми под називом Орачка задруга, а затим 1894. године Враново и Азања.

Послер добијања помоћи од државе 2017. до 2021. у износу оид 2,2 милијарде динара за  207 задруга, преко тадашњег Министарства  за регионални развој, а касније Министарства за бригу о селу, задругарство Србије после је упало поново у кризу. Кажу једну од тежих последњих деценија па сад тражи помоћ, односно подстицаје за опстанак и останак  од новог министра пољопривреде проиф др Драгана Гламочића.

Предлог – тражи се Подстицај  за откуп пољопривредних производа:

 (1) Право на подстицајна средства за откуп пољопривредних производа у текућој години имају земљорадничке  задруге које поднесу захтев Министарству и уз који прилажу следећу документацију:

1) копију решења о регистрацији (у складу са Законом о задругама („Службени гласник РС“, бр. 112/2015);

2) биланс стања и успеха за претходну годину, осим за новоосноване задруге;

3) спецификацију откупљених количина по произвођачима (чланова и коопераната) од којих је извршен откуп домаћих пољопривредних производа са количинама и врстом производа, као и доказом о исплати;

4) извештај о обављеној задружној ревизији за претходну или текућу годину;

5) записник овлашћене контролне организације или цертификат, уколико се ради о откупу органских производа;

(6) Подстицајна средства за намену из овог члана утврђују се у износу до 10 oдсто од вредности откупљених домаћих пољопривредних производа прерачунатих на бази реализованих откупних цена и не могу бити већа од  6.000.000 динара  по кориснику у текућој години;

(7) Право на подстицајна средства немају задруге са негативним задружним ревизорским извештајем

(8) Захтев за остваривање права на подстицајна средства за намену из овог члана подноси се најкасније до  31.октобра текуће године;

Ограничења спутавала развој задруга

Сматрамо да би наведени Предлог допринео  првенствено концентрацији пољопривредних производа, смењењу сивог тржишта, лакшој контроли и анализи постигнутих резултата. Потписници предлога су Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије и мр Јелена Несторов Бизоњ, председник Задружног савеза Војводине. Овом приликом посебно истичемо, пишу потписници предлога,  да је задругарству Србије тек након 2012. године започето враћање места и улоге, који овај облик организовања има и у развијеним земљама. Наиме, 2013. године, земљорадничким задругама је први пут омогућено да буду корисници свих текућих и развојних подстицаја предвиђених мерама економске и аграрне политике. Најзначајнија системска мера је била доношење Закона о задругама  у децембру 2015. године, којим је, између осталог дефинисан и начин и поступак уписа задружне својине на непокретној имовини задруга, што је од великог значаја за већи број задруга са дугом традицијом пословања, које су до усвајања актуелног Закона о задругама имале бројна ограничења у упраљању и располагању имовином. Досадашња ограничења спутавала су развој задругарства у Србији.

Први пут после другог светског рата, 2017. године у буџету Републике Србије обезбеђена су бесповратна средстава која су била намењена искључиво задругама, и то за унапређење рада земљорадничких задруга, која су се користила првенствено за набавку опреме, чиме се стварају услови за производњу финалних производа и излазак земљорадничких задруга, како на домаће, тако и на инострано тржиште.

Активности Задружних савеза карактерише континуирани рад на терену у циљу сагледавања и унапређења стања у задругарству, заступања интереса задруга испред надлежних државних и других органа, оснивања нових задруга, пружања помоћи првенствено земљорадничким задругама у изналажењу могућности за побошљање услова пословања, сарадња са локалним самоуправама, међународним организацијама, надлежним министарствима, научним институцијама и задружним савезима из региона. Поред редовних активности и обављања задружне ревизије, Задружни савез Србије и Задружни савез Војводине учествују на домаћим и међународним сајамским манифестацијама, као на међународним и домаћим научним конференцијама.

Уједињене нације  су 2025.  годину прогласиле годином задругарства, па се оно подстиче у целом свету. Јер, уруживање данас  представља снажну економску окосницу у економијама развијених земаља у свету, а удружујуа се и фгармери који поседују по неколико хиљада хектара земље и други, не мали капитал.

 Колико је удруживање  значајан светски процец и тренд за високи респкет,  најбоље илустурју следећи подаци: На планети Земљи удружено ради или послује милијарцда задругара који су организовани у више од 750 милиоан задруга. Процењује се да је око три милијарде људи повезано, на разен начине, са радом задруга. Задруге обезбеђују више од 100 милиона послова широм свестга, што је за 20 одсто више од мултинационаолних  компанија!

Само у ЕУ око 246.000 регистрованих задругра запошљава 4,8 милиона људи и има 144 милиона задруга, што значида да је скоро сваки трећи грађанин ЕУ члан неке задруге. у земљама западне евроеп каркатесристична је и специјализација задруга. типично за земљораднчко задругарство у развијеним земљаma европе, јесте пракса да је готово сваки фармер члан једне или више задружних асоцијација – кооператива. Средибноим 80-их година прошлог XX века у ЕУ од половиен промдета пољопривредних произвдоа биоло је усмерено или контролисано преко задруга. Данас се удржавама ЕУ 50 до 98 одсто промета свих пољоприрвредних производља обавља путем задруге. То је показатељ да су и велики, ане смао мали произвођачи део задружних система!

Задружни интереси, 100.000  људи!

Задружни савези данас у Србији репрезентују интересе више од 2.000 активних земљорадничких задруга, које кроз свој рад обједињују више од 100.000 људи, у статусу задругара, коопераната или запослених. Задруге и пољопривредници који преко њих послују, своју делатност обављају у легалним оквирима, обезбеђујући са једне стране, могућност тржишног пословања бројних пољопривредника, који без задруга често не би имали могућности да наставе обављање својих делатности, а са друге стране, својим легалним пословањем задруге континуирано доприносе буџету Републике Србије. Међутим, препознавање њиховог доприноса, како опстанку и развоју породичних пољопривредних газдинстава, тако и општој прехрамбеној сигурности, очувању живота и рада на селу, није довољно препозната у подстицајним мерама које се реализују из аграрног буџета, у дужем временском периоду. Као пример томе наводимо, да задруга као организација пољопривредника, у подстицајним мерама најчешће има иста права и могућности као пољопривредник појединац. Поред наведеног, из задружног сектора су у претходним годинама од стране Задружних савеза предлагане различите мере које би унапредиле не само положај задруга, већ и свих пољопривредника, при чему није било стратешких помака у економској политици у пољоприведи у смислу прихватања датих предлога и укључивања задруга као носилаца економског развоја у пољопривреди у мерама које држава спроводи у циљу унапређења укупне пољопривредне делатности.

Имајући у виду ресурсе којима располажемо у задружном сектору, као и потребе овог сектора у циљу његовог квалитетнијег рада, желимо да се активно укључимо у реализацију будућих програма Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и дамо допринос изградњи савремене и јаке Србије.

          Уважени министре, надамо се да ћете бити у прилици да реализујмо предложену иницијативу.  Очекујемо Ваш одговор и желимо Вам пуно успеха у обављању одговорне дужности.

                                                                                                                      (Б. ГУЛАН)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *