Псето и бочица

„Куче моје лепо, куче моје добро, мили мој вау-вау, приђите и удахните овај изврсни мирис, купљен у најбољег продавца у граду.“

А пас, вртећи репом – што је, верујем, у ових јадних бића одговарајући знак за смех и за осмејак – прилази и радознало додирује врхом влажне њушке отчепљену бочицу; потом, одједном уплашено устукнувши, лаје на мене, као да ми пребацује.

„Ах! Псето бедно, да сам вам понудио смотуљак измета, оњушили би сте га са уживањем и можда прождерали. Тиме и ви, недостојни мој сапутниче у тужном живовању, наличите светини којој никада не треба нудити нежне мирисе што је раздражују, већ само брижљиво одабрану поган.“

Шарл Бодлер, Вештачки рајеви, библиотека БИС, Светови, 1991, странице 135.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *