Evropska unija

Удео становништва са хроничним болестима у Европи у 2019.

У 2019. је 7,2% становника ЕУ имало хроничну депресију, што је мали пораст у односу на 2014 (+0,3 процентна поена). (линк) Међу чланицама Словенија (15,1%) је имала највећи удео становништва са хроничном депресијом у 2019, испред Португалије (12,2%) и Шведске (11,7%). Најмањи удео становника са хроничном депресијом имале су Румунија (1%), Бугарска (2,7%) и Малта (3,5%). Удео жена са хроничном …

Pročitajte Još »

Удели Србије у биљној производњи Европе у 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о производњи парадајза у ЕУ где у бази постоје подаци и за остале европске земље, укључујући Турску, али нема података за Русију, Украјину, Белорусију и Молдавију. Подаци нису савршени па сам на основу збира за ЕУ додавао податак за Немачку или Словенију који недостаје до збирне вредности, са нашег Косова и Метохије касне подаци, што …

Pročitajte Još »

Стопе фертилитета у европским земљама у 2019. и промена од 2008.

У Србији без података за КиМ у 2019. је стопа фертилитета износила 1,52 и повећана је са 1,49 у 2018. У односу на 2008, када је износила 1,4, повећана је за 0,12 детета по жени. На Косову и Метохији стопа фертилитета смањена је са 1,61 у 2018. на 1,55 у 2019. те се готово изједначила са територијом Србије без КиМ. …

Pročitajte Još »

Евростат: Производња и потрошња угља смањени су за трећину у две године

Опадајући тренд у статистикама угља у ЕУ је настављен и у 2020. Он је погодио и производњу црног и мрког угља, и производњу и потрошњу (линк). Пратећи константан пад од 1990, пад потрошње оба типа угља убрзао се у 2019. У односу на 2018, потрошња црног угља смањена је за 35% а браон угља (највише лигнита) за 33,%. Месечни подаци …

Pročitajte Još »

Евростат: када млади напуштају родитељско гнездо?

Поводом Међународног дана младих Евростат је приложио податке о просечној старости приликом напуштања родитељског дома. У 2020. у ЕУ у просеку старост приликом напуштања родитеља била је 26,4 година. Ипак, просек се значајно међу земљама. Најстарији просек, сви преко 30 или више година, забележен је у Хрватској (32,4), Словачкој (30,9), Малти и Италији (обе по 30,2) и Португалији (30). Насупрот …

Pročitajte Još »

Производња сладоледа у Европи у 2020.

Под насловом „Одакле долази твој сладолед?“ (линк) Евростат је објавио податке о производњи и трговини сладоледом у ЕУ у 2020. У тој години у ЕУ је произведено преко 2,9 милијарди литара сладоледа, што је за 9% било мање него у 2019. У 2020. је извоз сладоледа из ЕУ у земље ван уније износио 232 милиона килограма и вредео је 752 …

Pročitajte Još »

ЕУ, вишак умрлих у јуну 2021.

У јуну 2021, вишак умрлих у ЕУ је додатно смањен на +6%, након недавног максимума у априлу 2021 (+20%) и након чак +40% у новембру 2020 (у поређењу са просецима за исте месеце у периоду 2016-2019). Она је наставила да се разликује широм ЕУ међу чланицама са доступним подацима: од -2% у Шведској до +20% у Летонији у јуну 2021. …

Pročitajte Još »

Евростат: Запосленост ИКТ специјалиста је повећана у 2020.

У 2020. је око 8 милиона лица у ЕУ радило као ИКТ стручњаци што је 4,3% од укупног броја запослених (линк). Удео је повећан за 0,4 процентна поена у односу на 2019. када је он износио 3,9% од укупне запослености. Док је удео ИКТ специјалиста био у расту у ЕУ од 2011, повећавајући се за 1,3 пп у том периоду, …

Pročitajte Još »

Евростат: Више од једне шестине младих пунолетника није запослено нити студира

Више од једне шестине (17,6%) младих пунолетних лица старости од 20 до 34 година било је ван запослености и ван образовања и обуке (NEET) у 2020. у ЕУ, што је пораст за 1,2 процентна поена у односу на 2019 (линк). Поводом светског дана младих вештина (линк) Евростат је погледао промене у учествовању младих на тржишту рада у 2020. Последњи подаци …

Pročitajte Još »

Евростат: Једна трећина миграната има факултетску диплому

Важна димензија мигрантске интеграције у земље доласка је ниво образовања (линк). У 2020. је више од једне трећине (35,6%) одраслих миграната (старости 25-54) који су рођени у другој чланици ЕУ имало је терцијални ниво образовања. Стопа је била нижа за мигранте рођене ван ЕУ (29,6%). Насупрот њима, удео становника са високим образовањем рођених у својим земљама био је 36,7%. Међу …

Pročitajte Još »

САД, малопродаја, мај 2021.

