RAST FRANKA – PARADIGMA EKONOMSKIH ZAKONITOSTI

Rast švajcarksog franka od preko 20% u odnosu na evro pre par dana može se smatrati za paradigmu osnovnih ekonomskih  zakonitosti da stanje ekonomije odredjuje vrednost valute i da slaba privreda dugoročno ne može imati jaku valutu i vice versa. Gde je privreda Švajcarske u odnosu na ostale evropske zemlje se može objasniti u nekoliko tabela i grafikona. Nije potrebno posebno apostrofirati probleme u evrozoni jer je već mnogo puta do sada prezentirano naročito posle 2008 i izbijanja ekonomske krize.

Pre svega vredno je istaći odnos kursa valute i spoljnoekonomske ravnoteže/neravnoteže.

Švajcarska je mala otvorena ekonomija koja veći deo svojih proizvoda realizuje na stranim tržištima. To je takodje paradigma ekonomske nauke.

Izvoz Švajcarske (najznačajniji proizvodi) u 000 dolara

Izvor:trademap.org

Nije potrebno posebno naglasiti da je izvoz Švajcarske porastao za deset godina dva puta vrednosno gledano. Švajcarski izvoz čine proizvodi generisani znanjem tako da je dodatan vrednost ovakvog izvoza mnogo veća nego kod drugih kategorija proizvoda sa malim flukuacijama cena i narušavanja  ’’terms of trade’’

Slična situacije je i sa izvozom usluga.

Izvor: Isto

Nije potrebno naglašavati da Švajcarska ima konstantan pozitivan bilans kako proizvoda tako i usluga. Izvoz usluga je takodje  više od dva puta veći nego pre deset godina.

Švajcarska nema problema ni sa budžetskim deficitom.

Od 2006 do danas suficit budžeta je konstantan i kreće se od 1,9-0,3% ukupnog BDP.

Švajcarska je u grupi zemalja sa najmanjim iznosima javnog duga u odnosu na GDP. Iznosi samo 33,8% i više je nego dva puta manji do javnog duga Nemačke. Od Švajcarske manji iznos javnog duga prema GDP ima samo još Norveška i Australija.

Ekonomska snaga privrede i javnih finansija se dugoročno mora odraziti i na snagu valute. Švajcarska centralna banka vodi politiku realno negativne bazne kamatne stope je ne postoji problem manjka kapitala za razvoj niti strah od inflacije.

Izvor: snb.ch

I pored toga stopa nacionalne štednje je preko 31% GDP što ovu zemlju takodje svrstava u sam vrh pored Norveške.

Antipod Švajcarskoj u analiziranim makroekonmskim pokazeteljima stoji većina zemalja Evropske unije sa izraženom privrednom i finansijskom krizom koja je uglavnom zasnovana na potpuno promašenom konceptu evra kao zajedničke valute prema mišljenju relevatnih autoriteta. Toplo preporučujem prevedenu knjigu ’’Evro katastrofa na vidiku’’ autora Gintera Haniha.

Odnos franka i evra od 01.2005-16.01.2015

izvor:www.indexmundi.com

Pre dva dana je zabeležena najniža vrednost evra prema franku u posmatranom desetogodišnjem periodu. Samo je srednom 2011 bila približno ista vrednost zbog odluke centralne banke Švajcarske da vrednost valute veštački održi niskom zbog navodnog povećanja konkurentnosti privrede, medjutim prema svim pokazateljima ova mera nije neophodna.

Odnos evra i dolara od 01.2005-01.2015

Veoma slična situacije je i sa odnosom evra i dolara i njegovog trend pada od 2009 do danas

Nekoliko  napomena u vezi sa deteminacijom devizno kursa, odnosno šta ga odredjuje.

Treba posebno razlikovati kratki od dugo roka. u kratkom roku devizni kurs je odredjenim kretanjima na tržištu novca i kapitala, paritetom kamatnih stopa, a dug rok determiniše kurs kroz odnos relativnih cena i fundamentalnim pokazateljima nacionalne privrede i finansija.

Na kamatnu stopu najveći uticaj u nacionalnoj privredi ima centralna banka, koja politikom eskontne stope kao i indirektnim merama uticaja na poslovne banke, u pretežnoj meri određuje njenu visinu. Ipak, ona u otvorenoj privredi ni u tome nema odrešene ruke jer mora da vodi računa o razlici između domaće Rdin i (relevantne) inostrane kamatne stope R€. Iz tog odnosa nastaju dve dalje relacije od izuzetnog značaja za makroekonomsku ravnotežu i konkurentnost nacionalne privrede. Prvu relaciju pokazuje Fišerovo pravilo:[1]

po kome se razlike u nacionalnim nivoima kamatnih stopa formiraju na osnovu očekivanih razlika u nacionalnim stopama inflacije (π e). Promene eskontne stope su relativno retke, a međunarodne transakcije i promene deviznog kursa su visokofrekventne. Zato na kratki rok jedna druga relacija, paritet kamatnih stopa:

obezbeđuje da se devizni kurs menja tako da uvek izjednačava prinos nafinansijsku aktivu u inostranstvu i u zemlji (ako se on iskaže u istoj valuti). Ovo pravilo je danas ključna kratkoročna determinanta formiranja nivoa, pa i varijabiliteta deviznih kurseva na tržištima. Dva argumenta idu u prilog ovom objašnjenju kratkoročne determinacije kurseva. Prvo, na veoma kratki rok fundamentalne makroekonomske relacije (koje formiraju ravnotežni kurs na dugi rok), naprosto nisu raspoložive. Drugo, ogromna većina prometa na deviznim tržištima nije više vezana za realne nego za finansijske transakcije.

Na formiranje očekivanog deviznog kursa na duži rok veći uticaj imaju fundamentalne makroekonomske varijable. Dnevna odstupanja od očekivanog kursa su potpuno pod uticajem očekivanja tržišnih subjekata. Ta očekivanja se izvode iz stanja tekućeg kursa u odnosu na očekivani. Po Krugmanu i Opstfeldu , ta očekivanja se formiraju kao na sledećem grafikonu

Iz jednačina takođe se vidi da je devizni kurs posledica promena u nacionalnim nivoima cena. Jednačina pariteta kamatnih stopa kazuje da su razlike u visini nacionalnih kamatnih stopa determinante promene tržišnog deviznog kursa. S druge strane, jednačina (1), tj. Fišerovo pravilo pokazuje da su razli ke unacionalnim kamatnim stopama jednake razlici očekivanih stopa inflacije. Proizilazi da su promene deviznog kursa posledice razlika u nacionalnim stopama rasta cena. Teorija pariteta kupuvonih snaga nije u mogućnosti da poptuno  objasni dugoročno kretanje deviznih kurseva mada njena relativna verzija ima veliki broj pristalica i uspeva da u odredjneoj meri determiniše očekivani rast/pad kursa. Jedna od verzija koja u značajnoj meri može objasniti rast franka je i najstarije objašnjenje ove teorije – Herod-Balasa-Samjuelsonov (Harrod-Ballassa-Samuelson) efekat, po kome u zemljama u kojima dolazi do velikog porasta produktivnosti, naročito u izvoznom segmentu, pri fiksnom nominalnom kursu dolazi do takve promene odnosa domaćih i inostranih cena, da u stvarnosti dolazi do realne apresijacije valute, tj. do promene realnog deviznog kursa. Kao razlozi za odstupanje od konstantnog realnog kursa navođeni su još: transportni troškovi, carine i slične dažbine, imperfektna konkurencija koja dozvoljava segmentaciju  tržišta, diferencijaciju proizvoda i cenovnu diskriminaciju. Oskar Kovač u citiranom radu navodi da razna ekonometrijska istraživanja u ranijem periodu o validnosti terorije pariteta kupovnih snaga nisu dala zadovoljavajuće razultate pre svega zbog izostanka valjane metodologije istraživanja koja se pojavila tek poslednjih par decenija. Sada se dobijaju nešto povoljnija eksliciranost ove teorije ali još uvek ne tako da bi se ona bezrezevno prihvatila. Šta odredjuje devizni kurs u dugom roku je kombinacija nekoliko faktora od kojih je najveći broj naveden u ovom radu. Jaka privreda ne može imati slabu valutu i obrnuto. Pitanje je samo vremenskog roka uskladjivanja i ekonomske šteta koje nastanu usred vodjenja neadekvatne politike deviznog kursa. Srbija je paradigma ovakvih konstatacija.

---

[1] dr Oskar Kovač:Konkurentnost i politika deviznog kursa u Srbiji, Megatrend revija 3/2006