Istorija

Уставобранитељска полиција и жеља за чиновничком платом

Ова чиновничка влада коју су установили уставобранитељи, претпостављала је јаку полицију. Кад год се хтело владати без народа, појединац се морао ставити под строг надзор власти, и његова лична слобода сузбити. Али ствар чудновата, под уставобранитељима, бар у прво време, полиција није била јака, напротив, до немоћи слаба. То се објашњује тиме што је власт кажњавања припадала искључиво суду. Суд …

Pročitajte Još »

Бесмртни батаљон 1.300 каплара

Петнаестог децембра 1914. године српска војска је протерала последње остатке аустро-угарске војске са своје територије. На српској територији није било више ни једног аустро-угарског војника, сем заробљеника. Тако је ђачка омладина, чија је лозинка била: погинути међу првима за слободу своје Отаџбине и ни корака натраг, оправдала оне наде које су у њу полагане и том приликом положила 400 жртава …

Pročitajte Još »

Бомбардовање Београда 1914.

7. август 1914. Ово бомбардовање Београда, не водећи рачуна о болници, нечувено је дивљаштво! Непријатељ добро зна шта се овде налази, јер се на диреку високо лепрша велика бела застава са црвеним крстом. Уосталом, у овој болници, за време турског и бугарског рата, 1912 и 1913 г. била је на раду санитетска мисија аустријског Црвеног крста, која је била упућена, …

Pročitajte Još »

Уставобранитељи: Студентски покрет пре два века

Главни напор за време уставобранитељског режима упућен је у том правцу да се створи суд, да се створи чиновништво, да се створе установе које стоје у вези са судом и чиновништвом – на првом месту, школе које ће давати држави потребне чиновнике.

Pročitajte Još »

Француска сведочанства о српској голготи

Новинар де Мезијер послао је 27. децембра (1915 – МЗ) из Драча један узбудљив чланак о несрећама које проживљује српски народ у Албанији, чланак који је објављен у „Малом Парижанину“ 3. јануара 1916, из којег наводимо неколико реди: „Сазнали смо од оних који су избегли из логора јада и мука да се српски војници, више од две недеље хране искључиво …

Pročitajte Još »

Некада, када је слобода брањена крвљу

Из Милошевићеве задруге, која је бројала тридесет и седморо чељади, кренуле су одмах све мушке главе које су биле дорасле да понесу пушку. … После сам предложен за Карађорђеву звезду, а похвалница је читана кад сам добио Крст Светог Ђорђа од руског Цара. … У село (Прњавор – МЗ) сам се вратио с пролећа деветсто деветнаесте. То су били најтежи …

Pročitajte Još »

Пирх о српском гостопримству

Бирам Жагубицу, да мало опширније опишем начин и обичаје, како се у ово доба странац дочекује у овој, гостољубивој земљи. Кућа кнеза жагубичког била је нешто средње између нашег скромног преноћишта у Дебелом Лугу и раскошног намештаја, који се налази код понеких кнежева, нарочито по варошима. Чим се гости укажу излази породица у сусрет; помаже им да се скину са …

Pročitajte Još »

Српска војна гробља у Африци

Кроз Бизерту прошло је 50.000 наших људи. По болницама Северне Африке лечено је 41.153 наших војника, од којих је било 1.453 официра и војних чиновника. У току нашег бављења у Северној Африци, за време од 3 и по године, помрло је 52 официра и 2.953 подофицита и простих редова. Свега је умрло 3.005. Све што је долазило у Бизерту било …

Pročitajte Još »

Kaste u Indiji i njihove dužnosti

Različite su dužnosti Bramina, Kšatrije, Vajšije i Šudre, o Paranatpa, koje su im dodeljene prema gunama i prirodnim sklonostima. Dužnosti jednog Bramina, koje potiču iz njegove prirode su sledeće: mirnoća, samoobuzdanost, askeza, čistota, strpljenje i pravičnost, znanje, saznanje istine i vera. Urođene dužnosti kaste Kšatrija (ratničke) sastoje se u junaštvu, srčanosti, postojanosti, veštini, istrajnosti u borbi, izdašnosti i vladarskoj sposobnosti. …

Pročitajte Još »

Шубашић и шајкача

У почетку 1918. године дошао је у наш пук већи број добровољаца из Добровољачког корпуса из Русије, са својим водним официрима, ради попуне пука. У први батаљон беху распоређени рез. потпоручници-добровољци: Иван Шубашић и Драгутин Матијашић, студенти права, по народности Хрвати, Прерад Прерадовић и Душан Антонијевић, такође студенти права, по народности Срби из Војводине, Душан Ивковић, студент економског факултета, Сремац …

Pročitajte Još »

Војислав А. Нешковић „Од Призрена до Драча (Из дневника једног ђака обвезника)“

Шеснаестог децембра, рано ујутру, пробуди нас страховита топовска пуцњава. Излетесмо напоље, потрчасмо ван вароши и ускочисмо у неке рупе да се заклонимо. На мору смо видели шест аустријских ратних бродова који су, распоређени на улазу у залив, стално маневрисали и топовским салвама тукли Драч и околину, а нарочито друм који је водио за Тирану. Бомбардовање је почело око шест часова …

Pročitajte Još »

Из извештаја америчког новинара William A. Draytona о бугарским злочинима у окупираној Србији

Са пуним поштовањем према онима који ће о овоме судити, предлажем да нација која је крива за тако ужасне злочине, мора да се казни најоштријом казном. У заједници народа, исто као и у свакој појединачној људској заједници, ефикасна заштита против злочина је кажњавање злочинаца, а сваки закон је бесмислен уколико се не би примењивао.

Pročitajte Još »

Виц о Господу и Србима

После силних послова, легао Господ да се одмори. Тежак га сан ухватио. Тргне га нека силна вика, ломљава са земље. Бунован, заплашен, скочи он и продере се: „Петре, Петре, какво је то чудо на земљи?“ „Срби се бију Господе“ – одговори Петар. „А с ким и зашто?“ – упита даље Господ, љутито још и радознало, трљајући подбуле очи. „С Турцима“ …

Pročitajte Još »

Моравска болница на Виду

Да би болеснике склонили бар од кише, Французи су са ратних лађа довукли весла, даске и грађу, као и велика лађарска платна за покривање робе, и из свега овога измислили и склопили нешто налик на болничке шаторе. Шатори су били ниски, подупрти веслима и даскама, и дугачки као читаве касарне. Са стране, где је шатор долазио до земље, а преко …

Pročitajte Još »

Врховна команда при повлачењу кроз Албанију

За време повлачења кроз Албанију, док су војници од глади умирали, а официри ни парчета хлеба нису имали, командант Моравске дивизије I позива хлебом је хранио своје коње. Врховна команда и виши штабови, сви су, кроз Албанију, плаћани у злату. Злата никоме нису дали. Тиме су навикли Арнауте на злато, те нама, војсци, нису хтели ништа продати за други новац. …

Pročitajte Još »

Улога Моравске војне болнице при повлачењу 1915-1916.

… Управа болнице срећним и пуким случајем дошла до веће количине брашна. Ствар је била у овоме. За стране мисије била је у Призрену, у једном магацину, одвојена повећа количина брашна. По одласку свију тих мисила, у магацину је остало неутрошено преко 3000 кг брашна. Кључеве од магацина је предао вођа страних мисија једном официру, на служби при Врховној команди, …

Pročitajte Još »

Хрватско-албанска антисрпска коалиција пре 110 година

Фанатизовани од Аустроугара, потурчени Арбанаси убили су три свештеника из Новог Пазара и њихова тела бацили у Ибар, где су остала несахрањена током целе зиме. Аустријске власти, упркос предузетим корацима, нису хтеле да их сахране. У овим крајевима било је на хиљаде убијених од Арбанаса које су наоружавали Аустријанци. Ове Албанце је у свему помогао аустријски генерал Лука Шниарић, који …

Pročitajte Još »

Продаја наше природе се наставља

https://blokade.org/vesti/bio_pescara/ Пожар у Делиблатској пешчари трајао је више од месец дана. Непуних недељу дана касније, Скупштина је усвојила закон који мења намену управо изгорелог земљишта. Делиблатска пешчара, једна од највреднијих природних целина у Србији, овог лета је горела више од месец дана. Док је пожар још трајао, стручна јавност упозоравала је на недостатак правовремених и ефикасних мера заштите, и тражила …

Pročitajte Još »

Трагедија српских регрута у Албанији

Наши јадни регрути пристизали су голи, гладни, болесни, промрзли и полумртви; многи су падали по улицама и умирали. Заглибљени у блато, напрезали су последње снаге да би некако дошли до амбуланте и до логора; знемогли, копрцали су се док не би клонули и предали се смрти. Страшна смрт за плотом, у јарку, у бари или негде у стрњаку! Колико их …

Pročitajte Još »

Двадесет девет младића из села Баничине, од по 22 године пали код Скадра 1913.

