Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Међу европским државама Француска заузима прво место у погледу виноградарства. Тамо је 1889. г. Било 1.836.831 хектар земљишта под виноградима, а добивено је те године 24.031.771 хектолитара вина; дакле 13,08 по хектару. Вредност добивенога вина износила је 758.330.139 динара; просечно дакле продаван је један хектолитар по 31,55 динара.
Из ове цифре види се од какве је огромне важности виноградарство за Француску. Међу тим филоксера ништи тамо без прекида винограде у највећој мери. Да би се очитије представила ова штета ми ћемо навести само то, да је 1878. године било 2.295.989 хектара винограда, кои су донели 48.720.000 хектолитара вина. Према томе у 1889. год. било је 459.158 хектара земљишта мање, а производња је сведена на половину.
Потрошак вина у Француској је врло велики, јер износи просечно на главу 80 литара годишње. Пошто се овако велики потрошак не може више подмирити природним вином, то се овај недостатак намирује вештачки справљеним вином. До каквих је размера доспело ово вештачење може се увидети отуд, ка је ради тога 1885. године увезено 95 милиона килограма сувога грожђа, и у тој години произведено 3.967.000 хектолитара вештачкога вина.
Слабија производња вина услед поништења винограда утицала је много и на винарску трговину.
Тако је, у хектолитрима вина
У години увезено је извезено је
1876. 676.000 3.331.000
1885. 8.181.000 2.604.000
1885 више 7.505.000 мање 727.000
Француска извози своја вина поглавито у Енглеску, Немачку, Швајцарску и Јужну Америку. Увози пак вино (1884. г.)
Из Шпаније 5.200.000 хектолитара
Из Италије 2.200.000
Из Португалске 290.000
Из Алжира 188.000
Из Аустро-Угарске 170.000
Још до 1879 год. француска винарска трговина била је активна, јер вредност извоза надмашала је увоз за 92 милиона динара. Од 1880-1885. године на против ова трговина постала је пасивном, тако, да Француска годишње за 100 милиона динара вина више увози него што га извози.
Производња шампањскога вина све се више подиже. У 1886. години произведено је 83.366.953 стакла шампањера, а извезено само 14.923.490 стакала.
После Француске долази одмах Италија, како по простору виноградског земљишта тако и по количини произведенога вина. Године 1884. било је у Италији 1.926.832 хектара винограда, а берба 1885. дала је 22.699.100 хектолитара вина.
Највише винограда има у Сицилији и јужном крају Италије. Вино по каквоћи није најбоље и то нарочито због рђаве неге у подрумима.
Извоз вина ојачао је приметно тек у последњим годинама. Вино се извози највише у Француску.
У периоду од 1870. до 1879. год. извозило се просечно годишње само 263.800 хектолитара у бурадима и 931.000 стакала.
На против у 1885. години извезено је вина
У бурадима 1.463.602 хектолитара
У стаклима 1.722.600 комада
А увезено је
У бурадима 312.645 хектолитара
У стаклима 323.000 комада.
Према томе извезено је више
У бурадима 1.140.957 хектолитара
У стаклима 1.399.600 комада.
Укупна вредност износила је динара
Увоза извоза
У бурадима 14.069.025 55.616.876
У стаклима 1.033.600 3.445.200
У опште 15.102.625 59.062.076
Примљено дакле 43.959.451 дин. више него што је издато.
У Шпанији производи се такође велика количина вина и то нарочито у областима Каталонији и Валенцији. Земљишта под виноградима има у Шпанији 1.167.575 хектара, и просечно производи се годишње 20.519.000 хектолитара вина.
Пошто се све произведено вино не може у Шпанији потрошити, то је његов извоз знатан.
Тако износио је хектолитара
У години увоз извоз
1880 6.615 5.978.532
1885 10.160 6.944.450
Од 1880. до 1885. године увећао се извоз вина за 19 процената, а увоз на против само за 15 (грешка, за 54% – МЗ).
Вредност увезенога вина износила је у 1885. години 3.690.000 динара; вредност извезенога вина 282.510.800 динара; дакле 41 проценат од суме укупног извоза која је износила 614.587.587.500 динара.
Просечна цена једног хектолитра износи до близу 40 дин.
Аустро-Угарска има такође велики простор земљишта подеснога за винограде.
У Угарској било је 1888. год. 333.969 хектара винограда, и те године добивено је свега 4.532.250 хектолитара вина. Просечно донео је дакле један хектар 13,50 хектолитара вина.
У Аустрији било је 1888. год. 232.824 хект. Винограда, који су донели 4.154.760 хектолитара вина. Просечно дакле по 17,84 хектолитара с једног хектара.
У Хрватској и Славонији било је 1887. године 68.251 хектар земљишта под виноградима, а добивено је 1.273.767 хектолитара вина. Просечни принос с једнога хектара био је 18,67 хектолитара.
Према томе износила је:
Површина винограда хектара берба вина хектолитара
У Аустрији 232.824 4.154.760
У Угарској 333.969 4.532.250
У Хрв. и Славонији 68.251 1.273.767
Свега 635.044 9.960.777
Просечни принос с једног хектара био је:
У Хрватској и Славонији 18,67 хектолитара
У Аустрији 17,84
У Угарској 13,50
У опште 15,69
По приближној процени износи целокупна вредност произведенога вина у Аустро-Угарској до 160 милиона динара.
Према великом потрошку вина у Аустро-Угарској, извоз вина не може ни бити велики.
У 1885. години
Хектолитара за динара
Извезено је 580.296 35.053.718
Увезено је 30.337 3.635,265
Више је извезено 549.959 31.418.453
Аустро-угарска вина извозе се понајвише у Француску и Швајцарску; остатак иде у Јужну Немачку, Енглеску и Северну Америку.
У 1875. год. извезено је из Аустро-Угарске 151.999 хектолитара вина, а после десет година извоз је био четири пута већи.
Португалска има особито згодно земљиште за винограде. По службеним подацима површина винограда износи 204.000 хектара, а вина је просечно произведено до 4 милиона хектолитара.
Извоз вина иде поглавито у Енглеску, Бразилију и Француску. Увоза нема никако. Извоз врло јако напредује, јер је извезено
Године хектолитара за динара
1880 593.270 53.812.500
1885 1.496.903 83.225.000
1885 више 903.333 29.412.500
У Немачкој нема сразмерно много винограда, али су за то врсте вина изврсне.
Год. 1889. било је свега 120.935 хект. Земљишта под виноградима, који су донели 2.021.569 хектолит. вина; просечно дакле на хектару по 16,7 хектолитара.
Од целе површине виноградског земљишта долази највише на Елсас-Лотрингију.
Природно је да трговина вина мора бити у Немачкој пасивна, јер произведена количина вина не може подмирити потребу.
Тако у 1885. години
Хектолитара за динара
Увезено је 574.230 46.475.000
Извезено је 202.780 25.250.000
Више је увезено 371.450 21.225.000
Просечна цена 1 хектол. вина била је код увоза 81 дин., код извоза 125 дин.
Из Грчке немамо нових података о виноградарству, али како је 1879. године било 82.556 хектара земљишта под виноградима, и како се просечни принос вина оцењује на 2 милиона хектолитара, то нећемо погрешити ако узмемо да Грчка има 90-95.000 хектара винограда.
Увоз вина је врло незнатан, а извоз иде поглавито у Француску и Немачку
У 1889 години износио је
Хектолитара динара
Увоз вина 73,70 16.385
Извоз вина 199.630,10 4.379.408
Извоз је био већи 199.565,40 4.363.023
У Румунији производи се годишње до 1 милион хектолитара вина, а о површини виноградског земљишта немамо никаквих података.
Према овако сразмерно малој количини вина и трговина вина само је незнатна. По подацима за 1882. годину увезено је 27.302 хектолитара вина у вредн. 1.858.397 динара, а извезено је 9.692 хектолитара у вредности 173.720 дин., и према томе просечна цена за један хектолитар вина износила је код увоза 68 динара а код извоза само 18 динара.
Од осталих европских држава, у којима се гаји винова лоза, можемо споменути Швајцарску, где се годишње производи око 600.000 хектолитара вина. Годишње увози се 800.000 хектолитара вина, а извози до 35.000 хектолитара.
Русија има врло велики простор згодног земљишта за гајење винове лозе, који је два пута већи од целе Француске. При свима удобностима како климе тако и земљишта производи се једва 1.840.000 хектолитара, од које количине долази на Кавказ 1.300.000, Крим 50.000, Донску област до 15.000 хектолитара.
Пошто је продукција вина спрам потрошака недовољна да подмири потребу, то се увозе знатне количине вина.
Трговина вина била је у 1889. години овака:
Количина у хектарима вредност у динарима
Увоз 89.600 30.336.000
Извоз 30.250 809.750
Увоз је био већи 59.350 29.526.250
Ова велика разлика између вредности увезенога и извезенога вина пада јако у очи, и ако не буде случајно штампарска погрешка, може се објаснити тим, да се увозе веома фина и скупа вина.
На послетку у Белгији производи се годишње само 1.500 хектолитара вина, а за подмирење потрошка увози се годишње до 200.000 хектолитара у вредности око 23 милиона динара.
VI Упоредни прегледи
Из свега до сад неведеног излази да производња вина у Европи стоји овако:
Да бисмо могли израчунати, приближно бар, колики је у овим државама потрошак вина на једног становника, ми треба прво да констатујемо апсолутну цифру потрошка, додајући овој продукцији вишак увоза или одбијајући од исте вишак извоза.
С тога у овом прегледу износимо податке о трговини вина.
Кад вишак увезеног вина додамо продукцији, а вишак извоза опет одбијемо од продукције, онда излази да је остало за потрошак хектолитара
У држави свега на 1 становника
Грчкој 1.800.435 90,9
Шпанији 13.584.710 78,7
Француској 29.608.771 78,6
Италији 21.534.147 72,5
Португалској 2.503.397 53,2
Швајцарској 1.365.000 48
Србији 756.846 38
А-Угарској 9.410.818 24,8
Румунији 1.017.610 18,9
Немачкој 2.393.019 5,1
Белгији 201.500 3,4
Русији 1.899.350 2,2
У опште 86.075.603 30,8
Разлике које налазимо између појединих држава у овом погледу тако су велике, да их треба узимати само с резервом за то, што су подаци о продукцији вина, па и о самој винарској трговини, тек приближно тачни.
Државопис Србије, свеска XIX, из статистичког одељења Министарства народне привреде, у државној штампарији Краљевине Србије 1892.