Када је настала Ћуприја на Морави?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013

РТ, стр. 93-94.

У надлежност мухафиза Београда допало је 35 старих градова и паланки распоређених на растојању од 20-30 киломатара дуж Цариградског, Босанског и Солунског друма, као и на обалама Саве и Дунава. Обнављајући њихов стратегијски значај, Турци су и старе градове постепено претварали у своја традиционална земљана утврђења с палисадама, у паланке. У овим јевтиним и трошњим утврђењима биле су смештене јерлијске посаде, гарнизони који су држали околину под својом контролом, гонили хајдуке и разбојнике и јамчили за безбедност собраћаја на сувоземним и речним путевима. Тако су паланке постајале језгра око којих су у мирним временима лагано израстала хришћанска и муслиманска урбана насеља, вароши и касабе.

На друму од Ниша до Београда обнова паланки поверена је у лето 1691. пиротском ајану Шарћојлу Ибрахим-аги, коме је крајем јула упућен ферман да попише диздаре са по тридесет чланова посаде мустахфиза за Алексинац, Ражањ, Параћин, Јагодину, Баточину и Хасан-пашину Паланку. Нешто касније, Ибрахим-ага је јавио да још није довршена паланка у Параћину и предложио да се једна нова паланка подигне и на источној страни ћуприје на Морави, према Јагодини. Предлог је усвојен крајем августа 1691. године. Тако је настала паланка коју су и Турци понекад звали Равно, али обично: Ћуприја на Морави.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *