0 Мирослав Здравковић

Робна размена Грузије у Т3 2022.

Рекордне (мала релативно мале) месечне вредности извоза Србије у Русију мотивисале су ме да проверим како стоји динамика размене ове земље са њеним евро-азијским суседима. Турском сам се већ бавио па је Грузија прва суседна земља са којом се Русија стварно граничи. У Т3. 2022. извоз Грузије износио је 1.006 милиона долара а увоз је био 2.673 милиона долара. У …

Pročitajte Još »

Аргентина је земља Марадоне, Сабата и добрих људи

Братиславу 17.11.2022. пет година без брата Млади Иранац, девет година заробљен у хотелу у Аустралији (линк) изјавио је да је у прошлости убио човека до сада би изашао на слободу, а овако му младост пролази у незаслуженом затвору. Тражећи по интернету изјаву младог Мехдија потресла ме је вест о Иранцу који је преминуо након 18 година проведених на аеродрому у …

Pročitajte Još »

Државе и територије рангиране према уделу јавног дуга у јавним приходима у 2022.

Најчешће коришћен показатељ степена задужености земаља је удео јавног дуга у БДП-у. Када јавни дуг пређе 100% БДП-а значи да је потребно одвојити више од једногодишње новостворене вредности за његово враћање, без да се и једна новчана јединица утроши на плате, пензије и друге приходе и накнаде. Удео јавног дуга у пореским приходима је ређе коришћен индикатор а он нам …

Pročitajte Još »

Светска производња хране и удео Србије у њој

Укупна количина производње хране у свету је тешко ухватљив феномен јер имамо примарну производњу и прераду, користе је људи и животиње. Овде су извучени неки основни подаци из базе ФАОстат и нису укључени риба, већина житарица и индустријских биљака као и производи прехрамбене индустрије. Основни циљ је био да се дође до редова величина и где је Србија у односу …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије и Аргентине

Србија и Аргентина имају занемарљиво малу вредност робне размене. То је последица недостатка економије обима како би се превазишли трошкови транспорта. Доминација великих (страних) компанија у односу на мале (домаће) фирме значи да чак и када би обим размене био десет и више пута већи, то не би значило и за толико већу корист обичних становника Србије и Аргентине. СТО …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према БДП-у у 2022. у односу на 2019.

Већина земаља у свету изашла је из мера ограничавања кретања почетком 2022. док је Кина наставила политику нулте толеранције на COVID-19 што је значајно успорило њену, али и светску, економију. Од 192 земље и територије са подацима већи БДП у 2022. у односу на почетну 2019. имало је 141 а мањи 51. Када би постојао неки индекс ригорозности примењених мера …

Pročitajte Još »

БРИКС+: Апсолутни и релативни значај робне размене у 2021.

Након заплене девизних резерви Венецуеле, а сада и Русије, економски систем успостављен на крају Другог светског рата се убрзано урушава. То је последица свесне воље САД, НАТО, ЕУ и развијених земаља и њихових сателита, а не вољне акције земаља које су погођене овим мерама, или ће то тек постати. Када земљама БРИКС-а додамо кинески Хонг Конг, Саудијску Арабију, УАЕ и …

Pročitajte Još »

Увоз Бразила по земљама, јануар-јул 2022.

Бразил је у периоду јануар-јул 2022. повећао вредност увоза за 31,6% или за 37 милијарди долара. Увоз из Кине има највећу вредност, али због корона закључавања у тој земљи увоз из САД се значајно приближио њеној вредности. Увоз из Кине повећан је за 7,9 милијарди долара или за +30,9% док је из САД повећан за 10,3 милијарде долара или за …

Pročitajte Još »

Светска трговина електричном енергијом, месечни подаци за 2021. и 2022.

Трговина електричном енергијом је специфична из два разлога: (1) логистичког и (2) начина изражавања. У првом случају, трговина се може обављати само међу земљама које су међусобно повезане мрежом за дистрибуцију електричне енергије. Нама ништа не значи, на пример, уколико Аустралија или Бразил извозе електричну енергију јер је у Србију из њих немогуће доставити. У другом случају, ово је једини …

Pročitajte Još »

Робна размена Немачке и Пољске, 2002-2021

Пољска спада у најбрже растуће земље Европе, уз Ирску, а раније и Словачку, и то је последица њеног географског положаја – границе са Немачком. Ипак, на основу приложених података у наставку, изгледа да је Немачкој више требала Пољска него што је Пољској била потребна Немачка. Извоз Немачке у Пољску, од 2002. до 2021, повећан је 4,9 пута, са 15,8 на …

Pročitajte Još »

Извоз природног гаса из Норвешке у периоду јануар-јул 2022.

Норвешка је у периоду јануар-јул 2022, у односу на исти период 2021, повећала вредност робног извоза за 64,5 милијарди долара или за 86%. Преко девет десетина (91,7%) од овог раста заједно објашњавају већа вредност извоза природног гаса (73,6%) и сирове нафте (18,1%). До пуног износа повећања вредности долази се са десет излистаних производа са највећом вредношћу извоза у седам месеци …

Pročitajte Još »

Извоз дронова из Турске, јул 2022.

Када се погледа списак земаља које купују дронове из Турске одмах се може наслутити да се ради о постојећим или потенцијалним оружаним сукобима. Претходних дана је био (и биће) актуелан сукоб на граници Киргизије и Таџикистана (линк). Да ли онда треба да чуди да су у 2021. највећи купци турских дронова били: Азербејџан, Мароко, Украјина, Етиопија, Таџикистан и Киргистан? Годишња …

Pročitajte Još »

Удео Срба и промена по жупанијама у Хрватској 2011-2021

Укупан број Срба у Хрватској смањен је за 62.741, што је мало више од једне трећине њиховог укупног броја у 2011. Удео Срба у укупном броју становника Хрватске смањен је са 4,36% у 2011. на 3,2% у 2021. што је смањење за 1,16 структурни поен. Највећи релативан пад броја Срба имале су жупаније: Бродско-посавска (-47,3%), Сисачко-масловачка (-42,1%), Личко-сењска (-41,5%) и …

Pročitajte Još »

Бизарна робна размена Русије и САД: радиоактивни материјали за ортопедска помагала

Први светски рат у Србији памтимо по Церској и Колубарској битки, по Албанској голготи, по пробоју Солунског фронта. Не узимамо много у обзир колико је после рата у Србији било десетина хиљада богаља и како је било идиотски правити краљевину СХС са хрватским Далматинцима и Славонцима и са Словенцима из Крањске Горе или Муршке Соботе, који рат нису ни осетили, …

Pročitajte Još »

Србија је имала највећи пад броја умрлих у Европи у јулу 2022.

Вишак умрлих достигао је +16% у јулу 2022. након по +7% у мају у јуну. Ово је највећи вишак умрлих у 2022. и то је 53.000 додатно умрлих у односу на месечни просек за јул из 2016-2019. https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/ddn-20220916-1 Ово је необично велика вредност за овај месец. Вишак умрлих био је +3% у јулу 2020 (10.000 више умрлих) и +6% у …

Pročitajte Još »

Србија, пензионери, јул 2022.

У јулу 2022. у Србији је исплаћено 1.650.102 пензионера (линк) и њихов број је повећан за 273 у односу на јун 2022. То је други месец узастопно са повећањем броја пензионера и последњи пут се то догодило у новембру и децембру 2019. У односу на јул 2021. број пензионера смањен је за 22.496. Просечан износ пензије у јулу 2022. био …

Pročitajte Još »

Тешко време за свиње у Румунији

Тачнији наслов би био „Тешко време за вепрове“ али нам из података (https://insse.ro/cms/sites/default/files/com_presa/com_pdf/efective_porcine_1mai22r_0.pdf) није јасно јесу ли више настрадали вепрови или прасићи. Број крмача у Румунији смањен је само за 0,3% тако да је потенцијал за раст и развој остао (готово) нетакнут. Укупан број свињских грла или глава у Румунији износио је 3.332.067 почетком маја 2022. и смањен је за …

Pročitajte Još »

Учешће Србије на европском првенству у кошарци кроз 2 податка

Србија је избачена са европског првенства поразом од Италије 86:94 и овим је „шокирана“ након доминације у припремном периоду, квалификационим утакмицама против Грчке и Турске и пет победа у групној фази. Са портала Фибе могу се покупити лични и тимски подаци и анализирати разлози неуспеха наше репрезентације. Овде наводим два податка: Србија је у шест утакмица имала кош разлику +97. …

Pročitajte Još »

Трансферне цене: пример из Хрватске

У Слободној Далмацији појавио се текст (линк) у коме пише: Tvrtka OMS-Upravljanje, koja je prema optužbi USKOK-a u nešto više od godinu dana ilegalno zaradila gotovo 850 milijuna kuna, prirodni plin je kupovala isključivo od INA-e i Plinare istočna Slavonija po fiksnoj cijeni od 19,46 eura po megavatsatu. Taj su plin, kako bi ga kupovali, isti dan i u istoj …

Pročitajte Još »

Новак Ђоковић је српски Марадона

Од како сам срео Мишу Ђурковића на Теразијама, пре неког времена, у машти ми је одлазак у Буенос Аирес о којем је он писао. Машта је одличан анти-депресив при ненормалним температурама и помаже да се преживи пакао од врућина. Волео бих да обиђем куће у којима су живели Сабато и Борхес и да осетим усамљеност овог велеграда која је сигурно …

Pročitajte Još »

Старење становништва и монетарна политика

Садржај Увод1Србија у међународним поређењима старења2Утицај старења на канале монетарног трансмисионог механизма3Истраживања која очекују пад каматне стопе и инфлације5Истраживања која очекују раст каматне стопе и инфлације7Старење у сиромашним земљама8Закључак9Литература9Статистички анекс10 Напомена: анализа је написана почетком 2018. године Увод Након финансијске кризе из 2008. већина развијених земаља имала је мање од очекиваних стопа инфлације упркос експанзивним монетарним политикама. Ова кретања сугеришу …

Pročitajte Još »

Робна размена Шри Ланке

Шри Ланка је недавно привукла пажњу светске јавности немирима становништва и упадима у резиденције својих политичара и у јавне установе. Шри Ланка је пример преплитања геополитичких утицаја Кине и Индије, односа са ММФ-ом (и последичним банкротима) и скоро-бесплатне радне снаге за производњу одеће и обуће за тржишта САД-а и УК. Текст на CNN-у (линк) бавио се научно-шпијунским кинеским бродом Yuan …

Pročitajte Još »

Место Србије у ЕУ према издатим првим дозволама за боравак 2013-2021.

Евростат (линк) је објавио саопштење о издатим првим дозволама за боравак у 2021. уз констатацију да је након пада у 2020, услед закључавања због вируса COVID-19 дошло до опоравка миграционог прилива становништва у ЕУ. И пре руско-украјинског рата у 2022. Украјина је у 2021. била убедљиво прва земља по издатим дозволама (875.800) испред Марока (150.100), Белорусије (149.000), Индије (110.600) и …

Pročitajte Još »

Најзначајније земље за увоз других држава и територија

Читајући текст у Newsweek-u (link) до самог краја имао сам утисак да је написан средином августа а не да је текст од средине марта 2022, три недеље након почетка руске инвазије у Украјину. Толико је актуелан да одлазак америчке конгресвуменке Пелоси изгледа као намерна правокација (Pelosi’s trip, in Putin’s view, was not just one by an „irresponsible politician“ but a …

Pročitajte Još »

Немци не штеде за зиму него се купају у Хрватској

У Хрватској (линк) је у јуну регистровано укупно 13.070.561 ноћења, у томе 904.160 домаћих и 12.166.401 страних. У односу на јун 2021. укупан број ноћења повећан је за 100,5%, у томе домаћих за 5,8% и страних за 114,8%. У односу на јун 2019. укупан број ноћења повећан је за 0,4%, у томе домаћих за 11,4% док је број страних смањен …

Pročitajte Još »

Робна размена Литваније и Русије у 2022.

Од јануара до маја 2022. Литванија је смањила извоз у Русију за трећину а увоз из ње за три четвртине па је прешла из огромног дефицита у суфицит у робној размени. Извоз је смањен са 293 на 199 милиона долара, увоз је смањен са 722 на 175 милиона долара па је Литванија из дефицита од 429 милиона долара прешла у …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа на крају јуна 2022.

Цене примарних производа на крају јуна 2022. повећане су за 2,5% у односу на крај маја 2022. У односу на рекордни ниво из марта 2022. биле су ниже за 3,5%. У односу на давни рекорд цена пред велику светску економску кризу из јула 2008. сада је номинални ниво цена био већи за 14,6% (реално је знатно нижи). У односу на …

Pročitajte Još »

Ноћења туриста у Србији у јуну 2022.

Беч или Вијена већ дуго носи титули светског шпијунског центра. Аустрија је још увек формално неутрална земља, и у њој се налазе неки огранци међународних организација. Београд је постао озбиљна претња Бечу, јер је и до сада био место са кога су се прикупљала искуства за квалификовање за највише функције у америчкој и НАТО администрацији. Сада је у могућности да …

Pročitajte Još »

Хранљивост (kcal/capita/day) исхране у 2019. по земљама

Подаци у приложеној табели не мењају се много по годинама јер се ради о навикама у животу, понашању, исхрани, климатском поднебљу и слично. Код неких земаља, попут Румуније на 7. месту ипак би требало, или се може, видети како је раст просечних зарада и куповне снаге валута утицао да од веома сиромашног народа под Чаушескуом пре више од 30 година …

Pročitajte Još »

Господар рата – филм и стварност

Пре десетак дана на Си-ен-ену читао сам вест о могућности да се америчка кошаркашица која ће бити у Русији осуђена због поседовања дроге замени за руског трговца оружјем, Виктора Боута,  који је био инспирација за одличан филм „Господар рата“ где главну улогу игра, мени најомиљенији глумац, Николас Кејџ. Из филма сам се највише сећао последње сцене где Николас Кејџ објашњава …

Pročitajte Još »

Робна размена Канаде и Русије, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз Канаде у Русију смањен ја за 17,8%, са 171,2 на 140,8 милиона долара. Након раста за 42,2% мг у јануару, у фебруару је повећан 2,9 пута да би у марту био смањен за 87,9%, у априлу за 93,8% и у мају за 84,1%. Увоз из Русије Канада је смањила за 15,1%, са 604,3 на 513,3 …

Pročitajte Još »

Робна размена САД и Русије, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз САД у Русију смањен је за 56,9%, са 2,7 на 1,16 милијарди долара. Након мг раста од 1,7% у јануару, извоз је смањен за 16,4% у фебруару, 78,8% у марту, за 86,1% у априлу и за 87% у мају. У табели је приложено 16 група производа са вредношћу већом од једног милиона долара у мају …

Pročitajte Još »

Турска робна размена по земљама, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз Турске износио је 92,7 милијарди евра, увоз је био 131,7 милијарди те је она остварила дефицит у износу од 39 милијарди евра. У односу на исти период 2021. извоз је повећан за 31,1%, увоз за 53,3% а дефицит за 156,6 милијарди евра. Најважнија тржишта за турске компаније су Немачка, САД, Италија, УК и Ирак. Русија …

Pročitajte Još »

Снабдевеност парадајзом и производима од њега у 2019. или Албанци најздравији народ

Пре три до четири деценијa Албанци (у Албанији, Србији, С. Македонији, Грчкој и Црној Гори) су били познати као народ са најкраћим животним веком у Европи. То је била последица (1) високе стопе наталитета која је утицала да жене живе краће од мушкараца и (2) сиромаштва и лоше здравствене заштите. Сада је стање знатно промењено и Албанци живе знатно дуже …

Pročitajte Još »

Робна размена УК са Русијом, јануар-април 2022.

Из перспективе садашњег сукоба у Украјини постаје јасно зашто је УК иступила из ЕУ: уместо да се договара и усаглашава са другим чланицама ове уније сада је у позицији да заједно са САД  њима диктира понашање. Подаци о паду извоза САД и УК у Русију представљају претходницу у подацима какви ће бити за чланице ЕУ. Након међугодишњег (мг) повећања извоза …

Pročitajte Još »

Извоз беспилотних летелица из Турске, јануар-април 2022.

Турска је у априлу регистровала извоз ових производа за 142,3 милиона долара, а укупно од почетка године за 358 милиона долара, што значи да ће у овој години укупна вредност вероватно премашити једну милијарду долара. У априлу је највећа вредност била у Тунис (47,7 милиона долара), па у УАЕ (37,5), Того (21), Саудијску Арабију (20,9) и Буркину Фасо (14,6 милиона …

Pročitajte Još »

Увоз Кине по земљама у Т1 2022

Да држава Кина највише брине о својим становницима доказала је у првим месецима 2022. јер је потпуно изоловала градове, и становништво у њима, како би се изборила са опаким вирусом COVID-19. То је чинила на штету економије па су сви озбиљни погледи били упрти у њу, када ће престати да брине за становништво када су све друге државе одлучиле да …

Pročitajte Još »

Корона диктатура и Путинова инфлација

Приложени графикон је створен на основу података из базе ММФ-а. Шта на основу ове једне линије можемо констатовати? Прекид саобраћаја како би се спречило ширење опаког вируса COVID-19 утицало је на пад цена примарних производа за тачно 30%, од јануара до априла 2020, са 119,57 на 83,97 у односу на просечне цене из 2016. Пуни опоравак цена примарних производа догодио …

Pročitajte Još »

Норвешки извоз енергената, јануар-април 2022.

Међу свим могућим санкцијама Русији, забрану поседовања британске фунте можемо сматрати енглеским смислом за хумор. Колика је вредност ових папира? Оно шта није деловало као духовито је изјава пољског премијера да би Норвешка требало да подели профит од нафте и гаса са другима (линк) (линк). О колико великим приходима Норвешке се ради? Укупан извоз Норвешке повећан је за 113,6% у …

Pročitajte Još »

Банкарски казино и Путинова инфлација

Актуелни раст цена у развијеним земљама популарно је назван „Путинова инфлација“ и широким народним масама, које карактеришу промишљеност и аналитичко закључивање, се један човек представља као одговоран за пад њиховог стандарда. Путиновој инфлацији ће ускоро бити додата и „Путинова глад“, само у мање развијеним а многољудним земљама, јер блокада извоза бродовима из Украјине утиче на раст цена житарица па ће …

Pročitajte Još »

Увоз Немачке у Т1 2022.

Немачка је у Т1 2022, према истом периоду 2021, повећала увоз за 25% или за 70,1 милијарди евра. Највеће стопе раста вредности увоза у Немачку биле су из „осталих подручја“, за 133,8% и из Русије, за 98,5%. Ова „остала подручја“ се највећим делом односе на увоз природног гаса из Русије, како због сличне динамике са увозом из ње, тако и …

Pročitajte Još »

Робна размена САД и Русије у Т1 2022.

Американци су објавили податке о робној размени за април (линк) по којима је извоз у Русију износио 89,1 милиона долара а увоз из ње био је 2.082,7 милиона те су имале дефицит од 1.993,6 милиона долара и покривеност увоза извозом од минималних 4,3%. Извоз у Русију је смањен са 497,5 милиона у фебруару 2022. на 101,1 у марту и још …

Pročitajte Još »

Увоз УК из Русије у марту 2022.

Уједињено краљевство је мудра и прагматична држава која у спољној политици не пати од дечијих болести попут „братства“ већ се искључиво води сопственим интересима. Стога треба пажљиво испратити ефекте санкција које се уводе против Русије а у погледу вредности увоза из ње. УК је и првом тромесечју (Т1) 2022. имала раст увоза из Русије за 37%, изражено у еврима, са …

Pročitajte Još »

Извоз беспилотних летелица из Турске, март 2022.

Извоз дронова из Турске у Западну Африку постаје све интензивнији. Након Буркине Фасо у јануару 2022. у марту су јој се придружили и Сенегал и Того. Осим њих, Пакистан је купио још једну количину дронова, након прве куповине у фебруару, а старе муштерије Турске су Азербејџан, Катар и Украјина. Када се погледа износ од 733 хиљада долара фактурисаних Украјини у …

Pročitajte Još »

Грађевинска активност у Европи на крају 2021. и у Т1 2022.

Грађевинска активност у ЕУ у Т1 2022. била је за 3,4% већа него у Т4 2021, док је она у Србији смањена за 3,7%. Осим Србије, међу земљама са доступним подацима, пад грађевинарства имале су још само Шпанија (-2,8%) и Босна и Херцеговина (-0,6%). На основу само ових података могло би се закључити да су тенденције у Србији међу најлошијима …

Pročitajte Još »

Светска трговина вакцинама у 2021.

Као што ће 2022. бити просперитетна за светске произвођаче оружја, тако је 2021. била берићетна за велике фармацеутске компаније које су производиле и продавале вакцине за употребу на људима. Светска трговина представља тек део укупних продаја неког производа, па и вакцина у овом случају, те се појављује као врх леденог брега да нам наслути величину санте која се ваља испод …

Pročitajte Još »

Робна размена Немачке, 2002-2021, по партнерима

Кина још увек није пријавила СТО-у податке о робној размени у децембру 2021. а како би се могли израчунавати удели у светској трговини, ње, САД и Немачке. Кад већ нема Кине и немачки подаци о робној размени могу нечему послужити. У претходних 20 година Немачка је повећала извоз за 111,1%, са 651 на 1.375 милијарди евра, увоз је повећала за …

Pročitajte Još »

Гадометар

Пошаље ме супруга на пијацу да купим два гербера „у сунђеру“. Скрене ми пажњу да то кошта 500 динара. Дођем до продавачице цвећа, загледам се у кале, и питам је колико коштају два гербера. Покаже ми гербере, рече да су двеста динара и упита које ћу боје јер их има црвене и циклама. Узмем ове друге и задовољно дођем кући. …

Pročitajte Još »

Јединичне цене робне размене Србије у 2021.

У 2021. години јединичне цене извоза повећане су за 24,2%, са 1.075 евра по тони у 2020. на 1.336 евра, док су код увоза повећане за 16%, са 1.190 на 1.380 евра. Ово су до сада рекордне јединичне цене извоза и увоза. Ранији рекорд код извоза забележен је у 2018. када су износиле 1.160 евра по тони, а код увоза …

Pročitajte Još »

Извоз енергије из Русије по земљама у јануару 2022.

Према подацима ММФ-а (линк) међугодишњи раст цене енергената био је 75% у јануару (угаљ 122,8%, гас 114,4% и нафта 61,7%), да би се повећао на 83,9% у фебруару и на 137,2% у марту (гас пет пута скупљи, угаљ 3,6 пута а нафта за 81,8%). Извоз енергената из Русије, према званичним подацима приложеним царинским органима, био је 19,7 милијарди долара у …

Pročitajte Još »

Извоз Барјактара из Турске у фебруару 2022.

Према подацима СТО и УНКТАД-а у фебруару 2022. није било извоза на позицији 8802 значајне вредности али је лепо видети списак заинтересованих земаља укључујући ту и Словенију која је платила 85 хиљада евра за некакве летелице из Турске. СТО/УНКТАД Када сумирамо годишње податке видимо да је извоз вредео 940 милиона долара, од 2019. до 2021. Највише је продато летелица Азербејџану, …

Pročitajte Još »

Пољска из мога срца

Ковид диктатура, која је у Србији била међу најблажим у свету, препородила ми је живот јер ме је избацила из „машине за млевење костију“ (Tom Waits: Bone Machine, I Dont wanna grow up…) и удахнула ми је нови смисао живота: читање, ишчитавање и дуге шетње (без ТВ-а). Дневно направим 15 до 20 хиљада корака што је 150 до 200 минута …

Pročitajte Još »

Коефицијент ефикасности инвестиција по земљама, 2008-2021.

До распада источног блока или Варшавског уговора дошло је након десетогодишње економске стагнације 80-тих година прошлог века. Ове земље су имале веома ниске стопе раста БДП-а при веома великим стопама инвестиција. То је значило да су инвестициона улагања неефикасна или нерационална. У периоду од 14 година, од 2008. до 2021. догодиле су се две велике економске кризе са падом БДП-а …

Pročitajte Još »

Златна милијарда и мултиполарни свет, 1990-2022

У 1990. години садашње чланице НАТО-а и развијене земље имале су једну милијарду и 46 милиона становника и учествовале су са 19,9% у укупном светском становништву. У 2022. имале су 1.240 милиона становника а удео им је смањен на 15,9%. У осталим земљама у свету број становника повећан је са 4.206  на 6.580 милиона. Удео одабраних 44 земаља, укључујући ту …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји САД у марту 2022.

Промет у малопродаји САД (линк) повећан је у марту 2022, у односу на фебруар 2022, за 0,4% док је мг повећање износило 5,5%. У фебруару 2022. раст је износио 0,5% а мг стопа је била 16,4%. У периоду јануар-март 2022. повећање промета у односу на Т4 2021. било је 4,5% док је у односу на Т1 2021. износило 11,3%. Повратак …

Pročitajte Još »

Робна размена УК, укупно и са Русијом, фебруар 2022.

УК је у фебруару 2022. имало робни извоз вредан 39,9 милијарди долара, увоз 67 милијарди, те је остварило дефицит у робној размени од 27,1 милијарди долара. У односу на фебруар 2021. извоз УК повећан је за 11,4%, увоз је повећан за 39,6% те је дефицит повећан за 119,3%. Седам земаља је довољно да се објасни 53,5% укупне вредности извоза УК …

Pročitajte Još »

Индекси БДП-а Русије и Украјине, и након короне Украина

Процена Светске банке да ће БДП Украјине у овој години да се преполови мотивисала ме је да проверим колико ће рат уназадити Украјину. ММФ ће изаћи са новим проценама БДП-а за 2022. 19. априла те ћемо сазнати какве су процене за Русију и Белорусију, у погледу економског пада. Овде је основица у 1992. мада треба имати у виду да је …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском здравственом туризму

Постоје два основна разлога да се тражи здравствена услуга у иностранству: зато што је јефтинија или зато што у властитој земљи не постоји. Подаци о трговини услугама су мање ажурни од података о робној размени те се још увек прикупљају за 2020. мада је и 2021. одавно прошла. Апсурд корона закључавања била је чињеница да је због приоритетног лечења од …

Pročitajte Još »

Количина извоза хране из Украјине, Русије и нашег окружења

Руска специјална операција у Украјини изазвала је огроман скок цена прехрамбених производа зато што је Украјина једна од највећих извозница ових производа. Из базе података ФАО може се видети да је извоз 20 пољопривредних производа са највећом количином из Украјине био тежак 71 милиона тона. Уколико пођемо од претпоставка да је за исхрану потребно годишње 333 килограма хране (око килограм …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у С. Македонији: резултати пописа из 2021.

Исељавање Албанаца из Пчињске области, са Косова и Метохије, Црне Горе, из Северне Македоније и из Албаније утицало је на огромну разлику између присутног, резидентног, и укупног броја становника у свим овим областима. За Пчињску област стварни број (присутних и одсутних) Албанаца сазнаћемо приликом пописа ове године. Државни завод за статистику Северне Македоније објавио је резултате пописа из 2021 (линк) …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји САД у 2022.

Промет у малопродаји и услугама исхране у САД повећан је за 0,3% у фебруару у односу на јануар 2022. У односу на фебруар 2021. промет је повећан за 17,6%. Укупна вредност промета у јануару и фебруару 2022. износила је 1.163,7 милијарди долара и повећана је за 15,5% у односу на исти период 2021. Услед попуштања мера против пандемије вируса COVID-19 …

Pročitajte Još »

Руски извозни губици због пада цена примарних производа 2014-2021.

Криза у Украјини је почела 2014. и у тој години је почео пад цена сирове нафте и гаса које су достигле минимум у 2016. и опет су се приближиле том минимуму у 2020. услед мера против ширења вируса COVID-19. Русија је веома зависна од прихода од извоза примарних производа и она није била у позицији да смањујући извоз утиче на …

Pročitajte Još »

Светске неравнотеже, кризе и санкције Русији

Светска економска криза из 2008. године догодила се услед екстремних неравнотежа у светској економији. Највећи изазивачи неравнотеже биле су САД и УК које су имале дефицит у робној размени од 865 и 223 милијарде долара. Овај дефицит финансиран је креирањем новца, долара и фунте, а креирани новац је коришћен за формирање финансијских балона, прво на тржишту некретнина у САД а …

Pročitajte Još »

Ноћења страних туриста у Београду, Загребу, Љубљани и Софији

У 2019. години Београд, Загреб и Љубљана су имали готово једнак број ноћења странаца, док је Софија имала упола мање у односу на ова три главна града. Различите тежине ограничења за путовања утицале су на различиту динамику у погледу пада у 2020. а затим и опоравка броја ноћења странаца у 2021. У односу на 2019. у 2021. је најмањи пад …

Pročitajte Još »

Извоз дронова из Турске у 2021.

Турска је у децембру 2021. имала рекордну вредност извоза дронова од 111 милиона долара. Највише је вредео извоз у Мароко (76,9 милиона долара), затим у Киргистан (26) и Азербејџан (8,1 милиона долара) док је у Централну афричку републику он износио симболичних хиљаду долара. У децембру 2021. извоз дронова из Турске тежио је 74,3 тона и испоручено је Мароку за 39,8 …

Pročitajte Još »

Мртва трка између оваца и Београђана

РЗС је објавио саопштење (линк) о броју стоке на дан 1.12.2021. и по овом саопштењу смањен је број говеда за 3%, свиња за 3,9% и коза за 3,6% док је повећан број оваца за 0,6% и живине за 0,7%. Број говеда је на историјском минимуму док је свиња било мање након Другог светског рата. Број оваца је био минималан (1.448 …

Pročitajte Još »

Профитабилност кинеских предузећа изнад одређене величине у 2021.

У 2021. индустријска предузећа изнад одређене/минималне величине остварила су укупни профит у износу од 8.709,2 милијарде јуана, што је повећање за 34,3% у односу на 2020, раст за 39,8% у односу на 2019. и просечан годишњи раст од 18,2% у две године (линк). Међу 41 главном индустријом, 32 индустрије су повећале профит у односу на 2020, 8 је имало смањење …

Pročitajte Još »

Промене броја лица без домаћег држављанства у ЕУ, 2012-2020

Број лица без држављанства државе чланице ЕУ у којој је живео достигао је 39,4 милиона у 2020. Овај број је повећан за 1.580 хиљада, у односу на 2019, и раст броја је био већи само у 2016 (1.700 хиљада). Број лица са страним држављанством повећан је у 2020. у свим чланицама ЕУ, осим у Летонији. Највећи раст су имале Шпанија …

Pročitajte Još »

Турска моћ и руска душа: извоз дронова у Украјину

У новембру 2021. извоз дронова из Турске вредео је 62,6 милиона евра а тежио је 92,6 тона. У Украјину је пласирано ових производа за 50,9 милиона евра а у тежини од 80,7 тона док је још вредан спомена био извоз у Етиопију за 10,8 милиона евра тежак 9,8 тона. Било је и симболичних испорука за Мароко и Азербејџан. Турски дронови …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине

Украјина није имала среће да је воде економски експерти какве је Србија имала. Има неких наших који су и Украјину усрећили, а има и страних којима су и Србија и Украјина биле захвалне учионице за макроекономију. Много тога заједничког и сличног имају ове две земље, али то ми није тема. Када сам видео да је дефицит у робној размени Украјине …

Pročitajte Još »

Украјина, уз Рио Тинто, угрожава Западну Србију

Да је Србија у опасности од рударских термита на већем делу своје територије, то је већини њених становника познато. Оно што је мало коме познато, можда произвођачима малина то постаје, јесте чињеница да Украјина постаје велики извозник смрзнутог бобичастог воћа са великом вероватноћом да за десетак година Србију детронизује. Вредност светског извоза смрзнутих малина, купина, дуда, рибизле и огрозда била …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије и Белорусије

Робна размена Србије и Белорусије је била малог обима до сада и санкције Белорусије за извоз пољопривредних производа неће утицати значајно на њен обим колико је могуће да ће утицати економска криза изазвана потенцијалним војним сукобом у окружењу Белорусије. Србија је рекордну вредност извоза у Белорусију имала у 2013. када је он вредео 61,6 милиона евра да би у 2020. …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у ЕУ и Србији у 2020. и у периоду од 2001. до 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о потрошњи домаћинстава у чланицама ЕУ у 2020. У тој години лична потрошња у ЕУ је смањена без преседана за 8% у односу на 2019. У свим чланицама ЕУ је смањена потрошња домаћинстава. Највеће годишње смањење потрошње смањено је од када постоји временска серија услед ефеката пандемије COVID-19. Мере социјалног дистанцирања, ограничења влада на кретање …

Pročitajte Još »

Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години. Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 …

Pročitajte Još »

1999. и 2022: Новак Ђоковић као последњи човек у тениском свету имунизованих робота

Људи радије прихватају извесну пропаст од неизвесности живљења мислим, нисам сигуран, да је једна од мисли Борислава Пекића. Од пуно озбиљних Срба чуо сам да су Американци предвидиви док је будућност уз Кину као водећу силу непозната. Па онда, пропаднимо сигурно, без наде да постоји могућност живљења. Борислав Пекић је написао пророчанску „1999“ посвећену 1984. Џорџа Орвела. Иронија судбине је …

Pročitajte Još »

Coca Cola Albanci или порекло Албанаца из Индије

Правећи базу података о пореским приходима по насељима из књиге др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“, запели су ми за око Албанци који су се звали Кока и Кола. На моју жалост, услед малог броја породица, нисам пронашао макар Кола Коку, ако већ нисам Кока Колу. Знатижеља о учесталости Кока и Кола међу Албанцима ми је остала …

Pročitajte Još »

Удео зарада у додатој вредности у Европи у 2020. по земљама

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме су државна администрација и јавне делатности имале највећи удео у додатој вредности у 2020. зато што су индустрија и трговина имале већи релативни пад вредности, а имале су већу додату вредност у 2019. Евростат: Додата вредност по економским активностима у 2020. У 2020. години „јавна администрација, одбрана, образовање, здравство и друштвени рад“ је …

Pročitajte Još »

Божић са Новаком Ђоковићем у срцу и мислима

О потреби да Новак Ђоковић не учествује на отвореном првенству Аустралије већ је писано (линк). Чак и да је тихо ушао у Аустралију, без објаве да полази на пут, био би понижен, затворен, протеран, без сумње. Новак Ђоковић већ 15 година делује као најјача вакцина против аутошовинизма и за самопоштовање српског народа. Неком је то трећина живота, млађима је то …

Pročitajte Još »

Инвестиције у прерађивачкој индустрији у другој деценији XXI века

На основу података о фиксним инвестицијама и броју запослених по градовима и општинама могуће је извршити пуно интересантних и корисних анализа попут: Инвестиција по запосленом у прерађивачкој индустрији и њихов однос, колико утичу на раст запослености или њихово одсуство на пад.Инвестиције по становнику, као индикатор регионалног развоја.Укрштање са подацима о додељеним субвенцијама у прерађивачкој индустрији ради сагледавања ефеката на запосленост …

Pročitajte Još »

Инвестиције и запослени у Србији у 2020. и њихова промена у односу на 2019.

Статистички годишњак општина и градова пружа многобројне могућности за анализу економских и демографских појава у Србији а овде се бавимо само са два важна показатеља: вредношћу инвестиција и бројем запослених. Када се узме у обзир да је 2020. година била економски катастрофална за цео свет пад вредности инвестиција, у односу на 2019. за 0,7% а раст броја запослених за 1,9% …

Pročitajte Još »

Светска трговина вакцинама у 2021.

Ванредна, немирна, времена доводе до великих промена у којима малобројни профитирају а већина настрада, и тако је од како постоји историја. Иво Андрић је највише писао о таквим немирним временима када се открију праве природе људи, када се малобројни држе јуначки и страдају да би заштитили већину и слабије. У „На Дрини ћуприја“ Иво је описао страдање Срба када год …

Pročitajte Još »

Извоз дронова из Турске, октобар 2021.

У октобру 2021. Турска је фактурисала извоз Барјактара за само 6,1 милиона евра, што је након 68,1 милиона у августу и 67,9 милиона у септембру разочаравајуће мала вредност. У Италију је извезено 550 килограма за само 6 хиљада евра, у Азербејџан 508 килограма за 6.066 хиљада евра и у САД 78 килограма за 360 хиљада евра. Јединична цена извоза била …

Pročitajte Još »

Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …

Pročitajte Još »

Етничка структура становништва у Призренском санџаку 1571. године

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља један од десетак најдрагоценијих извора о српској историји за период од пада под турску власт средином петнаестог века па до првог српског устанка почетком деветнаестог века. Попис је извршен пет година након смрти султана Сулејмана I, а 23 године пре спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. У време Сулејмана …

Pročitajte Još »

Вишак умрлих у Европи и интернет куповине

Од јануара 2020. до септембра 2021. у свим европским земљама, осим у Норвешкој, повећан је број умрлих. Најмањи раст броја умрлих имале су земље на северу Европе и то Исланд, Данска, Финска, Ирска, Шведска и Немачка. Њима су заједничке карактеристике ниска густина насељености (осим у Немачкој) и висок ниво развијености. Ова друга особина значи и боље здравствене услуге. На раст …

Pročitajte Još »

Промет у трговини на мало у Европи у 2020.

Промет у малопродаји у ЕУ смањен је у 2020. за 8% у односу на вредност у 2019. и ово је несвакидашњи пад промета какав није забележен од како се прикупљају подаци, и он је последица ефеката мера против пандемије COVID-19 (линк). Србија је једина земља у Европи која је имала раст промета у малопродаји за 0,3% те је њено становништво …

Pročitajte Još »

Регистрована путничка возила у Србији и у Европи, 2002-2019.

Након места становања путнички аутомобили представљају друго по значају материјално обележје квалитета живота. Великим порезима и мерама за спречавање урбаног загађења може бити спречен раст њиховог броја, али не и њихова материјална вредност и лични значај. Пореским мерама становништво великих урбаних центара може бити натерано да користи јавни превоз (уколико поседовање аутомобила превише кошта), а и без пореских мера то …

Pročitajte Još »

Турска: извоз дронова у августу 2021.

