Два дана пред његову смрт читала сам му причу Џека Лондона „Љубав према животу“. Она се и данас налази на столу у његовој соби. Веома снажна ствар. Кроз снежну пустињу, у коју раније није ступила људска нога, вуче се ка пристаништу велике реке болестан човек, који умире од глади. Снага га напушта, он не корача, него пуже, а поред њега …
Pročitajte Još »За колико будућих пензија има новца?
Када се отвори: https://nbs.rs/sr_RS/drugi-nivo-navigacije/statistika/mon_stat/ Може се приступити бази: Нето позиција државе код банкарског сектора На крају септембра 2026. нето позиција државе код НБС износила је 765,8 милијарди динара, што значи да је имала 6,5 милијарди евра резерви. Месечни фонд свих пензија износио је 94,7 милијарди динара, у августу 2026. На порталу Министарства финансија имамо табелу: Консолидобани биланс државе по нивоима …
Pročitajte Još »TELEKOMUNIKACIONE KOMPANIJE U SRBIJI- Finansijska analiza i benchmark
Ova analiza je pokušaj upoređenja osnovnih poslovnih performansi kompanija Yettel, A1 i Telekoma matičnog preduzeća obzirom da se ova vrsta analiza uvek zasniva na mšusobno uproedivim pokazatlejima. Svi podaci su izvučeni iz zvaničnih računvodstvenih izveštaja za 2025 godinu koji sadrže i podatek prethodne 2024 godine. 1. Obim i dinamika poslovanja Iznosi u mlrd RSD, 2025YettelA1Telekom maticaPoslovni prihodi70,4150,46195,38Prihodi od prodaje69,8549,10164,38EBIT14,657,9465,16Amortizacija4,9510,2145,95EBITDA, izračunata19,6018,14111,11Neto …
Pročitajte Još »Колико је Србија опљачкана од домаћих лопова и колико им је времена потребно да опљачкано изнесу из Србије?
У јавном простору се појавила процена Драгана Радовића о опљачканих 100 милијарди евра: На основу вредности и динамике зараде страних инвестиција, која ће у периоду 2012-2026 износити 37,5 милијарди евра, овде грубо процењујем да је домаћа пљачка износила 37,3 милијарди евра, али да је она у пословању била „успешнија“ од 2018. године, јер је ипак требало доста времена да се …
Pročitajte Još »POGLEDI IZ SRBIJE: Selektivan legitimitet ministra poljoprivrede!
Poljoprivrednici su nezadovoljni odlukom ministra poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragana Glamočića da ne raspiše javni poziv za subvencije za seme u predviđenom roku; Oni navode da očekuju da tužilaštvo ispita nezakonitost takve odluke i gde je novac predviđen za tu meru! Selekcionari tvrde da nema realnosti da je ukupan rod pšenice na 652.672 hetara bio 3.966.444 toen ili šest …
Pročitajte Još »Пленуми у Србији пре 157 година
У скупштинском пленуму, од 133 чланова, колико је Устав (од 1869 – МЗ) свега бројао, претресано је само тринаест; све остало, што ће рећи девет десетина Устава, примљено је без претреса, простим гласањем. Дебата је постала живља свега у два маха. Прво, око члана 5, у које је стајало, да кнез потврђује и проглашава законе. Посланици Александар Николајевић и Михаило …
Pročitajte Još »Дневник о Чарнојевићу, цитат
Лепа једна, врло лепа калуђерица будила ме је, седела ми је на постељи и брбљала много. Знам, једном се дрско нашалих с њоме. Хтео сам да је обгрлим, она цикну и побеже. Но приметио сам, после, од тог дана да ми чини све боље и лепше. Лутао бих по шумама. Падале би шишарке за мном, а ја бих сео негде …
Pročitajte Još »Елис Бекташ: Омладина која има овакав народ…
Елис Бекташ: Омладина која има овакав народ… Пише: Елис Бекташ Александар Вучић на власт је дошао прије четрнаест година, на челу покрета. Тај покрет са власти одлази као режим, можда и најкорумпиранији у читавој Европи. Нема више сврхе бавити се самим Александром Вучићем и штети коју је он, са својом режимском хоботницом, нанио Србији, али и околним земљама. Тиме треба …
Pročitajte Još »KNјIGA PREPORUKA NACIONALNOG KONVENTA EU: Brisel se uverava promenama, a ne izveštajima!
Resetovanje evropskih integracija mora da počne stvarnim reformama!Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu ukazuje da Srbija nije ostvarila suštinski napredak u pristupnim pregovorima. Iako je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, napredak u procesu pristupanja zavisi od rezultata u temelјnim oblastima, pre svega vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Komisija posebno ukazuje na izostanak napretka u …
Pročitajte Još »Nikola Tesla o SAD-u 100 godina ispred Evrope
Voleo bih da mogu da pretočim u reči svoje prve utiske o ovoj zemlji. U “Pričama iz 1001 noći[1]” čitao sam kako duhovi odnose ljude u svet snova gde ih čekaju prekrasni doživljaji. Moj slučaj je upravo suprotan. Duhovi su me preneli iz sveta snova u svet stvarnosti. Ono što sam ostavio za sobom bilo je prelepo, umetničko i fascinantno …
Pročitajte Još »Задуживање Србије у времену трајања одлазеће власти
Јавни дуг Србије, према подацима Министарства финансија (линк), износио је 41.966,3 милиона евра, на крају септембра 2026. У односу на крај августа 2026, јавни дуг је повећан за 34,7 милиона евра (повећане су индиректне обавезе за 43,8 милиона, при смањењу унутрашњег дуга за 2,0 и спољног за 7,1 милиона евра). У односу на крај септембра 2025. године, јавни дуг је …
Pročitajte Još »POGLEDI: SRBIJA IZVOZI ŽIVU JAGNJAD, A NE MESO!
Zašto ne koristimo priliku da zaradimo više? RASTE interesovanje za jagnjad iz Srbije od početka godine. U prethodnom periodu ove životinje prodavali smo Izraelu, Libiji, Alžiru, Severnoj Makedoniji. Stručnjaci kažu da bi bilo mnogo bolje kada bismo umesto živih jagnjadi izvozili jagnjeće meso, jer je to proizvod sa dodatom vrednošću.!Zbog toga, ali i visokih troškova transporta, stočari iz Vojvodine ponovo …
Pročitajte Još »Црњански о Риму
Glavna crta Rima, i jeste ta, preterana, psihopatološka, veza, sa prošlošću. Rim je grobnica. Nema ulice, tako reći ni kuće, nema trga, nema vrta, koji nemaju u sebi prošlost. Ne onako, prirodno, kao što to mora biti svud po svetu, nego neprirodno, preterano, sablasno strašno. Prošlost je drugde mrtva, u Rimu živi, u gradu, u zidovima, u drveću, u čoveku …
Pročitajte Još »Kako je Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika postala država
napisao David Stockman | 5. studenog 2026. https://ronpaulinstitute.org/how-the-ukrainian-soviet-socialist-republic-became-a-country/ Bivša sovjetska administrativna jedinica koja je nastala kao neovisna Ukrajina 1991. nakon pada Sovjetskog Saveza bila je omeđena točnim granicama Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike (SSR). To jest, sastojala se od potpuno neprirodne političke cjeline čije su granice i stanovništvo sastavljali uzastopni sovjetski vođe radi administrativne pogodnosti svoje brutalne komunističke diktature. Nakon što …
Pročitajte Još »Црњански: Испунио сам своју судбину
Размишљате ли Ви о судбини свог дела? Пред будућим временима (како питате) осећам се сасвим добро, јер сам испунио своју судбину. Имам, при крају живота, врло високо – релативно високо – мишљење, о свом књижевном раду. При завршетку тог рада – пошто не знам колико ће ми очни вид и моје године, дозволити да посвршавам још понешто, врло мирно ћу …
Pročitajte Još »Шумске таксе и општински кошеви
Поред спорог суђења и зеленаштва, сељак је имао и неке своје друге невоље, од којих је тражио лека. Једна од тих тегоба биле су шумске таксе; на народним скупштинама, оне су обележаване као „једна од највећих народних тегоба“. Те су таксе заведене 1857, при крају Карађорђевићеве владе, и биле један од главних узрока његове непопуларности. Раније, шумске таксе нису у …
Pročitajte Još »Мацини и пасивност Михаилова
Коначно разочарање либерала у Михаила настаје поводом рата пруско-аустријскога и догађаја који су му следовали. У то време, орган либералне опозиције Застава, покренута 1866 од дра Светозара Милетића, и издавана прво у Пешти, па онда у Новом Саду. Главни је сарадник Заставе Владимир Јовановић. И он и Милетић уверени су да је 1866 судбоносна година наше нове историје: или ће …
Pročitajte Još »Милош Црњански: цитат реченице
Oxsenstierna, u svom testamentu, kaže sinu: Videćeš sa koliko se malo pameti upravlja državama. (Švedski državnik u vreme tridesetogodišnjeg rata, 1583-1654) https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BB_%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0 Милош Црњански „Код Хиперборејаца“, други део, Нолит, стр. 383.
Pročitajte Još »Буџет Републике Србије за 2027. годину – неизвесности и могућности
У данима у којима је дошло до колапса Алта банке, и непознаницама где ће све још доћи до пуцања фирми и система (медији, грађевинска индустрија…) овде ми је жеља само да укажем на редове величина приликом формирања буџета Србије за 2027. годину. Постоји линеарно планирање у складу са договором са ММФ-ом, али ово није линеарно време, већ драстичан дисконтинуитет и …
Pročitajte Još »DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA: Beograd nije evidentirao zemljište vredno više od pet milijardi evra!
Nepravilnosti u evidenciji zemljišta u javnoj svojini Beograda! Državna revizorska institucija (DRI) dala je negativno mišljenje na finansijske izveštaje Grada Beograda za 2025. godinu, utvrdivši ozbiljne nepravilnosti u evidenciji zemljišta u javnoj svojini. U poslovnim knjigama nije evidentirano više od 61 milion kvadratnih metara, odnosno preko 6.100 hektara zemljišta, zbog čega je vrednost gradske imovine manje iskazana za 603,24 milijarde …
Pročitajte Još »Ранг банака према промени активе у Т2 2026. у односу на Т1 2020.
Приложена табела је формирана на основу података: https://webappcenter.nbs.rs/WebApp/FinInstBank/BankFinancialBalanceSheet/Index? Алта банка је имала релативно најбржи раст билансне активе. Већи раст удела у укупној билансној суми банкарског сектора имале су ОТП Банка Србија (+7,23 процентна поена) и АикБанк (+2,90 пп). НБС
Pročitajte Još »Увоз природног гаса из Русије у Србију (и Мађарску)
Најављен је одлазак делегације СЛ у Русију на преговоре/договоре о набавци природног гаса. Тим поводом, није некорисно изнети податке о досадашњој динамици увоза и поређење са Мађарском. У претходних 20 година, Србија је из Русије увезла гас у вредности од 10,9 милијарди евра, у количини од 26,8 милиона тона по просечној цени од 404 евра по тони. Са графикона се …
Pročitajte Još »Болна сећања
Са малим завежљајем на штапу о рамену и школским сведочанством у недрима мајке-удовице, мој петнаестогодишњи брат и ја, дванаестогодишња девојчица, пролазили смо са мајком кроз винородну Жупу, праћени погледима пуним неме туге оних што остају. … Прешли смо грчку границу, али смо већ у Лерину морали да сиђемо, јер нисмо имали новца за возну карту. Сад смо опет пешачили, али …
Pročitajte Još »Црњански о Доситеју и Вуку
Обично се каже како је нова српска књижевност настала онога часа заправо, симболично представљено, када је Доситеј скинуо мантију и када је напустио Хопово. Ма није, није Доситеј тако велики као што се говори. Ја сам га гледао у Лондону, у смислу – проучавао сам га, и читао. Он је велики зато што је пријатан човек, обишао света… По једној …
Pročitajte Još »POGLEDI: Za ovčarstvo Srbije!
Vunu niko neće Zakon o upravlјanju otpadom zabranjuje i strogo kažnjava palјenje i nekontrolisano bacanje vune!Ovce se moraju jednom godišnje šišati. Nihovo šišanje po jednoj ovci košta oko 450 dinara. Posle šišanja od jedne ovce se dobija oko tri do četiri kilograma vune. Vlasnici ovaca sad neznaju šta da rade sa vunom? Na zalihama je imaju poslednjih pet godinaSamo za …
Pročitajte Još »Србија је европски шампион у производњи ђубрета!
Да смо шампиони у производњи медијског и људског ђубрета, то на жалост, не можемо утврдити на основу истраживања Евростата. Али, зато за физичко ђубре постоје подаци: https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-eurostat-news/w/ddn-20261029-2 Српска економска парадигма из претходних 14 година учинила је Србију европским рекордером по производњи отпада по становнику, док смо по укупној количини на трећем месту, иза Немачке и Француске! Какав успех! Србија је, …
Pročitajte Još »Radnici dobivaju sve manji dio američkog ekonomskog kolača
https://edition.cnn.com/2026/10/27/economy/us-workers-smaller-share-of-profits Američko gospodarstvo nastavlja rasti relativno zdravim tempom, ali američki radnici ne u potpunosti koriste financijske plodove. Zapravo, američki radnički dio ekonomskog kolača se smanjuje. Prema jednom službenom mjerenju, njihov dio je najmanji u gotovo 80 godina. Udio rada u dohotku, što je iznos ekonomskog učinka isplaćen radnicima kao naknada, pao je na 52,8% ranije ove godine, pokazuju podaci Zavoda …
Pročitajte Još »ZADRUGARSTVO KAO MODERAN OBLIK PREDUZETNIŠTVA: Nova zadrugarska mapa! (2.)
Zadruge ekonomski činilac opstanka! Ujedinjene nacije su 2025.godinu bile proglasile Međunarodnom godinom zadrugarstva, a to je bilo značajno i za Srbiju! Na zadrugarstvo će, tokom brojnih aktivnosti, narednih godina i decenija, biti stavljen fokus na sve prednosti udruživanja poljoprivrednih proizvođača, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou; Uloga Zadružnog saveza Srbije je da promoviše takav vid udruživanja i pruži …
Pročitajte Još »Време је новац: формирање нове владе и потрошња из буџета за 2026. годину
У децембру 2025. године остварена је рекордна месечна вредност дефицита буџета у износу од 191,8 милијарди динара, услед исплата капиталних издатака у износу од 179,3 милијарди динара. На порталу Министарства финансија постоји база података о извршавању буџета министарства по ставкама. https://mfin.gov.rs/o-ministarstvu/izvrsenje-budzeta Из табеле се може видети, ред 8, да је до краја септембра исплаћено 71,2 од 120,2 милијарде динара на …
Pročitajte Još »Крај врле нове Србије у 2026?
Објављено 24.12.2025. Можда би знак питања требало заменити ускличником? „Па зар ви волите да будете робови?“ говорио је Дивљак кад они уђоше. Лице му се било заруменело, очи сијале од страсти и негодовања. „Зар волите да будете бебе? Да, да, бебе. Које брбљају и повраћају. Како вам драго“, додаде он; бес због њихове животињске глупости гонио га је да баца …
Pročitajte Još »Genge.rs: Privredna mapa Srbije: svih 125.054 firmi po opštinama
https://genge.rs/vesti/privredna-mapa-srbije-sve-firme-po-opstinama Interaktivna mapa svih aktivnih privrednih društava u Srbiji. Klik na opštinu otvara spisak firmi i pokazuje čime se to mesto izdvaja od ostalih.3 min čitanjaIzvori: Agencija za privredne registre, GENGE22. oktobar 2026. Privreda Srbije, presek 30. septembra 2026.125.054aktivnih privrednih društava192opštine na mapi38,1%osnovano 2020. ili kasnije26,9%firmi je u trgovini Na Privrednoj mapi Srbije od danas stoji svih 125.054 aktivnih privrednih …
Pročitajte Još »Промене стопа фертилитета по областима Србије (2017-2024) и ранг српских области у Европи по стопи фертилитета у 2024. години
Евростат је објавио податке о стопи фертилитета по статистичким областима троцифрене класификације НУТС: https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20261027-1 На слици треба обратити пажњу на турске регионе који се граниче са Сиријом, Ираком и Ираном, а ради каснијег поређења са нашим регионима на врху листе – ови турски региони не припадају Европи. У периоду од 2017. до 2024. године, општа стопа фертилитета повећана је за …
Pročitajte Još »Šta čeka Srbiju? Između fiskalnog prostora, investicija i spoljne zaduženosti
Rast danas, obaveze sutra Pitanje šta čeka Srbiju u narednim godinama ne može se svesti na jednu brojku, niti se iz kretanja budžetskog deficita ili spoljnog duga može izvesti pouzdana prognoza. Ipak, podaci iz dostavljenih tabela omogućavaju da se prepoznaju važni pravci kretanja i ekonomski izbori pred kojima se zemlja nalazi. U njihovom središtu su odnos javnih prihoda i rashoda, …
Pročitajte Još »Колика је корист од робног извоза из Србије? Пример путничких аутомобила
У Србији се, од краја 2000. године, напрестано понављало, у политичком животу и јавном простору, о неопходности прилива страних директних инвестиција, а како би нам оне омогућиле економски раст, који као да без њих није могућ. У издацима за привлачење СДИ се претеривало, јер су они из једнократног пореског подстицаја претварани у стално плаћање радне снаге, па у коначном испада …
Pročitajte Još »ZADRUGARSTVO KAO MODERAN OBLIK PREDUZETNIŠTVA: Nova zadrugarska mapa!