Већ смо десетак дана у Скадру и мало смо одахнули. Нас петоро са територије 11. окружне команде договорисмо се да идемо на Брдицу. Мислили смо да то није далеко и да неће бити напорно, али смо се преварили. Пут је за нас био тежак, а оно што смо тамо доживели много нас је потресло, нарочито мене. Брдица није велико узвишење. …

Pročitajte Još »

Човек с бундом

Човека наљути што му непознати не одговара, подиже се и исправи колико је дуг. Јесте ли ви глуви, шта је вама? – викну, надносећи се над главом непознатога. Непознати се чисто трже, увуче главу у крзно каљаве бунде, погледа плашљиво и опет обори главу у ватру.Шта тражите овде? – настави чиновник. – Ето вам село ту под носом, ако вам …

Pročitajte Još »

Дочек италијанских и француских војника након повлачења преко Албаније

Из села Грики кренули смо за Љеш преко великих баруштина, преморени и гладни. У Љешу смо били истурени на источни планински венац ради заштите од евентуалног бугарског продора. Остали смо тамо два дана. Примили смо и нешто хране из потопљене италијанске лађе у Сан Ђованију. Наставили смо марш кроз баруштине и блато према Драчу, прегазили реку Маћу и друге речице, …

Pročitajte Još »

Бугари и заробљени српски војници

Солун, 8. II 1917. У својим последњим дописима говорио сам вам о неделима које су Бугари починили према грађанском становништву маћедонском. Данас ћу вас занимати једном другом врстом повреде међународног права и ратних обичаја, повреде коју је учинила софијска влада: о употреби српских војника као бораца против своје рођене земље. То је једна повреда која је исто толико одвратна и …

Pročitajte Još »

Српска добровољачка дивизија у Одеси, Ренију и Измаилу 1916.

Трећег маја (1916 – МЗ) допутовао је у Одесу председник српске владе Никола Пашић, да обиђе добровољачку дивизију. Извршио је смотру три формирана пука и био потпуно задовољан. По извршеној смотри официри добровољачке дивизије приредили су ручак у част Пашића у Градској кући у Одеси. На ручку су држали говоре официри добровољци: један Србин, један Хрват и један Словенац. По …

Pročitajte Još »

Будућност Србије доживљена у прошлости: Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Први пут објављено 14. јула 2020. године Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе …

Pročitajte Još »

Никад физички блискије дипломате у историји дипломатије: Ноћење у Бјелухи 1915.

Али, већ је касно; посланици Русије и Енглеске пружају се са својим секретарима по слами, поред помоћника министра иностраних дела, његове жене и сина, а у суседној соби лежу један до другога посланици Италије и Француске и њихових пет сапутника, секретар, конзули, драгоман и послужитељ.

Pročitajte Još »

Умирање од глади у Албанији

21.1.1916 Мили моји. Наш мили и добри Гојко, умро је. Преживао сам и тај страшни удар, овај бол за изгубљеним братом. Никога свога нисам имао који би ми буку ублажио, који би жалост са мном делио. Дуго сам плакао посматрајући мали крстић и још свежу хумку земље, која ми је за навек отела милога Гојка. Као утеху приповедали су ми …

Pročitajte Još »

Стравични тренуци при преласку преко Албаније

Рањене официре и војнике су водили или носили према Скадру у болницу, али су војници били слаби за ту службу. Била је затражена хитна помоћ, па су мене упутили са једном десетином војника да им притекнемо у помоћ. Пошли смо и повели четири коња, међу њима и коња команданта 1. батаљона Милутина Петровића, који је био тешко рањен у стомак. …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 11: О Јовану Дучићу