Након рекордне месечне вредности извоза дронова остварене у јулу 2021, у износу од 91,7 милиона долара, Турска је и у августу имала завидне резултате: извоз је вредео 68,1 милиона долара, а пронађен је и нови купац – Етиопија. У периоду јануар-септембар 2021. извоз дронова из Турске вредео је 314 милиона америчких долара и повећан је за 72,7% у односу на …

Pročitajte Još »

Бруто фиксне инвестиције у Европи 2008-2020, у милионима евра и по становнику, у текућим еврима и по куповној снази валута

Са приложеног графикона може се видети кретање вредности укупних фиксних инвестиција у Србији и нама суседним Бугарској и Хрватској и блиској Словенији. Све три одабране земље имале су знатно већу вредност инвестиција од Србије у 2008. години. Све четири земље имале су пад инвестиција где су Бугарска и Србија имале минималну вредност у 2010, Словенија у 2012. и Хрватска у …

Pročitajte Još »

Америчко тржиште рада 2011-2021, други део: медијалне зараде по расама и полу

Живот у Србији, а нарочито у Београду, је толико досадан да о њему и нема шта интересантно да се пише. Владају ред и мир, поштују се закони, пише се и прича и о неком златном добу, све је такорећи идеално као у Домановићевој „Страдији“ или у Пекићевој „Године које су појели скакавци“. Да су рођени истог датума (додуше, по различитим …

Pročitajte Još »

Америчко тржиште рада 2011-2021, нека запажања по расама и полу, први део

Амерички биро за статистике рада (линк) има формиране временске серије од 2011. за много различитих показатеља и овде смо узели само податке о медијалним зарадама, укупно, по расама и по половима. Хомосексуалци и транссексуалци нису издвојени као посебне групе, већ постоје само мушкарци и жене и то је за сваку критику и смањење буџета овој федералној статистичкој агенцији. Али, и …

Pročitajte Još »

Евростат: 66% жена у ЕУ старости 50-69 година је ишло на мамографију

У 2019, две трећине (66%) жена старости од 50 до 69 година у ЕУ (линк) је ишло на мамографију (испитивање груди икс зрацима), у претходне две године према Европској здравственој анкети (European Health Interview Survey (EHIS)). На нивоу чланица највећи удео жена које су ишле на мамографију имале су Шведска (95%), Финска (92%), Данска (82%), Португалија (81%), Луксембург и Холандија …

Pročitajte Još »

Евростат: 5,9% становника ЕУ живело је у тамним становима у 2020; И нека мрачна размишљања

У 2020, 5,9% становника ЕУ пријавило је да нема довољно дневног светла у својим местима становања, што значи да су она изгледала превише мрачна и виђена су као проблем за породице (линк). Приступ дневном светлу местима становања побољшава здравље и осећај благостања, а може и да помогне у побољшању енергетске ефикасности смањујући потребу за вештачким осветљењем. У 2020. је преко …

Pročitajte Još »

КиМ, робна размена, септембар 2021.

Према приштинским подацима (линк) робни извоз у септембру 2021. вредео је 69,3 милиона евра, увоз 420,7 уз дефицит од 351,3 милиона евра. У односу на септембар 2020. извоз је повећан за 66,2%, увоз за 46,4% а дефицит за 43,1%. У периоду јануар-септембар 2021. извоз робе је вредео 541,3 милиона евра (+63,1%), увоз 3.332,3 милиона (+43,8%) уз дефицит од 2.791 милиона …

Pročitajte Još »

Капацитет контејнерског транспорта у 2019. по земљама и територијама

Када се погледа списак првих десет земаља на највећим лучким капацитетима за контејнерски транспорт, и уоче Сингапур на 3, Малезија на 5, УАЕ на 8. и кинески Хонг Конг на 9, лако се може сагледати значај ових стратешких тачки за глобалну британску империју у 19. и делом у двадесетом веку. Да би се владало светом неопходно је контролисати Суецки канал, …

Pročitajte Još »

Србија у светској пољопривреди: обрадиво земљиште по становнику и по сеоском становнику

Израчунати подаци, на основу података из базе FAOstat, о обрадивом земљишту по становнику и по руралном становнику у 2019. години на основу података о обрадивом земљишту и броју становника у тој години су сирови подаци који нам не говоре ништа о појавама попут: (1) просечне старости становника; (2) броја радно активних становника; (3) просечних приноса по хектару; (4) квалитета обрадивог …

Pročitajte Još »

Прекогранично задуживање као метод раста прилива страних директних инвестиција у Србију, 2011-2019.

Компаније које се упуштају у прекогранично инвестирање ради повећања обима пословања и постизања других циљева воде рачуна о својим финансијским могућностима и о стимулацијама и ограничењима да се до спољних извора дође. Улагања у различите видове имовине имају и различиту економску ефикасност: најскупља су улагања у земљиште, зграде, машине и сличне, мање покретне имовине, а и излазак из ових улагања …

Pročitajte Još »

ФАОстат: Пољопривредна производња у Србији и земљама које је окружују у 2019.

База ФАОстат (линк) не може да се искористи како би се израчунао удео Србије у светској пољопривредној производњи на нивоу сваког производа јер државе у ову организацију пријављују своје најважније производе, а не све апсолутно производе на нивоу сваког детаља. Стога израчунати удели могу бити приближни и пружити неку информацију о редовима величина и о главним конкурентима у производњи. У …

Pročitajte Još »

Конвергенција Србије и Бугарске просечној развијености ЕУ у периоду 2000-2020.

Процес конвергенције представља апсолутно и релативно приближавање између две појаве, биле оне економске, политичке, математичке, какве год. Основна мотивација за учлањивање у ЕУ сиромашних земаља јужне, источне и централне Европе претходних деценија била је да кроз процес конвергенције изађу из материјалног сиромаштва и да постану ближе Немачкој и Француској по стандарду својих грађана. Уместо да Шпанци, Португалци, Италијани и Грци …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у Србији и у Албанији у 2019/2020. години

У Србији од података за 2019. годину (линк) нису објављена саопштења о структури прихода и потрошње домаћинстава тромесечно и у 2020. У Албанији је (линк) објављено саопштење 4.10.2021. за 2020. Пошто је у Албанији у 2020, у односу на 2019. потрошња номинално повећана за 1,5%, а цене су повећане за 1,6%, то значи да није било реалних промена. Како је …

Pročitajte Još »