СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА У СРБИЈИ: Извор живота!

Кромпир је једна од најважнијих и најомиљенијих основних намирница човечанства.                     Настао је пре 8.000 година и води порекло из планинских делова јужног Перуа и западне Боливије. Кромпир је космополитска биљна врста која се гаји у 159. земаља света а постоји око 5.000 сорти кромпира у свету. У последњих 50. година површине под кромпиром у свету су се брзо увећавале, тако да се кромпир данас гаји на око 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона.

Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД. У оквиру тога Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија су најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб.  Због својих вредности, кромпир је:

• Трећи највише коришћени усев на свету, после пиринча и пшенице;
• Четврта култура у свету по сетвеним површинама, иза кукуруза, пиринча и пшенице;
• Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице.

,,У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. г. од стране сељака колониста из Немачке, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско – кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу – Кнезу Србије, да држава ради на ширењу његове производње, јавља нам аналитичар из Гуче Душан Ивановић.

Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. година када је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и мензама.

Оснивањем Завода за кромпир у Гучи 1954. године, створени су предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада настале су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997. године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира  траје 12-13 година.  Пре неколико година, у Центру за кромпир у Гучи, “оздрављено“ је и призведено елитно семе старе сорте кромпира Драгачевски месечар,  који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.

У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха  са просечним приносима од 15-17 тона по хектар, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60 тона по хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године  у Чачку (Chips Wаy),  а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.

Кромпир представља најјевтинији извор угљених хидрата због чега је у многим земљама одлична алтернатива за супституисање хлебних жита (пшенице и пиринча). Кромпир је богат извор енергије, скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних материја, органских киселина итд. Кромпир има значајну терапеутску функцију  у организму. Његова лековитост огледа се у позитивном деловању на мокраћне путеве, бољи рад црева, смањење киселине у желуцу, помаже и код лечења чира на желуцу, при лечењу ожиљака, у борби против реуматизма, болних зглобова, за прављење маски за негу лица, итд. Он је дијетална храна за болеснике, али је и веома квалитетан оброк спортистима пред такмичење.

• Због таквог значаја и вредности кромпира, крајем  2023. године, Уједињене Нације су прогласиле 30. мај за СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА. 

Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча су били организатори                           Првог обележевања Светског дана кромпира у Србији,  који је одржан  30. маја 2024. године у Гучи – престоници трубе и кромпира у Србији.  

Ове 2025. године, истог дана 30. маја, биће настављено организовање                                    Другог обележевања Светског дана кромпира у Србији, које ће почети у 11. сати у Културном центру у Гучи. После уводног  дела скупа,  биће одржана                              Оснивачка Скупштина УДРУЖЕЊА ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ, са циљем окупљања и организовања свих релевантних организација државног, привредног и цивилног сектора у области кромпира у Србији, почев од образовних средњих, виших и високошколских установа, произвођача и прерађивача кромпира, организација за заштиту биља и механизацију у кромпиру, трговаца кромпиром, угоститељских и туристичких организација  за  промоцију  кромпира и послужење јела од кромпира.

Позив

Организатори Светског дана кромпира у Србији, позивају угоститеље, туристичка, породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије,  да 30. мај – Светски дан кромпира, обележе спремањем јела и специјалитета од кромпира, која ће послужити својим гостима, корисницима и члановима породице.  

По завршетку стручног дела скупа, предвиђена је посета Музеју Драгачевског сабора трубача и изложби Драгачевске задруге жена “Рајка Боројевић – херојина једног времена“

На крају скупа, за све госте и учеснике у хотелу Нордик у Гучи, биће организован заједнички ручак уз јела од кромпира и дружење  уз  драгачевске трубаче. (Б.Г.)