24. децембра 1917. Како је наш Божић, или, боље, Бадње Вече, позвао сам у моју „попоту“ свога секретара, поручника Вујића, и Дучића из министарства спољних послова, који је на пролазу кроз Солун. Сем ове двојице и мојих обичних другова, налазим још за столом Ћирковића, званог Ћирко-паша. Вече је прошло врло пријатно. Дучић говори као млин и Старчевић му стално противречи …

Pročitajte Još »

Ron Pol i podrška Snoudenu

Kada su objavljena prva otkrića, reakcija Kapitol Hila bila je negativna. Osudili su i objаvljivanje ove priče i Snoudena. Članovi kongresa po navici su stali uz službe bezbednosti. Neki nezavisni pojedinci, međutim, od samog početka stali su uz Snoudena. Jedan od njih bio je i Snoudenov heroj, Ron Pol. Pol je rekao da bi Sjedinjene Države trebalo da budu zahvalne …

Pročitajte Još »

Економско уздизање модерне Србије

Кад се погледа здање у коме је државна благајна, казначејство, онда се лако долази и на питање о новчаним приликама земаљске управе. Књаз је штедњом саставио државно благо од 10 милиона гроша (милион талира), отприлике. – Како је то могао један утучени народ, из сопствених средстава, без икакве новчане помоћи са стране, водити ратове од 1804. до 1812. и још …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 12: Године ће пролазити, протицати векови

30. јула 1918. На неколико стотина метара од бање, у хладу великих букава, извире један извор са дивно свежом водом. Војници су га ухватили и наместили једну плочу од камена са овим натписом: „Године ће пролазити, протицати векови, А теби, изворе, нико неће долазити Сем сенки погинулих јунака и оних другова Који су већ одавно, одавно умрли. И те сенке …

Pročitajte Još »

Пописани број страдалих Краљевине Србије у Првом светском рату по презименима

Прилажем листу пребројених пописаних страдалих у Првом светском рату по презименима, а на основу података из база: https://www.mod.gov.rs/cir/19604/popis-vojnih-i-civilnih-gubitaka-kraljevine-srbije-u-ljudstvu-u-prvom-svetskom-ratu Излистано је 7.892 презимена (умањено за непознате, син, мајка…) са најмање два лица по презимену. Укупно има 22.840 различитих уноса те је код преосталих 14.948 велики број презимена са словним грешкама, а које се могу односити на неко од већ излистаних презимена. …

Pročitajte Još »

Нехру о правилном учењу историје

Често се дечацима и девојчицама, па чак и одраслима, предаје историја на необичан начин. Они морају да бубају имена краљева и других личности, датуме битака и слично. Али историја се свакако не састоји само од битака и оне неколицине људи који су постали краљеви и генерали. Историја треба да нас учи о народу неке земље; како је тај народ живео, …

Pročitajte Još »

Милутинов крај

Није ми до филмова Заврши се биоскоп. Излазе људи између они клупа. А музика уши да пробије. Шта мислиш о филму стари? – пита ме чувар, неће да сачека да изађемо напоље, на ваздух. Очију ми, мене пита шта мислим о филму, ко да сам ја за то да мислим о филмовима. Кад смо ми у Шумадији мислили о филму? …

Pročitajte Još »

Рајсова смрт 8. августа 1929.

8. августа 1929. год. у 4.10 сати по подне, враћајући се трамвајем из Топчидера, где сам у друштву свог пријатеља Авда Шахинагића, чиновника из Сарајева, мога госта, био по други пут да разгледам Краљеву економију и њему је покажем лепо уређену, из трамваја, који пролази поред саме виле „Добро Поље“ угледах изнад виле на неколико метара два господина који се …

Pročitajte Još »

Харари о Србима

Нема наравно ничег лошег у слепој послушности, све док роботи служе добронамерне господаре. Чак и у рату ослањање на роботе убице могло би да осигура да ће први пут у историји ратни закони заиста бити поштовани на бојном пољу… Шеснаестог марта 1968. једна чета америчких војника подивљала је у селу Ми Лај на југу Вијетнама и побила четиристотинак цивила. Овај …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 7: О бугарофилству Енглеза и Руса

Једини који су радили на овом фронту, били су Французи и Срби. Срби су одлични војници, али код њих има сувише пуковника, а њихови цивили сувише терају политику. То ипак није сметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбар, али официри умају много недостатака. Руска аристократија забрањује да синови народа добију официрски чин и официри су …

Pročitajte Još »

Kralj Petrova čet’ri vola – Edmon Rostan

Чувена четири вола, опевана у лепој поезији Едмона Ростана и обесмрћена, остала су символ у историји, символ љубави према домовини и верности задатој речи.

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 6: О избеглицама у Швајцарској

Избеглице су притицале у Швајцарску у великом броју. Извесно, било их је много више у Француској, али, кад се узме у обзир стешњеност моје земље, број који је ту нашао уточишта био је знатан. Огромна већина ових избеглица била је јако симпатична, али било их је такође, у овом броју који нису уживали симпатије. То су били нарочито људи у …

Pročitajte Još »

Манија дописних карата са вешалима

Солун 27. XI 1916. Данас ево преда мном документа који показује да смо имали право кад смо говорили о нечувеним зверствима аустроугарским. Нашли смо у џепу једног немачког официра, погинулог на фронту битољском, документ довољан сам собом, као необично компромитантан, као најстрашнија оптужба против управе „Његовог врло католичког Величанства“. То је дописна карта са сликом вешања шесторице сељака у Крушевцу …

Pročitajte Još »

Пастернак: Кад је човек био човеку вук

Врло дуго, половину свог лутања пешице, он је ишао дуж железничке пруге. Она је била запуштена, није радила и била је потпуно затрпана снегом. Његов пут водио је поред читавих белогардејских композиција, путничких и теретних, које су биле заустављене сметовима, општим Колчаковим поразом и несташицом горива. Ти возови, изгубљени у путу, заувек заустављени и покопани испод снега, протезали су се …

Pročitajte Još »

Кад се краљ Петар врати, платиће ти! И Турци су пожелели Србе у Приштини

Давали су само реквизиционе бонове, у већини случајева неправилне и неисправне; врло често, на тим боновима писало је, на немачком језику: „Кад се краљ Петар врати, платиће ти!“ И такве су бонове давали људима који нису знали ниједне речи немачке. То су радили Немци.

Pročitajte Još »

Пљачкање Србије приликом њеног напуштања

Капетана Винценза Видмана, 45. год., шефа службе за интернирање, итд. испитивао сам у више наврата у војној полицијској станици у Београду, граду где је тренутно затворен, и упркос извесних схватљивих прећуткивања са његове стране, дао ми је пуно интересантних обавештења о понашању аустроугарских официра у Београду. Та обавештења могао сам да проверим испитујући друге сведоке. Што се тиче пљачкања Видман …

Pročitajte Još »

Из извештаја Родолфа Арчибалда Рајса о бугарским злочинима

Када је крајем 1918. ослобођена Србија и формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Рајс је обилазио Србију и пописивао злочине Бугара. Извештаји су датирани у последње дане 1918. и прве дана 1919. године. Злочини које су починили Бугари упоредиви су са злочинима које су чинили Хрвати, усташе, 1941-1945. године. Извештаји о бугарским злочинима у окупираној Србији 1915-1918. су мучни за …

Pročitajte Još »

Узроци аустро-мађарских свирепости

После констатовања свих ових свирепости и злочина, интересантно је потражити узроке. Познавајући у време мира Аустријанце, особито Бечлије, по изгледу тако добре, ја сам у истини био јако изненађен, да је овај народ могао за време рата починити сличне злочине. Ја сам се дакле потрудио да саслушањем заробљеника и другим испитивањима утврдим узроке промене стања. Објашњење је, верујем, следеће: Од …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 4: О Чернову

Када говорим о Марјановићу, кога сматрам најзаслужнијим фотографом у овој првој фази рата, морам поменути још једног другога, Чернова, руског фотографа који је заиста, имао исто тако много талента и који је био много човек од заната. Каква је чудна и загонетна личност био тај Чернов који је већ пратио српску војску за време балканских ратова. Да ли је он …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 3: о љубави Срба према Русији

Мислим да могу тврдити да од свих незгода које су се десиле док је српски војник био на солунском фронту, највише га је дирнуо руски слом. Србин је увек сматрао Русију као мајку словенске расе. Он ју је окруживао истим поштовањем, истим обожавањем које указује својој рођеној мајци, и ниједна неправда од стране ове „мајке расе“ – а она  их …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс цитат 10: О српским вођама и њиховим врлинама

Да цео један народ буде јуначан, треба да буде добро вођен, а да би био добро вођен, треба му добрих шефова. Да једна војска буде храбра, истрајна, чак у несрећи, и да се не боји жртвовања за спас своје земље, треба јој примера, а ове примере могу дати само њени шефови. Дакле, српски народ и војска, чак у часовима кад …

Pročitajte Još »

Одмазда је најбоље одвраћање: мајор Срб и дозволе за пецање Швабама 1915.

