Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
БЕОГРАЂАНИ СУ ПО ОБИЧАЈУ ВЕСЕЛО ДОЧЕКАЛИ НОВУ ГОДИНУ. У нади и жељи да Нова Година 1941 буде носилац нових стремљења, бољих нада, Београђани су, понесени вољом да што пре дође тренутак опроштаја са старом годином, једва дочекали поноћ. У свим кафанама, посмртни марш је био сведок да је стара 1940 година сахрањена. Никада посмртни марш није одушевљеније био дочекан. Последњи звуци дочекани су раздрагано. И на крилима лаке музике млада девојчица нечујно је ушла у Београд. Зашуштала је њена хаљина од свиле. Ношена новим надама милоока девојчица – симбол 1941 године – унела је у срце свију нас расположење. Али свако као да се питао: Шта ли нам доносиш, мила девојчице? Њен сладак осмејак много је говорио… Доносим новогодишње расположење, нову наду и срећну будућност… Када би могла да се води статистика о томе колико је Београђана дочекало Нову Годину, видело би се да никада Београђани нису у толиком броју дочекивали Ново лето. Улицама су ишле колоне људи свију полова. Аутомобили су јурили као у сред дана. Из кафана је допирала музика на улицу. Новогодишње реквизите, капе шубаре од хартије, муслимански фесови, кадетски качкети, жирарда шешири „a la Širli Templ“, песма неког опијеног пролазника, неуравнотежен ход залуталог пијанца, несносни звук аутомобилске трубе, све је то говорило да Београд у 1941 години хоће да заборави на све. Да се весели, да пија. Да се заноси од радости…
МАЛИ ОГЛАС. Због опасне и дуге болести, неспособан ни за какав физички рад и посао, 66 годишњи Рус налази се у врло тешком материјалном стању, апсолутно се смрзава у хладној дашчаној бараци. Немам дрва за огрев, немам топлог зимског капута, немам могућности да платим дуг за кирију стана. Најпокорније умољавам племениту браћу Југословене за ма какву скромну помоћ за наступајући Божић. Београд. Савска плажа. Насеље Нови Београд, 4 улица бр. 196, гђи Митровић за старог болесника.
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА Њ СВ. ПАТРИАРХА И СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА. „Мир Божји! Христос се роди! Сви добро знамо како је тешка жалост коју осећамо за све ојађене, закрвљене, погажене и угрожене народе и државе. Ми смо је и као народ и као држава обилно искусили у својој прошлости, па је зато тако снажно саосећамо и делимо. Тако и треба да буде. То приличи нашем народном и државном искуству, и нашем хришћанском саучешћу према страдалницима, били они људи, народи или државе. Децо светог православља, молимо се топло, што топлије, Господу над свим силама и војскама, и на небу и на земљи, да својим неиспитаним путевима прекрати садашње сатирање и насиље међу народима и државама.
ПРАВИЛНИК О ПРИНУДНОМ ОТКУПУ КУКУРУЗА И КУКУРУЗНОГ БРАШНА. На основу овлашћења из Уредбе о премету кукуруза, министар трговине и индустрије потписао је Правилник о принудном откупу кукуруза и кукурузног брашна. Према Правилнику, принудан откуп кукуруза и кукурузног брашна врше у градовима државне полицијске власти, а где ових нема, градска поглаварства. Захтев за принудан откуп кукуруза и кукурузног брашна вршиће се на захтев Привилегованог А.Д. за извоз земаљских производа.
ПОЉСКИ РАДНИЦИ У НЕМАЧКОЈ. Берлин. ДНБ јавља: Према извештајима немачких обласних инспекција, у старим границама Рајха упослено је досад, које у индустрији, које у пољопривреди, око 340.000 радника Пољака.
БЕРЛИН: НЕМАЧКЕ ТРУПЕ У РУМУНИЈИ И БУГАРСКОЈ НИСУ КОНЦЕНТРИСАНЕ ЗА БОРБУ НА БАЛКАНУ. ИСТИЧЕ СЕ ДА ЈЕ НАМАЧКА ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА МИР И ОДРЖАВАЊЕ РЕДА У ОВОМ ПОДРУЧЈУ.
ИЗВОДИ ИЗ „ВРЕМЕНА“ ОД 1 ДО 6 ЈАНУАРА 1941.
Борислав Пекић „Златно руно“. Дерета, 2005.