Према десезонираним подацима укупан промет у малопродаји и угоститељству у мају смањен је за 1,3% у односу на април 2021. док је у односу на мај 2020. повећан за 28,1%. Без услуга исхране промет у малопродаји вредео је 562,9 милијарди долара и смањен је за 1,7% и повећан за 24,4%, респективно. У односу на период јануар-мај 2020, у оригиналној серији …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у априлу 2021.

Према процени Евростата (линк) робни извоз свих чланица у земље ван ЕУ износио је 179 милијарди евра у априлу и 688,1 милијарди у периоду јануар-април 2021. У односу на април 2020. извоз је повећан за 43,4% а у односу на јануар-април 2020. за 7,8%. Увоз чланица ЕУ из осталих земаља у априлу је износио 166 (+32,8%), а у периоду јануар-април …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је загађен ваздух у урбаним подручјима?

Годишња просечна концентрација финих честица (PM2.5) у урбаним подручјима ЕУ (линк) се постепено смањивала до 12.6 μg/m3 у 2019. Загађивачи као ове материје избачене у ваздух смањују очекивано трајање живота и осећеј благостања и могу да доведу или погоршају многе хроничне и акутне респираторне и кардиоваскулатне болести. Фине честице ((PM10 дијаметра од мање од 10 микрометара) могу да допру дубоко …

Pročitajte Još »

Евростат: Интеграција миграната; повремени послови

Једна петина (20,3%) запослених који су рођени ван ЕУ радила је по уговору на одређено време у 2020, док је 13,8% привремено запослених било код запослених рођених ван ЕУ, а 11,8% код рођених у земљи у којој раде (линк). У односу на 2019, удео у 2020. био је за 1,5 пп мањи код привремено запослених рођених ван ЕУ, за 1,4 …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је самохраних родитеља у ЕУ?

Прошла година је била изазовна за многе запослене родитеље услед пандемије корона вируса (линк).  Балансирање између радних и породичних одговорности било је посебно тешко за родитеље са малом децом. У 2020. је било 195,4 милиона домаћинстава у ЕУ. Скоро трећина домаћинстава (29%) је имала дете у њему. Око 14% домаћинстава са децом (7,8 милиона) била су са само једним родитељом …

Pročitajte Još »

Ризик од сиромаштва и начин становања у Европи 2019.

У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је уобичајен рад од куће?

Мере социјалног дистанцирања које су уведене као одговор на пандемију COVID-19 приморале су много људи да ради од куће. У 2020, 12,3% од свих запослених старости 15-64 година у ЕУ је радило од куће, мада је тај удео био константно око 5% у току прошле деценије. У претходним годинама удео самозапослених који су радили од куће је увек био већи …

Pročitajte Još »

Евростат: Да ли је брак популаран у вашој земљи?

Дугорочни тренд у ЕУ показује да се број склопљених бракова смањује док се број развода повећава (линк). Од 1964. стопа склопљених бракова смањена је са 8 на 1.000 лица у тој години на 4,3 у 2019. У исто време стопа развода је више него дуплирала, са 0,8 на 1,8 на 1.000 лица. Евростат У 2019. су чланице ЕУ са највећим …

Pročitajte Još »

Ранг европских региона према промени броја умрлих у 2020.

Подаци у бази Евростата за Немачку су на двоцифреном нивоу НУТС, док су суседна Хрватска и не суседна Словенија дате на нивоу државе. Података за Босну и Херцеговину и за Косово и Метохију нема. Подаци за УК и за Албанију имају 2 недеље мање у 2020. али је пораст броја умрлих у њима толико велики да и без те две …

Pročitajte Još »

Цене електричне енергије и природног гаса у другој половини 2020.

Са насловом „Мало смањење цена струје и гаса“ Евростат (линк) је објавио податке о кретању ових цена у другој половини 2020. У другој половини 2020, просечна цена струје за домаћинства у ЕУ мало је смањена у односу на другу половину 2019. (21,7 евра за 100 kWh) и износила је 21,3 евра за 100 kWh. Просечна цена гаса је такође смањена …

Pročitajte Još »

Евростат: Где иде отпад из ЕУ?

