Književnost

Драгиша Васић о Србима 3

Срби нису борбен народ[1]. У свом унутрашњем животу, у више махова, они су се бунили увек, кад су њихови вођи налазили за потребно да се реагира. Марка њиховог интелектуалног темперамента, уосталом, то је поводљивост. Али, да ли су се ту у чему они особито разликовали од осталих народа? Ми не можемо да видимо никакав разлог за то тврђење. Сви они …

Pročitajte Još »

Замјатин: Јединствена Држава и фантазија

Радујте се, Јер сте од данас ви – савршени! До данашњег дана ваша чеда, механизма, били су савршенији од вас. По чему? Свака искра динамомашине јесте искра најчистијег разума; свако кретање клипа јесте беспрекорни силогизам. Али зар и у вама није исто такав непогрешиви разум? Филозофија дизалица, преса у пумпи јесте – довршена и јасна као круг шестара. А зар …

Pročitajte Još »

Пастернак о Христу и историји

Да, стварно – причајте како су вас рачшинили. Сигурно су вас заплашили? Јесу ли вас анатемисали, а? Зашто бисмо скретали. Уосталом, што да не. Анатема? Не, сада не проклињу. Било је непријатности, а има и последица. На пример, не може се дуго у државну службу. Не пуштају у престонице. Али, то су ситнице. Да се вратимо на предмет разговора. Рекао …

Pročitajte Još »

Dave Eggers: ‘Kad jednom imate stroj koji misli i piše umjesto vas, kuhani ste kao vrsta’

https://www.theguardian.com/books/2026/jun/27/dave-eggers-once-you-have-a-machine-think-and-write-for-you-youre-cooked-as-a-species Dok objavljuje svoj novi roman, američki autor govori o odgoju sljedeće generacije kreativaca, raspravlja o Samovi Altmanu – i zašto piše na brodu u zaljevu San Francisca. ANa Daveov Eggersov prijedlog, intervju započinjemo zajedničkim crtanjem literature. Romanopisac je napustio umjetničku školu, ali crta već desetljećima, a njegova nova knjiga smještena je u svijet umjetnosti. Prudence, naš model, stoji pred …

Pročitajte Još »

Драгиша Васић о Србима 2

Наслеђе је резиме предачког искуства. Ми смо се увек питали, на који је начин могла да ишчезне, да нестане, да се угаси она мржња, ако је постојала? И, удубљујући се у душу наших предака, ми смо, затим, осетили како нам се намеће друго питање: јесу ли они, уопште, и били способни да мрзе; је ли, доиста, ова страст ма кад …

Pročitajte Još »

Драгиша Васић и Вилхем Канарис, трагичне и сличне судбине

Ове две историјске личности подудариле су ми се по времену читања, од првог његове књиге написане по завршетку Великог рата, а другог као централне личности књиге A.C. Brown-a „Прислушкујте Хитлера“, и тајнама Другог светског рата, откривених 30 година по његовом завршетку. Биографије ове двојице трагичара могу се прочитати пратећи: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81 Обојица су завршили живот пар дана пред завршетак Другог …

Pročitajte Još »

Велс: Говор социјалисте

Ја говорим о срећи – рече Мастерман. – Можете учинити сваковрсне ствари с пуном пушком у Хемерсмит Бродвеју, али стварно ништа што вас или кога било другог може учинити врло срећним. За срећу је потребан уређен свет пре новца или својине или било које од оних ствари које имају неку стварну вредност, а овај свет, кажем вам, безнадежно је изашао …

Pročitajte Još »

Драгиша Васић о Србима 1

Живот великих вароши, што их је посећивао, изгледа му да разједињује, отуђује, спутава људе, па је редовно преузносио наше интимне, скоро сродничке односе по селима и малим варошима, „где се слободно дише“. Он сматра: да се у великим варошима губи оно оригинално једног народа, његова национална боја, јер се у њима „слеже свет са свих страна“ и тако се уноси …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел Curriculum vitae

Родио сам се 1903. у Мотихарију, Бенгал, као друго дете у англо-индијској породици. Школовао сам се у Итону између 1917. и 1921, јер сам имао среће да добијем стипендију. Али нисам био марљив студент и ништа нисам тамо научио, нити мислим да је Итон одиграо значајну улогу у мом животу. Од 1922. до 1927. радио сам у индијској империјалној полицији …

Pročitajte Još »

Замјатин: Последња бајка о Фити

А био је такође у граду и премудри апотекар: он је створио човека, али не као што смо ми грешници, него га је направио у стакленој тегли, па шта онда уопште није знао? И наредио Фита да му доведу апотекара. „Кажи ти мени молићу лепо: зашто је мом становништву досадно у слободно време?“ Премудри апотекар погледао кроз прозор: неке куће …

Pročitajte Još »

Замјатин: Избори, модерни и у старо доба

Сутра је дан годишњег избора Добротвора. Сутра ћемо поново предати Добротвору кључеве непоколебљиве тврђаве наше среће. Разуме се да то не личи на неуређене, неорганизоване изборе код древних људи, кад – смешно је рећи – чак унапред није био познат ни сам резултат избора. Градити државу на потпуно непрорачунатим случајностима, наслепо – шта може бити бесмисленије? А ето ипак испада …

Pročitajte Još »

Пастернак о јеврејском наслеђу

Гледано појединачно, сва кретања на свету била су срачунато трезвена, а у општој сложености – безразложно пијана од заједничке животне бујице која их је сједињавала. Људи се труде, паште, покретани механизмом сопствених брига. Али, механизми не би дејствовали кад њихов основни регулатор не би било осећање неке више безбрижности. Ту безбрижност је давао осећај повезаности људских егзистенција, увереност у њихово …

Pročitajte Još »

Маргарет Атвуд „Слушкињина прича“: почетак будућности

Почело је после катастрофе, кад су убили председника и изрешетали чланове Конгреса, а војска прогласила ванредно стање. У оно доба окривили су исламске фанатике. Смирите се, говорили су на телевизији. Све је под контролом. Била сам запањена. Сви су били, то знам. Невероватно. Читава влада нестала тек тако. Како су упали, како се десило? Тада су суспендовали Устав. Рекли су …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о Џеку Лондону и Гвозденој пети

Орвел је такође говорио о Џеку Лондону – иначе је најмање пет пута писао о овом америчком аутору. После Свифта и Велса, ниједна књига није толико заокупила Орвелову пажњу  као Лондонов роман Гвоздена пета из 1908. – „веома упечатљиво пророчанство успона фашизма“ – које је у тридесетим годинама стекло нове читаоце у Европи. Лондон је, писао је Орвел, био „социјалиста …

Pročitajte Još »

Дејв Егерс: Један дијалог

Мерсер је погледао испред себе, а затим се нагнуо назад. „Меј, никада раније нисам тако снажно осећао да нека секта преузима свет. Је л` знаш шта су хтели пре неки дан да ми продају? Мада је могу опкладити да је то на неки начин повезано с Кругом. Да ли си чула за Кућка? Када помоћу телефона скенираш своју кућу како …

Pročitajte Još »

Будућност која нам је пребрзо дошла: Егерсов „Круг“

Главни напредак, о чему је Бејли зинговао на сваких неколико сати, било је невероватно ширење броја изабраних лидера у Сједињеним Државама и широм света који су се одлучили да буду транспарентни (да имају уграђене камере које снимају 24 сата – МЗ). Било је то, према мишљењу већине, показатељ незаустављивог напретка. Када је Сантосова објавила да ће бити транспарентна, медији су …

Pročitajte Još »

Бредбери: Ватрогасци спаљивачи књига

Хајде сад да пређемо на мањине у нашој цивилизацији, хоћемо ли? Што је бројније становништво, више је мањина. Немој да стајеш на жуљ љубитељима паса, љубитељима мачака, лекарима, адвокатима, трговцима, шефовима, мормонима, баптистима, унитаријанцима, другом поколењу досељених Кинеза, Швеђана, Италијана, Немаца, Тексашанима, Бруклињанима, Ирцима, људима из Орегона или Мексика. Људи у овој књизи, у овом комаду, у овој ТВ серији …

Pročitajte Još »

Бредбери: Најава садашњице

Бомбардери су без краја и конца прелетали преко неба, стењали, мрмљали, звиждали као огроман невидљиви пропелер што кружи у празнини. „Господе боже“, рече Монтаг. „Колико је само тих проклетиња на небу сваког сата! Како, дођавола, ти бомбардери полећу сваке секунде откад се родимо! Зашто нико неће да говори о томе! Повели смо и добили два атомска рата од 1990! (написано …

Pročitajte Još »

Карел Чапек: Рат људи и даждевњака – најава вештачке интелигенције пре 90 година

Карел Чапек је овај дистопијски роман написао пре тачно 90 година – 1936. године. Довољно је прочитати полеђину књиге па схватити је као најаву вештачке интелигенције. А шта је још у овој књизи интересантно, потребно је сазнати њеним читањем. „Човеколики даждевњаци, које ексцентрични капетан открива далеко у Индијском океану, уз помоћ фондова богатог индустријског синдиката шире се читавим светом. Они …

Pročitajte Još »

300 година Гуливерових путовања

Друга тема била су Гуливерова путовања, његова омиљена књига из детињства, која је представљала „вороватно најразорнији напад на људско друштво који је икада написан“. Орвел је мислио да је низ сатиричних утопија Џонатана Свифта из 1726. године био изузетно важан за савремено доба. У наставку есеја описао је трећи део књиге као „изванредно јасно предвиђање полицијске државе крцате шпијунима, са …

Pročitajte Još »

Моја 1984. и 30 књига које вреди прочитати

Те давне 1984. године сећам се као „Орвеловске“, мада тада нисам знао шта тај израз значи, а сећам се и Бруса Спрингстина и изласка албума „Born in the USA“. Након 42 године Брус Спрингстин опет је „прашио“ са „The War“  и „Born in the USA“ у Минеаполису, где су убијене две особе због отпора властима, а Брус опет позива на …

Pročitajte Još »

Х Џ Велс као идејни творац Светске владе

Велс је чврсто веровао да је научни прогрес некомпактибилан с постојећим друштвеним и политичким структурама. Зато је најбоље чему људски род може да се нада Светска држава којом управља меротократска елита. У Предвиђањима[1] је та владајућа клика названа Нова држава, по Платоновој Држави; касније ју је назвао Самурај, па Отворена завера. Али иако је основна идеја остала нетакнута, Велс је …

Pročitajte Još »

Солжењицин: визита код онколошких пацијената

Оне најтеже случајеве на оваквој визити нису могли решавати; требало је појединца посебно позвати и посебно се њиме позабавити. На визити се није могло отворено рећи какво је стање и јасно се међусобно договорити. Овде чак није могао ни за кога рећи да му се стање погоршало, него би само напоменуо да се „процес мало заоштрио“. Све је требало говорити …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о модерном спорту

Опсесија спортом у Енглеској је врло раширена појава, али још су жешће страсти у неразвијеним земљама које су тек однедавно добиле своје репрезентације и где је национализам нарочито наглашен. У земљама као што су Индија и Бурма, фудбалске утакмице увек обезбеђује полиција. У Бурми сам видео како су навијачи у одлучујућем тренутку пробили полицијски кордон и онеспособили голмана противничког клуба. …

Pročitajte Još »

Pevač Bruce Springsteen želeo je da ga pamte po uzoru na: „Pogledajte te momke“

https://faroutmagazine.co.uk/the-singers-bruce-springsteen-wanted-to-be-remembered-like/ Bruce Springsteen nije htio tretirati niti jedan komad rock and rolla kao posao. Bila mu je privilegija stvarati glazbu za svakoga tko bi je čuo, i premda je možda imao malo više prijatelja nego što je očekivao kada je prvi put svirao svoje koncerte u New Jerseyju, bio je više nego voljan okupiti što više ljudi kako bi slavili sve …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о приватном образовању у Енглеској

Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о слободи (у Америци)

Ипак, прилично је чудно изигравати Витменовог двојника тридесетих година двадесетог века. Можда ни сам Витмен, да је жив, не би данас написао Влати траве, нити било шта у том стилу. На крају крајева, он каже „прихватам“ али постоји драстична разлика између прихватања сада и прихватања онда. Витмен је писао у доба великог благостања, у земљи у којој је слобода била …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о губитку вере

Незапосленост не значи само губитак посла. Увек се нађе неки посао, чак и у најгорим временима. Проблем је у томе што човек нема више у шта да верује. Од тридесетих година наовамо, није се појавило ниједно занимање које би имало неког смисла, осим можда научних истраживања, уметности и политике левице. Критика западне цивилизације достигла је свој врхунац, као и свеопште …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о енглеским русофилима

… показало се да руска спољна политика није ништа мање агресивна од политике осталих великих сила. Склапање савеза, промене фронта и други маневри само су део њихове борбе за моћ, која стално захтева нова правила игре. Сваки пут кад Стаљин  одлучи да промени савезнике, мења се и марксистичка идеологија, долази до наглих и неочекиваних политичких заокрета, чистки, потказивања, уништавања партијске …

Pročitajte Još »

И у тренутку када је сазнао, престао је да зна – о читању књига и зрелости читаоца

Овом реченицом се завршава „Мартин Идн“ Џек Лондона, а мени се она стално враћа у свест већ више од 40 година, а да нисам знао да је из овог романа. Знао сам да је из књиге Џека Лондона, али сам претпостављао да је из Белог очњака или Зова дивљине. Ако сам само њу из целог романа запамтио, то значи да …

Pročitajte Još »

Препорука за читање: Смиља Аврамов „Трилатерална комисија – Светска влада или светска тиранија“

Живимо у интересантним данима и недељама, па можда чак и месецима, када се разоткрива мрачна страна владара из сенке у писмима Џефрија Епштајна (на пример: линк). Клинтонови, Мирослав Лајчек и ко зна колико моћних људи налази се у овим писмима, а који су утицали на несрећну судбину Србије у претходних 35 година. Ова светска афера подсећа ме на књигу Џона …

Pročitajte Još »

Trump je ‘rušitelj’ svjetskog poretka, upozoravaju europski sigurnosni stručnjaci

https://edition.cnn.com/2026/02/10/europe/trump-munich-security-conference-report-intl-hnk Svijet se nalazi u eri „politike rušenja“ koju predvodi američki predsjednik Donald Trump , a to stavlja desetljećima prosperitetni međunarodni poredak pod neviđeni pritisak, prema Münchenskom sigurnosnom izvješću za 2026. Доналд Че Трамп U godišnjem izvješću, objavljenom uoči Münchenske sigurnosne konferencije, Trump je opisan kao najmoćnija figura koja dovodi u pitanje postojeća pravila i institucije, tvrdeći da njegov pristup riskira raspadanje …

Pročitajte Još »

Џек Лондон о Рокфелеру

Прича се да Џон Д. Рокфелер умало није заплакао кад су повољне прилике пре неколико година омогућиле фармерима да се отресу хипотека, јер се осам милиона долара за које је мислио да их је лепо и уз добар интерес удомио за читав низ година одједном опет нашло пред његовим вратима, вапијући за неким новим домом. Овај неочекивани додатак његовим невољама како да збрине пород својих прихода од петролеја и пород овог порода – био је сувише много за расположење једног човека са слабим стомаком…

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о освети

Освета је чин који желите да извршити кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај немоћи уклоњен, и сама та жеља ишчезава. Ко не би 1940. скочио од радости на помисао како SS-официре шутирају и понижавају? Али кад је то постало могуће, само је јадно и одвратно. Када је Мусолинијев леш изложен јавности, прича се да је …

Pročitajte Još »

Bruce Springsteen „Streets of Minneapolis“

https://music.youtube.com/watch?v=GDaPdpwA4Iw [Verse 1]Through the winter’s ice and coldDown Nicollet AvenueA city aflame fought fire and ice‘Neath an occupier’s bootsKing Trump’s private army from the DHSGuns belted to their coatsCame to Minneapolis to enforce the lawOr so their story goes[Verse 2]Against smoke and rubber bulletsIn the dawn’s early lightCitizens stood for justiceTheir voices ringin’ through the nightAnd there were bloody footprintsWhere …

Pročitajte Još »

Harari: Гвоздене вође

Каријере гвоздених вођа као што су Владимир Путин, Виктор Орбан, Реџеп Тајир Ердоган, Родриго Дутерте, Хаир Болсонаро и Бењамин Нетанјаху показују како је могуће послужити се демократијом да се дође на власт, а онда се служити влашћу да се демократија подрије. Као што је то рекао Ердоган једном приликом: „Демократија је као трамвај. Возите се њоме док не стигнете на …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о карактеру скитнице

А осећао је и ниску, љигаву завист према сваком ко је стајао боље од њега – није завидео богаташима, јер су били изван његових друштвених видика, већ људима који раде. Чезнуо је за послом као што уметник чезне за славом. Ако би видео како неки старац ради, огорчено би рекао: „Види пизду матору, узима посао способним људима“, а уколико је …

Pročitajte Još »

Дучић о акцији Румуније за њене мањине ван граница

10. новембар 1938. Пошто румунска влада и јавност предосећају опасност да Мађарска ускоро покрене питање и својих мањина у Румунији и Југославији, већ одмах после Кањине акције са Чехословачком, овде је дат знак алармирања у јавности. Не желећи да Румунија изгледа као Чехословачка, то јест земља која има само да враћа другима, а не и земља која има да прима …

Pročitajte Još »

Густав Ле Бон: Успон и опадање цивилизација

Ако уочимо у крупним цртама рађање величине и опадање цивилизација које су претходиле нашој, шта видимо? Кад је зарудила зора ових цивилизација, видимо једно магловито јато људи разнога порекла, случајно уједињених у приликама сеоба, инвазија и завојевања. Разне крви, као и разног језика и исто тако разних вера, ови људи немају заједничких веза, сем полупризнате власти једног поглавара. У овим …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о империји и домороцима

Осврнуо сам се ка људима који су ме пратили у стопу. Била је то непрегледна гомила од бар две хиљаде људи, и непрестано је расла. Закрчила је пут с обе стране, колико сам могао да видим. Гледао сам у то море жућкастих лица у одећи дречавих боја, срећних и узбуђених због ове мале забаве, и сва та лица била су …

Pročitajte Još »

Вође и гомиле

Они се регрутују поглавито из редова живчаних, раздражљивих, душевно полуоболелих, који додирују границе лудила.

Pročitajte Još »

Велс о агентима за некретнине

Али било је лудо од Кипса што почиње да гради кућу. Он је то чинио из необичне мржње према агентима за продају кућа која га је обузела. То је, без сумње, врло рђава и неправедна мржња, али посао романсијера нису етички принципи него чињенице. Свако мрзи агенте за продају кућа јер они сваког оштете. Сви остали позиви нешто дају и …

Pročitajte Još »

Џек Лондон и Џорџ Орвел: неке сличности

Гвоздена пета Џека Лондона, представља једну од три најважније, а најпотцењенију дистопију, уз 1984. и Врли нови свет. У Гвозденој пети се, за разлику од 1984. и Врлог новог света, у којима се не појављује активан отпор сили, на државни тероризам одговара радничким тероризмом, и Лондон је предвиђао да ће опасна и сурова борба сиромашних против олигархије трајати три века …

Pročitajte Još »

Људи са понора Џека Лондона: у САД-у, 125 године касније

Пре 123 године (1903) Џек Лондон је објавио књигу „Људи са понора“ описујући своја искуства из боравка у Ист Енду, сиромашном делу Лондона. Односи се на искуство од пре тачно 125 година, јер је са сиромасима Ист Енда присуствовао крунисању енглеског краља Едварда VII, 22. јануара 1901, па би у наслову могло да стоји и век и четврт касније. Велика …

Pročitajte Još »

Образовање помоћу лажних диплома у Викторијанско доба

„Кевендишова Академија“, школа коју је нарочито одабрала Кипсова мати, била је смештена у једној оронулој приватној кући у делу Хејстингса најудаљенијем од мора. Звала се „Академија за младе џентлмене“… Њен „управник“ било је мршаво, дуго створење, немарно по схватању и нарави, које се прогласило на табли са позлаћеним словима на њеној предњој површини за Џорџа Гордена Вудроуа, чл. Н. Др., …

Pročitajte Još »

Приватна својина против личности

У цивилизацији која је потпуно материјалистичка и која се заснива на приватној својини разумљиво је да је приватна својина уздигнута изнад душе, да се злочини против ње сматрају много озбиљнијим него злочини против личности. Измрцварити своју жену и сломити јој неколико ребара, то је ситан преступ у поређењу са спавањем под ведрим небом због тога што човек нема чиме да …

Pročitajte Još »

Црне стотине Гвоздене пете

А онда, без икакве опомене, дигла се једне ноћи руља, с америчком заставом на челу и певајући родољубиве песме, и запалила велике радионице и просторије Пута и потпуно их уништила. Град Џирард, у Канзасу, био је тих, миран град. Тамо никад није било радничких нереда. Пут је плаћао највише наднице и био је у ствари кичма града, пошто је давао …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о друштвеном положају просјака

Вредело би нешто рећи о друштвеном положају просјака, јер кад се човек дружи с њима и открије да су и они обична људска бића, постаће непријатно свестан чудног става које друштво заузима према њима. Људи као да мисле како постоји нека битна разлика обичног „радног“ народа и просјака. Они су посебан сој – отпадници, као криминалци и проститутке. Радни људи …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о мушкарцима у шездесетим

Самоћа је удес свих значајних духова; они ће у њој каткад уздисати, али ће је увек, као од два зла мање, изабрати. Што пак човек више стари, биће у тој ствари sapere aude[1] све лакше и природније, а у шездесетим годинама је нагон ка самоћи одиста природан, шта више нека врста инстикта. И одиста се тада све удружује да тај …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о самоћи

Бити сам себи довољан, бити сам себи све и сва, и моћи казати: omnia mea mecum porto[1], сигурно је за нашу срећу најкориснија особина; зато се не може довољно поновити Аристотелова изрека која гласи: срећа је кад је човек сам себи довољан. (То је углавном иста мисао коју је и Шанфор исказао у једном ванредно лепом облику, и која је …

Pročitajte Još »

300 година Комитета 300, Епстајн и Чомски

Када бих био речит, а не бројчан, требало би да почнем да пишем посебну рубрику „Препоруке за читање“, јер сам претходних месеци прочитао пуно вредних књига. Али, на жалост, нисам ни писмен ни речит. Тренутно читам „Комитет 300“ Џон Колмана и видех (тражећи на интернету аутора) да у 2027. години Комитет 300 пуни јубиларних 300 година (по Колману је знатно …

Pročitajte Još »

Крај врле нове Србије у 2026?

„Па зар ви волите да будете робови?“ говорио је Дивљак кад они уђоше. Лице му се било заруменело, очи сијале од страсти и негодовања. „Зар волите да будете бебе? Да, да, бебе. Које брбљају и повраћају. Како вам драго“, додаде он; бес због њихове животињске глупости гонио га је да баца увреде у лица оних које је дошао да спаси. …

Pročitajte Još »

Солжењицин: О привлачности женама

Глеб је одмалена био васпитан да жену доживљава као предмет обожавања. Није успео да открије и нико га није научио (оца није било) да постоји и мушка лепота, да он и сам треба да буде привлачан. Глеб је растао као мршав, блед и неупадљив момак, сав усредсређен на унутрашњи живот, и није пазио ни како је обучен, а није ни …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о оружју и друштвеним системима

Историја цивилизације је у великој мери историја оружја. Многи су указивали на повезаност између открића барута и рушења феудализма од стране буржоазије. И мада не сумњам да постоје неки изузеци, углавном важи следеће правило: раздобља у којима је главно оружје скупо и тешко за производњу, углавном нагињу деспотизму, док у раздобљима када је главно оружје јефтино и једноставно, власт ради …

Pročitajte Još »

Proljeće je 13. u decembru

Блок 70, 13. децембра 2025 Proljeće je čak i u decembruTrinaestogIli bilo kog drugogProljeće stoji iza barikadeS podignutom rukomZar sumnjaš u svoju djecuMisliš da ne pamteKažiDa li te pitaju za put prema nebuCijena je sigurno visokaKažiDa li te pitaju s bijesom u sebiNe tajeći ništaNe htijući mnogo osim života O čemu razmišlja obrisano liceIzmeđu dva osmijehaI nakanom tamnijom od noći O čemu razmišlja dok …

Pročitajte Još »

Нушић о неискрености саучешћа

               Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање. Изгледало је као да више неће наставити.                Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи са собом. Оставио сам је њеној тузи, пун горког искуства да је у …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о језику у доба диктатура

У данашње време, политички извештаји своде се на одбрану неодбрањивог. Додуше, ствари као што су наставак британске владавине у Индији, руске чистке и депортације, бацање атомске бомбе на Јапан, могу се бранити, али само уз помоћ извртања чињеница и без сударања са интересима политичких странака. Политички језик се зато састоји углавном од еуфемизама, манипулација и магловитих претпоставки. Незаштићена села се …

Pročitajte Još »

Нушић: Крематоријум српске државе у Пећи

Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу. Рекао би човек да се земља упалила, или још пре, као да је од силног пламена који јој је буктао у утроби, напрсла, па из тог ждрела сад извире жач  …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о лошој одећи

Обукао сам добијени сако, некад тамносмеђе боје, црне радничке панталоне, шал и штофану капу; задржао сам своју кошуљу, чарапе и чизме, а у џепу сам имао чешаљ и бритву. Човек се врло чудно осећа кад носи такву одећу. И раније сам носио довољно лошу одећу, али ништа слично овој; те ствари нису биле само прљаве и безличне, било је у …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о рекламама и други цитати

Sabato o medijima Поново је гледао плакате. Стварно их је сад мрзео. Тај за Витамалт на пример! „Планинарите цео дан уз штанглу витамалта!“ Млади пар, дечак и девојчица, у чистој опреми за планинарење, косе коју носи ветар, пењу се са стилом уз Сасешки предео. Лице те девојке! Колико је вештачки и грозно озарено! Тип девојке која тражи чисту и једноставну …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о Гандију

Био је изузетно проницљив, али је наивно веровао да су сви људи по природи добри и поштени. Иако је потицао из осиромашене средње класе, без икакве шансе да напредује у животу, и био неугледне спољашности, није га изједала огорченост нити осећање мање вредности. Расне предрасуде, с којима се први пут сусрео у Јужној Африци, само су га изненадиле. Чак и …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о глади

Мој новац је полако копнио – осам франака, па четири, па један, па двадесет пет сантима; а двадесет пет сантима је бескорисно, јер за њих немаш ништа осим новина. Неколико дана живели смо на сувом хлебу, а онда два и по дана уопште нисам јео. То је било гадно искуство. Неки људи посте по три недеље и више, и кажу …

Pročitajte Još »

Орвел о сиромашним Енглезима пре 90 година; а Срби данас?

Пре пет дана (14.11.2025) израчунао сам и објавио податак (линк) да су просечна примања домаћинстава у Србији за двадесет и једну годину повећана за 2,9%. За 20 година (2003-2023) била су смањена за око 3%. Овај један податак не каже ништа о томе како живи просечна породица, а још мање о томе како живи две трећине породица испод просека, нити …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел: Слобода говора, други део

Истина многима боде очи, а највише власницима медија, филмским магнатима и бирократама. У данима који долазе, интелектуалци ће изгледа бити сами себи највећи непријатељи, јер су се потпуно предали и изгубили онај борбени дух који су некада имали. Није ни чудо, јер тоталитарне идеологије не само што подразумавају апсолутну послушност, него се и стално мењају. Тек што сте по цену …

Pročitajte Još »

32.752 убијена партизана премало, једна силована партизанка превише

Драги Стојадиновић: Председавајући је дао реч јавном тужиоцу, који је прочитао оптужницу, коју смо имали, и почело је суђење првооптуженом Љуби Бабићу. Он је био мало наглув, као ваљда и сви официри из артиљеријске струке, и пришао је столу да би чуо шта председавајући говори, да би се објашњавао са њим. Њему су ставили на терет пет тачака. Прва је …

Pročitajte Još »

Орвел: Слобода говора

Једна од највећих илузија је да човек може бити слободан у души под диктаторским режимом. Многи људи се и даље тако заваравају, не схватајући да су све државе света постале мање-више тоталитарне. На улицама се ори са разгласа, заставе се вијоре са кровова, полицајци с машинкама вребају на сваком кораку, лице Вође, метар и по широко, посматра са сваког рекламног …

Pročitajte Još »

Орвел: У утроби кита

Сви смо чули за причу о Јони и киту. Наравно, створење које је прогутало Јону било је риба, како је и описано у Библији, али је деца често мешају с китом, па се тај делић дечјег језика по навици преноси у каснији живот, што значи да је мит о Јони дубоко урезан у нашу подсвест. Сама помисао на боравак у …

Pročitajte Još »

Нушић: Мајка Србија (пре 110 година, данас Дијана Хрка)

Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …

Pročitajte Još »

Орвел: Белешке о национализму

Орвел: Белешке о национализму На једном месту Бајрон користи француску реч longeur[1], уз опаску да у енглеском језику не постоји одговарајућа реч за тај појам, мада тога имамо у изобиљу. У последње време, једна појава се дубоко урезала у свест људи и постала незаобилазна тема свих разговора, иако нема свој прави назив. „Национализам“ би можда био најблићи израз за њу, …

Pročitajte Još »

Орвел „Подизање зидова“

Sabato citat dijaloga У последње време прочитао сам гомилу површно оптимистичних „прогресивних“ књига у којима се механички понављају само две-ти отрцане, давно превазиђене фразе. Омиљене су „укидање растојања“ и „брисање граница“. Колико пута сте чули да су „авион и радио утицали на укидање растојања“ и да су „сада сви делови света међусобно повезани“? Изуми модерног доба само су допринели порасту …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о колонијалној управи

Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник …

Pročitajte Još »

Нушић: Отаџбина

Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …

Pročitajte Još »

Солжењицин о оптимизму и срећи

И ко је оптимиста? Онај који каже: свагде је лоше, код нас је добро, ми смо имали срећу. И срећан је оним што има, и не пропиње се. А ко је песимиста? Онај који каже: свагде је дивно, свагде је боље, једино је код нас лоше. И непрестано га мучи властита судбина.

Pročitajte Još »

Нушић о чиновнику са рачунском књигом (и Здравковићем)

Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о најчуднијем типу: Србину

У особљу је било лопова, па кад оставиш новац у џеповима сакоа, обично би нестао. Вратар, који нам је исплаћивао надницу и претраживао нас да нађе украдену храну, био је највећи лопов у хотелу. Од мојих петсто франака месечно, тај човек је успео да ми за шест недеља закине сто четрнаест франака. Тражио сам да ме исплаћују дневно, тако да …

Pročitajte Još »

Нушић: Патриотизам гимназијалца

У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од синоћ већ, још од ране зоре, крши руке бринући где је. Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила да су то само голе речи наискуснога детета од шеснаест година, …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Пропаст у јесен 1941.

Тих дана, мада нико од стотина људи расутих по удолини није то знао – тих дана је пала Одеса, немачка војска је јуришала на Перекоп, притискала Харков, ушла дубоко правцем Таганрог-Ростов, тукла се за Горбачово на путу Орлов-Тула; Москва се још није пренула из страшне панике настале три дана раније, и ко зна зашто, нигде се није примећивало Стаљиново руководство, …

Pročitajte Još »

Нушић: Наполеонова 1812. и српска 1915.

Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …

Pročitajte Još »

Дучић: Обрачун са опозицијом на румунски начин

8. октобар 1938. … отишао сам код министра унутрашњих послова Калинеска са којим одржавам нарочито добре везе. Он ми је о ситуацији рекао следеће: … Влада има пуно снаге да одржи не само поредак него и веровање у њен успех. Немамо потребе ни да се са ким боримо јер нас нико и не напада. Кад смо узели власт, ја сам …

Pročitajte Još »

Зашто је 1915. била гора од 1813?

Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …

Pročitajte Još »

Бој на Чачку октобра 1915: један топовски метак

Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …

Pročitajte Još »

Дучић о руској емиграцији

30. мај 1938. Политичком одељењу Према једној информацији руске избеглице које се већ двадесет година баве у Румунији прате са симпатијом све што Немачка ради да мобилизира светско јавно мишљење потив Совјета, што у овом случају значи против Русије. Они сматрају да би њихово страдање престало ако би Немачка ушла у Русију. Према овом, руске избеглице би можда ишле на …

Pročitajte Još »

Дучић о румуској штампи о спољној политици

23. март 1938. Румунска штампа данас не одриче да су демократске пријатељске државе добиле тешке ударце, и да је однос сила поремећен а равнотежа европска коначно пропала. Верују ипак да је и богатство, и геније, и већина у људству на страни демократских држава. Тако исто верује се да су Немци успели заплашити целу Европу, али да нису духовно освојили никога. …

Pročitajte Još »

Hitler o turističkom raju u Hrvatskoj, Krimu i uništenju Moskve

Night of 5th-6th July 1941, 11.30 p.m. – i. so a.m. The shortening of space by roads – The frontier of the Urals – Moscow must disappear – The treasures of the Hermitage                The beauties of the Crimea, which we shall make accessible by means of an authobahn – for us Germans, that will be our Riviera. Crete is …

Pročitajte Još »

Дучић о Мађарима и Бугарима

30. март 1938. Мађарска је по природи мегаломан, као типична монголска нација, са опсесијама за простор и за вечни покрет, као сви народи некад номадски. Она је имала у старој постојбини а има и на данашњем свом тлу, фатаморгане које обмањују здраву људску памет. Као и Бугарска, ни Мађарска се није никад осећала задовољном са оним што је већ некад …

Pročitajte Još »

Влада Патријарха Мирона у Румунији 1938.

13. фебруар 1938. Господине Председниче, Владу Патријарха Мирона[1] су примили либерали резервисано а царисти скептично[2]. Постоји увек и један широки појас народа, који је у страначком погледу неопредељен и флотантан, али ни његово мишљење о новој влади није усхићено. Мислим да је важно саопштити то мишљење у целини. Овај свет верује да је цео огромни апарат нове владе са шефом …

Pročitajte Još »

Дучић о румунском страху од Русије

9. фебруар 1938. … Не треба веровати да се је Румунија и до сад политички везивала за Француску и Енглеску без свог доброг прорачуна. Увек је Румунија сматрала својим непријатељем, само Русију, полумонголску и полу словенску, а нимало латинску; значи опасну и својом културом и својом политиком. Као сигуран наслон и сигурне савезнике против Русије, сматрала је Румунија једино Енглеску …

Pročitajte Još »

Дучић о немачкој акцији међу Украјинцима

13. новембра 1938. … Поуздано знам да ће питање Подкарпатске Русије [1]бити решено за најскорије време. Експерименат са аутономијом ове земљице није успео пошто та земља нема услова да живи независно. Немачка је имала намеру да од те земље направи једну ћелијицу будуће слободне Украјине. Али би требало најпре изградити путеве, а они би коштали милијарде. Затим би требало потрошити …

Pročitajte Još »

Солжењицин „Старење“

Колико је само написано о ужасу смрти, али какво би она природно звоно била да није насилна. Сећам се једног грчког песника из логора; већ отписан, а тек му прошла тридесета. Никаквог страха од смрти не беше у његовом мекано-тужном осмеху. Чудио сам се. А он: „Пре него што смрт наступи, у нама се одиграва унутрашња припрема: сазревамо за њу. …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Ми, као, нећемо умрети

Највише од свега почесмо се плашити мртваца и смрти. Умре ли ко у некој породици, трудимо се да им не пишемо, да тамо не идемо: шта да кажемо о њој, о смрти тој, не знамо… Чак се сматра да је срамота поменути гробље као нешто озбиљно. На послу избегаваш да кажеш: „Не могу у недељу, морам, ето, својима на гробље.“ …

Pročitajte Još »

Дучић: Једно око на Енглеској а друго на целом свету

МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА – КРАЉЕВСКОМ ПОСЛАНСТВУ, ЛОНДОН Препис шифрованог писма Краљ. Посланства у Риму Пов. Бр. 1,211 Од 16. јуна 1934. године Једном моме колеги говорио је овдашњи совјетски амбасадор да је недавно Мусолини у разговору са њиме казао ове речи: „Обраћам вам пажњу на ствари које се у овом моменту дешавају између Немачке и Пољске.“  Ове је речи совјетски …

Pročitajte Još »