Најзад се спуштамо према Смедереву и идемо поново дуж обале Дунава на доглед непријатеља. Али они се не усуђују да пуцају на нас, јер знају да ће мајор Срб који командује у вароши, вратити сваки метак гранатама избаченим на мађарска села. Ту су, прошле јесени, Вардарци тукли 6.000 Шваба. Наш долазак је био најављен и официри нас чекају на улазу …

Pročitajte Još »

Родолф Арчибалд Рајс „Шта сам видео и проживео у великим данима – саопштење једног пријатеља из тешких времена“, цитати 1.

У Нишу сам нашао малог Драгољуба Јеличића, коме је тада било дванаест година. Кад је плануо рат, он је био ђак првог разреда гимназије у Шапцу. Његов отац, мобилисани обућар, погинуо је у првим борбама. Тада се Драгољуб креће и одлази са четницима да свети свог оца. Он учествује у свим окршајима, пуца из пушке и баца бомбе. Кад је …

Pročitajte Još »

Шибер: Антиционизам и антисемитизам

Још једно занимљиво искуство које сам имао у раним данима у Њујорку било је преко Бена Фридмана. Једног дана ме је позвао да ме пита да ли бих желео да упознам Џералда Л. К. Смита који ће ускоро доћи у Њујорк. Пре него што сам могао да одговорим, упозорио ме је да се Смит сматра антисемитом број један у Сједињеним …

Pročitajte Još »

27. март 1941: Мензиесов државни удар у Југославији

Чињеница да су Британци посједовали систем за дешифрирање најтајнијих немачких порука, и да су ту тајну чували изузетно брижљиво баца посебно свјетло на многе велике ратне догађаје у Европи, Африци и на морима. Познавати положај непријатеља и његове намјере значи држати у руци кључ за рјешење битке, операција па и рата уопће. Британци су се служили крајње опрезно, добро пазећи …

Pročitajte Još »

Потрошите 180 динара на сећање на наше „ДИВ јунаке“

На порталу Министарства одбране (линк) постављена је за бесплатно преузимање архивска грађа Војног архива „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у првом светском рату“. Преузео сам комплетан материјал, одштампао и прочитао уводну студију, и штампао листове где су моји прадедови Живојин Здравковић (прадединог рођеног брата) и Чедомир Ристић, из ових огромних база података. Свако може да пронађе …

Pročitajte Još »

Синдикат 804

Стандардна шала о израелским бирократама је њихово чланство у Синдикалној локалној јединици 804. Дођу у 8, раде 0, а оду у 4. Реалност шале и данас постоји – ови бирократи дођу у 8, раде 0, а оду у 4. Ова пракса, плус чињеница да је 90% израелских Јевреја директно или индиректно на платном списку владе, допринела је галопирајућој инфлацији у …

Pročitajte Još »

Шибер: Шала о рају и паклу (и туристима)

At an industrialist’s convention in Tel Aviv, one of speakers was complaining about the red tape and Socialist policies in Israel. A government representative defended his fellow bureaucrats by saying, „Just look at Israel’s tremendous tourist business. We have enough tourists visiting everyday to make everyone happy.“ The speaker replied,“One night a Jew, who was sick in bed, dreamed he …

Pročitajte Još »

Шибер: Побуњени Јевреји и антисемите

„Када ми незнабошци (не-Јевреји – МЗ) критикујемо Израел, одмах нас обележавају као антисемите. Али, пошто сте израелски Јеврејин, Семита, не могу вас обележити као антисемиту. Стога сте им потенцијална претња.“

Pročitajte Još »

НАЛОГ ГЕНЕРАЛНОГ ОПУНОМОЋЕНИКА ЗА ПРИВРЕДУ У СРБИЈИ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ДА СЕ ПОВЕЋА БРОЈ РАДНИКА ИЗ ОКРУГА ЈАГОДИНА

IAZA OB XXXI 5/15 Генерални оуномоћеник за привреду у Србији Wi 18 23/44 545 Београд, 13.3.1943. Господину Министру унутрашњих послова, Београд Предмет: Радна служба Бор; овде: округ Јагодина Округ Јагодина је дужна да за задатке од посебног значаја у 1943. години да 1.420 обавезних радника. Ови радници треба да буду запослени код ОТ (Организације Тот – МЗ), Управе градње Бор. …

Pročitajte Još »

Недић, Немци и српска економија

Судску документацију карактеришу настојања појединих колабораната да умање или избегну своју одговорност и да кривице за спровођење принудног рада и терора према принудним радницима пребаце на окупатора и његове органе власти. Тако су, на пример, према Милану Недићу, председнику српске квислиншке владе, само Немци били одговорни за експлоатацију радне снаге и природних добара. И читав систем дириговане привреде наметнуо је …

Pročitajte Još »

Недостатак радника код фирме Сартид у Смедереву

Допис фирме Сартид од 25.7.1944. године, Обласној командатури 599, који је код нас у копији ради знања, да је групи за гвожђе и метале повода, да укаже на неопходну хитну потребу одговарајућег броја радника за фирму Сартид. Фирма Сартид је једина фирма у овдашњем привредном простору која прерађује гвожђе, чијом продукцијом се може користити у случају штете од ваздушног рата …

Pročitajte Još »

Рат је америчким банкама увек брат: дугови савезника на крају Великог рата

Our Allies in the war owe us approximately Ten Billion Dollars for money advanced, plus interest. The advance of Great Britain was $4.277.000.000, Franc $2.997.477.000, Italy $1.631.338.000, Belgium $338.745.000, Rusia $187.729.000, Czeho-Slovakia $56.524.000, Greece $48.236.000, Serbia $26.780.000 and Romania $25.000.000. Str. 119. Henry H. Klein: „Dynastic America and those who own it“, 1921 https://archive.org/details/dynasticamericaa00kleirich/page/n3/mode/2up Напомена: подаци се највероватније односе на …

Pročitajte Još »

Неке мисли Марка Миљанова

Када ја живим а вас ми није, што да ме смета друго, ситније! Оволико братско мрзило велико би царство упропастило, а нека ли разбијено српство. Све муке које на српски народ падоше не могаше му свијећу угасити, а не да му је данас угаси ситномислено лакомство својије себичњака и туђије грабаџија с њихом лицкавом мамом и митом. Није чуда себе …

Pročitajte Još »

Џон Колман: Ротшилди и Палестина у почетку насељавања Јевреја

Открио сам да, да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насебине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале и Јевреја у Палестини практично не би ни било. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом. Ротшилд је такође помогао да се оснују две …

Pročitajte Još »

Марко Миљанов о књазу Николи

„Нијесам Твој коњ, Господару! – одвратио сам – да за мене нема друге воље осим Твоје. Ја имам својих пет чула, која ће увијек Твоја наређења испитати да ли смјерају добру. Ако је тако, Марко ће их тачно извршити. Није ли, мораш милосрдно опростити ако се не осврнем на њих. Размисли, Господару, шта Ти предлажем. Дај ми дозволу да одем …

Pročitajte Još »

Мачка диверзант(киња)

У погледу кратког споја који је изазвала једна мачка у главној прикључној станици, напомињем да се у њој још увек стално ради и да данас у нашем снабдевању електричном енергијом још увек постоје многа провизорна решења. На моју иницијативу главна прикључна станица се већ дуже времена обезбеђује дању и ноћу једним стражаром веркшуца. Сматра се да је мачка ушла у …

Pročitajte Još »

Ћацизам „за мир и срећу Србије“ некада давно

Одлазак већих група на обавезни рад био је различито организован. У Београду Недићева власт се старала да тај одлазак има и неку свечану форму. У својим „Белешкама са присилног рада у лагерима Бора 1943. године“,[1] Душан С. Кривокапић, један од обавезних радника, описује одлазак једне веће групе људи из Београда на обавезни рад у источну Србију, који је имао управо …

Pročitajte Još »

Колонијални куплераји 2

Колонијални куплераји Од 200 жена запослених у кухињи, и које су биле запослене, до сада је 165 отпуштено због полних болести. Пошто су ове куварице једине женске особе у Логору, интензивно су коришћене за полне односе. Санитетски официр 599 Фелдкомандатуре издао је следећа упутства: Од стране српских лекара имају се вршити изненадни, не у истим временским размацима, здравствени прегледи због …

Pročitajte Još »

Решења клептократа

Разлика између клептократе и мудрог државника, између непоштено обогаћеног магната и јавног доброчинитеља, своди се само на питање мере: реч је само о томе колики постотак данка извученог од произвођача елита задржава за себе, и колико се обичним људима допада како се прерасподељени данак користи у јавне сврхе. Стр. 324. Шта би елита требало да предузме да задобије народну подршку …

Pročitajte Još »

Џаред Дајмонд: Значај смртоносних организама за људску историју

Велике богиње, мале богиње, грип и тифус наметали су се за прво место међу убицама. А као да већ и то није било довољно, у стопу су их пратили дифтерија, маларија, заушке, велики кашаљ, куга, туберкулоза и жута грозница.

Pročitajte Još »

Нушић: Крематоријум српске државе у Пећи

Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу. Рекао би човек да се земља упалила, или још пре, као да је од силног пламена који јој је буктао у утроби, напрсла, па из тог ждрела сад извире жач  …

Pročitajte Još »

Нушић: Мајка Србија (пре 110 година, данас Дијана Хрка)

Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …

Pročitajte Još »

Обавештајни рад у Србији пре 200 година

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

Нушић: Отаџбина

Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …

Pročitajte Još »

Нушић о чиновнику са рачунском књигом (и Здравковићем)

Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …

Pročitajte Još »

Нушић: Наполеонова 1812. и српска 1915.

Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …

Pročitajte Još »

110 година од почетка српске голготе

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83 Немачки генерали изузетно су озбиљно схватили српску војску. Испраћајући своје војнике цар Вилхелм им је поручио: „Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата – против Турске, Бугарске и Аустроугарске – дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који …

Pročitajte Još »

Зашто је 1915. била гора од 1813?

Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …

Pročitajte Još »

Бој на Чачку октобра 1915: један топовски метак

Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …

Pročitajte Još »

Хитлер о подели народа и временима

Сваки народ се може рашчланити на три велике класе: на екстрем најбољег људства на једној страни, доброг у смислу свих врлина, нарочито одликован храброшћу, с друге стране екстрем најгорег људског измета, лошег у смислу постојања егоистичких нагона и порока. Између оба екстрема лежи као трећа класа велики, широки средњи слој, у ком се не отеловљују ни блиставо јунаштво ни најпримитивнији …

Pročitajte Još »

Хитлер о организацији покрета

Ако би задобијање политичке моћи представљало претпоставку за практично спровођење реформаторских намера, онда покрет са реформаторским намерама мора да се од првог дана свог постојања осећа као покрет масе а не као литерарни клуб за чајанке или малограђанско куглашко друштво.                Млади покрет је према свом бићу и својој унутрашњој организацији антипарламентаран, тј. он уопште као и у својој унутрашњој …

Pročitajte Još »

Шпенглер: штампа, новац и моћ

Објављено 23.2.2021. Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, …

Pročitajte Još »

Када је Србија имала најмлађе становништво у Европи, и то се још сматрало „црним“

Збир година свих становника, који су се о попису затекли у Србији, износио је:                По варошима 7.375.525                По селима      43.941.021                У опште           51.316.546                Кад се ово подели с бројем становника, онда излази као просечна година старости једнога становника                Варошког  25,79                Сеоског     23,44                У опште     23,75                На против просечна година старости становника износила …

Pročitajte Još »

Поређење куповне моћи наднице (1874) и зараде (2024)

У приложеној табели упоредили смо куповну моћ наднице из 1874. и зараде из 2024. године код 25 производа. Куповну моћ наднице из септембра 1874. израчунали смо на основу зараде зидара и косача од по 12 гроша уз претпоставку о 25 радних дана. Куповна моћ зараде из септембра 2024. представља количник нето зараде од 96.115 динара и цена у том месецу. …

Pročitajte Još »

Окупација, дисциплина и медијска манипулација

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …

Pročitajte Još »