Светска трговина вакцинама у 2021.

Ванредна, немирна, времена доводе до великих промена у којима малобројни профитирају а већина настрада, и тако је од како постоји историја. Иво Андрић је највише писао о таквим немирним временима када се открију праве природе људи, када се малобројни држе јуначки и страдају да би заштитили већину и слабије. У „На Дрини ћуприја“ Иво је описао страдање Срба када год се Турци узнемире. Али, ни турска свећа није вечно горела па је и страдање престало да буде српски монопол.

Мере за спречавање ширења вируса COVID-19 деловале су као ратни вихор за светску економију пустошећи инокосна и мала предузећа која нису отпорна на вишемесечни застој у пословању. Човечанство се добрим делом наседело у кућама испред телевизора хипнотисано страшним вестима о ширењу смртоносног вируса. Од краја фебруара 2020. прошло је већ 22 месеца и питање је шта ће се догодити са психичким здрављем стотина милиона људи уколико „нова нормалност“ потраје четири и више година. Толико су трајали највећи светски сукоби и ратови доказујући да људи нису способни да дуже поднесу ванредна стања.

И као у правим ратовима и у овој борби против вируса COVID-19, док већина (економски, материјално) страда, малобројни профитирају. Уз произвођаче витамина то су и произвођачи вакцина.

У бази података СТО/УНКТАД-а касне месечни подаци за Кину и за пуно других земаља па ће пуни и прави ефекти повећања трговине вакцинама бити познати средином 2022. када се пријаве детаљни подаци свих земаља о трговини у 2021.

До тада, по принципу „дај шта даш“ можемо погледати податке који су доступни за различите временске периоде, те стога нису тачни и упоредиви. Ипак, и тако неквалитетни могу да нам наслуте „шта се иза брега ваља“.

Вакцинама се трговало и пре актуелне пандемије и постоји мноштво вакцина од оних против сезонског грипа до вакцина против тропских болести, за превенцију опасних болести… Значи, трговина вакцинама постојала је и постојаће и након ове короне.

Светски извоз вакцина повећан је са 2,8 милијарди долара у 2001. на 10,8 у 2008, затим је нагло повећан на 18,8 милијарди у 2009. и достигао је 29 милијарди долара у 2014. Онда је мало смањен да би у 2019. вредео 30,2 а у 2020. рекордних 30,8 милијарди долара.

У 2021. години дошло је до фантастичног раста извоза вакцина и он је повећан са 17,6 на 66,3 милијарди долара само у одређеном броју земаља и у кратком временском периоду. То значи да ће вероватно извоз вакцина у 2021. достићи и невероватних 100 милијарди долара! Ако не и много више, када се прикупе подаци свих земаља за целу годину а кинески касне пар месеци у односу на Белгију, САД и Немачку, као земље са највећим извозом вакцина. Извоз вакцина повећан је 3,8 пута и има земаља попут Ирске и Француске да су имале пад вредности извоза. Имамо Кину која је повећала извоз 161 пута, затим Швајцарску 75 пута, Немачку 24 пута, Русију 25 пута. Ко се, укључен у ове послове, од оваквих података не би обрадовао?

Извоз вакцина је много више сконцентрисан него њихов увоз па резултати нису тако спектакуларни јер је релативни пораст увоза био највећи код Јапана, „само“ 17 пута, затим у Малезији и Индонезији по 16 пута. Намеран превид учињен је за Камбоџу где је повећан 63 пута и за Ел Салвадор где је повећан 18 пута. Присећам се неких вести како је амерички конгрес расправљао о помоћи Камбоџи у бесплатним вакцинама како би глобални ланци снабдевања нормално функционисали, јер је ризик од застоја у производњи у тој земљи услед заразе радника вирусом COVID-19 би велик по највеће светске произвођаче одеће и обуће.

Ирска је једина смањила увоз вакцина али њена вредност увоза очигледно није у вези са потребама њеног становништва да се у целини заштити од опаког вируса, већ пре говори о ре-експортним пословима.

Након двогодишњег рата против овог страшног вируса пожелимо свима срећну 2022. годину уз наду да ће се вратити „стара добра времена“. Јер уколико ово светско лудило уђе и у 2023. мораће да се пронађу неке нове вакцине или лекови против општег менталног поремећаја.