Према подацима ММФ-а (линк) цене примарних производа у новембру 2024. смањене су за 0,3% у односу на октобар 2024, док су у односу на новембар 2023. повећане за 0,7%. У односу на рекордан ниво, смањене су за 31,3%. У новембру 2024, у односу на октобар 2024, цене хране повећане су за 1,2%, цене метала су смањене за 2,0% а цене …
Pročitajte Još »Cene, kurs i Belex
Цене примарних производа у августу 2024: литијум и даље појефтињује
Према подацима ММФ-а (линк), цене примарних производа смањене су за 2,3% у односу на јул 2024. док су повећане за 0,9% у односу на август 2023. У односу на рекордан ниво мање су за 32,8%. У односу на јул 2024. цене пољопривредних производа и сировина смањене су за 2,1%, метала за 0,5% и енергије за 3,8%. У односу на август …
Pročitajte Još »Цене примарних производа у јулу 2024: рекорди код кафе и злата и пад цене литијума
У јулу 2024, у односу на јун 2024, цене примарних производа (линк) смањене су за 0,3%. Цене метала повећане су за 0,2% док су смањене цене енергије за 0,1% и хране и пољопривредних сировина за 0,9%. У односу на јул 2023, цене примарних производа повећане су за 5,3%. Цене метала су повећане за 10,8%, цене енергије су повећане за 6,3% …
Pročitajte Još »ММФ: цене примарних производа у јуну 2024.
У јуну 2024. цене свих примарних производа (линк) смањене су за 0,8%, у односу на мај 2024. Цене енергије повећане су за 1,7%, док су цене хране смањене за 2,8% а цене метала су смањене за 3,5%. У односу на јун 2023, цене свих примарних производа повећане су за 8,6%, при чему су енергенти поскупели за 12,2%, метали за 11,0% …
Pročitajte Još »ММФ: Цене примарних производа у априлу 2024.
У априлу 2024. цене примарних производа повећане су за 4,5% у односу на март 2024. Цене хране повећане су за 3,5%, метала за 6,7% и енергије за 4,8%. (линк) У априлу 2024, у односу на април 2023, цене примарних производа смањене су за 0,2%. Цене енергије смањене су за 2,0%, цене хране су мањене за 0,1%, док су цене метала …
Pročitajte Još »Цене примарних производа у априлу 2024.
У априлу 2024, према подацима ММФ-а (линк), цене примарних производа повећане су за 4,5% у односу на март 2024. Све три основне групе имале су раст цена, и то храна и пића за 3,5%, метали за 6,7% и енергија за 4,8%. У априлу 2024, у односу на април 2023. укупан индекс цена примарних производа смањен је за 0,2%. Цене метала …
Pročitajte Još »Цене примарних производа у марту 2024.
У марту 2024. постигнути су рекордни индекси напитака и прецизних метала као последица рекордних цена какаоа и злата. (линк) Укупан индекс цена примарних производа, у марту 2024, повећан је за 2,8% у односу на фебруар 2024, али је смањен за 3% у односу на март 2023. У односу на рекордну вредност смањен је за 32,6%. У односу на фебруар 2024, …
Pročitajte Još »Туристичка инфлација у Хрватској и Црној Гори
Иако до летње туристичке сезоне имамо још два месеца, већ је средином априла припекло као да је лето. Осим врућина, „припекле“ су и цене, па је у марту месечни раст цена у Хрватској и С. Македонији износио 0,9%, у Мађарској 0,8%, Словенији 0,6%, Црној Гори 0,5%, Румунији и Албанији по 0,4% и у Србији 0,3%. Само је Бугарска имала мањи …
Pročitajte Još »NARODNA BANKA SRBIJE: Održiva opadajuća inflacija
Kada se analizira rad Narodne banke Srbije u 2023. godini vidi se da je uspostavlјena je održiva opadajuća putanja inflacije i inflacija će se krajem 2023. naći na dvostruko nižem nivou nego krajem 2022.godine. Tako je i u 2023. je održana relativna stabilnost dinara prema evru – dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1 odsto, a Narodna banka Srbije …
Pročitajte Još »ММФ: цене примарних производа у августу 2023.
У августу 2023. укупан индекс цена примарних производа (линк) повећан је за 2,2%, у односу на јул 2022. У августу 2022. постигнут је рекордан номинални индекс цена примарних производа (241,9, пресек 2016=100), па је садашњи ниво смањен за 33,3% у односу на рекордан ниво и у односу на август 2022. Храна, метали и енергија имају различите ценовне динамике: У односу …
Pročitajte Još »Dollar decline driven by US weaponization
y YIFAN XU in Washington | China Daily | Updated: 2023-06-09 07:01 https://www.chinadaily.com.cn/a/202306/09/WS6482567da31033ad3f7bb3f9.html Experts: Countries diversify currencies due to Washington’s irresponsible acts Many insiders believe that de-dollarization has emerged as a financial trend in the past one or two years, manifesting itself as a concerted effort by an increasing number of countries to diminish the prominence of the US dollar …
Pročitajte Još »Релативна цена цигарета у Србији у односу на просек у ЕУ, 2012-2021
Србија у посматраном периоду баш и није много напредовала ка просечној развијености у ЕУ: у 2012. је била на 39% а у 2020. на 43% од овог просека. Ипак, постоје одређени показатељи где је Србија напредовала изузетно брзо, а чак је била и европски шампион. То је случај са релативним нивоом цена цигарета. У давној 2012. просечна цена цигарета у …
Pročitajte Još »У Кини нема Путинове инфлације
У мају 2022. потрошачке цене у Кини (линк) повећане су за 2,1% међугодишње (мг). Цене хране повећане су за 2,3% док су непрехрамбене повећане за 2,1%; цене потрошних добара и услуга повећане су за 3% и за 0,7%. Од јануара до маја, у просеку, потрошачке цене биле су веће за 1,5% у односу на исти период 2021. У мају, у …
Pročitajte Još »BAUK INFLACIJE
Posle niza tekstova i analiza o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na ekonomsku politiku i ostale društvene i socijalne aktivnosti, kao i na moguće posledice u budućnosti u nastavku analize biće naglašen uticaj svih dosadašnjih posledica na inflaciju. Zašto je problem inflacije sada u fokusu analize. Pre svega jer je inflacija kao pojava posledica a ne uzrok ekomomske i privredne neravnoteže. …
Pročitajte Još »AGROPOLITIKA I CENE
Očekivane otkupne cene žitarica Ni rekordni prinosi prethodnih godina nisu sprečili čarke proizvođača i otkuplјivača o tome u čijem džepu završava veći deo zarade od polјoprivrede Država je objavila očekivane otkupne cene za neke od najznačajnijih polјoprivrednih proizvoda. Pšenica bi, na primer, trebalo da se po toni plaća oko 15 evra više nego lane. Iako su i polјoprivrednici i otkuplјivači …
Pročitajte Još »Uticaj deprecijacije lire na uravnoteženje robne razmene Turske u 2018
Турска је у 2018 имала раст инфлације изазаван депрецијацијом лире. Реална депрецијација лире, која је у септембру 2018 достигла минималну реалну ефективну вредност, утицала је да се у октобру постигне рекордна месечна вредност извоза уз покривеност увоза извозом од 97%. Међутим, у последњем тромесечју 2018 дошло је до реалне апрецијације лире од преко 20%, што је утицало на пад покривености …
Pročitajte Još »Poređenje nivoa potrošačkih cena u Srbiji i u EU
Према подацима Еуростата у Србији је просечан ниво потрошачких цена био 47,7% од просечног у свим земљама ЕУ. Ни једна земља ЕУ није имала нижи ниво цена (Бугарска 48,2%, Румунија 51%), а БЈР Македонија (43,9%) и Албанија (46,1%) су имале ниже нивое међу земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство. У односу на 2008 ниво цена у Србији био је …
Pročitajte Još »Poređenje nivoa cena u Srbiji i u EU: 2015 u odnosu na 2008 godinu
Са просечним нивоом потрошачких цена од 45,1% у односу на просек 29 чланица ЕУ, Србија се налази при дну листе земаља, и ниже просечне цене од ње имају само Македонија БЈР и Албанија, док је Бугарска само за 1 процентни поен изнад Србије. Испод 50% од европског просека су још и БиХ, Црна Гора и Румунија. Низак ниво цена у …
Pročitajte Još »RAST FRANKA – PARADIGMA EKONOMSKIH ZAKONITOSTI
Rast švajcarksog franka od preko 20% u odnosu na evro pre par dana može se smatrati za paradigmu osnovnih ekonomskih zakonitosti da stanje ekonomije odredjuje vrednost valute i da slaba privreda dugoročno ne može imati jaku valutu i vice versa. Gde je privreda Švajcarske u odnosu na ostale evropske zemlje se može objasniti u nekoliko tabela i grafikona. Nije potrebno …
Pročitajte Još »Cene u primorskim zemljama
Отићи на летовање може да значи, или је могло да значи, уштеду у неким свакодневним трошковима. На пример, цена хране је у Бугарској за 9,1% мања него у Србији, па се тамо за 10 дана може уштедети пар хиљада динара на храни, или се може појести више него што нам то свакодневан живот у Србији омогућује. У Црној Гори је …
Pročitajte Još »Poređenje nivoa cena u regionu u 2013 godini
Овде је регион онако како сам ја хтео да буде, а не како би се било каквом дефиницијом заокружио. У нашим медијима, као и у медијима у региону, постаје све упадљивије коришћење речи „регион“, па рекох себи, „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“. Додуше, ја сам Мирослав, али са Мујом ту нема неке велике разлике осим у естетској хирургији… …
Pročitajte Još »Po ceni odeće, odavno smo u EU
Крпице су јефтиније у половини земаља Европе него у Србији, а наше су само за 2,1% мање него у просеку за 28 чланица ЕУ. Једнаке су као у Словенији, а јефтиније су него у Немачкој само 4,3%, мада су плате у Немачкој веће више него 5 пута у односу на српске. Гардероба је јефтинија у свим земљама са којима се …
Pročitajte Još »Čekajući spasonosnu inflaciju
Koliko juče, inflacija je doživljavana kao najveće ekonomsko zlo protiv koga se države moraju boriti svim sredstvima, pa makar tome žrtvovale i zaposlenost i privredni rast. Velika finansijska kriza je u velikoj meri razorila taj najveći moderni ekonomski tabu, da bi konačno dovela i do ozbiljnijeg preispitivanja samih temelja monetarne politike. Inflacija više nije bauk, ona je sada potencijalni …
Pročitajte Još »Valutna kriza kao velika repriza
Ako se proteklih sedam godina svet bavio ekonomskim mukama zapadnih ekonomija, čini se da bi naredni period mogao biti obeležen ekonomskim krizama zemalja u razvoju. Veliki višemesečni poremećaji na valutnim tržištima su dobar indikator nadolazeće krize. Sa izuzetkom Kine, valutni kursevi svih značajnijih ekonomija u razvoju danas su pod snažnim pritiskom i u velikom padu. Veličina tog pada ukazuje na …
Pročitajte Još »Inflacija i Spin
Već nekoliko dana smo subjekti hvalospjeva o uspjesnosti monetarne politike navodeći rekorno nisku novembarsku inflaciju, od 1.6%, kao konkretan dokaz uspješnosti. No kao i u mnogim drugim stvarima, sav “đavo” je u detalju, šta i kako mjerimo, što nameće pitanje ima li mjesta samozadovoljstvu i žurimo li sa izvlačenjem pozitivnih zaključaka. Mjereći novembarsku inflaciju istom metodologijom kao što je većina …
Pročitajte Još »Cene žita, stoke i radničke nadnice, po srezovima/varošima u 1905 godini
Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade
Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …
Pročitajte Još »Cene glavnih životnih namirnica 1866-1905 godine
MMF-ova procena kursa dinara do 2018 na osnovu baze podataka iz aprila
Pokazatelji finansijskog distresa: Belex 15 – realni sektor
Različiti kvantitativni modeli predviđanja bankrotstva su od početka njihove primene pokazali visoku tačnost. Činjenica je i da su oni otkazili u predviđanju bankrota preduzeća koja su koristila kreativnu računovodstvenu kako bi prikazali lažno svoju ekonomsku stvarnost. Svi ovi modeli su varijacije na sličnu temu. I svi oni koriste finansijska racia koja mere likvidnost, profitabilnost i leveridž. U sledećoj tabeli su …
Pročitajte Još »POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI
Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl. U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na …
Pročitajte Još »Tabela: Rang zemalja prema promeni realnog kursa valuta u odnosu na USD, 2000-2012
Napomena: Indeksi realnog kursa izračunati su na osnovu indeksa BDP-a po kupovnoj snazi i BDP-a po tekućem kursu, gde brži rast ovog drugog predstavlja aprecijaciju domaće valute, i obratno. Rang zemalja bio bi drugačiji da je uzeta druga početna godina, ili drugi vremenski period.
Pročitajte Još »DEFEKTNOST EKONOMSKOG SISTEMA KAO IZVOR KRIZE (Inflacija kao sudbina)
Definitivno Srbija je 2012 godinu završila sa inflacijom koja je bila druga najveća inflacija u Evropi, pored Belorusije koja je u 2012 godini imala inflaciju od oko 77% od januara do septembra i koja će po podacima beloruske centralne banke biti preko 80%. Ni jedna zemlja u Evropi nema inflaciju preko 10% u 2012 godini što se može videti iz …
Pročitajte Još »POŠAST ZVANA DEVIZNI KURS
Objavljeno 14.12.2009 na portalu ekonomija ’’Narodna banka uništava srpsku privredu’’, ’’Vlada mora da odbrani dinar’’, ’’Za nekoliko dana srpska privreda izgubila 18 milijardi dinara’’, i sl, su naslovi skoro svih vodećih dnevnih listova u Srbiji u pretklih nekoliko dana. Iz ovih naslova onaj ko ne čita novine zaključio bi da je došao ’’sudnji dan’’. Ali postavlja se pitanje zašto je …
Pročitajte Još »Solarni Protekcionizam i Srbija
Prije par dana, u diskusiji na poslu argumentovao sam da sam poprilično impresioniran činjenicom, da su za sada Amerikanci odupreli iskušenju da fiskalnu poziciju i trgovinski deficit “popravljaju” uspostavljanjem carina ili tarifa na uvoznu robu. No, već sledećeg dana moja impresioniranost se raspršila viješću da je američka administracija preliminarno uspostavila tarife na uvoz kineskih solarnih ploča. Amerika i američka politika …
Pročitajte Još »JOŠ JEDNOM O DEVIZNOM KURSU
The Economist već dugi niz godina računa stepen precenjenosti ili potcenjenosti valute primenom metodologije uporedjivanja cena Big Mac indeksa koji se zasniva se na teoriji pariteta kupovne snage valuta na duge staze , devizni kurs bi trebalo da se prilagode i da budu jednaki ceni korpe robe i usluga u različitim zemljama . Ova posebna korpa ima McDonalds-ov Big Mac …
Pročitajte Još »DEVIZNI KURS – DAMOKLOV MAČ
Poslednjih nedelja, naročito od početka meseca vrlo često na naslovnim stranama medija se može videti: ’’dinar na istorijskom minimumu prema evru’’, dinar pada ubrzano’’ ’’dokle će dinar padati’’ i sl. Da li postoji opravdani razlozi za strah i zabrinutost kako stručne javnosti, nosilaca ekonomske politike, privrede i stanovništva. Odgovor je da i to bez izuzetaka. Doduše neki zvaničnici države i …
Pročitajte Još »BELEX 15 realni sektor: kvalitet dobitka
Visoko kvalitetan dobitak je onaj iskazani dobitak koji poboljšava predviđanje budućih zarada ili novčanih tokova i usled toga omogućava vrednovanje preduzeća. Finansijski analitičari često prikazuju kvalitet zarade kao deo iskazane zarade koji će biti održivi u budućnosti, generalno apstrahujući neobične i nerepetativne pozicije (npr. dobici od prodaje imovine). Dobitak visokog kvaliteta: reflektuje tekuće poslovne performanse, dobar je indikator budućih poslovnih …
Pročitajte Još »BELEX 15: REALNI SEKTOR
Prilikom vrednovanja modelom PE racia veoma često se u praksi pored osnovne postavke koristi i prilaz PE racia sa konstantnom stopom rasta. Po ovom prilazu do PE racia se dolazi pomoću sledeće formule: PE = 1 / (trošak kapitala – očekivana stopa rasta) Osnovni faktori koji deluju na PE racio su: rizik, rast, razlika između tekuće zarade i očekivane (permannetne) …
Pročitajte Još »Mišljenje međunarodnog suda pravde i kurs dinara
Pošto sam u poziciji da odgovaram na pitanja medija o «političkoj nestabilnosti» i posledicama odluke MSP-a, a da ne bih bio prenešen na način na koji stav nisam izneo koristim mogućnost zbog koje sajt i postoji. MIŠLJENJE MSP-A NEĆE UTICATI NA DALJE KRETANJE VREDNOSTI EVRA PREMA DINARU. Dovođenje u vezu kretanja kursa dinara i političke nestabilnosti politika je …
Pročitajte Još »Kratkoročni tokovi kapitala i kurs evra prema dinaru
Prema podacima NBS iznos obaveza banaka prema inostranstvu bio je na kraju aprila 513 milijardi dinara i smanjen je za 27 milijardi dinara u odnosu na kraj marta ove godine. U istom periodu zbirna vrednost repo papira NBS i trezorskih zapisa miniastarstva finansija povećana je sa 251 na 269 milijardi dinara. Suprotno kretanje vrednosti. U vremenskoj seriji od jula 2008. …
Pročitajte Još »Međunarodna ekonomija i bankarski kasino
„Bankarski kasino“ funkcioniše na jednostavan način: u ogromnom broju mogućih „proizvoda“ kupuju se oni za koje se smatra da su potcenjeni i da će imati rast cena, dok se izlazi iz „proizvoda“ za koje se pretpostavlja da dalji rast nije verovatan. Kao talasi, silazi se se onog gde se bliži vrh, kako bi se sa dna novog penjali opet. …
Pročitajte Još »Regionalni razvoj i kurs dinara
Da bi mišljenje od puke intuicije i nagađanja postalo empirijski potvrđeno biće mi potrebna Sašina pomoć u ekonometriji. Na žalost, kvalitet dostupnih podataka je osnovni problem za ozbiljnije istraživanje. Pošto nemamo metodološki koherentnu dužu vremensku seriju o društvenom proizvodu, narodnom dohotku ili bruto domaćem proizvodu poslužio sam se podacima o udelima izabranih oblasti u ukupnom fondu isplaćenih zarada. …
Pročitajte Još »Ivan Nikolić: Istiskivanje vs. depresijacija dinara
Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih rizika u poslovanju, a kod …
Pročitajte Još »