Srpska riba u evropskoj mreži propisa

Očekuju se razgovori sa EU o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu Gotovo svi ribnjaci u Srbiji poseduju sistem bezbednosti hrane, kao preduslov daljeg prilagođavanja evropskim propisima. Očekuju se da uskoro počnu i razgovori sa Evropskom unijom o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 6: Procedure za osnivanje porodične firme, preduzeća

ПРОЦЕДУРЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ФИРМЕ – ПРЕДУЗЕЋА Све ово намењено је предузетницима. Одмах се поставља питање ко је предузетник? То је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Reforma školske nastave

  http://www.borislavpekic.com/2006/05/reforma-kolske-nastave.html Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske“, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001; © Borislav Pekić. 20. avgust 1955. Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom uvozu kafe

Мотив да проверим светско тржиште кафе дао ми је колега тврдњом да је кафа класификована по категоријама, да се у свету махом купују прва и друга а да ми можда пијемо пету. Кафа је једна од најосетљивијих људских потреба па је тако југословенска економска криза на почетку осамдесетих година прошлог века почела њеним поскупљењем како би сваки њен становник ујутру, …

Pročitajte Još »

Biti rodoljub nije sramota

http://www.borislavpekic.com/2013/05/biti-rodoljub-nije-sramota.html   Biti rodoljub – nije sramota (za novi program Demokratske stranke) Dame i gospodo, uvaženi članovi DS, Neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Riba nam stiže i iz Vijetnama

Za uvoz smo dali 92 miliona u 2013. godini. Prosečna potrošnja ribe po stanovniku je oko sedam kilograma   Srbija je 2013. godine uvezla ribe i proizvoda od ribe za više od 92 miliona dolara, a izvezla u vrednosti od svega 5,8 miliona dolara. Uprkos tome što proizvodnja ribe u Srbiji raste, velika je nepoznanica kolikim kapacitetom stvarno rade naši …

Pročitajte Još »

Zdrav razum i haos

У мало драгоценог времена проведеног у разговорима са Сашом Милојевићем сазнао сам за правило здравог разума у Енглеској (common sense): већина ствари се подразумева и вођена је здравим разумом, а закони и правила се успостављају где то није могуће на природан, подразумевајући начин решити. Сада, након Сентименталне повести британског царства и других дела Борислава Пекића ову енглеску изузетност почињем боље …

Pročitajte Još »

Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …

Pročitajte Još »

Moralni aspekti demokratije

http://www.borislavpekic.com/2011/05/moralni-aspekti-demokratije.html Dame i gospodo, veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Gornja Čemernica, Vrginmost

Gornja Čemernica je 1931 godine imala 728 stanovnika a 1948 godine imala je 488 stanovnika. 1991 godine imala je 437 stanovnika (427 Srba, 8 ostalih i 2 Hrvata), a 1991g imala je 232 stanovnika. Arlov (Mile) Milan, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Glina (2276009033) Arlov (Nn) Mile, rođen 1889. Srbin, umro 1943. u NOBu, Nepoznato …

Pročitajte Još »

Disidenti, konfidenti, prazne ulice

А истина је можда могла бити у томе да је управа Сремске Митровице, у консултацији с Удбом Сремске Митровице, дошла до научног, дијалектичког претпостављам, закључка да више нисам акутно друштвено опасан, а уз то сам мал`не мртав, па да би било целисходно, један потенцијалан леш уклањајући, направити места за живе Србе који би их једног дана заиста могли угрозити. Наш …

Pročitajte Još »

Ribnjaci bez subvencija zbog birokratije

Veliki broj proizvođača ribe ostao bez subvencija za prošlu godinu zbog nejasnoće prilikom popunjavanja formulara.  U 2013. godini, kad je usvojen Zakon o podsticajima u poljoprivredi, proizvođači ribe u Srbiji prvi put su dobili pravo da konkurišu za subvencije. Međutim, većina ribnjaka neće dobiti predviđenih sedam dinara po kilogramu ribe, iako su državi dostavili dokaze o količini proizvedene i prodate …

Pročitajte Još »

Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …

Pročitajte Još »

U svakom selu da postoji zadruga

Država do sada ulaže 1,7 milijari dinara za obnovu agrarnih udruženja. Kreće se u obnovu 100 sela *Branislav Gulan Bez obnove sela, Srbija nema budućnost – neprekidno ponavlјaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, je kroz zadruge. Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala dobre rezultate jer …

Pročitajte Još »

DOHOCI I POTROŠNJA U SRBIJI U 2018 GODINI

Nakon objavljivanja  zvaničnih podataka u ’’Anketi o potrošnji domaćinstava’’ u 2018 godini od strane Reubličkog zavoda za statistiku Srbije i višegodišnjeg praćenja kretanja potrošnje i dohodaka u Srbiji, moguće je izvući određene zaključke uvažavajući sledeće ekonomske zakonitosti. Potrošnja je pre svega funkcija dohotka i cena, odnosno cene su pre svega determinisane nivoom dohotka ili kupovne moći, odnosom ponude i tražnje …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA JABUKA U DELTA AGRARU

Pogled na svet klupskih jabuka U Srbiji je u 2018. godini proizvedeno rekordnih 460.000 tona jabuka, a proizvodnja  u čelarevskom voćnjaku Delta agrara predstavlja oko deset odsto te količine Digitalnim aktivacijama, uz pomoć projekcija i virtuelne realnosti, u hotelu Kraun Plaza u Beogradu predstavljene su klupske sorte jabuka koje uzgaja Delta Agrar, u voćnjaku kod Čelareva na površini od oko …

Pročitajte Još »

Druga, veoma duga, okupacija

Tada sam nekako počeo pisati pesme  kojima je odsustvo rodoljublja bilo simptomatično. Možda je tu do izražaja došla netrpeljivost prema narodu, uzroku mojih nevolja, viđenom iz sasvim bliske perspektive i u dosta golom izdanju. Priznajem da taj uzrok za moje mešanje nije izrekom tražio. Ničije, uostalom. Mislio sam da je to zato što je moj razlog ubijen „drugom okupacijom“. Posle …

Pročitajte Još »

Treći put u Hilandaru: ljubav i stid

Текст пишем док је Миљан Вукомановић са пријатељем Банетом у посети монасима пустињацима на југу Свете Горе у Каруљама. Побегао сам са Свете горе због лошег времена са жељом да то, Миљаново, искуство доживим следећи пут када одем, при дужем дану и лепшем времену. Први пут сам био у Хиландару, са осмогодишњим сином, пред Светог Симеона Мироточивог крајем фебруара 2014. …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima

Евростат је објавио саопштење  о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …

Pročitajte Još »

Trećina ribnjaka u Srbiji posluje nelegalno

Srbija ima velike mogućnosti za ribnjački uzgoj šarana i pastrmke koje nešto češće jedemo u vreme posta i verskih praznika. Tada se retko ko interesuje za poreklo ribe. Statistika kaže da samo trećinu šarana i pastrmke sami proizvedemo. Drugu trećinu te ribe uvezemo iz zemalјa u okruženju, a morsku i iz najudalјenijih krajeva sveta.   Češće nego inače, ali i …

Pročitajte Još »

DOHOCI POJEDINACA I DOMAĆINSTAVA U EVROPI – POKAZATELJI NEJEDNAKOSTI

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2018 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2017) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. U ranijem tekstu kada sam analizirao ovu problmetiku (zaključno sa podacima do 2016) Srbija je zemlja sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi, odnosno koeficijent odnosa između 10% …

Pročitajte Još »

Staro Selo Topusko

Staro Selo Topusko je 1931 godine imalo 1.428 stanovnika a 1948g imalo je 927 stanovnika. 1991g imalo je 402 stanovnika (274 Srba, 119 Hrvata i 9 ostalih) a 2001 godine imalo je 191 stanovnika. Ajdinović (Ljuban) Mile, rođen 1934. Srbin, umro od tifusa 1943. U zbegu, Veliki obljaj (7038s00822) Ajdinović (Ljuban) Stoja, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u …

Pročitajte Još »

Zatvor bolji od bekstva

Ispričaću vam priču o beguncu, kroz razgovor što sam ga na temu njegovog bekstva vodio, pošto je uhvaćen, u više navrata premlaćen i u samicu vraćen. –          Dobro – rekao sam – mislio si da ti je skrovište obezbeđeno kod prijatelja? –          I bilo je. Tako smo se pre njegovog izlaska dogovorili. Ali on je u međuvremenu umro. –          Pa …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. …

Pročitajte Još »

Srbija ima dozvole za izvoz ribe

Srbija je 2013. godine dobila dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije. Ečki šaran je poznat evropskom tržištu, a očekuje se veći plasman ribe na inostrano tržište. Potencijali ove privredne grane nisu iskorišćeni, a uz neznatna ulaganja izvozni rezultati mogu da se utrostruče, kažu eksperti . Evropska unija je najveći uvoznik ribe sa …

Pročitajte Još »

Noćenja turista iz Kine u odabranim državama i entitetima

Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не …

Pročitajte Još »

Pad relativnog značaja BJR za robnu razmenu Srbije

Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама) , па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена …

Pročitajte Još »

Quo vadis, Jugoslavijo

http://www.borislavpekic.com/2013/01/quo-vadis-jugoslavijo.html   Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić Quo vadis, Jugoslavijo Ima jedna politička zagonetka koja glasi: „Šta je to što ima tri boga, šest naroda i osam država, a samo jedno ime?“ Odgovor je – Jugoslavija. „Šta je to“, glasi druga politička pitalica, „što nešto znači, a ime mu ne znači ništa?“ To je opet …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE, BRAŠNA I KUKURUZA: Dunav uzrok manjeg izvoza

Dunav uzok manjeg izvoza (u ekonomskoj  2019/ 2020.  godini)   Za četiri meseca, posle žetve u 2019. godini iz Srbije je izvezeno 117.427 toan pšenice i 51.161 tona brašna. Tokom oktobra izvezeno je 245.460 tona kukuruza.  Zbog niskоg vodosaja na Dunavu smanjen je  izvoz obe žitarice Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Zdravstvene zadruge u Srbiji, knjiga dr Milorada Stamenovića

ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ (1921 – 1949) Прошлост у будућности Пише: Бранислав ГУЛАН, публициста и књижевник Књига др Милорада Стаменовића, која говори о здравственом задругарству у Србији у прошлости (јер га данас нема) ново је штиво на просторима Србије. Посебно похвално је то што је он као млад истраживач завирио у прошлост Србије, пронашао ову тему и зналачки је истражио …

Pročitajte Još »

Uzgoj ribe, posao decenije

Srbija na uvoz ribe troši godišnje oko 30 miliona dolara. Tržištu nedostaje 20 miliona kilograma ribe. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili ribu, koja se sva proda. ‘’Riba je hrana …

Pročitajte Još »

Evropska budućnost zatvorenika i zatvorskih kapaciteta Srbije

Од избијања светске економске кризе 2008. било је мало позитивних промена у Србији којима смо се истакли или били упоредиви са другим европским земљама. Раст броја затвореника за 11,4%, до 2017, и броја затвореника на 100.000 становника за 16,5% је можда један такав, позитиван, индикатор. Обнављање демократије у Србији одлагано је колико је то комунистима било могуће, и тек што …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр, зa пoслeдњe три дeцeниje aгрaр …

Pročitajte Još »

Cremušnica, Vrginmost

Cremušnica je 1931g imala 850 stanovnika a 1948 godine imala je 666 stanovnika. 1991 godine imala je 390 stanovnika (361 Srba, 25 Hrvata i 4 ostalih), a 2001 godine imala je 85 stanovnika. Banda (Mile) Pera, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Vinkovci (0175007038) Bekić (Adam) Jelica, rođena 1896. Srpkinja, streljana od ustaša 1943. u direktnom teroru, Selo črešnica …

Pročitajte Još »

Dva telegrama Borislava Pekića

Oproštajni telegram[1] Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije. Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da …

Pročitajte Još »

Imali li igde išta dobro da za Srbina piše?

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Pročitajte Još »

U Beč putuje 320 samohranih roditelja iz Jagodine

http://www.politika.rs/scc/clanak/441012/U-Bec-putuje-320-samohranih-roditelja-iz-Jagodine Град из буџета даје незапосленим трудницама и породиљама 12.000 месечно, сваком рођеном детету 200 евра, за свако четврто и пето дете 200 евра месечно до пунолетства JАГОДИНА – У организацији Скупштине града Јагодине од 4. до 7. новембра Беч ће посетити 350 Јагодинаца, од којих је 320 самохраних родитеља, изјавио је данас на конференцији за међе председник Скупштине града …

Pročitajte Još »

Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Вест коју сам прочитао на порталу Б92 (линк и изворна https://www.capital.ba/proizvodjacima-iz-bih-pozlilo-od-piva-iz-srbije/#.XbmZ-8ouo2I.twitter) мотивисала ме је да проверим њену тачност. Уколико пођемо од претпоставке да Бошњаци, као искрени муслимани, не пију пиво, ни друга алкохолна пића, потрошача српске националности је дупло више него хрватске. Однос је био 1.087 према 545 хиљада приликом пописа 2013. и не треба сумњати да су се од …

Pročitajte Još »

Prisustvovanje kulturnim i sportskim aktivnostima u Evropi u 2015.

