Uža Srbija i turizam, 1941

ОКО УТВРЂИВАЊА ГРАНИЦА УЖЕ СРБИЈЕ

Берлин (ДНБ). Овде се цео етнографски проблем европског југоистока види као врло компликован и стога се сматра да је тотално задовољење свих решења на етнографском принципу немогуће. Овде би решење – како се сматра у Берлину – требало да буде јeдна здрава органска смеша између етнографских принципа и политичких и виталних прохтева држава и народа који се налазе на том простору… Што се тиче жеља које поједине нације имају у вези са бившом Југославијом, овде се сазнаје, да уколико се ради о задовољењу тих жеља, о садашњим или каснијим могућностима, то се засада не може сагледати. (стр. 474)

 

ОРГАНИЗОВАЊЕ ТУРИЗМА У СРБИЈИ. СРБИЈА КАО ТУРИСТИЧКА ЗЕМЉА.  Србија је и у овако смањеним границама пуна туристичких лепота. Од Ђердапа и клисуре Ибра, до Овчара и Каблара, од Опленца до Студенице, од Авале и Рудника до Златибора и Копаоника ми имамо много излетишта. (стр. 482).

 

Борислав Пекић, Златно руно, књига 6. Изводи из „Новог времена“ од 16. маја до 22. јуна 1941.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *