Удео „колективног запада“ у робној размени Кине

Синхронизација „колективног запада“ (КЗ у наставку) у заједничком кажњавању Русије, од фебруара 2022, била је запрепашћујуће брза и сложна – готово да је упоредива са синхронизованим закључавањем становништва у мало већем броју земаља 14-15. марта 2020, због ширења вируса COVID-19.

Трговинске санкције Кини још је Доналд Трамп кренуо да уводи 2018, и њихово увођење се интензивирало у 2024. години. Даља деглобализација, и распаривање светске економије, је све извеснија.

КЗ је био непријатно изненађен када је кренуо у колективно кажњавање Русије, да се њиховом економском кажњавању (политичком у резолуцијама УН јесу) нису придружиле мање развијене земље. Разлог је вероватно страх од погоршања економских односа са Кином, између осталог.

Кина је древна цивилизација и економска сила која унапред планира године и деценије, а да би избегла непријатна изненађења. Могућности за сукоб са КЗ већ су се појавиле избијањем светске економске кризе 2008-2009, када је запад немоћно посматрао развој Кине, благо погођен огромном кризом у развијеним земљама. У периоду од већ 15 година, а и пре тога, Кина је диверсификовала своју економску сарадњу, и значајно је смањила зависност од КЗ.

У приложеним резултатима обрачуна, као КЗ идентификовао сам 47 земаља и територија (попут Гренланда и Гибралтара) и њихови подаци о робној размени су сабрани и одвојени од осталих земаља. Уз развијене земље додати су и балкански сателити (без Србије и БиХ), Молдавија и Украјина.

Удео КЗ у укупном извозу Кине смањен је са 65% у 2004. на 49,9% у 2023, док је удео у укупном увозу смањен са 67,3% на 51%. Значи, скоро са две трећине на једну половину. То значи да ће у наредних петнаестак година, највероватније, са санкцијама КЗ или без њих, спасти на једну трећину.

Извоз у земље КЗ повећан је 4,4 пута, са 385 милијарди долара у 2004. на 1.691 у 2023.

Извоз у остале земље повећан је 8,2 пута, са 208 на 1.697 милијарди долара.

У 2023, у односу на 2022, извоз у КЗ смањен је за 209,7 милијарди долара, док је у остале земље повећан за 4,8 милијарди.

Увоз из КЗ повећан је 3,5 пута, са 378 милијарди долара у 2004. на 1.306 милијарди у 2023.

Увоз из осталих земаља повећан је 6,8 пута, са 183 на 1.253 милијарди долара.

Суфицит у размени са КЗ повећан је 51,6 пута, са 7,5 на 385 милијарди долара.

Суфицит у размени са осталим земљама повећан је 18 пута, са 24,6 на 444,4 милијарди долара.

Кина има највећу вредност увоза из територија и земаља КЗ, и то Тајвана, Кинеског, САД-а, Републике Кореје, Јапана и Аустралије. Ово су све Тихо-океанске земље.

Кина је значајна за европске развијене земље, али су оне упоредиве са земљама „глобалног југа“, па она више увози из Бразила него из Немачке, из Саудијске Арабије него из Швајцарске, из Тајланда него из Канаде, из УАЕ него из Француске, Ирака и Јужне Африке него из Сингапура, Омана него из Италије, више из Катара него из УК, Индије него из Ирске, Кувајта него из Холандије, Конга ДНР него из Новог Зеланд, Мијанмара него из Шведске итд…

СТО и УНКТАД и прорачуни аутора

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *