POGLEDI: Na trpezi svakog Srbina 25 kilograma mesa manje nego u EU!

Stara izreka kaže „snaga na usta ulazi“ izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilogram mesa, što je 23 kg manje nego što je jeo 1991. godine. Pored mesa ynaljqano je opala i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 48 kilograma  hleba godišnje  po jednom stanovniku, a tome može da se doda i potrošnja po 11 koilograma peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba po jednom stanovniku je oko 59 kilograma godišnje. Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a  pre deceniju i po i više od 100 kiklogama po jednom stanovniku godišnje. 

Kada se pogleda proizvodnja pšenice, Srbiji je za godišnju potrošnju potrebno oko 1,1 miliona tona pšenice za ishranu naroda, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i oko 150.000 tona za semensku proizvodnju. SVe ostalo  štoproizvedemo možemo da izvoz8imo, naranvokada imako kupce.  Prošel godienj je proizuvdonaju pšenice donela dgubitke. Jer, cena proiuvodnej po jednom kilogamu na hektaru gd eje prinso bio pet tona, bila je 33 dianra. Cena na tržištu je bila mnogo manja. Ali, i ona se smanjuje jer se umesto kvalitetnog sortnog semena čak 60 odsto seje pšenica ,,tavanka’’. U ovogoduišnjoj žetvi učestov0vaće oko 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna, koliko ima mehanizacije prema poslednjem popisu!  To je zabeleženo i u jesenjoj setvi pšenice koja je obavljena na 625.000 hektara. Za nekoliko dana počeće ovogodišnja žetva i očekuje se prosečan prinog od 4,7 pa do pet tona po hektaru. Neće biti rekorda ni visokih prinosa.  Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je daleke 1991. godine i to u visini od 3.736.503 tone

Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, tržište pšenice je proteklih dana bilo izuzetno mirno. Ponuda je bila nešto veća od tražnje, da bi u drugoj polovini sedmice tražnja bila izraženija od ponude. Pšenicom se trgovalo u cenovnom rasponu od 22,50 do 23,50 din/kg bez PDV-a u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta. Ponder cena iznosila je 22,99 din/kg bez PDV-a (25,29 din/kg sa PDV-om), te je u odnosu na prošlonedeljnu ponder cenu primetan blaži rast od 0,36 odsto. Pšenica je ove nedelje činila 20 odsto ukupnog nedeljnog prometa. I dok se čeka prosecan rod i računaju tropškovi proizvodnje po hektaqru, koji u proseku neće biti veći od pet tona, proizvođači pšenice ni ove godine neće imati zarade! N esamo azrade nego ni da pokriju troškove proizvodnje.

U Srbiji je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici uništen stočni fond pa imamo viška kukuruza koji izvozimo kao sirovinu. Treba istaći i da je kukuruz  imao rekordnu proizvodnju od 8.062.020 tona daleke  1986. godine.  Sad suprazniobori u Sribjio, nema stoke, pa ni kukuruz ko da troši. Mnogo bi se više zaradilo kada bi hranili stoku pa izvzili meson nego kukuruz kao sirovinu. Dakle,m sve ovo šrto radi naša nauika danas i agroekonomska politika je zaostalo u odnosu na proizvodnju iz davno prošlih vremena.  Dakle, za boljitak prov se moramo vraqtiti u dalku propšlsot, da bi za peswt decneiaj stigli u današnje vreme kakva je prosek EU, pa tek psoel može da se očekuje boljitak! To pokazuju i podaci o proizvodnji i potrošnji hraneu Srbiji!

Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kilogramag mesa manje nego stanovnik Evropske Unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma.

Glavni razlozi za smanjenu protošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima Kurira su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija.

Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva.

– U Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 – objašnjava Gulan.

On ističe da građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka.

– Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku, u EU je tri puta više – ističe Gulan.

PROIZVODIMO DO 500.000 TONA MESA

– Prema podacima RZS 496.000 tona svih vrsta mesa proizvede se godišnje u Srbiji;

– Do 300.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji;

– 78.000 tona govedine proizvodi Srbija;

– 118.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji

– 31.000 tona svinjskog mesa uvezeno je u Srbiju za devet meseci 2022. godine. U 2023. godini je uvezeno oko 30.000 tona tog mesa ponajviše iz Španije. Do sada se prosečno godišnje uvozilo 35.000 tog mesa treće kategorije. Pored rtoga uvezeno je i 500.000 prasića. Sve to nemože da popravi sanej u svinjarstvu Srbije je u oborima  sad se nalazi samo milion krmača prasilja. Pre jedne decenije bilo ih je 1,1 milion! Dakle, nema uslova za pvoećanej ovog stočnog fonda. Srbija je sad za ishranu  sopstvenog stanovništva zavisna od uvoza svinjskog mesa. Smanjio se tov. Poslednji veliki izviz svinjskog mesa iz Srbijeje bio je 1991. godin u  vrednsoti od 762 miliona dolara. Tada je bilo izvezeno i u SAD za američku vojsku svinjsko meso u konzervama. Posle toga stigli su ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, svinsjka pa afrička kuga  smanjio se tov svinja u Srbiji.

Srbija je nekada, davne 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD imale oko 800 svinja na 1.000 žitelja. Posle toga je  zabrajen izvoz svinjskog mesa u EU zbog vakcinacije. Prošle 2023. godine morala je da uveze 500.000 prasića, 30.000 tona zamrznutgg svinjskog mesa…

To traje već nepune  četiri decenije. EU nedozvoljava da njihovi žitelji jedu meso od vakcinisanih svinja!  I ne samo da je zabranjena potrošnja i uvoz ovog mesa u EU, već je  zabranjen i transport ovog mesa preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. Ikao je 15. decembra 2019. godine u Srbiji ukinuta vakcinacija svinha protiv bolesti svinjske kuge, izvoza mesa u EU još nije dozvoljen. Jer, potrebno je da posle prestanka vakcinacije prođe najmanje četiri do sedam godina kako bi nestala i poslenja svinja iz vrmenea vakcinacije. Uslov je i da se ne pojavi više svinjska kuga. Međutim, vkacinacije više nema, ali u pojedniim regionima u Srbiji i danas postoji klasična svinjska kuga. Pored toga stigla je i Afrička kuga koja se s vremena na vrme pojavi u pojedinim deloviam Srbije Dakle, u skorije vreme neeće biti izvoza svinjskog mesa u EU. I da nema bolesti i zabrane, izvoza ne bi bilo jer svakog trenutka u EU postoji višak čak od 50 miliona svinja! Meso iz Srobje ne bi bilo konkurentno. Jer, kilogram svinsjjog meswa koji se proizvede u Španiji jefitniji je čak zha40 odsto odo ongo koji se proizvodoi u Srbkiji. Jer, u Španiji I durigm zemkljama stoka se hrani sa GMO proizvodima,a to u Sribji niej slučaj đto značajno poskupljuje proizvodnju!

– 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022. godimne. Sad se godišnje za uvoz ovog mesa troši oko 200 milioan dolara;

– Potrošnja svinjskog mesa u Srboiji pala je sa 18 na 15 kilogama godišnje po stanovniku. Istovremeno je poralsa potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje;

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošac živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Analitičlari kažu da nije samo siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa!

Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

– Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjslo meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba – kaže Papović. Veliki pad u potrošnji mesa rezultat pre svega problema u stočarstvu. Jer, ono sad učestvujew u BDP agara samo sa neđto višeod 20 odsto. Sve ispodo 60 odsto je karakterkistika nerazuvijenih zemalja. Inače, kada je reč o broju svinja , Srbij ih sad ima kolikoih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata. Srednj razvijene zemlje danas treba da imaju svinja koliko i stanovnika!Primjer je u Danskoj koja ima 5,6 miliona stanvonika, ali u oborima  ima oko 32 milion svinja godišnje!

– Devedeseetih smo trošili 65 kg mesa, a sada je to 41,8 kg. Stočni fond je naročito uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje 30 godina. Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih ima oko 700.000 – kaže Prostran.

BROJKE– izmeču tri I četiri kilogama g junećeg mesa pojede u proseku svaki građanin Srbije;

– 15 kg svinjetine jede se po glavi stanovnika;

– 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik;

Analitičari istovremeno objašnjavaju da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala. Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje. Suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza za svetu uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi. U srbiji je prošle godiehn bilo proizvedneo oko 6,6 milioanj tona kukuruza. Popšto su prazni oboroi za stoku njih, više od 330.000, kukuruiz nema ko da je dece pa se on izovzi. Za ovo malo stoke što postoji u Sribji dovoljno je godišnej do četiri milioant ona kukuruza. (B. Gulan)