Према подацима из базе Евростата у 2015. је 63,7% становника ЕУ присуствовало макар једном у претходних 12 месеци неком културном догађају и 30,5% неком спортском догађају. У Србији је упола мањи део становништва присуствовао културном догађају (29,8%) и мало мањи (22,1%) спортском догађају. Мањи удео становништва који је присуствовао културном догађају од Србије имале су Бугарска, Румунија и Северна Македонија. …

Pročitajte Još »

Riba za dug život

Samostalna savetnica u PKS mr Mirjana Miščević dodaje da potrošnja ribe u Srbiji po jednom stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i po tome smo među poslednjima u Evropi, a najmanje se konzumira u poljoprivrednim domaćinstvima. Inače, ribarstvo u Srbiji pre nekoliko godina je vraćeno u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, a pre toga dugo je bilo u nadležnosti Ministarstva …

Pročitajte Još »

Stopa i racio abortusa u Evropi u 2017.

На „ископавање“ података о абортусима у Европи са портала Евростата мотивисао ме је коментар госп. Владимира Челекетића испод текста г. Живковића о владици Григорију на порталу Стање ствари: https://stanjestvari.com/2019/10/29/nikola-n-zivkovic-kako-je-moguce-da-grigorije-bude-izabran-za-vladiku/ Податке не могу да коментаришем јер не знам на шта се односи рацио (однос абортуса према рођенима или нешто друго) или стопа (на 1.000 становника?). Такође, непознато је да ли су …

Pročitajte Još »

Predlozi stočara za pune staje

Mere izmena – dopuna za tovno govedarstvo u 2020. i interventne mere u 2019. i ulaganja u modernizaciju Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa sa različitim merama, koje nisu donele …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO SRBIJE I HRVATSKE

So dovodi stoku Tovno govedarstvo u regionu prati prestrojavanje i neizvesnost u prodaji: promena rasnog sastava i izlazne težine grla… O ovome naše stočare, koji su u organizaciji Udruženja „Agroprofit” putovali, obavestili su farmeri u Hrvatskoj. Program je obuhvatio posete odgajivačima koji imaju razvijen sistem „krava-tele” i velike farme junadi. Na početku trodnevnog obilaska farmi u Hrvatskoj, grupa se okupila …

Pročitajte Još »

Posleratna sudbina

Prišao mi je čovek (da li, ili već „jazavac“?) s brkovima i rukom čijoj su šaci nedostajala četiri prsta, a palac je, plav i zadrigao, ličio na kasapsku kuku za vešanje mesa. Levo oko bilo mu je poluzatvoreno, desno kao signalni fenjer ritmički treptalo. –          Kako se zoveš? –          Borislav Pekić. –          Za broj te pitam? –          14054. –          Ah, …

Pročitajte Još »

Preduzetnička ekonomija u selima Srbije

У Србији је стопа незапослености протеклих неколико година смањена на 10,6 одсто, што је значајан успех знајући да је пре само једне деценије била око 26 одсто. Сваке године у свет  са картом у једном правцу оде око 40.000 људи. У земљи расте сиромаштво, и у градовимa и у селима. Села  се и даље напуштају (1.034 села има мање од …

Pročitajte Još »

Proizvodnja električne energije u Evropi 1990-2017.

Србија је преживела у историји један од најтежих ембарга захваљујући два фактора: вишковима хране и електричне енергије. И у бившој Југославији Србија је била нето-извозник ова два производа како у свет тако и у друге републике. Не знам како би исте санкције примењене над Србијом преживело становништво неке земље која је нето увозник хране. Електрична енергија нам је послужила да …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja, jul 2019.

Према подацима  месечном статистичком билтену у јулу је рођено 6.205 беба, а умрло је 8.322 лица. У односу на исти месец 2018. број рођених је повећан за 3,1% а број умрлих за 4%. Витални индекс био је 0,74 што је највећа вредност у 2019. У периоду јануар-јул просечно је рођено 5.144 беба месечно, што је раст за 2,1%, а просечно …

Pročitajte Još »

Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Много је фактора који су утицали на исход до сада вођених ратова, попут: (1) броја војника; (2) опремљености војника оружјем; (3) борбеног морала и мотива бораца; (4) снабдевеност оружаних снага свакодневним потребама, интендантске услуге; (5) страх од казни услед дезертерства/повлачења; (6) страх од победника и његовог понашања… Много је ту могућих фактора где неки сасвим банални може утицати на победу …

Pročitajte Još »

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених. Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%). …

Pročitajte Još »

Komunističko zatiranje građanstva u Srbiji 1944-1945.

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Pročitajte Još »

Kriza homoseksualnih brakova u Nemačkoj

Као геј, Хрват и добар католик природно је да највише волим Немачку. Два пута нам је донела слободу, први пут оружјем, 1941, а други пут признањем[1] 1992. Живот у Немачкој, не само за Хрвате, је појам за благостање и слободу. Од свих слобода једна од најлепших је могућност да се склапају истополни бракови. Ту слободу нису стекли хомосексуалци у још …

Pročitajte Još »

Učenje stranih jezika u osnovnom školovanju u Evropi

Енглески језик се убедљиво највише учи  свим земљама и у сва три образовна нивоа: прва и друга четири разреда основне школе и у средњој школи. За Србију нису приложени подаци за средњу школу те смо овде пажњу обратили само на друге четири године основне школе. Опште је правило, са малим одступањима међу земљама, да се у прва четири разреда основне …

Pročitajte Još »

Šaran za Evropu

Evo kako iz ugla regionalnog lidera u ribarstvu  kompanije ,,Tropic’’ koja je već pronašla put do evropskog potrošača srpske ribe i sprema se za pohod na rusko tržište izgleda situacija u ovoj privrednoj grani i da li bi državnim subvdencijama trebali podsticati razvoj ribarstva? ,,Podrška države, kroz subvencije i druge vidove pomoći, svakako je neophodna, a to je i preduslov …

Pročitajte Još »

Veljača, Handke i propaganda

Када желим да се освежим од српске простачке медијске понуде (свака част изузецима) приступим хрватском порталу jutarnji.hr. Осим обожаваног Анте Томића пронађу се пристојни текстови на којима се може потрошити пар минута. Вељача ми је „запала за око“ због српских медија који су истицали њено задовољство животом у Београду, позитивним искуством. Ја га не делим. Мучим се сваки дан са …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Uvoz životinja, ribe i prerađevina, 2008-2018.

Овде је приложено 12 табела о увозу 6 група производа, по земљама и по производима, а таксативно ћемо изнети по реченицу две о свакој табели. Укупно је, на свих 6 група производа, плаћено 2,7 милијарди евра у претходних 11 година (2008-2018), а годишња вредност увоза је удвостручена: са 189 на 386 милиона евра. Увоз живих животиња повећан је 3,5 пута …

Pročitajte Još »

Ponikvari, Vrginmost

Ponikvari su 1931 godine imali 1.294 stanovnika a 1948 godine imali su 964 stanovnika. 1991g imali su 712 stanovnika (353 Hrvata, 324 Srba i 35 ostalih) a 2001g imali su 404 stanovnika. Bakić (Stanko) Ilija, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Glina (2282026094) Bokić (Jovan) Joka, rođena 1890. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, …

Pročitajte Još »

Režimi terora i prijateljstvo

Vreme je bilo takvo, ispunjeno bolesnim sumnjama, manijakalnim nepoverenjem i histeričnom budnošću da bi, verujem Udba i nama izbegla da kaže zašto nas je pohapsila samo da je to nekako mogla, da se istraga bez nas mogla odvijati. „Sretan sam bio bez obzira na ishod suđenja jer sam znao da je najgore prošlo. Za ovo vreme sam video (pored iskustva …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

Ribe ne poznaju granice!

U Srbiji se riba gaji u 15.000 hektara ribnjaka i u ovoj grani je zaposleno oko 1.850 radnika. Dve trećine potreba za ribom Srbija mora da uvozi. Dok se u Evropi prosečno po stanovniku troši 21,4 kilograma ribe u Srbiji je to između pet i sedam kilograma. Proizvodnja ribe profitabilna delatnost za koju nema interesovanja Piše: Branislav Gulan   U …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE

(u ekonomskoj  2019/ 2020.  godini)   Manji rod i izvoz Ukupan rod pšenice procenjen je  na 2.534.643 tone, što je oko 407.000 tona manje nego prethodne godine. Procenjuje se da je prosečan prinos iznosio 4,38 tona po hektaru. Za tri meseca iz Srbije je izvezeno u svetu svega 93.505 tona pšenice i 38.316 tona brašna   Prema raspoloživim podacima  (izvor …

Pročitajte Još »

I Evrostat zna da pogreši, na svetski dan poštara

Евростат је, поводом светског дана поштара (9. октобра), издао пригодно саопштење (линк) о томе да 1,8 милиона запослених имају поштанске и курирске компаније у ЕУ, што даје 42 запослена у овој делатности на 10.000 становника у 2018. Евростат, као и увек, дао је и пут ка изворним базама података за запосленост и становништво. Проблем, то јест грешка, је у томе …

Pročitajte Još »

Profitna stopa stranih direktnih investicija u Evropi u 2017.

У приложеној табели су подаци Евростата о кумулативном приливу и одливу СДИ и о дохотку од прилива и одлива у тој години. Израчунате су профитне стопе на примљене и послате инвестиције и односи кумулативног прилива и одлива и прихода и расхода од директних инвестиција. Профитна стопа је већа од приказане јер се односи на ранија улагања а у кумулатив су …

Pročitajte Još »

Sistemska rehabilitacija zadruga

Šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati Branislav Gulan   I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zaruga u 500 sela’’, čiji cilј ujedančeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH

Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH   Равнодушност према прошлости рода није особина грађанства, осим ако је та прошлост банкротерска или криминална. Али је већ увелико текла 1941, били смо под окупацијом, Правила игре, Regola tu perhidiv, некадашње гркоцинцарске београдске чаршије распадаху се под дејством оштрих фрагмената Нове Европе, моје је ујак из фабрика „Југословенске удруђбе барв“ (JUB), из Дола крај …

Pročitajte Još »

Pošteni rodoljubi su trn u dupetu lopova

Ujutru me je probudila hladnoća. Otvorio sam oči i na pedalj od njih ugledao olovno lice inženjera J. Ukočen pogled bez vida bio je upravljen pravo na mene, a usta poluotvorena kao da je na putu da mi nešto kaže. –          Dobro jutro – rekao sam mahinalno, ali odmah shvatio da odgovor neću dočekati. Mrtav se čovek prepoznaje čak i …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

Prosečne zarade u Srbiji, Crnoj Gori i BiH po delatnostima

Просечне зараде су предмет великих злоупотреба свих политичара свугде у  свету. Од самог износа просечне зараде важнија је расподела којом се долази до просека (нпр. да ли већина има сличну просечној или је структура зарада биполарна па имамо статистичку сарму), какви су радни услови и сигурност посла, да ли се ради са пеленама и у модерним радним логорима, или запослени …

Pročitajte Još »

VREDNOVANJE KOMPANIJE KRAŠ PRIMENOM DCF METODA (Discounted cash flow)

Ovom prilikom je uradjena tzv valuacija kompanije primenom modela zarađivačke sposobnosti odnosno sposobnosti generesanja casha, ili potencijalom razvoja i rasta (naglasak je na razvoju a ne rastu jer rast sa cenom kapitala većom od stope prinosa nije razvoj već gomila kvanitativnih pokazatelja) Vrednovanje kompanije ovim modelom ukazuje na sposobnost kompanije da generiše gotovinu. Spada u savremne i široko korišćene modele …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Srbiji, avgust 2019.

У августу је, према очекивању, регистрован рекордан број ноћења туриста у Србији. То се догодило захваљујући домаћим туристима, јер су страни имали мањи број ноћења од рекордног из августа 2018. Према подацима РЗС-а у августу је регистровано укупно 1.302,8 хиљада ноћења,  томе домаћих 812,5 а страних 490,3. У односу на август 2018 број домаћих ноћења повећан је за 5,6%, страних …

Pročitajte Još »

Žitnica postaje pustinja?

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Turci uvozno goveđe meso u proseku plaćali po 3.959 evra tonu, a kupljenu u Srbiji 5.314 evra po toni   Branislav Gulan*   Stručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištu već pao ispod tri …

Pročitajte Još »

Budipeštanski visokoletači

http://www.carina.rs/cyr/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=2708 Цариници су 27. септембра 2019. године, на прелазу Келебија спречили кријумчарење преко 20 голубова „Будимпештанских високолетача“. Уместо паприкама кутије напуњене живим голубовима петак, 27 септембар 2019. Цариници су 27. септембра 2019. године, на прелазу Келебија спречили кријумчарење преко 20 голубова „Будимпештанских високолетача“.     Прекршај је откривен када је на излазу из земље на ред за контролу стигао теретни …

Pročitajte Još »

Stopa nezaposlenosti EU i u Srbiji prema stepenu obrazovanja

Евростат је објавио саопштење о стопи незапослености по степену образовања (линк) уз наслов „Више образовање, нижа стопа незапослености“. И код нас важи то правило, али уз знатно мање разлике у стопама, па имамо само за 5,3% већу стопу назапослености код лица без средње школе, 126,7% већу код лица са средњом школом, и за 161,9% код лица са факултетом. У све …

Pročitajte Još »

Fanatizam se ne leči, on samo menja idole

O Morbus Pauli, Pavlovoj bolesti ili Obraćeničkom sindromu Većina obraćenika staro, odbačeno mišljenje, čak i kad nikome zla nije nanelo, ne smatra tek zabludom, ispravljivom pukim prihvatanjem drugog mišljenja. Ono je za njih uvek i greh. A greh valja okajati, greh se ispašta. Ispaštanje se, međutim, ne izvodi uvek samokažnjavanjem, samomučenjem. Praktikuje se zlostavljanje drugih. U istorijskoj projekciji pokajanja preobraćenika …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Све чешће приликом коришћења јавног превоза примећујем жене са силиконима убризганим у уста. Ово ми изгледа наказно, али уместо одвратности превлада туга: зашто су несрећнице учиниле ову глупост? Не излазим у ресторане и друга јавна места како бих сазнао колико је ова силиконска наказност постала честа. На ТВ-у сам гледао неки туристички канал, који би требао да ме испуни лепим …

Pročitajte Još »

Na Horgošu sprečeno krijumčarenje pevajućih papagaja

http://www.carina.rs/cyr/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=2701 На Хоргошу спречено кријумчарење певајућих папагаја понедељак, 23 септембар 2019.     Цариници су у сарадњи са полицијом 22. септембра 2019. године на прелазу Хоргош спречили покушај кријумчарења чак 36 певајућих папагаја. Птице су откривене у “пасату“ суботичких регистарских ознака којим су се четворица путника у Србију враћала из Словачке.   Аутомобил се кретао у траци обележеној “зеленим“ семафором …

Pročitajte Još »

Uvoz slušnih aparata u Srbiju

Да би се имао складан, толерантан, хармоничан брак, осим што је неопходно искључити мозак када се уђе у свој  дом, потребно је и да се извежба селективан слух: када су саопштене команде да се чује, а када се сервира грдња, да се оглуви. Срећом да је ових других много више, па је глувоћа са повременим повратком слуха (када се команда …

Pročitajte Još »

Otkud migranti u Gruži?

У суботу 21.9.2019. имао сам срећу да проведем лепо поподне у Краљеву код Миљана Вукомановића. Миљан је најбољи човек на свету кога сам упознао, а сада је имао и одличан разлог за славље: радост због деце која одрастају у добре људе, уписују и завршавају високе школе. Прошле недеље сам читао о инцидентима миграната са становништвом у Куршумлији: заустављању аутомобила, уласцима …

Pročitajte Još »

Partija

Пре рата, у рату, Партија је била елитистичка, карбонарска организација, уједињена, према властитом мишљењу, прогресивним циљем чије је остваривање, наводно, помагала сама природа историје, њена „дијалектичка нужност“, конспиративном техником и тираноидном дисциплином ратно-калуђерског Реда, крсташком мисијом, аскетизмом Изабраних и борбеним инстиктом Прогоњених, али, изнад свега, високом свешћу о тој изабраности, нарочитости, изузетности, што је у тако чистом виду може однеговати …

Pročitajte Još »

NAJNOVIJA TEHNOLOGIJA ZA ZAŠTITU PŠENICE I JEČMA STIGLA I U SRBIJU

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni   Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina Srbije u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića

Александар Обреновић је владао Србијом десет година и у том периоду је десет пута мењао владу и три пута устав линк. Да ли је срамота тим временом утицала да се овај период „гура под тепих“, па се потенцирају славне победе српске војске 1914. и 1918, а оно шта је народ од својих власти подносио потискује? Можда је народ и добро …

Pročitajte Još »

OBNOVA SELA SRBIJE: Cilj, podići kvalitet života u selima

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu “Naše selo” obnovljena škola u Maloj Jasikovi. Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj’’ upisana su dva prvaka, …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina kozmetikom i toaletnim proizvodima

Након серије суицидно-морбидних аналитичких текстова замољен сам од колегинице да пишем о некој лепој теми. Има ли ичег лепшег од наших жена? Жене улепшавају свој изглед козметичких производима, старају се да хигијена свих укућана буде на адекватном нивоу те се ово наметнуло као тема – како стојимо у трговини козметиком? Детаљне податке о извозу и увозу не могу да коментаришем …

Pročitajte Još »

Nestajanje sela: ima li spasa?

Нaциoнaлни сaвeт зa прeпoрoд сeлa ускoрo ћe Влaди Србиje дoстaвити кoнкрeтнe прeдлoгe зaс oпстaнaк сeлa у Србиjи. Опстанак села значи и опстанак државе. Приоритети су удруживање и сеоска инфраструктура. И тo je сaмo joш jeдaн знaк тeжинe прoблeмa сeлa у Србиjи. Сурoвa истинa o њeгoвoм нeстajaњу дaje мaлo прoстoрa зa oптимизaм, пa je приликoм њeгoвoг фoрмирaњa, и инaчe пoслoвичнo уздржaн …

Pročitajte Još »

Stepen zavisnosti od uvoza sirove nafte, derivata i prirodnog gasa u 2017.

Евростат је објавио податке о степену зависности чланица ЕУ од увоза сирове нафте (линк) и 87% од укупне потрошње нафте долазило је од увоза у 2017, што је исто као и у 2016. и 2 процентна поена мање од највеће релативне зависности у 2015 (89%). Када би се на приложени стубичасти графикон додала и Србија она би била десно од …

Pročitajte Još »

Hoće li kolaps javnog prevoza dovesti do promene vlasti u Beogradu?

Сећам се изјаве/констатације некада колидера највеће опозиционе партије, а сада председника Србије како када падне киша, у Београду дође до саобраћајног колапса. Прошло је много година од ове мудре и тачне констатације, али и даље кишу прати колапс саобраћаја. Оно шта се од тада драматично погоршало је јавни превоз. Сада, и без кише, имамо колапс јавног превоза. Најважније градске линије …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Време је бербе грожђа. Познајем доста људи који су уложили љубав у одржавање винограда и производњу вина. Имам две трауме у вези са виноградом, обе повезане са оцем, јер сам са њим ишао да одржавамо виноград у Ћићевцу, да се не запусти. Једном сам српом себи одсекао парче меса на прсту малићу, а други пут је умро Тито, па смо …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u prvoj polovini (PP) 2019.

Према подацима из Месечног статистичког билтена РЗС-а у ПП2019 дошло је до повећања броја рођених и умрлих, смањен је број закључених бракова и значајно повећан број разведених бракова. Број рођених је у ПП2019 повећан за 1,8%, при томе је повећање у Србији-север било 2,5% а у Србији југ 1,1%. Број умрлих повећан је за 2,5%, у томе на северу за …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE Dovoljno za narod, malo za izvoz

Srbija raspolaže ukupno sa 2.808.000 tona pšenice. Od ovogodišnjeg roda pšenice izvezeno je 61.330 tona zrna i 25.815 tona brašna. Ove godien je dvoemsečnji izvoz pšenjice manji od prošlogodišnekg za 345.336 tona Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2019. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice …

Pročitajte Još »

Đorđeviću ostavka! Ponižavanje i poštovanje

Александра Ђорђевића сам до појаве Николе Јокића на квалификацијама за претходну олимпијаду апсолутно обожавао (имам статистику свих његових поена датих у репрезентацијама распаднутих Југославија, писану у реалном времену). На тим припремама сам се, након 15 година, одушевио једним кошаркашем: Николом. Дебељко, маса која се вуче по терену, а центар је тима, мозак екипе. На олимпијади у Бразилу разочарао ме је …

Pročitajte Još »

Stopa samoubistava samopovređivanjem u Evropi u 2016.

Према подацима Евростата број смрти изазваних самоповређивањем у 2016 износио је 53,5 хиљада што је 1% од свих умрлих у тој години. Подаци не укључују самоубиства извршена скоком, испијањем отрова и намерним дављењем. Уколико би се ово самоповређивање узело као критеријум за чланство у ЕУ Србија би требала да буде примљена одмах јер су нам мушкарци са 1,39% одмах уз …

Pročitajte Još »