zadrugarstvo će, tokom brojnih aktivnosti, narednih godina i decenija, biti stavljen fokus na sve prednosti udruživanja poljoprivrednih proizvođača, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou;Opstanak i ostanak zadrugarstva u Srbiji nije sistemski rešen, i opet je sad u krizi! Branislav GULAN Foto arhiva autora – Zemljoradnička zadra u Sićevu Borba za opstanak i ostanak! Za osnivanje zadruge potrebno je …
Pročitajte Još »Економске неједнакости у Европи: Србија међу рекордерима
Евростат је објавио саопштење о вредности Џини коефицијента за 2025. годину: https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20261023-2 Само три чланице ЕУ, Бугарска, Летонија и Литванија, имале су веће економске неједнакости, мерене овим коефицијентом у 2025. години. Проблем са Џини коефицијентом за Србију је чињеница да лица са највећим приходима из области трговине дрогом, певачи и певачице, елитна и остала проституција, рекеташи, батинаши и слични „пословни“ …
Pročitajte Još »Гарашанин је два пута спашавао Србију
Илија Гарашанин је (најмање) два пута, у кључним ризичним тренуцима, стављао Србију на прво место, испред личних амбиција. Оба пута је био „преварен“, први пут од младих либерала, а други пут од Блазнавца, али је он испунио своју историјску мисију исправности у понашању: Србија изнад свега. Први пут: Бекство и пад Александра Карађорђевића Други пут: О завери против Михаила говорили …
Pročitajte Još »Гарашанин против руског и аустријског утицаја
Сурењив на националну самосталност, Гарашани је више долазио у сукоб с Русијом него с Портом; Порта је, истина, имала много више власти над Србијом, али се, стварно, у српске послове Русија много више мешала. Њени консули били су нетактични људи, и хтели да дају правац не само нашој спољашњој него и нашој унутрашњој политици. Гарашанин је био крут и нерадо …
Pročitajte Još »Srpski vođa priznao poraz studentskom pokretu u seizmičkoj političkoj promjeni
Beograd, Srbija AP — Dugogodišnji snažni čelnik Srbije, Aleksandar Vučić, priznao je u nedjelju poraz na izborima na kojima su se on i njegova desničarska stranka suočili s raznolikim studentskim oporbenim pokretom koji je dvije godine prosvjedovao protiv njegove vlade. Bio je to seizmički politički pomak u balkanskoj zemlji koju je 14 godina vodio Vučić, kojeg je podržavao ruski predsjednik …
Pročitajte Još »Тома Вучић у време уставобранитеља
Али ово је последњи Вучићев успех. После Петровске скупштине он прекида потпуно с кнезом и владом, и престаје долазити на дужност. Влада то трпи годинама; најзад се решава на енергичне мере, и ставља га у пенсију. Некадашњи „предводитељ народа и диктатор Србије није више него најугледнији међу пенсионерима. Он остаје у пенсији шест година, које су испуњене интригама против кнеза …
Pročitajte Još »Гарашанинова спољна политика
Главни помагач Михаилов у спољашњој политици био је његов министар иностраних дела, Илија Гарашанин. Гарашанин је први наш политичар који је схватио дипломатски проблем Србије. Још четрдесетих година, он види јасно, да Србији неће бити тешко да се ослободи турског господарства, јер је Турска једна држава у пропадању, – али да ће Србији бити тешко да одржи своју самосталност према …
Pročitajte Još »Црњански о америчкој савременој књижевности
Треба истаћи да је литература у капиталистичким земљама, несумњиво, доживела праву деградацију. Књиге су функционална дрога, опијум, којим се служи, као средством, капиталистичко друштво. У земљи која је чувена са својих великих песника, а има преко педесет милиона становника, песници се издају или о свом трошку, или се штампају, и кад су чувени, у две хиљаде примерака, ако и толико. …
Pročitajte Još »Андрић, Црњански, Крлежа.
Ви се сигурно сећате, Станислав Винавер у једном од својих експресионистичких манифеста, веома давно, сад већ пре педесет година, најпре, чини ми се, у листу „Прогрес“, написао је тад први пут, а касније се то много пута понавља, три имена заједно, три имена напоредо. То су ова три имена: Андрић, Црњански, Крлежа. Ми смо јако везани, знате, и то нехотично. …
Pročitajte Još »Студенти побеђују!
У Србији и широм света студенти и млади побеђују, јер на младима свет остаје. Геронтократија или младост, једини је избор. Уколико на изборима у Србији не победе студенти, портал Makroekonomija.org прелази у режим слорог гашења, са економским прилозима Бранислава Гулана и заосталим цитатима из свеже прочитаних књига. Уколико победе студенти, „живнуће“ аналитичка активност, која је претходних месеци и година јаловила. …
Pročitajte Još »2026: година воћара
Воћари ће 2026. годину запамтити по одличном роду, и по расту прихода, упркос паду цена њихових производа. Они који нису воћари, у већини, волели би да запамте ову годину по крају (општег) примитивизма и ТВ програма који емитују насиље и анти-породичне вредности, и по много чему још, што би нам у 2027. донело мало светлију поглед у будућност. Приходи од …
Pročitajte Još »Исправан чиновник не сме знати ни за какве странке
Због Михаилове нерешивости, питање о његовој женидби стајало је скоро три године на дневном реду, и било напрестано претресано од публике. Цео млади Београд певао је: „Што се боре мисли моје“… једну песму за коју се говорило да ју је испевао сам кнез у своме љубавном јаду. Људи су се чудили, како један човек тако заљубљен не може ипак да …
Pročitajte Još »Цензура је најдражи накит народној слободи
Светоандрејска скупштина била је прогласила у начелу слободу штампе, али је слобода штампе постојала у ствари. Милош је пуштао да се у новинама износе злоупотребе власти; пуштао консервативце да грде либерале, и пуштао либерале да грде консервативце. Разуме се, та је слобода штампе постојала на несигурној основи; Милош је свакога часа могао наћи да је било доста свађе, и када …
Pročitajte Još »Цене примарних производа у септембру 2026.
Према подацима из базе ММФ-а (линк), цене свих примарних производа повећане су за 8,2%, у односу на август 2026, за 32,8% у односу на септембар 2025, и биле су за 8,1% ниже у односу на досадашњи максимум. Цене прехрамбених примарних производа повећане су за 0,1%, у односу на август 2026, за 4,9% за 12 месеци и биле су за 13,0% …
Pročitajte Još »Када је скупштина предлагала да се забране имена Вук, Вукашин и Вучић
Милош се чуди да се његов стари противник Вучић још налази на слободи: зашто га не затварају? Шта чекају? Скупштина услед тога решава да се Вучић стави под стражу. Осећајући да се спрема хајка на њега, тај стари хајдук затвара се у своју кућу близу Калимегдана и турског града. Сам са својим пиштољима, јатаганима и дугим пушкама, он не даје …
Pročitajte Još »Књаз Никола Петровић: несуђени кнез Србије
Поред унутрашњих тешкоћа, Блазнавац је имао да се бори и са спољашњим. Те му је тешкоће стварала Русија. Као привремено намесништво, тако је и Русија стајала на гледишту, да је иза Михаила српски престо остао празан, и да га ваља попунити избором новога кнеза. Њен је кандидат био црногорски кнез Никола. Гарашанин и Мариновић били су руски људи; они су …
Pročitajte Još »Физички изглед као критеријум Милоша Обреновића за министре
При избору министара Милош обраћа пажњу на физичке особине: он има дар примитивног човека да по физичким особинама погађа и моралне, – и зна да прост свет поштује онога који му већ својом појавом улива поштовање. Кнез Михаило је говорио: „Бабо воли старешине крупне, главате и плећата…“ Једнога кандидата за министра правде Милош одбија зато што има трбух: „Видиш, колики …
Pročitajte Još »Politika poricanja: Kada Amerikanci prestanu vidjeti znakove upozorenja
od Johna W. i Nishe Whitehead | 17. listopada 2026. Spektakl javnih pogubljenja . Smrtonosni vojni napadi na strane zemlje. Nevini civilni životi izgubljeni u ratu. Agresivne racije ICE-a . Vladini dužnosnici optuženi za korištenje svojih moći za zastrašivanje političkih protivnika. Javna dužnost sve više isprepletena s privatnim financijskim interesima . Vladini čelnici koji veličaju nasilje, šire mržnju, potiču rasne …
Pročitajte Još »Народ није ради чиновника и званичника, но су званичници и чиновници ради народа
Стари пречански списатељи и бирократи, васпитани на мађарским и аустријским школама, и млађи Шумадинци, васпитани на школама немачким и француским, представљали су два разна нараштаја и два разна менталитета. Шумадинцима је изгледало да пречани више имају општег образовања него правог стручног знања, и да у јавном животу успевају поглавито друштвеном углађеношћу, ласкањем и сплеткарењем. Пречанима је изгледало да су Шумадинци …
Pročitajte Još »Тешко режиму који виси о једном човеку, – и тешко човеку који се изједначује с једним непопуларним режимом
Са силном и необузданом амбицијом, Ристић (Јован – МЗ) је спајао велику умереност политичких идеја. Он је био противан свим крајностима, и најрадије хватао средњу линију. Михаилов режим био је отерао у крајност. После саветске свемоћи, коју је створио Устав од 1838, и скупштинске свемоћи, коју је створила Светоандрејска скупштина, Михаилов режим створио је владалачку свемоћ. Противник било чије свемоћи, …
Pročitajte Još »Робна размена у августу 2026: Србија као Немачка на Балкану
Према подацима из саопштења Евростат-а (линк), у августу 2026. ЕУ је остварила извоз вредан 202,9 а увоз 228,0 милијарди евра. У односу на август 2025, извоз је повећан за 9,4% а увоз за 18,2%. Србија је, према саопштењу РЗС-а (линк), имала раст извоза за 7,2% а увоза за 5,8%, што је испод стопа за све земље ЕУ. Србија је имала …
Pročitajte Još »Мађарске комбинације са Босном и Србима
Пруско-аустријски рат поред зближења француско-аустријског имао је још једну последицу која је била за нас од важности. Он је принудио Хабзбуршку монархију да се мири и погађа са Мађарима. Фебруара 1867 Андраши постаје угарски министар председник, а крајем те исте године биће заснован и аустро-угарски дуализам. Мађарски утицај одмах се стао опажати и у спољашњој политици Хабзбуршке монархије. Михаило се …
Pročitajte Još »Комисија за кажњавање злоупотреба чиновника, кметова и свештеника
Отуда 15 априла 1858 закон о комисијама које ће имати да обиђу земљу и извиде злоупотребе власти. То су четири велике комисије, од којих свака треба да обиђе по четири округа. Задатак тих изванредних комисија био је ограничен на извиђање чиновничких злоупотреба; што се тиче казне, њу нису изрицале ове комисије него један нарочити суд. Због тога што се суђење …
Pročitajte Još »Производња електричне енергије у Европи у седам месеци 2026.
Према подацима из базе података Евростат-а, производња електричне енергије у ЕУ повећана је за 3,8%, у периоду јануар-јул 2026, према истом периоду 2025. У Србији је производња електричне енергије, у истом периоду, смањена за 5,0%. Највећи релативан пораст производње електричне енергије у Европи имале су Црна Гора (+53,5%) и Албанија (+46,8%), док су већи пад производње од Србије имале само …
Pročitajte Još »Никола Христић у влади Михаила Обреновића
Докле либерали и Милош воде демагошку политику, за Гарашанина нема места, али чим Михаило прекида са демагогијом и заводи строгу бирократску управу, Гарашаниново време наново долази. Он је опет уз кнеза, кога утврђује у веровању да треба владати за народ, али без народа, и да је она влада добра која има много патриотизма, а ни мало либерализма. Никола Христић, кога …
Pročitajte Još »У њима је још било јако осећање старе домаће штедљивости; народну су касу сматрали као аманет поверен њиховој савести и поштењу
Једино код буџета, саветска опозиција могла је постати сметња за општу Михаилову политику. Када је буџет био у питању, не само Ценић и Црнобарац, него сви саветници одреда били су склони на опозицију. У њима је још било јако осећање старе домаће штедљивости; народну су касу сматрали као аманет поверен њиховој савести и поштењу; пазили су на сваку пару, и …
Pročitajte Još »Релативан значај страних филијала у запослености и додатој вредности у Европи по земљама у 2024.
Евростат је објавио саопштење (линк) о пословању страних филијала у 2024. години, а према њиховом броју, броју запослених и оствареној додатој вредности. Када се преузму и укупни подаци, без података о запосленима у јавној администрацији, долазимо до упоредивих података и за Србију, као и изведених података о додатој вредности по запосленом у страним и домаћим компанијама. Подаци о страним филијалама …
Pročitajte Još »Кад су страни консули спречили грађански рат у Србији (12.12.1858)
Од Два бела голуба, војска се повлачила ка Палилули: не могући да допре до Стамбол-капије, она је пошла ка Видин-капији. Али народ јој и ту затвори пут. Војска окрену ка Ташмајдану, али народ заприста за њом. Иза гробља Св. Марка, војска се нађе опкољена гомилом, и мораде се постројити у кару. Јесу ли Мајсторовић и Матејић наређивали војницима да пуцају? …
Pročitajte Još »Бекство и пад Александра Карађорђевића
Та децембарска ноћ била је ведра и блага, и гомила, искупљена пред двором, није се разилазила. Изгледало је као да је цео Београд устао на оружје и дошао под кнежеве прозоре да му тражи оставку. Ово је био последњи удар за кнеза. Десети децембар био је за њега страшан дан, који га је потпуно исцрпао нервно, – дотерао до крајње …
Pročitajte Još »POGLEDI IZ SRBIJE: Nestalo više od 62.000 poljoprivrednih gazdinstava
Poljoprivreda Srbije i dalje počiva na više od pola miliona gazdinstava, ali broj ljudi i domaćinstava koja se bave proizvodnjom hrane iz godine u godinu opada. Prema najnovijim podacima, u Srbiji trenutno postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, dok je u primarnoj proizvodnji hrane direktno ili indirektno angažovano 1.150.653 ljudi; U proseku, na jednom porodičnom gazdinstvu rade i žive 2,2 člana ili …
Pročitajte Još »Uspon i… uspon ‘obojenih revolucija’
U stvarnosti, gotovo uvijek su stvarale korumpirane, represivne vlade koje su vladale zastrašivanjem i brutalnošću, uključujući politička ubojstva. Režimi nakon obojenih revolucija također su obično provodili sveobuhvatnu privatizaciju i druge razorne „reforme“, uništavajući životni standard prosječnih građana podvrgavajući njihove zemlje EU, MMF-u, NATO-u, Svjetskoj trgovinskoj organizaciji i drugim mehanizmima zapadnog ekonomskog, vojnog i političkog podjarmljivanja.
Pročitajte Još »Други либерални нараштај у Србији
Први либерални нараштај дали су први питомци, који су отишли на страну крајем тридесетих година, а вратили се 1848, пуни револуционарних идеја. Али тај нараштај Цукића, Матића, Ненадовића, није успео створити политичку странку. После неколико више теоријских манифестација свога либерализма у књигама и новинама, наши први либерали ушли су у администрацију, у ту се бирократисали. Други либерални нараштај дала је …
Pročitajte Još »Прогон Обреновићеваца после Милошевог пада
Обреновићеваца било је у Србији откад и Обреновића. Али једном партијом они су постали тек после преврата од 1839 и 1842, кад је нова влада стала гонити прво присталице Милошеве, па онда уопште присталице династије Обреновића. Обреновићевци су бацани у рупе и оборе, злостављани секиром и топузом, пропуштани кроз шибу, убијани и њихови лешеви ударани на точак. Један пример њиховом …
Pročitajte Još »Кад су Турци мирили Србе, а они нудили странцу српски престо
Ипак важно је да је досад кнез постављао несаветнике само за заступнике министара, а не за праве министре. Ако би сада за наследнике министара Марковића и Магазиновића била наименована два несаветника, то би било први пут да кнез отворено и непосредно вређа устројство Савета, по коме само саветник може бити министар. И свој акт Савет завршује тиме што унапред подиже …
Pročitajte Još »Република Српска: Рекордан број ноћења у августу 2026.
Према подацима РЗС-а (линк) у августу 2026. у Републици Српској регистровано је 137.591 ноћења, у томе 60.069 домаћих и 77.522 страних. У односу на август 2025, укупан број је повећан за 7,8%, домаћих за 8,4% а страних за 7,3%. У периоду јануар-август у РС је регистровано 871,7 хиљада ноћења, у томе 355,4 хиљада домаћих и 516,3 хиљада страних. У односу …
Pročitajte Još »Уставобранитељска полиција и жеља за чиновничком платом
Ова чиновничка влада коју су установили уставобранитељи, претпостављала је јаку полицију. Кад год се хтело владати без народа, појединац се морао ставити под строг надзор власти, и његова лична слобода сузбити. Али ствар чудновата, под уставобранитељима, бар у прво време, полиција није била јака, напротив, до немоћи слаба. То се објашњује тиме што је власт кажњавања припадала искључиво суду. Суд …
Pročitajte Još »Бесмртни батаљон 1.300 каплара
Петнаестог децембра 1914. године српска војска је протерала последње остатке аустро-угарске војске са своје територије. На српској територији није било више ни једног аустро-угарског војника, сем заробљеника. Тако је ђачка омладина, чија је лозинка била: погинути међу првима за слободу своје Отаџбине и ни корака натраг, оправдала оне наде које су у њу полагане и том приликом положила 400 жртава …
Pročitajte Još »Бомбардовање Београда 1914.
7. август 1914. Ово бомбардовање Београда, не водећи рачуна о болници, нечувено је дивљаштво! Непријатељ добро зна шта се овде налази, јер се на диреку високо лепрша велика бела застава са црвеним крстом. Уосталом, у овој болници, за време турског и бугарског рата, 1912 и 1913 г. била је на раду санитетска мисија аустријског Црвеног крста, која је била упућена, …
Pročitajte Još »Ustav vas ne može zaštititi ako ga vi ne zaštitite
Glasanje nije dovoljno.
Sloboda zahtijeva sudjelovanje. Zahtijeva poznavanje svojih prava i njihovo korištenje. Zahtijeva javno izražavanje čak i kada je to nepopularno.
To zahtijeva traženje naloga, osporavanje vladinog nadzora, snimanje policijskih aktivnosti tamo gdje je to zakon dopušta, sudjelovanje u porotama, prisustvovanje sastancima lokalne samouprave, ispitivanje dužnosnika, podnošenje zahtjeva za javne evidencije, podržavanje ustavnih izazova, podučavanje djece njihovim pravima i odbijanje da politička lojalnost nadjača ustavni princip.
Pročitajte Još »Уставобранитељи: Студентски покрет пре два века
Главни напор за време уставобранитељског режима упућен је у том правцу да се створи суд, да се створи чиновништво, да се створе установе које стоје у вези са судом и чиновништвом – на првом месту, школе које ће давати држави потребне чиновнике.
Pročitajte Još »Logorski lekari u Buhenvaldu
Neosporna je činjenica da je većina lekara i bolničara iz redova interniraca, kao i svih onih koji su to zvanje stekli silom prilika u kojima su se našli, bila predana svom poslu i nesebično se zalagala za spas hiljada mučenika i ostala dosledna zavetu humanog poziva. Ali, okolnosti u kojima su se našli i koje niko nikada dotle nije mogao …
Pročitajte Još »POGLEDI: Poljoprivreda u višedecenijskoj stagnaciji!
Fiskalni savet Srbije smata da je potrebna agrarna reforma. Jer, poljoprivreda u poslednjih deceniju i po nije povećavala proizvodnju!Godišnje ulaganje u agrar je oko 1,4 milijarde dinara;Ključ reforme, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da sprovede i kontroliše nov, složeniji sistem jer Srbija sada nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva;Neuspešna …
Pročitajte Još »Француска сведочанства о српској голготи
Новинар де Мезијер послао је 27. децембра (1915 – МЗ) из Драча један узбудљив чланак о несрећама које проживљује српски народ у Албанији, чланак који је објављен у „Малом Парижанину“ 3. јануара 1916, из којег наводимо неколико реди: „Сазнали смо од оних који су избегли из логора јада и мука да се српски војници, више од две недеље хране искључиво …
Pročitajte Još »Тексас влада Вашингтоном
Тко год потјече из Тексаса, тај ради с нафтом – тако гласи једна америчка крилатица. У томе има нешто истине, али има и много неистине. Заправо постоји, дакако, много више Тексашана који немају баш никаква посла с нафтом – осим можда као потрошачи – него оних који раде у петролејској привреди. Међутим, управо та мањина управља Тексасом. Будући да исти …
Pročitajte Još »Некада, када је слобода брањена крвљу
Из Милошевићеве задруге, која је бројала тридесет и седморо чељади, кренуле су одмах све мушке главе које су биле дорасле да понесу пушку. … После сам предложен за Карађорђеву звезду, а похвалница је читана кад сам добио Крст Светог Ђорђа од руског Цара. … У село (Прњавор – МЗ) сам се вратио с пролећа деветсто деветнаесте. То су били најтежи …
Pročitajte Još »Пирх о српском гостопримству
Бирам Жагубицу, да мало опширније опишем начин и обичаје, како се у ово доба странац дочекује у овој, гостољубивој земљи. Кућа кнеза жагубичког била је нешто средње између нашег скромног преноћишта у Дебелом Лугу и раскошног намештаја, који се налази код понеких кнежева, нарочито по варошима. Чим се гости укажу излази породица у сусрет; помаже им да се скину са …
Pročitajte Još »Српска војна гробља у Африци
Кроз Бизерту прошло је 50.000 наших људи. По болницама Северне Африке лечено је 41.153 наших војника, од којих је било 1.453 официра и војних чиновника. У току нашег бављења у Северној Африци, за време од 3 и по године, помрло је 52 официра и 2.953 подофицита и простих редова. Свега је умрло 3.005. Све што је долазило у Бизерту било …
Pročitajte Još »Пирх о Црнући и манастиру Враћевшница
Одатле смо ишли источним правцем, падином главног ланца кроз густу храстову шуму; на један сат од оног превоја дођосмо на једну велику чистину у шуми, где лежи, на ивици једној, полускривен у јарузи, конак црнућки, у коме је књаз са својом породицом провео у дубокој повучености несретне 1812. до 1815. Отворени крајеви нису били више сигурни. Само ретко и никад …
Pročitajte Još »Kaste u Indiji i njihove dužnosti
Različite su dužnosti Bramina, Kšatrije, Vajšije i Šudre, o Paranatpa, koje su im dodeljene prema gunama i prirodnim sklonostima. Dužnosti jednog Bramina, koje potiču iz njegove prirode su sledeće: mirnoća, samoobuzdanost, askeza, čistota, strpljenje i pravičnost, znanje, saznanje istine i vera. Urođene dužnosti kaste Kšatrija (ratničke) sastoje se u junaštvu, srčanosti, postojanosti, veštini, istrajnosti u borbi, izdašnosti i vladarskoj sposobnosti. …
Pročitajte Još »Црњански о завичају
Реците ми, где је Ваш завичај? Ваш завичај је Чонград, па Итебеј, Иланча. А Ви сте изабрали један други завичај, Срем. Један мој пријатељ, када је хтео да ме удари у новинама, он је написао да сам мали професор из Иланче[1]. Ја у Иланчи нити сам рођен, то је моја породица, мој деда је тамо био поп. А иначе, немам …
Pročitajte Još »Црњански о Пастернаку и савременој књижевности
Писац данас у свету нема више улогу коју је имао кад је Волтер писао. Писац је данас више буфон друштва у капиталистичким земљама, а много, много мање творац. Случај Пастернака, као неког Месије, не треба никог да вара. Запад је ударао у бубањ Нобелове награде Пастернаку не зато што је тог писца, као писца, ценио, него зато што блокови данас …
Pročitajte Još »Više prijetnji slobodi govora
Sposobnost razmišljanja, govora, pisanja, kritiziranja, ismijavanja, uvjeravanja, vrijeđanja, neslaganja i izazivanja onih na vlasti među je najosnovnijim preduvjetima za ostvarivanje ljudske slobode. Također je neophodna za osobnu sreću. Osoba koja ne može izraziti svoje mišljenje, propitivati autoritet, izražavati nepopularne ideje ili reći vladi da nije u pravu nije potpuno slobodna. A sloboda govora je ključna za opstanak republike jer vlada koja se ne može kritizirati ne može se učinkovito pozvati na odgovornost.
Pročitajte Još »Винаверијаде
Кад нас је учио поздрављању, Ананије – како се то и ради у јединичној обуци – стајао би у месту „мирно“, а ми бисмо корачали кужном линијом око њега и поздрављали. И све ишло глатко. И Винавер је од прве „савладао“ како се војнички поздравља. Али, ускоро, он је сам начин обуке „злоупотребио“. Понедељак је. На вежбалишту смо. На месту …
Pročitajte Još »Alek Kavčić: Urušavanje obrazovanja je urušavanje nacije i države
https://pedagoskizabavnik.blogspot.com/2025/09/alek-kavcic-urusavanje-obrazovanja-je.html Poznati aktivista iz Gane, Prosper Dzic (Prosper Dzitse), objavio je 2017. članak u kome je citirao jednog profesora/predavača univerziteta u Južnoj Africi koji je, navodno, ovim rečima dočekao studente prvog dana školske godine: „Uništenje bilo koje nacije ne zahteva upotrebu atomskih bombi ili upotrebu raketa dugog dometa. Potrebno je samo snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljavanje studentima da varaju na …
Pročitajte Još »Шубашић и шајкача
У почетку 1918. године дошао је у наш пук већи број добровољаца из Добровољачког корпуса из Русије, са својим водним официрима, ради попуне пука. У први батаљон беху распоређени рез. потпоручници-добровољци: Иван Шубашић и Драгутин Матијашић, студенти права, по народности Хрвати, Прерад Прерадовић и Душан Антонијевић, такође студенти права, по народности Срби из Војводине, Душан Ивковић, студент економског факултета, Сремац …
Pročitajte Još »Солжењицин, Тито и Стаљин
Књижевни нобеловац, хроничар гулага и двојица диктатора. Читајући „У првом кругу“ оставио сам цитат из књиге на порталу Макроекономија: Стаљин о Титу У обиласку Музеја историје Југославије, у Кући цвећа, фотографисао сам личну библиотеку Јосипа Броза, где се на дну види књига „У првом кругу“, а која ми је привукла пажњу како бих направио фотографију. Омот у црној и црвеној …
Pročitajte Još »Menzies o Canarisu
Kakav je bio odnos između Menziesa i toga tajanstvenog čovjeka? Je li Canaris bio ili nije bio britanski agent? Autor ove knjige postavio je ta pitanja Menziesu u toku intervjua 1964. u Luckingtonu. U turobnom sumraku toga zimskog poslijepodneva Menzies je dugo razmišljao što da odgovori, a onda je rekao: Canaris nije nikada bio britanski agent u uvriježenom značenju …
Pročitajte Još »Masakr esesovaca u Oradour-sur-Glane
Njemačka reakcija na drugi jedan sličan incident bila je još gadnija i opakija. Komandant jednog bataljona divizije „Das Reich“, inače veoma popularan u svojoj jedinici, bio je pogođen metkom snajpera i tako ubijen na mjestu, ili je uletio u zasjedu, bio zarobljen i onda ustrijeljen. Maquisardi su bili u neposrednoj blizini sela Oradour-sur-Vayers, otprilike 40 kilometara zapadno od Limogesa. Narednog …
Pročitajte Još »Из извештаја америчког новинара William A. Draytona о бугарским злочинима у окупираној Србији
Са пуним поштовањем према онима који ће о овоме судити, предлажем да нација која је крива за тако ужасне злочине, мора да се казни најоштријом казном. У заједници народа, исто као и у свакој појединачној људској заједници, ефикасна заштита против злочина је кажњавање злочинаца, а сваки закон је бесмислен уколико се не би примењивао.
Pročitajte Još »Војислав А. Нешковић „Од Призрена до Драча (Из дневника једног ђака обвезника)“
Шеснаестог децембра, рано ујутру, пробуди нас страховита топовска пуцњава. Излетесмо напоље, потрчасмо ван вароши и ускочисмо у неке рупе да се заклонимо. На мору смо видели шест аустријских ратних бродова који су, распоређени на улазу у залив, стално маневрисали и топовским салвама тукли Драч и околину, а нарочито друм који је водио за Тирану. Бомбардовање је почело око шест часова …
Pročitajte Još »Колико обичне Американце кошта рат против Ирана и Русије?
Посреднички рат САД против Русије и директни напади на Иран утицали су на огроман раст трошкова америчке војске. Осим тога, подстицајно су деловали на раст наруџбина војној индустрији за 25,9% за седам месеци или за тачно 30 милијарди долара (са 116,1 на 146,2 милијарди долара). Овај раст трошкова и наруџбина не делује директно на обичне Американце, већ делује посредно кроз …
Pročitajte Još »Николај Велимировић, цитати 1.
Интервју Једини искрени интервју научника с природом јесте: Природо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Једини искрен интервју историка с историјом јесте: Историјо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Једини искрен интервју с Богом јесте: Боже кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Непогрешив одговор у …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDA SRBIJE – MINISTRI I REZULTATI ZA POSLEDNJE TRI I PO DECENIJE!
Agrar, najteži bolesnik! Agrar Srbije od 1991. pa do 2000. godine vodilo je četiri ministra poljoproivrede. Posle toga, od 2000. godine ređalo se njih 17, pa je u toj fotelji do danas sedeo je 21 ministar!Protekla strategija agrara od 2014. pa do 2024. godine bila je obećala blagostanje i rast, ali proizvodnje u agaru, ali je rezultat te strategije gubitak …
Pročitajte Još »Сеобе: не написани романи
Исаковичи су се населили (у мом роману) у Русији, а своје насеље назвали Рајевка. Отуда, пореклом, пуковник Рајевски се, у мом завршном роману, враћа у своју земљу са руским добровољцима и гине при нападу, после битке код Шуматовца.
Pročitajte Još »Слободан Јовановић: Владановштина
олео је да се прави човек гвоздене руке, исмевао је слободњаштво, и говорио да је за нас главна пољопривреда, а не да ли ћемо имати „две или три литре слободе“.
Pročitajte Još »
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија