Evropska unija

Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja

Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da …

Pročitajte Još »

Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama

Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …

Pročitajte Još »

Evropska unija i agrar

Dobra perspektiva srpske poljoprivrede Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje …

Pročitajte Još »

MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE ČLANICA EU – ODABRANI PRIMERI

Obzirom na aktuelna dešavanja sa dobijanjem datuma za pristupne pregovore Srbije i EU, dobro je u cilju sagledavanja svih relevatnih činjenica ukazati na kretanje osnovnih makroekonomskih veličina odredjenih zemalja koje su u prethodnih 10 godina postale članice EU. Ovaj analitički rad se bazira na analozi sledećih zemalja:   Estonija, Poljska, Češka, Slovačka,  Slovenija, Madjarska, Litvanija (sve članice od 2004 godine …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE 2011

Izvoznik hrane postaje zavistan od uvoza Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci… Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz “trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet …

Pročitajte Još »

Izvoz 19 zemalja Istočne Evrope u 2012. godini

U bazi podataka UNCTAD-a dodati su podaci o trgovini po odsecima standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK ili engleski SITC) za 2012 godinu. Podaci UNCTAD-a odstupaju od naših zvaničnih podataka RZS-a (koji su podložni reviziji), i to najviše kod izvoza gvožđa i čelika i drumskih vozila – kod prvih je vrednost izvoza precenjena, dok je kod drugih potcenjena. Bez želje da ulazim u …

Pročitajte Još »

Izvoz evropskih zemalja van Evrope, 2008-2012

U oktobru 2008. godine sam na RTS-u, u emisiji OKO izjavio da Srbija treba da se preusmeri na zemlje Istoka jer će kriza u Evropi biti dugotrajna. Nakon pet godina (malo manje) mogu da konstantujem u kojoj meri su to sve ostale evropske zemlje, tačnije njihova preduzeća, uradile brže i bolje ovu preorijentaciju od Srbije. Stav da je potrebno da …

Pročitajte Još »

Iskustva EU u prodaji njiva strancima

Prebrza prodaja zemlje Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako …

Pročitajte Još »

HRVATSKA, SRBIJA I EU

Ulazak Hrvatske u  EU, šansa za veći izvoz hrane iz Srbije Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa Sticanjem statusa  punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati  da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i  …

Pročitajte Još »

EVROPSKA RECESIJA – KRIZA DUGOVA

Već je postalo tradicionalno da se na svakih tri meseca pojavljuju izveštaji da evropska privreda sve dublje ulazi u recesiju, da ponegde postoje blagi znaci oporavka ali da generelano još nema naznaka da se privreda evrozone izvlači iz  duboke recesije. I poslednji izveštaji o tromesčnim pokazateljima privrede to pokazuju. Gotovo da nema ni jednog privrednog časopisa ili dnevnog lista u Evropi …

Pročitajte Još »

IZVOZ SRBIJE NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE

Da je tržište Evropske unije odnosno 27 zemalja članica  dominanto sa privredu Srbije nije nikakva novost. Sve reletante analize to pokazuju. Medjutim u narednoj tabeli je učinjen pokošaj da se analitički proceni važnost tržišta za svaki tarifni stav. U analitici su prezentirani podaci o izvozu u zemlje EU, zatim ukupan uvoz zemalja Evropske unije iz sveta, kao i srpski izvoz …

Pročitajte Još »

Asylum in the EU27

Saopštenje EUROSTAT-a The number of asylum applicants registered in the EU27 rose to more than 330 000 in 2012 In 2012, there were 332 000 asylum applicants1 registered in the EU27. It is estimated that around 90% of these were new applicants and around 10% were repeat applicants2. In 2011, there were 302 000 asylum applicants. While Afghanistan (8% of …

Pročitajte Još »

Regional GDP per capita in the EU in 2010: eight capital regions in the ten first places

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF In 2010, GDP per capita, expressed in terms of purchasing power standards, in the EU27‘s 270 NUTS-23 regions ranged from 26% of the EU27 average in the region of Severozapaden in Bulgaria, to 328% of the average in Inner London in the United Kingdom. This information is taken from data released by Eurostat, the statistical office of the European …

Pročitajte Još »

Carinska zaštita Srbije: sistem opštih carinskih stopa i povlašćenih za uvoz iz EU i CEFTA-a u 2011

Srbija ima složen sistem carinske zaštite. On je posledica različitih sporazuma o slobodnoj ili povlašćenoj trgovini po zemljama i grupama zemalja.  Postoji osnovna carinska zaštita po principu najpovlašćenije nacije (MFN most favored nation), i niz trgovinskih sporazuma sa nižim carinskim stopama. Ovde su agregirani podaci o carinskim stopama za 2011 godinu preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije (trademap.org). Usled postojanja …

Pročitajte Još »

Ima li razloga za optimizam?

Evropska unija već godinama ima tradiciju da sudbonosne odluke donosi uz pojačane tenzije između zemalja članica. Ova tradicija nije izneverena ni zadnjih meseci, kada su tenzije i teške reči uz koje se odluke prelamaju, umesto iza zatvorenih vrata, bile u javnm domenu globalne audijencije.  No, ipak, Evropska tradicija je i to da rešenja konačno iznađena, zadiru dublje i dalje nego …

Pročitajte Još »

GDP per capita in the Member States ranged from 45% to 274% of the EU27 average in 2011

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-20062012-AP/EN/2-20062012-AP-EN.PDF Based on first preliminary estimates for 20111, Gross Domestic Product (GDP) per capita expressed in Purchasing Power Standards2 (PPS) varied from 45% to 274% of the EU27 average across the Member States. The highest level of GDP per capita in the EU27 was recorded in Luxembourg3 with a level of more than two and a half times the EU27 …

Pročitajte Još »

Grčki „bankrot“ i efekti po Srbiju

Objavljeno u Press-u 23.5.2012 Mogući razvoj događaja u vezi sa Grčkim izlaskom iz evrozone ili ostankom u ovoj valutnoj uniji ali uz proglašavanje bankrota je neizvestan. Izvesno je samo da će Grčka ekonomija nastaviti da propada i u najsvetlijem scenariju opstanka u evrozoni bez bankrota. Ne bih da ulazim u teorije zavera, ali od izbijanja svetske ekonomske krize BDP Grčke …

Pročitajte Još »

Solarni Protekcionizam i Srbija

Prije par dana, u diskusiji na poslu argumentovao  sam da sam poprilično impresioniran činjenicom, da su za sada Amerikanci odupreli iskušenju da fiskalnu poziciju i trgovinski deficit “popravljaju” uspostavljanjem carina ili tarifa na uvoznu robu. No, već sledećeg dana moja impresioniranost se  raspršila viješću da je američka administracija preliminarno uspostavila tarife na uvoz kineskih solarnih ploča. Amerika i američka politika …

Pročitajte Još »

Evropska perspektiva Srbije

Na diskusiji o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, 17.10.2011. u Klubu poslanika našao sam se zbunjen pred više TV kamera. Zbunjenost su mi pojačala pitanja o ekonomskim efektima dobijanja statusa kandidata na ekonomiju, pa sam se istrabunjao o politici i ekonomiji. Elem, u Srbiji se potpuno pogrešno i tendenciozno političkim događajima pridaje nepostojeći ekonomski značaj. Uzmimo, na primer, ekonomska …

Pročitajte Još »

U EU kada se pomirimo sa susedima

“Treba igrati na privlačnosti pridruživanja Evropi da bi se pomoglo tim zemljama na putu demokratije i vladavine prava i pomoći im da smire svoje odnose sa susedima“, dodao je Leoneti. U utorak je u vestima bilo da iz EU preporučuju javnu debatu o tome da li je isplativije iću u EU ili sarađivati sa Rusijom i Kinom. Šta ova druga …

Pročitajte Još »

Poljska u mome srcu

Podatak da je u BiH u julu registrovano 22.946 noćenja turista iz Poljske, što je najviše posmatrano po zemljama, podstakao me je da obratim pažnju prvo na dolaske Poljaka u sve BJR, zatim na robnu razmenu… Elem, za Poljsku, tačnije za Poljakinje, vezuju me prva emotivna sećanja sa tinejdžerskih letovanja u Hrvatskoj, prvi poljupci (i Slovenkinje, Srpkinja sam se načekao), …

Pročitajte Još »

Nebo i Nemačka, čini mi se po treći put

Prvi put sam pisao na ovu temu u oktobru 2009. godine za novosadski Dnevnik. Tekst sledi ispod ovih 6 grafikona koje sam sada zalepio. Drugi put je Saša Milojević izvršio ekonometrijska testiranja uzročnosti i intenziteta veza u proleće 2010. godine. Sada mi se i Nebo i Nemačka vrte u mislima usled vesti o podbačaju roda kukuruza, kao i usled podataka …

Pročitajte Još »

Izvoz evropskih zemalja van Evrope

Ovi obračunati podaci predstavljaju nastavak moje teze da Srbija treba da smanji rizik od prenošenja kriza preko trgovinskih tokova tako što će diversifikovati svoj izvoz. Uz zemlje EU, EFTA i CEFTA u „Evropu“ sam uključio i Belorusiju, Rusku Federaciju i Ukrajinu, ali ne i Tursku. Tursku možemo posmatrati kao velika vrata Azije i trgovine sa islamskim svetom. Ukoliko se ostvari …

Pročitajte Još »

Efekti primene CEFTA i SSP sporazuma

Osnovni očekivani efekat primene o slobodnoj trgovini je sticanje cenovne konkurentnosti država kojima se omogućava bescarinski pristup na vlastito tržište. Indirektni, pozitivan, efekat carinske liberalizacije je ukrupnjavanje tržišta i lociranje proizvođača u zoni carinske unije kako bi jedinstveno tržište snabdevao sa najpovoljnije lokacije. Znači, očekivani porast priliva stranih direktnih investicija, kao i rast konkurencije koji bi doveli do snižavanja cena …

Pročitajte Još »

Grčki Plan

Pošto je moj prethodni članak  u suštini pisan kao uvod za grčki dogovor, osećam se,  da kažem, “odgovornim” da prokomentarišem jučerašnji finansijski plan. Dogovoreni paket od od €30 milijardi je suštinski provizija kapaciteta zadnjeg resursa, koji u slučaju da dođe do njegovog aktiviranja bi bio delimično finansiran od strane MMF, a uglavnom od strane  EMU zemalja. Dogovor je, očito,  rezultat …

Pročitajte Još »

Odgovori na par pitanja oko EU

– Da li postoji opasnost da na primer Grka (ili neka druga zemlja) napuste evro zonu? Verovatnoca da neka zemlja unilateralno napusti EMU,  pogotovo neka od PIGS zemalja je minimalna, prakticno nikakva. U samom ustrojstvu EMU, koliko znam,  ne postoje mehanizmi kojim bi se proces iskljucenja uopste mogao aktivirati. Cak i kada bi vecina u EMU  bila rada da se otarasi …

Pročitajte Još »