Književnost

  http://www.borislavpekic.com/2006/05/reforma-kolske-nastave.html Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske“, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001; © Borislav Pekić. 20. avgust 1955. Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje …

http://www.borislavpekic.com/2013/05/biti-rodoljub-nije-sramota.html   Biti rodoljub – nije sramota (za novi program Demokratske stranke) Dame i gospodo, uvaženi članovi DS, Neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, …

http://www.borislavpekic.com/2011/05/moralni-aspekti-demokratije.html Dame i gospodo, veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on …

А истина је можда могла бити у томе да је управа Сремске Митровице, у консултацији с Удбом Сремске Митровице, дошла до научног, дијалектичког претпостављам, закључка да више нисам акутно друштвено опасан, а уз то сам мал`не мртав, па да би било целисходно, један потенцијалан леш уклањајући, направити места за живе Србе који би их једног дана заиста могли угрозити. Наш …

Tada sam nekako počeo pisati pesme  kojima je odsustvo rodoljublja bilo simptomatično. Možda je tu do izražaja došla netrpeljivost prema narodu, uzroku mojih nevolja, viđenom iz sasvim bliske perspektive i u dosta golom izdanju. Priznajem da taj uzrok za moje mešanje nije izrekom tražio. Ničije, uostalom. Mislio sam da je to zato što je moj razlog ubijen „drugom okupacijom“. Posle …

Ispričaću vam priču o beguncu, kroz razgovor što sam ga na temu njegovog bekstva vodio, pošto je uhvaćen, u više navrata premlaćen i u samicu vraćen. –          Dobro – rekao sam – mislio si da ti je skrovište obezbeđeno kod prijatelja? –          I bilo je. Tako smo se pre njegovog izlaska dogovorili. Ali on je u međuvremenu umro. –          Pa …

http://www.borislavpekic.com/2013/01/quo-vadis-jugoslavijo.html   Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić Quo vadis, Jugoslavijo Ima jedna politička zagonetka koja glasi: „Šta je to što ima tri boga, šest naroda i osam država, a samo jedno ime?“ Odgovor je – Jugoslavija. „Šta je to“, glasi druga politička pitalica, „što nešto znači, a ime mu ne znači ništa?“ To je opet …

Oproštajni telegram[1] Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije. Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da …

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Prišao mi je čovek (da li, ili već „jazavac“?) s brkovima i rukom čijoj su šaci nedostajala četiri prsta, a palac je, plav i zadrigao, ličio na kasapsku kuku za vešanje mesa. Levo oko bilo mu je poluzatvoreno, desno kao signalni fenjer ritmički treptalo. –          Kako se zoveš? –          Borislav Pekić. –          Za broj te pitam? –          14054. –          Ah, …

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Када желим да се освежим од српске простачке медијске понуде (свака част изузецима) приступим хрватском порталу jutarnji.hr. Осим обожаваног Анте Томића пронађу се пристојни текстови на којима се може потрошити пар минута. Вељача ми је „запала за око“ због српских медија који су истицали њено задовољство животом у Београду, позитивним искуством. Ја га не делим. Мучим се сваки дан са …

Vreme je bilo takvo, ispunjeno bolesnim sumnjama, manijakalnim nepoverenjem i histeričnom budnošću da bi, verujem Udba i nama izbegla da kaže zašto nas je pohapsila samo da je to nekako mogla, da se istraga bez nas mogla odvijati. „Sretan sam bio bez obzira na ishod suđenja jer sam znao da je najgore prošlo. Za ovo vreme sam video (pored iskustva …

Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH   Равнодушност према прошлости рода није особина грађанства, осим ако је та прошлост банкротерска или криминална. Али је већ увелико текла 1941, били смо под окупацијом, Правила игре, Regola tu perhidiv, некадашње гркоцинцарске београдске чаршије распадаху се под дејством оштрих фрагмената Нове Европе, моје је ујак из фабрика „Југословенске удруђбе барв“ (JUB), из Дола крај …

Ujutru me je probudila hladnoća. Otvorio sam oči i na pedalj od njih ugledao olovno lice inženjera J. Ukočen pogled bez vida bio je upravljen pravo na mene, a usta poluotvorena kao da je na putu da mi nešto kaže. –          Dobro jutro – rekao sam mahinalno, ali odmah shvatio da odgovor neću dočekati. Mrtav se čovek prepoznaje čak i …

O Morbus Pauli, Pavlovoj bolesti ili Obraćeničkom sindromu Većina obraćenika staro, odbačeno mišljenje, čak i kad nikome zla nije nanelo, ne smatra tek zabludom, ispravljivom pukim prihvatanjem drugog mišljenja. Ono je za njih uvek i greh. A greh valja okajati, greh se ispašta. Ispaštanje se, međutim, ne izvodi uvek samokažnjavanjem, samomučenjem. Praktikuje se zlostavljanje drugih. U istorijskoj projekciji pokajanja preobraćenika …

Пре рата, у рату, Партија је била елитистичка, карбонарска организација, уједињена, према властитом мишљењу, прогресивним циљем чије је остваривање, наводно, помагала сама природа историје, њена „дијалектичка нужност“, конспиративном техником и тираноидном дисциплином ратно-калуђерског Реда, крсташком мисијом, аскетизмом Изабраних и борбеним инстиктом Прогоњених, али, изнад свега, високом свешћу о тој изабраности, нарочитости, изузетности, што је у тако чистом виду може однеговати …

Народни посланик румуњске мањине, друг Трајан Флора, био је типичан банатски паор. Нимало различит од војвођанских сељака које сам упознао у време окупације на мајчином имању у Баваништу, ништа друкчији од оних изгубљених несрећника које ћу у време Колективизације и Откупа срести у Среској Митровици (затвору, МЗ). Ушао је у ћелију као да су га тек пред вратима пробудили, у …

Kad samo pi­sao uspo­me­ne s ro­bi­je, ob­jav­lje­ne pod na­slo­vom „Go­di­ne ­ko­je ­su ­po­je­li­ skakavci“, mučio ­sam­ se­be­ pi­tan­jem: šta­ si­ o­d ro­bi­je do­bio, šta si u tam­ni­ci naučio. Prem­da u zatvor ni­sam oti­­šao do­bro­vol­jno, već za­to ­što sam uhvaćen u po­ku­š­a­ju da na­šim na­ro­di­ma ot­mem slo­bo­du, niti sam osuđen da nešto naučim, već da nešto za­bo­ra­vim, upor­no sam se tru­dio …

Za­što vla­de pa­da­ju na iz­bo­ri­ma ret­ko je kad ikom ja­sno, po­najman­je pa­lim vl­a­da­ma. Jer da je­ste, da je raz­log pred­vi­dljiv, ret­ko bi koja vla­da ikad pala. Oba­rao bi je samo inat elek­to­ra­ta kome su do­ja­di­li isti lju­di, isti go­vo­ri, ista po­li­ti­ka, čak i uspe­šna, ili strah od dik­ta­tu­re ko­joj bes­ko­načno vla­dan­je jed­ne gar­ni­tu­re po­li­tičara počinje da liči. Us­kraćivan­je po­ve­re­ren­ja ta­kvoj …

Већ сама чињеница да они постоје, да неки односи између Срба и Енглеза егзистирају, чак и да су прилично стари, треба да нас чини поносним. Бити запажен од Форин офиса није ни најмање лака ствар. Чак је и Хитлеру то пошло за руком тек када је опалио из свих топова. Из оног што сам прочитао о немачко-енглеским односима тог доба, …

AFE­RA PON­TING, ILI ŠTA JE SLUŽBENI MO­RAL “Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića 2. maja 1982, u fol­kland­skom ratu, bri­tan­ska nukle­ar­na pod­mor­ni­ca „Osva­jač” po­to­pi­la je ar­gentin­sku kr­sta­ri­cu „Bel­gra­no“. Kada je uočena, plo­vila je pre­ma bri­tan­skim eks­pe­di­ci­o­nim sna­ga­ma koje su se pri­biižava­le oku­pi­ra­nom oto­ku; kad je po­to­plje­na, udal­ja­va­la se od njih. No, u oba položaja bila je iz­van zone, od bri­tan­ske …

Време равнотеже и напретка, парадоксално, почиње једним ратом. Многи су ратови разједињавали Британију. Сетимо се битака између Брита и Англосаксонаца, па ових и Нормана; Рата Беле и Црвене руже; округлоглаваца и каваљера; лојалиста и оранжиста па чак и поводом рата са северноамеричким колонијама Енглеска подељена. Кримски је рат, између 1854. и 1856, патриотски уједињује. Почео је захтевом Руса за међународним …

Geogre Prvi je uvek smatran nulom, ali je nula još veća bio onaj Drugi – glasila je jedna ulična doskočica. Najopasnije, međutim, nije bilo to što je glup, već što je pritom bio đavolski vredan. Glupost koja ustaje pre zore opasnija je od one koja se iz kreveta diže tek oko podneva. Mrzeo je Engleze – sjajna pretpostavka za upravljanje …

Није луд ко с лудим живот води. Луд је онај, госпо, коме лудо – годи. (Том 7, 560) Свака Историја – а то важи за породице каогод за народе и појединце – личи на тешко натоварена кола која се, успоравана кочницама, спуштају низ неку стрмину. У почетку се њени точкови споро, опрезно, пипаво котрљају. Али, како се дну примиче, споне …

Не кажем ни ја да је рипнуо што је био Србин, сасвим је могућно да је рипнуо што је био луд, само, опет, ко зна није ли то у неки тамо рачуњ – иста ставка… И онјдак, шта им је то – велики Србин? Као, тај је и тај, Бог да му душу прости, био народни добротвор и ВЕЛИКИ СРБИН.  …

Чекајте, Кир-Симеоне, шта вам је супруга одговорила на пребацивање да нема призрења спрам големости магновенија? Зар је одговорила? Наравно да јесте. Зацели не би остала жива да није. Пребацила вам је да је, по њој, грђа срамота у тобожњем солидаритету с народом, према коме се стварно ништа не осећа, тражити пардоне за своју наследну шкртост. Isos, може бити. Умела се …

Ах, онај! Па шта ћу с њим у овој тарапани, ако бога знаш! Видиш колики је свијет. Ко све није био! И кадија, и муселим, и муфтија и дефтердар. Све сам их оставио да сједе заједно. А знам, мрзе се и гризу као бијесне кучке. Баш да видим шта ће бити, кажем сам себи. А они сједе на сећији, један …

Мајстор Жика се – рећи ће – са своја три метра платна дневно свакојако није могао носити с тонама царински повлашћеног аустријског текстила. На тај начин је швапски монопол умртвио нашу привреду. У пеленама нам удавио индустрију, обогаљио занатске еснафе, заробио спољну трговину, а што је најопасније – отежавањем сваке домаће иницијативе – демобилисао чаршијски пословни дух. Аустрија је најмање …

Између бедног стања у коме Срби егзистирају као људи и идеалног које би уживали да су коњи, нема, синко, никакве паметне будућности. Кентаурско стање компромиса, равнотежа смерова и сила, половичност облика, панметронаристонска прагма још никог усрећила није. Трбух уз Аустрију, срце Русима, мозак на отаву, а кожа на добош. И да ли сам ја ишта срећнији што нисам регуларно рођен …

Ako ti Crni kolevku ne razbije, grob će ti svakako rasturiti. Ne možeš ga mimoići. A nekako je tako naopako svedeno da ti deca ne izumiru dok si mlad i kadar dok ih nadoknjadiš, nego kad si ustajao i rabatanj. Isprazne ko boltadzijski rafovima u trgovačka blokada. Sva ti reserva semenja istekla. Moz da sejes još jedino jed i pljuvačka . …

БЕОГРАЂАНИ СУ ПО ОБИЧАЈУ ВЕСЕЛО ДОЧЕКАЛИ НОВУ ГОДИНУ. У нади и жељи да Нова Година 1941 буде носилац нових стремљења, бољих нада, Београђани су, понесени вољом да што пре дође тренутак опроштаја са старом годином, једва дочекали поноћ. У свим кафанама, посмртни марш је био сведок да је стара 1940 година сахрањена. Никада посмртни марш није одушевљеније био дочекан. Последњи …

Једном ми је показао богаља Џемаила, кога су дјеца вукла у колицима, а избатргавао се у своју терзијску радњу на два штапа, вукући сакате осушене ноге. Док је сједио, изненађивао је свакога љепотом и снагом, мушким лицем, срдачношћу осмијеха, широким раменима, јаким рукама, стасом као у пехливана. Али чим би устао, сва би се та љепота порушила, а према колицима …

Али четкар је, ето, у последње време почео и од тих часова да јој узима понешто за себе. Јер његова страст да својој жени прича и пред њом глуми, све је више расла, а часови после вечере више му нису били довољни. Све се чешће дешавало да газда Андрија, одушевљен и узбуђен сопственим причањем, продужи да говори још и код …

Ко је у новембру 1921, за фашистичког конгреса у Риму, видио њихове поворке како, у црним кошуљама са мртвачким главама, разбарушене косе и парадна корака, пролазе мирним римским улицама, тај је у њима могао да чита порекло и пут фашизма. Изузимајући по којег одушевљена и брадата професора и газдинске синове, и студенте с наочарима, све су то била брутална, неинтелигентна …

Чувши, ту и тамо, дебате о републици или монархији, ми смо могли стварати више или мање оштре закључке о политичкој неваспитаности масе и о плиткости буржоаске психе и – прећи преко тога. Али журналистичка воденица која много меље а мало брашна даје, докопала је и распру доконих пургара и напухала од ње уводничарски балон, први злокобан и отрован симптом неслоге. …

Баба Ката, самохрана удовица у седамдесетој години, чиста и ушушкана старица, има на Бистрици кућу у којој живи и која јој је остала од оца, Петра Маруновића. Ту кућу је она донела у мира и у њој је сада сама, пошто је надживела мужа, а деце није никад ни имала. То је једна од оних малих сарајевских кућица у дну …

Цитати из романа „На Дрини ћуприја“ Јер, чак и у овој забаченој касаби, где је живот у две трећине својих појава био још потпуно источњачки, људи су почели да робују бројкама и да верују у статистику. „Седамдесет и четири милиона“. „Нешто мање од пола милиона, управо 445.782,12 круна, по километру“. Тако је свет испирао уста великим бројкама, али од тога …

Seobe, druga knjiga, str. 11-15. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to. Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica. Njena je …

Бејах се на петнаест дана повукао у своју собу и окружио књигама по укусу онога времена (има томе шеснаест до седамнаест година); хоћу рећи књигама у којима је расправљано о вештини да се народи учине срећним, мудрим и богатим, а у року од двадесет и четири часа. Бејах дакле створио – прогутао, хоћу да кажем – свеколике даноноћне мудролије свих …

Полемика о смрти и смртима, тако добро започета између духа који лебди изнад воде у акваријуму и ученика филозофије, завршила би се комедијом или фарсом да се није појавио чланак економисте. Премда статистичко израчунавање, као што је он сам признавао, није било његова стручна специјалност, сматрао је себе довољно добрим познаваоцем материје да изађе у јавност с питањем с којим …

Tražiš od mene savet, ali ti ga ja ne mogu dati u običnom pismu, čak ni uz pomoć ideja iz mojih ogleda, koje ne odgovaraju sasvim onome što ja stvarno jesam, nego više onome što bih želeo biti, samo da nisam otelovljen u ovoj staroj, već sagnjiloj mrcini, ili u crkotini koja tek što nije istrulila, a koja predstavlja moje …

Kad se ljudi u Turskoj ispnu do visokih položaja i dokopaju vlasti i sredstava, često se kod njih javi i pojača zanimanje za neobične životinje. Nešto kao lovačka strast, ali izopačena lovačka strast koja izbegava pokret i napor. Tako je i do sada bivalo da pojedini veziri dovedu poneku životinju koju ovdašnji svet nije nikada video: majmuna, papagaja, angorsku mačku. …

–        Šta ćeš sad da pišeš? – pitali su me mnogi mnogi posle 29. maja nekako pakosno i podrugljivo – nema više za tebe materijala!   O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi smo isti onakvi kakvi smo i pre bili.   Poginuo je Aleksandar, a to …

–         Lažljivče! Nebrojano puta si mi rekao da se žene razlikuju od muškaraca! –         Pa to je razlog više da me zanimaju njihova mišljenja. Čoveka uvek kopka ono što je drukčije ili nepoznato. –         Dakle, priznaješ da je za tebe žena ipak nešto sasvim drukčije od muškarca! –         Ne treba se uzbuđivati zbog nečega što je tako očigledno, Norma.   …

Сирота нова влада одмах је морала мислити, а томе занату министри у Страдији нису вични. Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали; док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије; а кад …

Из Аутобиографије Бранислава Нушића Сећам се, на пример, да смо се једном играли и кризе. Криза је појава која траје од самог постанка ове државе и трајаће све док држава устраје, као оно кад се дете роди „с фалинком“ па је вуче целога живота. И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли? Разуме …

Bio sam četiri dana u patroli sa prvim bataljonom četvrte divizije, u onim iskonskim planinama punim zmija, boa, divovskih paukova i jaguara (iz sećanja Marija Sajla, ratnog dopisnika London Tajmsa).   Septembar je bio još gori nego avgust. Morali smo na užasne marševe, gubili smo ljude, bilo je nekoliko bitaka i počelo je da nam ponestaje i ono najneophodnije. Još …

Ima priroda isključivo posmatračkih, kojima delanje uopšte ne odgovara, a koje, međutim, po nekom tajanstvenom i nepoznatom porivu, stupaju katkada u dejstvo s takvom brzinom za koju ni same ne bi poverovale da su sposobne.   Onaj ko se pribojava da ga pazikuća ne dočeka i ne ojadi kakvom vešću, pa kukavički luta po čitav čas pred vratima ne usuđujući …

Naslađivao sam se čitajući dve stvari koje su me očaravale: male oglase i policijsku hroniku. To su bile jedine stvari koje sam čitao od svoje dvadesete godine, jer jedino one osvetljavaju ljudsku prirodu i velike metafizičke probleme. U šestom izdanju piše: U NASTUPU LUDILA, SEKIROM UBIO ŽENU I ČETVORO DEČICE.  Ništa ne znamo o tom čoveku, osim da se zove …

Koliko budalaština počinimo kada mislimo da se rukovodimo strogim logičkim rasuđivanjem! Zaista, mi rasuđujemo dobro, rasuđujemo izvanredno, na osnovu premisa A, B i C. Jedino nismo uzeli u obzir premise D i E, a ni F. Kao ni preostala slova latinične abecede ili ćirilične azbuke. Taj isti mehanizam navodi pametne psihoanalitičare da budu bezbrižni nakon što su izveli sasvim ispravne …

Mislim, na primer, na Karlosa čije pravo ime nikada nisam saznao. Još ga vidim, još me gane njegova slika: vidim ga kako, nagnut nad onim jeftinim izdanjima knjiga od trideset ili četrdeset sentavosa, uporno i teškom mukom sriče slova, kako šakama upire u slepoočnice kako neki mladić koji se upinje, traži, konačno nalazi i otvara kovčeg za koji je čuo …

Među anarhistima se moglo sresti beskonačno mnogo različitih tipova. Bio je tu tolstojevski tip koji je odbijao da jede meso, kao protivnik svake nasilne smrti, koji se često bavio esperantom i teozofijom. Ali je bilo i pristaša nasilja, čak i u najekstremnijem vidu, bilo zato što su smatrali da se protiv države može boriti jedino silom, bilo zato što su, …

„Nacionalizam je, pre svega, paranoja“ (pisao sam  u tom intervjuu). „Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se „izrazi“, ili zato …