Потрошња европских туриста по ноћењу у 2016.

Када је небо над Београдом облачно и разводњено за вишедневну кишу готово да нема срећних лица и погледа. Можда има младих, заљубљених или коцкара који излазе са добитком из кладионица, али они су занемариви у броју, а и ко би их од нас утучених приметио?

Немци су паметан народ. Они су негде написали да рад ослобађа и те девизе се одувек држим, па што не бих искористио лоше време за нова истраживачка задовољства?

Некада давно, пре короне, Европљани су волели да путују. Од, привидно, слободних људи већина је у 2020. доживела по први пут у животу да мора да седи у својим кућама и становима, а да при томе нису кажњени од родитеља због неког дечјег несташлука. Могли су да се сете срећног детињства, што је нарочито оним старијима погодовало, уместо да троше новац на путовања великим бродовима или у иностранству. Та промена у понашању Европљана је посебно погодила јужне европске земље са обиљем сунчаних дана, а биће тек погођене када се укрсте смањење туристичких прихода са повећањем јавних дугова. Али туђа је то мука, а она не би смела да нам отима од мањка емоција, уколико их немамо ни за нашу гладну децу на Косову, Метохији, косовском Поморављу и другим окупираним областима.

Одох ја далеко од теме, мисли ми развлаче ови облаци над Београдом уместо да се сконцентришем на приложене податке.

Шта нам кажу ови подаци из давне и лепше прошлости?

Становници ЕУ су скоро дупло више новца трошили по ноћењу ван своје земље него у својој земљи, непуних 100 евра у просеку наспрам 51,6 евра у својим отаџбинама. То је логично. Од 44 евра веће потрошње у иностранству 21,4 је било за транспорт, 16,4 за смештај, 1,9 евра за куповину роба, 5,9 евра за друге трошкове и само 0,4 евра за ресторане и кафиће.

У иностранству су становници свих земаља трошили више пара осим Енглеза (који су више трошили на домаћим путовањима) и то ми баца сумњу на наше туристе како се понашају у иностранству: јесмо ли и ту ко Енглези, да се „прсимо“ на Копаонику и Златибору, у Врњачкој и Сокобањи, а да у иностранству пажљивије трошимо? Летовања старлета и угледних јавних личности којима злобници додају и придев да су „контраверзни“ у Будви (која је припадала домаћим путовањима), одакле нам током лета пристижу у таблоиде њихове разголићене слике, уверавају ме у мишљењу да смо и овде ко` Енглези. Мада, за Енглезе су појединачни збирови већи од укупне суме по ноћењу, што важи код много других народа, па ове приложене статистике треба узети са резервом.

Просечна потрошња по ноћењу кретала се у 2016. години од 130,55 евра код Аустријанаца до 31,9 евра код Чеха. Мање од 40 евра по ноћењу трошили су и становници Грчке, Румуније, Пољске, Бугарске, Летоније и Португалије и вероватно смо и ми у њиховом друштву: трочлана породица по 35 евра за 7 ноћења даје трошак од 735 евра по летовању, у просеку. Пошто сам члан четворочлане породице потрошим мало више новца и видим да су ови подаци реални.

Као што смо и ми волели да летујемо у Грчкој, тако у Хрватској летују највише становници Чешке, Пољске, Мађарске и Словеније и Хрвати се стално љуте да им не остављају много новца ван пансионског или хотелског смештаја. То је њихов проблем. Код нас половину ноћења странци имају у Београду, и сигурно потроше много више новца него у остатку Србије и основни задатак туристичког развоја Србије требало би да буде како да странци потроше више пара у руралним срединама. Добију добродошлицу, обилне оброке, здраво окружење и ниску цену смештаја са исхраном, али ипак је то мало новца који им се из подебелих новчаника избије.

И тако, свашта се може видети из приложених података када небо над Београдом смрачи, а мени је време ручку и глад ме зове ка телесном задовољству којим се ово чемерно психичко стање за кратко време потискује.