У 2020. извоз отпада из ЕУ у земље ван ЕУ достигао је 32,7 милиона тона, што је раст за три четвртине (+75%) од 2004. Увоз је у истом периоду смањен за 10% и износио је 16 милиона тона. Турска је највећа дестинација за отпад из ЕУ, са око 13,7 милиона тона у 2020 – више него три пута већа количина …

Pročitajte Još »

Скандал Евростата: битанге на путу женском напредовању!

Евростат је спремио неколико пригодних саопштења поводом светског дана жена. Једно од њих је насловљено са „Жене су остале надбројане у руковођењу“ (линк). По овом саопштењу, у трећем тромесечју 2020, више од 9,5 милиона лица је било на управљачким позицијама у ЕУ, у томе 6,2 милиона мушкараца и 3,3 милиона жена. Мада су жене учествовале са 46% у укупном броју …

Pročitajte Još »

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Албанци 71 пута више рециклирају комунални отпад од Срба (а Турци 47)

Под насловом „Пола тоне комуналног отпада је створено по особи у ЕУ“ Евростат је (линк) објавио податке да је 225 милиона тона комуналног отпада створено у 2019. То одговара просеку од 502 килограма по особи, и представља мали раст у односу на 2018 (495 килограма), мада је испод највеће количине у 2008 (518кг). Данска је са 844кг била највећи произвођач …

Pročitajte Još »

Удео фосилних горива у укупно расположивој енергији

Укупно расположива енергија је количина енергије потребна да се задовоље потребе за енергијом државе или региона (линк). У 2019. фосилна горива учествовала су са 71% у укупно расположивој енергији у 27 чланица ЕУ. Овај удео је значајно смањен протеклих деценија, услед раста енергије из обновљивих извора. Од 1990, од када су подаци расположиви, удео фосилних горива смањен је у ЕУ …

Pročitajte Još »

Потрошња европских туриста по ноћењу у 2016.

Када је небо над Београдом облачно и разводњено за вишедневну кишу готово да нема срећних лица и погледа. Можда има младих, заљубљених или коцкара који излазе са добитком из кладионица, али они су занемариви у броју, а и ко би их од нас утучених приметио? Немци су паметан народ. Они су негде написали да рад ослобађа и те девизе се …

Pročitajte Još »

Zahtev da se stanovnici sela Mislođin, ulica Bačevička, uključe u sistem za organizovano odnošenje otpada

Poštovani, jkpobrenovac@jkpobrenovac.org.rsObraćam Vam se zahtevom da se stanovnici sela Mislođin, ulica Bačevička, uključe u sistem za organizovano odnošenje otpada; da se domaćinstvima dodele odgovarajući sudovi za odnošenje otpada, ili da se eventualno postave kontejneri za kolektivno odlaganje otpada na određenim punktovima u selu. Obrazloženje:- U ataru sela Mislođin formirane su brojne divlje deponije sa ostacima životinjskog porekla (uginuće i klanje poljoprivrednih …

Pročitajte Još »

Становници земаља ван ЕУ са важећим дозволама за боравак у ЕУ у 2019.

На крају 2019. било је 20,3 милиона дозвола за боравак становницима који нису држављани ЕУ (линк). Број дозвола на крају 2019. био је највећи у Немачкој (4,9 милиона што је 24% од укупног броја дозвола), затим у Италији (3,6 милиона или 18%), Француској (3,1 или 15%) и Шпанији (2,9 или 14%). Ове четири државе учествовале су са 71% у свим …

Pročitajte Još »

Поређење демографске пирамиде Нигерије и ЕУ

При крају прошле године заносио сам се идејом да напишем по неколико реченица за десет дечака из различитих средина у 2020. Након младих Црногораца који су изашли на литије и улице са родитељима и кућним иконама, други најјачи утисак прошле године био ми је отмица 800 дечака у Нигерији који ће након кратке обуке бити укључени у локалне оружане сукобе …

Pročitajte Još »

Пораст смртности у Европи у 45-48 недељи 2020. у односу на 44-47. недељу 2019.

Међу приложеним земљама, и одабраним недељама, само је Норвешка имала смањење броја умрлих, па је зато у наслову пораст, а не промена, смртности. Искрено, и дубоко у себи, надао сам се да смо на дну ове неславне листе, јер нам мере против COVID-19 нису радикално пооштраване, али је ипак 9 земаља које су имале мањи раст броја умрлих и Норвешка …

Pročitajte Još »

Динамика смртности у Европи 2000-2018.

Затварање живота током 2020. да би се спречило ширење вируса COVID-19, као и смртност изазвана овим вирусом утицали су да ће у већини европских земаља бити регистрован рекордан број умрлих након Другог светског рата. Мере затварања су утицале на пад промета малопродаје у области одеће и обуће, бензина и других деривата нафте, малих породичних бизниса у готово свим областима пословања, …

Pročitajte Još »

Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се …

Pročitajte Još »

Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима. Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију. Удео …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји у октобру 2020.

Промет у малопродаји у десезонираној серији повећан је за 1,5% у октобру, у односу на септембар 2020. У септембру је, према коригованим подацима, промет био смањен за 1,7% у еврозони и за 1,3% у ЕУ (линк). У односу на октобар 2019. промет у малопродаји повећан је за 4,2% у ЕУ и за 4,3% у еврозони. У односу на септембар 2020, …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Структура дипломираних студената у Европи у 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) под насловом: Из којих предмета студенти ЕУ дипломирају? Око 4 милиона студената дипломирало је факултете у 2018. Скоро четвртина (24,6%) је студирала економију, администрацију и право. Следећи по популарности били су машинство и грађевинарство (15,2%) и медицина (13,7%) и образовање (10,3%). Жене су чиниле 57,7% од укупног броја факултетски образованих у 2018. Мушкарци су били …

Pročitajte Još »

Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени. Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају …

Pročitajte Još »

Рекордан увоз опреме за физичко вежбање у ЕУ

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света примениле мноштво ограничавајућих мера које су негативно утицале на међународну робну размену. Ипак, за неким производима је повећана тражња. Опрема за физичке вежбе је међу тим производима чија је популарност повећана услед ограничења за спољне активности, одласке у теретане и сличне спортске објекте. У првим месецима 2020, у првом …

Pročitajte Još »

Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и …

Pročitajte Još »

Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак …

Pročitajte Još »

Терористички напад у Бечу – Европа је умрла на Косову

Недавно је доста незадовољства изазвао текст у којем сам писао о проблему радикалног исламизма у Еуропи. Добио сам много порука наше браће Бошњака, у којем су ме увјеравали, пријетили, вријеђали… Неки су ми добронамјерно савјетовали да не улазим у сукоба са исламистима, јер се ради о људима којима је насиље модус операнди. Реакције се још нису умиривале, а већ је на насловне …

Pročitajte Još »

У Немачкој чак 85.434 првих дозвола за боравак у 2019. са подручја Западног Балкана

Након терористичког напада у Бечу у целој западној Европи Албанци ће бити подвргнути пажљивијој контроли у понашању и у намерама. Колико их је, иду ли у џамије, посећују ли екстремистичке сајтове… У бази података Евростата о првим дозволама за боравак (линк) постоје подаци за већину чланица ЕУ до 2017, за Аустрију постоје подаци и за 2018, док је Немачка једина, …

Pročitajte Još »

Kad i kako srpska poljoprivreda može stići evropsku

 Gde se Srbija i njena poljoprivreda danas nalaze najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima blizu 2,1 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 36.464 dolara, prema podacima statistike iz 2018. godine! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je oko 5.000 …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Релативан значај исламских земаља за робну размену Француске

Француска је Србији непријатељска држава. Србији су непријатељи све државе које су признале као независно Косово и Метохију. Државе које повуку признање КиМ могу опет бити пријатељи Србије. Постављање Тачија између Путина и Меркелове на обележавању 100 година од завршетка Великог рата доказ је тог непријатељства. Нема грешака у протоколу, постоје намере и њихово симболичко значење. У табели су подаци …

Pročitajte Još »

Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији. У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за …

Pročitajte Još »

Недељне статистике умрлих – од марта до јуна 2020.

Евростат је објавио недељну динамику умирања (линк) по којој је број умрлих повећан за 168 хиљада током недеља 10-26 (март-јун), у односу на просечан број умрлих у периоду 2016-2019, у истим недељама. Највећа разлика, са 36.000 више умрлих, била је у 14. недељи (крај марта – почетак априла). До 19. недеље (почетак маја) било је по 5.000 више умрлих сваке …

Pročitajte Još »

Тржиште рада у ЕУ, Т2 2020.

Евростат је издао саопштење (линк) о кретањима на тржишту рада у Т2 2020, под утицајем закључавања услед мера за спречавање пандемије COVID-19 вируса. Уобичајени концепти запослености и незапослености по ИЛО-у нису довољни да се објасне сва кретања на тржишту рада која су се догодила. У овој фази кризе активне мере да се спрече губици радних места водили су у привремену …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.

Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …

Pročitajte Još »

Zbog pandemije 85% manje ilegalnih prelazaka granice

https://euractiv.rs/8-eu-prioriteti/137-vesti/14927–zbog-pandemije-85-manje-ilegalnih-prelazaka-granice- Broj ilegalnih prelazaka granice na glavnim migracionim rutama u Evropi u aprilu je opao za 85% u odnosu na prethodni mesec i dostigao oko 900, objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fonteks. To je najmanji broj od 2009. godine, od kada Fronteks prikuplja podatke.   Dodaje se da je taj rekordni pad posledica mera zbog pandemije …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …

Pročitajte Još »

Povrede na radu (povodom praznika rada)

Колика је учесталост фаталних повреда на раду перача прозора у САД није ми познато, али, Евростат је објавио податке за ЕУ у 2017 (линк). Свакога дана у свету људи умиру или бивају повређени услед професионалних несрећа или болести у вези са послом који обављају. У ЕУ је било преко 2 милиона повреда на раду које су довеле до одсуствовања са …

Pročitajte Još »

Stanovnici Zapadnog Balkana sa dugoročnim dozvolama za boravak u EU u 2018.

Приложени подаци из базе Евростата приказују број становника одабраних држава и територија са дужим „привременим“ радом у ЕУ. Значи, не обухватају краткорочне дозволе за боравак, мање од 12 месеци. Подаци не укључују ни становнике који су стекли држављанство земаља у којима живе и раде. Чланице ЕУ су имале промене обухвата дугорочних дозвола за боравак па ове годишње податке, њихову динамику …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

Koliko je uobičajeno raditi od kuće?

Према саопштењу Евростат-а (линк) u 2018 је 5,2% запослених, у старосној доби од 15 до 64 година у ЕУ стално радило од куће. Овај удео је стабилно око 5% био у прошлој деценији. У истом периоду је повећан удео оних који повремено раде од куће, са 5,8% у 2008. на 8,3% у 2018. Са 14% запослених који уобичајено раде код …

Pročitajte Još »

Bez oficirki nema nam članstva u NATO

Према подацима из базе Евростат-а у оружаним снагама у ЕУ било је запослено 1.123,6 хиљада особа у 2018. Овај број је повећан за 4,6% у односу на 2013. Број жена у оружаним снагама био је 126,8 хиљада и повећан је за 32,8%, док је мушкараца било 1.123,6 хиљада и њихов број је повећан само за 2,1%. Удео жена у укупној …

Pročitajte Još »

Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.

Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају …

Pročitajte Još »

Državna izdvajanja za religije u Evropi, 2008-2018.

Према подацима из базе Евростата укупна државна издвајања за религију и друге комуналне услуге износила су 7,3 милијарди евра у 2017. Ова издвајања имају стабилну вредност те су најнижа била 6,7 милијарди у 2015, а највиша у споменутој 2017. Посматрано по земљама Италија и Шпанија су у 2008. учествовале са 41,2% у укупним издвајањима у ЕУ, да би збирни проценат …

Pročitajte Još »

Tiho gašenje radio stanica u Evropi

Еуростат је издао саопштење о пословању радио станица у ЕУ (линк). У 2017. је 5.017 предузећа радило као емитери радио програма у ЕУ, што је за 300 мање него у 2016, и за 11% мање него у 2013. (5.641). У 2017. су радио станице оствариле 2.652 милиона евра додате вредности, што је за 29% мање него у 2013, док су …

Pročitajte Još »

Stopa zaključivanja brakova i prosečna starost prilikom ulaska u prvi brak

Евростат је поводом светог Валентина објавио пригодно саопштење (линк) под називом: Које чланице ЕУ имају највећу стопу бракова? У 2018 је међу чланицама ЕУ највећа стопа била на Кирпу (7,8 закључених бракова на 1.000 становника), Румунији (7,4), Литванији (7,0) и Летонији (6,8) а најмања у Луксембургу (3,1), Италији (3,2) и Португалији (3,4). У бази има и података за Србију која …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Evropi u 2019

Према првим проценама Евростата (линк) број ноћења у туристичким капацитетима достигао је више од 3,2 милијарде, што је за 2,4% више него у 2018. Од 2009 постоји стабилан раст броја ноћења највећим делом под утицајем ноћења странаца. У 2019 Шпанија (469 милиона ноћења +0,5%), задржала је вођство испред Француске (446, +0,8%), Немачке (436, +4%), Италије (433, +0,9%) и УК (375, …

Pročitajte Još »

Struktura fakultetskih diploma u EU i u Srbiji u 2017.

Евростат је 24.1.2020 пред дан образовања у Србији, Савиндан, издао саопштење (линк) о структури свршених факултетлија у 2017. У Србији је претходних година наступила права инфлација доктора наука и магистара, што овим подацима није обухваћено, нити се може видети некаква динамика јер су у бази подаци за чланице ЕУ од 2015, а у Србији од 2016. Највећи број дипломаца био …

Pročitajte Još »

Srbija u modernom ropstvu: četiri petine zaposlenih dostupno poslodavcima 24 sata!

Да Србија џиновским стопама раста БДП-а хитро граби да постане развијенија од Данске за пар година само злобници могу да споре, јер чињенице указују да можда није ни питање пар година већ само неколико месеци, 2-3 након републичких избора, уколико народ потврди наш европски пут. Међу мноштвом показатеља да је Србија једна од најнапреднијих земаља, па тиме и најразвијенијих (ако …

Pročitajte Još »

Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?

  Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа …

Pročitajte Još »

Prosečna starost putničkih vozila u Evropi u 2017.

Евростат у бази података има информацију о просечној старости путничких аутомобила за све чланице изузев Бугарске, Грчке и Словачке. Судећи по дну приложене листе, вероватно би се прве две придружиле земљама на дну, а Словачка средини, уз Словенију и Чешку. Најмлађи аутомобили возе се у Луксембургу. У њему је 50,3% аутомобила млађе од 5 година, а просечна израчуната старост свих …

Pročitajte Još »

Primanja stanovništva u Evropi po decilima u 2018.

Табела без коментара. За Србију постоје подаци од 2013. Динамички подаци су још гори јер показују колико брзо становници Северне Македоније достижу становнике Србије, и колико се разлика између Србије и других земаља повећава. Др. Драгован Милићевић је већ писао на ову тему: http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/dohoci-pojedinaca-i-domacinstava-u-evropi-%e2%80%93-pokazatelji-nejednakosti/ Евростат, црвеном бојом су подаци из ранијих година (2017 или 2016).

Pročitajte Još »

Promena broja rođenih u Evropi 2008-2017

Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima

Евростат је објавио саопштење  о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Stopa i racio abortusa u Evropi u 2017.

На „ископавање“ података о абортусима у Европи са портала Евростата мотивисао ме је коментар госп. Владимира Челекетића испод текста г. Живковића о владици Григорију на порталу Стање ствари: https://stanjestvari.com/2019/10/29/nikola-n-zivkovic-kako-je-moguce-da-grigorije-bude-izabran-za-vladiku/ Податке не могу да коментаришем јер не знам на шта се односи рацио (однос абортуса према рођенима или нешто друго) или стопа (на 1.000 становника?). Такође, непознато је да ли су …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених. Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%). …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

Profitna stopa stranih direktnih investicija u Evropi u 2017.

У приложеној табели су подаци Евростата о кумулативном приливу и одливу СДИ и о дохотку од прилива и одлива у тој години. Израчунате су профитне стопе на примљене и послате инвестиције и односи кумулативног прилива и одлива и прихода и расхода од директних инвестиција. Профитна стопа је већа од приказане јер се односи на ранија улагања а у кумулатив су …

Pročitajte Još »

Nismo pali, jer padu nismo skloni

Након Бугарске Србија има најмањи удео умрлих услед пада са висине. Да ли је то последица мањка високих зграда, па услед тога и недостатка перача прозора, није нам познато. Словенија нема високоспратнице у већем броју од Србије, али има за 38% већи број умрлих услед пада. Релативно посматрано, Словенци 7,1 пута чешће умиру на овај начин од Срба. У врху …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva izloženog zagađenju okoline u 2017, rang zemalja

Еуростат је објавио податке о проценту становништва који живи у загађеном окружењу. На жалост, још увек не прати загађеност ума идиотским садржајима на интернету и у другим медијским инструментима а како би пронашли утеху за Србији: има ли неке земље која је више преплављена простотом? У Србији је удео становништва које живи у загађеним условима смањен са 18,7% у 2013 …

Pročitajte Još »

Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће. Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих …

Pročitajte Još »

Naglo povećanje vrednosti uvoza piva iz Slovenije i Nemačke

Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ. Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу. Прошле године је …

Pročitajte Još »