3 Bruto domaći proizvod

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a

Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

SAOPŠTENJE PKS: VIRUS PREPOLOVIO PRIHOD

Najveći izazovi sa kojima se bore mala i srednja privredna društva u Srbiji u uslovima poslovanja izmenjenim usled pandemije virusa, jesu kako pokriti osnovne troškove poslovanja i rešiti odlaganje i otkazivanje porudžbina, pokazuju rezultati ankete „Zajedno kroz krizu“ koju su od 26. do 31. marta sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Osim izazova pokrivanja troškova, …

Pročitajte Još »

BDP po oblastima Srbije u 2018.

Укупна БДВ у 2018 у Србији износила је 4.199 милијарди динара у 2018. Београд је имао 1.736 милијарди динара а најмању апсолутну вредност имала је Зајечарска област 36,5 милијарди динара. БДВ по становнику у просеку је износио 601 хиљада динара. Највећи је имао Београд (1.027) а најмањи Пчињска област (278 хиљада) па су несразмере у развијености биле 3,7 према 1. …

Pročitajte Još »

COVID – 19 I SRPSKA EKONOMIJA

Rigorozne mere zaštite od Korone virusa će veoma značajno uticati na srpsku ekonomiju. Ne treba komentarisati tvrdnje političičara da Srbija ostaje pri planiranom rastu BDP od 4% u 2020. godini jer je to prosto alhemijska tvrdnja. Naime, koristeći zvanične podatke o kretanju Bruto dodate vrenosti po sektorima u 2019 godini, kao i vrednosti Bruto društvenog proizoda u 2019 (BDV plus …

Pročitajte Još »

SAD i Kina: Drugi svetski rat i korona virus

Два највећа светска оружана сукоба догодила су се у прошлом веку: Велики рат и Други светски рат. САД су биле у привилегованој позицији да су се оба сукоба догодила ван њене територије те је развој ратне економије утицао да њена економија расте како апсолутно, у величини, тако и релативно, у односу на остатак света. Док су ратни сукоби разарали Европу, …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Ekonomski razvoj u Evropi 2000-2018, šest priča sa grafikona

На почетку 21. века процес интеграције дела чланица ЕУ у монетарну унију се приводио крају, а светска криза из 2008. је деловала као земљотрес на процес европске интеграције и конвергенције у степену развијености сиромашнијих чланица и земаља на путу да у ову интеграцију уђу. Овде смо издвојили 6 прича о процесима конвергенције и дивергенције у нивоу развијености одабраних земаља. Први …

Pročitajte Još »

Podudarnost dinamike BDP-a, prerađivačke industrije i građevinarstva u Srbiji i u Nemačkoj

Немачка је највећа европска економија и она појединачно има највећи утицај на економска кретања у скоро свим европским земљама. Има земаља, попут УК или Ирске којима су економска кретања у САД релативно значајнија, али се сем њих за још ретко коју земљу може рећи тако нешто. Србија зависи од Немачке по много основа: (1) Немачка је највећи партнер у трговини …

Pročitajte Još »

Udeo robnog izvoza u % BDP-a u 2008. i u 2018.

Податке о вредности робног извоза узете су из базе СТО а о БДП-у у текућим курсевима из базе ММФ-а. На нивоу света удео робног извоза у БДП-у смањен је са 25,1% у 2008. на 22,7% у 2018. Процес глобализације, који се до 2008. одвијао изузетно брзо, мерено растом удела светске трговине у БДП-у, прекинут је и од тада је успорен. …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »

Srbistan

Драги колега Миша Ђурковић написао је у дневном листу Политика текст о потреби формирања сената као бране од монополизације моћи (линк ). У потпуности се са Мишом слажем, мало шта бих додао, а још мање одузео од написаног. Ипак, у односу на садашњи ниво медијске и сваке друге идиотизације, где још само недостаје да будемо информисани како је на одељењу …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema indeksu BDP-a, 1970=100

Два мотива имао сам да бих задовољио себи знатижељу: (1) колико су Русија и Украјина напредовале након распада УССР-а, а под утицајем предавања господина Небојше Катића на тему санкција Русији од пре пар месеци; (2) Кина је имала најнижу стопу раста у 2018. након 1990, је ударна вест претходних дана. Ова друга вест створила ми је горчину, јер да смо …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema ekonomskom rastu od 2012

Приложени су подаци из базе ММФ-а World economic outlook за април 2018. ММФ није могао да предвиди кишно лето у Србији, те и огроман раст пољопривредне производње у овој години, па је стопа раста од 3,5% нижа од стварне коју ћемо имати. И са стопом раста од 5% нећемо имати већи кумулативан раст од Хрватске, јер су и њеној пољопривреди …

Pročitajte Još »

ANALIZA DOPRINOSA ODABRANIH KOMPANIJA STVARANJU BRUTO DODATE VREDNOSTI REALNOG SEKTORA PRIVREDE SRBIJE

Analiza doprinosa odabranih kompanija stvaranju Bruto dodate vrednosti i Bruto društvenog proizvoda realnog sektora privrede Srbije pokazuje uspešnost poslovanja jer osnovni kvalitativni doprinos kod kompanija iz realnog sektora uvažavajući tzv. ’’proizvodni model’’ analize nalazi se u tome koliko su kompanije doprinele stvaraju ukupnog društvenog bogatsva države. Odabir kompanije je uradjen na principu veličine prihoda, zatim kvaliteta poslovanja kroz ostvrivanje odredjenih …

Pročitajte Još »

Rast BDP-a u trećem tromesečju 2016

Према подацима РЗС-а, у трећем тромесечју 2016 године дошло је до раста БДП-а од 2,6%, према истом периоду 2015 године. У првом тромесечју раст је био 3,8%, а у другом 1,9%. У трећем тромесечју пољопривреда и прехрамбена индустрија, захваљујући рекордној биљној производњи ове године, почињу да значајно утичу на укупну стопу раста БДП-а. Међугодишњи раст пољопривреде, шумарства и рибарства у …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kompjuterskih usluga

Светски извоз услуга повећан је за 24,5% у само четири претходне године, од 2010 до 2014 године, са 2.915 на 3.632 милијарде евра. У томе је извоз компјутерских услуга повећан за 137%, са 53,3 на 126,8 милијарди евра, те је повећао удео у укупном извозу услуга са 1,8% у 2010 години на 3,5% у 2014 години. Предузећа лоцирана у Србији …

Pročitajte Još »

Makroekonomski podaci MMF-a za Srbiju do 2020 godine

Према најновијој, априлској, прогнози ММФ-а, Србија би требало да, након пада БДП-а за 1,8% у 2014 и пада од 0,5% у 2015 години, оствари кумулативан пораст за 15,3% у другој петолетки друге деценије двадесет и првог века. Тај раст је „гурнут“ на крај хоризонта јер се у 2016 години очекује раст од 1,5%, у 2017г раст од 2%, у 2018 …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2020 prema ostvarenom rastu BDP-a nakon 2007 godine

Када се посматра економски раст након 2007 године и до 2020 године у Европи најбоље стоје албанске државе, територије и области: Албанија је на 85 месту са растом за 58,9%, КиМ је на 89 месту са растом за 56,5%, а Македонија је на 103 месту са 48,7%. Следи група земаља са растом од мало више од 30%, а ту су …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema kumulativnom rastu BDP-a 2015-2020 godine

Али, ако се за Србију не очекује раст БДП-а у овој 2015 години, увек јој се наслика лепа будућност која никако и да се догоди. Стога се у 2020 години очекује да Србија има за 14,8% већи БДП него у 2014 години, а када још томе додамо и пад броја становника, по становнику ће се стварати скоро за петину више …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema stopi rasta BDP-a u 2015 godini

Овим постом крећемо са неколико прилога/табела а на основу најновије базе података ММФ-а „World Economic Outlook Database, April 2015“. Биће мање речи а више табела, па ко је колико писмен и знатижељан из приложених табела ће толико и знати да прочита. Прва је ранг земаља према стопи раста у овој години. Земље и територије у нашем окружењу према стопи раста …

Pročitajte Još »

Profit Federalnih Rezervi i BDP zemalja po tekućem kursu dolara u 2013.g

Чињеница да Федералне Резерве имају профит већи од БДП-а Србије за више од два пута утицала је на додатну знатижељу да уврстимо ову институцију и остатак финансијске „индустрије“ САД у ранг земаља према вредности БДП-а, а на основу података ММФ-а. Федералне Резерве био биле рангиране на 65 месту међу 188 држава, колонија и територија за које ММФ прикупља податке. То …

Pročitajte Još »

Preduzetnički sektor u Srbiji u 2013. godini

Према подацима из радног документа РЗС-а „Предузетници у Републици Србији, 2013“, у тој години је у тој земљи било 222.152 предузетника (видети у документу методолошка објашњења), са још 203.297 запослена. Предузетници су остварили промет вредан 904,4 милијарде динара, а у том промету додата вредност износила је 219,6 милијарди динара. Предузетнички сектор је, након индивидуалне пољопривреде, најважнији за материјални опстанак становништва …

Pročitajte Još »

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Pročitajte Još »

Bolji život čekajući Godoa

Česta kritika anglosaksonskom ekonomskom modelu je fokusiranost na kratki rok a najbolju odbranu ovom principu je dao sam Keynes, uzimajući ljudski život kao ultimativni najmerodavniji presudni faktor, primećujući “da u dugom roku svi smo mrtvi”. Zadnjih dana domaći mediji su se bavili analizom performance srpske ekonomije u 2013 primećujući da je rast GDP-a za 1.4% nadmašio rast GDP-a u Evrozoni  …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2014 u odnosu na 2011, prema indeksu BDP-a, a ima i tabela

Некада давно, јако давно, када сам ја био мали било је свакаквих вицева о статистици. Користили су се да би се, ничим изазвани, наругали суседним народима. Не бих да пишем вицеве. Према подацима из базе података ММФ-а, Србија је у 2013 години имала раст БДП-а од 2%, што је ниже од наших званичних података о 2,4%. Али база је из …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran. Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa …

Pročitajte Još »

Investicije: u krizi i izlazak iz krize

Dinamika investicija je mnogo nestabilnija od dinamike lične i javne potrošnje: ima brži pad kada počne ekonomska kriza, i brži oporavak kada kriza prođe. Možda ekonomske krize upravo i izazivaju negativna očekivanja investitora, jer svojom smanjenom potrošnjom utiču na njen ukupan pad. Tu nastupa kejzijanizam da se javnim investicijama ublaži ukupan pad i smanji oscilatornost ekonomskih ciklusa. Priloženi podaci su …

Pročitajte Još »

ANALIZA KUPOVNE MOĆI I TROŠKOVA ŽIVOTA U BJR

Indikator koji pokazuje relativnu visinu troškova života, odnosno relativne potrošačke cijene naziva se indeks potrošačkih cijena (engl. Consumer Price Index – CPI). Rast CPI ne ide u prilog potrošačima, jer se na taj način povećavaju njihovi troškovi. Međutim, postoji visok stepen korelacije između standarda života i troškova života. U tabeli 1. prikazani su indeksi potrošačkih cijena BJR gdje su za …

Pročitajte Još »

Poređenje industrijske proizvodnje i drugih delatnosti bivših jugoslovenskih republika u 1981. i 2011. godini

Izvršena poređenja imala su za cilj da ukažu na odnose veličina pošto je nemoguće da budu tačna, ukoliko se uzme u obzir mnogo faktora poput: promene relativnih cena između različitih delatnosti; promene vrednosti dolara i realnih efektivnih kurseva zemalja; promena klasifikacija delatnosti… Uzevši u obzir sva moguća i nemoguća ograničenja potrudili smo se da koliko je moguće približimo podatke. Važne …

Pročitajte Još »

Struktura društvenog proizvoda SFRJ u 1981. godini

Podaci koji su prikazani su iz Statističkog godišnjaka Jugoslavije za 1982. godinu, stranice 470-471. Prva tabela predstavlja ove podatke preračunate u američke dolare (po kursu od 41,823 dinara za dolar). Druga prikazuje društveni proizvod po stanovniku, koliko je koja proizvodna delatnost doprinosila ukupnom društvenom proizvodu po principu materijalnih delatnosti. Treća tabela prikazuje udele BJR u formiranju ukupnog društvenog proizvoda po …

Pročitajte Još »

POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI

Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl. U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na …

Pročitajte Još »

Dodata vrednost i fond zarada po zaposlenom po delatnostima

Podaci u tabeli se odnose na 2010. godinu, pošto je to poslednja godina u bazi podataka RZS u kojoj postoje detaljni podaci o BDP-u. Izraženi su u evrima, kako zbog stabilnije vrednosti kroz godine, tako i zbog uporedivosti sa drugim zemljama. Podatke treba uzeti kao redove veličina a ne kao precizne pokazatelje iz više razloga poput: (1) nije uzet u …

Pročitajte Još »

Regional GDP per capita in the EU in 2010: eight capital regions in the ten first places

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF In 2010, GDP per capita, expressed in terms of purchasing power standards, in the EU27‘s 270 NUTS-23 regions ranged from 26% of the EU27 average in the region of Severozapaden in Bulgaria, to 328% of the average in Inner London in the United Kingdom. This information is taken from data released by Eurostat, the statistical office of the European …

Pročitajte Još »

Promena produktivnosti rada u Srbiji po delatnostima 2000-2012

Podaci koji su priloženi u tabeli imaju za cilj samo da pruže uvid u redove veličina, ne i da budu apsolutno tačni, jer je za istraživanje ovog tipa mnogo ograničenja u dostupnosti podataka. Navodimo neka: –         Broj zaposlenih u vojsci i policiji nije uključen u broj zaposlenih u državnoj upravi; –         Individualni poljoprivrednici takođe nisu uzeti u obzir; broj zaposlenih u poljoprivrednim …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva u Srbiji po delatnostima 2006-2011

U saopštenju RZS-a broj 311 od 20.11.2012. piše: Инвестиције у основне фондове Републике Србије, 2011. Остварене инвестиције у основне фондове у Републици Србији у 2011. години веће су за 14,3% него у 2010. години, док остварене инвестиције у нове основне фондове показују раст у 2011. години у односу на 2010. годину за 15,9%. Посматрано по територијама, 80,4% укупних остварених инвестиција …

Pročitajte Još »

Život u lepim bojama: Rast BDP-a u 2013

U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije. Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije …

Pročitajte Još »

Kad bi bili provincija u Kini: potrošnja domaćinstva Q2 2012 i BJR u 2011

  U sledećoj tabeli su podaci nacionalnog statističkog zavoda Kine o raspoloživim prihodima domaćinstava po provincijama u urbanim sredinama. To znači da kada bi se dodala seoska domaćinstva prosečna potrošnja po članu bi bila manja, a koliko manja zavisi od udela seoskog stanovništva u ukupnom po provincijama i njihovog prosečnog prihoda. U poslednjoj koloni su podaci o potrošnji u evrima …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2011: Realne stope rasta

U šturom saopštenju RZS-a stoje nominalni indeksi promena BDP-a po regionima i nominalne vrednosti. Nemamo detaljnu strukturu BDP-a po delatnostima i šta je uslovilo rast ili pad BDP-a. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1426 Pošto je procenjeno da je realni rast BDP-a u 2011 iznosio 1,6%, pri nominalnom rastu od 11,2% dolazimo do deflatora BDP-a od 9,45% (pod pretpostavkom da nema različitih stopa inflacije po …

Pročitajte Još »

BDP i fond zarada po delatnostima u 2011 – poređenje sa Crnom Gorom

Upoređenje bruto domaćeg proizvoda (zapravo dodate vrednosti) po delatnostima i fonda zarada u Crnoj Gori uticalo je da se izvrši isto poređenje i za Srbiju. Srbija prema tekućem kursu dinara, ne i po kupovnoj snazi, je u 2011 imala 9,62 puta veći BDP od Crne Gore (31,1 prema 3,2 milijarde evra), ali je usled 11,4 puta većeg broja stanovnika (7,1 …

Pročitajte Još »

Crna Gora: Bruto domaći proizvod i fond isplaćenih zarada u 2011. godini

http://monstat.org/cg/page.php?id=20&pageid=20 Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore u 2011. godini BDP je iznosio 3.234 miliona evra.  Realno je povećan za 3,2% u odnosu na 2010. godinu. Crna Gora je, uz Bosnu i Hercegovinu jedna od retkih zemalja u svetu koje imaju veći fond plata zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na zaposlene u prerađivačkoj industriji (171 prema 127 miliona …

Pročitajte Još »

Srpski regioni u evropskim regionalnim poređenjima

Eurostat Regional yearbook za 2012. godinu izašao je 11. oktobra. Kada se radi o nacionalnim računima nije doneo poređenje BDP-a po stanovniku za 2011. godinu, ali je zato obogaćen podacima na trocifrenom nivou NUTS. Priložene su dve tabele. Prva je rang srpskih regiona u odnosu na dvocifrene regione u Evropskoj Uniji, uvećanoj za podatke Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, a …

Pročitajte Još »

BDP UNMIK Kosova u 2011 i kada će KiM postati razvijenije od Centralne Srbije?

Citat iz saopštenja (može se preuzeti i na Srpskom jeziku): Gross Domestic Product by expenditure approach 2004-2011 The main and the most significant macroeconomic aggregate within the System of National Accounts is Gross Domestic Product (GDP), which represents the result of production activities of all residential institutional units. The calculation of gross domestic product, in accordance with SNA 2008 and …

Pročitajte Još »

Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast

Još jedno pitanje sukoba mišljenja liberala i konzervativaca je uloga i značaj stranih banaka u ekonomskom razvoju. Liberali su već prepustili domaće bankarsko tržište strancima za šta ih konzervativci optužuju da je akt veleizdaje.  Šta god da je u 2009. godini je Srbija sa udelom od 75% stranih banaka u ukupnoj bilansnoj sumi bila u vrhu inostranizovanih finansijskih sektora u …

Pročitajte Još »

Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast

Za svakog pojedinca je najsigurnije da živi u sopstvenom sistemu dogmi i zabluda u kome se oseća dobro. I dok su u svakodnevnom životu zablude dobre, prijaju, uspavljuju duh, u nauci je potrebno baviti se analizama činjenica gde god da rezultati istraživanja dovedu. U ekonomiji je jedna od dogmi kako su uslovi za poslovanje, njihovo stalno poboljšavanje preduslov za ekonomski …

Pročitajte Još »

BDP u prvom tromesečju ili ja veštac

U saopštenju RZS-a broj 180 od 29.6.2012. godine piše: Реални пад БДП у првом кварталу 2012. године, у односу на исти период претходне године, износио је 1,3%. Посматрано по активностима, у првом кварталу 2012. године најзначајнији реални раст бруто додате вредности забележен је у: сектору грађевинарства, 7,8% и сектору информисања и комуникација, 7,4%. Најзначајнији пад бруто додате вредности забележен је …

Pročitajte Još »

BDP: Potrošni i proizvodni pristup, poređenje svih zemalja u 2010. godini

Podaci u prikazanoj radnoj tabeli su prikupljeni iz baza podataka UNCTADSTAT I MMF-ove WEODATABASE (BDP po stanovniku u USD po kupovnoj moći), dok sam izračunao Net exports, kao razliku između izvoza i uvoza, i neto štednju, kao zbir ukupnih investicija i neto izvoza. Pre analize srpskih odstupanja od svetskog proseka, i njenog rangiranja u ekstremima, iskomentarisaću korelacije izabranih varijabli sa …

Pročitajte Još »

GDP per capita in the Member States ranged from 45% to 274% of the EU27 average in 2011

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-20062012-AP/EN/2-20062012-AP-EN.PDF Based on first preliminary estimates for 20111, Gross Domestic Product (GDP) per capita expressed in Purchasing Power Standards2 (PPS) varied from 45% to 274% of the EU27 average across the Member States. The highest level of GDP per capita in the EU27 was recorded in Luxembourg3 with a level of more than two and a half times the EU27 …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Republika Srpska pod udarom drugog talasa krize

Prvi udar globalne recesije na Republiku Srpsku  odrazio se tokom 2009 kada je došlo do pada BDP za 3% da bi u narednoj godini bilježila rast od 0,8%. Tabela1. Bruto društveni proizvod u Republici Srpskoj GDP 2006 2007 2008 2009 2010 Tekuće cijene (mil. KM) 6,543.7 7,351.0 8,489.3 8,223.0 8,308.1 Per capita (000 KM) 4,533 5,106 5,906 5,730 5,798 Stopa …

Pročitajte Još »

Grčki „bankrot“ i efekti po Srbiju

Objavljeno u Press-u 23.5.2012 Mogući razvoj događaja u vezi sa Grčkim izlaskom iz evrozone ili ostankom u ovoj valutnoj uniji ali uz proglašavanje bankrota je neizvestan. Izvesno je samo da će Grčka ekonomija nastaviti da propada i u najsvetlijem scenariju opstanka u evrozoni bez bankrota. Ne bih da ulazim u teorije zavera, ali od izbijanja svetske ekonomske krize BDP Grčke …

Pročitajte Još »

Bruto dodata vrednost po delatnostima, stope rasta i doprinos rastu ukupne, 2001-2011

U tabelama dodatke saopštenju RZS predstavlja izračunavanje indeksa u odnosu na 2001. godinu, obračun BDP-a po delatnostima u 2001. godini u cenama iz 2011. godine i doprinos promeni BDP-a po delatnostima.   Pošto deflacioniranje BDP-a indeksima realnog rasta po delatnostima u 2001. godini ne daje istu vrednost promene za ukupnu bruto dodatu vrednost kao i za njene komponente uzeli smo …

Pročitajte Još »

Srpska privreda u recesiji

Na osnovu podataka RZS-a, u trećem tromesečju prošle godine BDP je desezonirano smanjen za 0,7%, u četvrtom za 0,3%, što znači da je recesija počela u drugoj polovini prošle godine i da smo upravo ušli u četvrto tromesečje nove recesije. Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju u drugom čak dođe i po blagog rasta, …

Pročitajte Još »

Nebojša Bomeštar i Duško Jakšić: CIJENA TRANZICIJE I TRANZICIONI GUBICI U ZEMLJAMA CEE SA POSEBNIM OSVRTOM NA BIH

Duško Jakšić, PhD[1] Nebojša Bomeštar, MSc[2] Apstrakt Tokom tranzicionog perioda BiH je zabilježila značajne gubitke, ne samo usljed samog procesa tranzicije, već i značajnog pada ukupnh privrednih aktivnosti tokom ratnih sukoba. U međuvremenu, zemlje koje su zajedno sa njom krenule u proces tranzicije početkom 90-ih godina prošlog vijeka su nastavile sa kontinuiranim rastom, što je još više podiglo cijenu tranzicije …

Pročitajte Još »

Srbija 1955-2011: BDP, zaposlenost i produktivnost

Srbija ima veliki broj nezaposlenih lica. Ovo je akutni problem koji traje decenijama i nije posledica najnovije ekonomske krize, koja ga je svakako produbila. Prvi put je nezaposlenost izbila kao otvoreni društveni problem kada su započete ekonomske reforme 1965. godine. Problem je delimično rešen masovnim odlaskom na “privremeni” rad u inostranstvo. Pokušaji da se ublaži problem velike nezaposlenosti činjeni su …

Pročitajte Još »