Rod za radost  i brigu!

• Paori sa Žetvenih dana poslali poruku: Ako se ovo ne promeni, hleb će zavisiti od uvoza! To znači da kilogram novog roda pšenice ne bi trebao da bude jeftiniji od 26 dinara za prinose od šest tona po hektaru. Za veće prinose cena bi trebala da bude niža, odnosno novi rod bude skuplјi za količine niže od šest tona po hektaru;

• Ali, javnost treba da zna da to prinos od 3,5 miliona tona nije rekord! Jer je na tolikoj površini, prema podacima RZS, sad već daleke 1991. godine bilo požnjenveno 3.736.503 tone pšenice. Tada je u Srbiji bilo bilo požnjeveno šest tona po hektaru veoma kvalitetnog zrna pšenice;
• Pošto je prosečan ovogodišnji prinos  proizveden pšenice 3,5 miliona tona na blizu 600.000 hektara oko šest tona po hektaru,  onda su troškovi proizvođača po jednomm kilogramu ovakve proizvodnje bili 26,04 dinara. A, njima se u redovnoj trgovini nudi po 19 dinara za proizvedeni kilogram. Troškovi proiyvodnje po hetkaru uz prinos od šest tona ukupno iznose 156.235,60!  Autor kalkulacije su stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine;

• Sve ispod te cene znači da su se sejali i proizvodili gubici;
• Iako se u Srbiji  očekuje rekordno brza žetva sa prinosom od oko 3,5 miliona tona, izazovi su brojni – od niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje, do nesigurnog skladištenja i ograničenog izvoza. Država pokušava da reaguje, ali poljoprivrednici ostaju skeptični i zabrinuti za svoju ekonomsku održivost u sezoni koja bi, paradoksalno, mogla doneti više gubitaka nego koristi.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Naestorov Bizonj kazala je da ovogodišnja proizvodnja pšenice ratare košta 156.235,60 dinara po hektaru i da novo zrno ne bi trebalo da bude ispod troškova proizvodnje! Jer jeftina pšenica slabi ekonomsku moć zemlјoradnika, dovodi ih u gubitke i tera ih da pšenicu ne seju. Tako za sedam tona novo zrno trebalo bi da košta 22,3 dinara a za osam tona po hektaru 19,5 dinara. Za 5,5 tona po hektaru pšenica treba da vredi 28,4 dinara – rečeno je na Žetelačkom danu koji svake godine u doba žetve organizuje Zadružni savez Vojvodine.

– Zadružni savez Vojvodine tražiće da se cene pšenice i drugih polјoprivrednih kultura usklade sa troškovima proizvodnje, odnosno da se odredi garantovana cena kako bi zemlјoradnici mogli unapred da znaju koštanje svojih proizvoda. Svake godine troškovi proizvodnje bilјnih kultura se povećavaju i ti izdaci trebali bi da prate i cenu novog roda – istakla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizolј.

,,Za Srbiju je veoma bitan i izvoz pšence jer će posle ovogodišnje žetve ona imati značajne viškove ove kulture od nekoliko  miliona tona. Bitno je istaći da troškovi ulaganja u proivoidnju pšenice u Srbiji rastu, dok je cena pšenice sve niža!Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz pšenice u prvom kvartalu 2025.godine iznosio je 65,1 miliona evra, a to predstavlja pad od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. ,,Posmatrano vrednosno, u prva tri meseca tekuće godine najviše pšenice  izvezeno j u Italiju (46,1 odsto ukupnog izvoza), zatim u Rumuniju 33,7 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 11,9 odsto, četiri i 1,6 odsto“, navodi se u publbikaciji Trendovi.

Nadalј bio domaćin žeteocima 

Manifestacija Žetelački dan održana je u Nadalјu, na području opštine Srbobran, u čijoj organizaciji su učestvovali Zemlјoradnička zadruga Nadalј, Privredna komora Vojvodine, Ministarstvo za polјoprivredu i Kompanija, uvoznik traktora Kite, sa traktorima marke Džon Dir.

Žetelački dan otvorila je specijalna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković. Po njeninim rečima specijalne savetnice ministra poljoprivrede, novi rod pšenice dočekujemo sa oko milion tona viška pšenice. Očekuje se da u žetvi dobijemo iznad tri miliona tona novog hlebnog zrna, što će biti dovolјno za domaće potrebe, za koje nam treba oko 1,5 miliona tona pšenice, pa se ostatak pšenice može prodati na strana tržišta. 

U nameri da se stvore što stabilniji uslovi za polјoprivrednike, Ministarstvo polјoprivrede, kazala je Milica Janković, nastavlјa sa direktnom pomoći zemlјoradnicima od 18.000 dinara po hektaru, davanjima 17.000 dinara po hektaru za upotrebu sertifikovanog semena i fiksnom cenom za gorivo od 179 dinara i refakcijom akcize od 50 dinara po litru goriva. 

– Ministarstvo polјoprivrede je u dogovoru sa Republičkom direkcijom za robne rezevre pokrenulo inicijativu za otkup nove pšenice od oko 23 dinara plus PDV. Na taj način šalјemo poruku tržištu, ali i podržavamo polјoprivrednike koji su nosioci domaće proizvodnje i prehrambene bezbednosti.Svesni smo da cena ne može uvek da zadovolјi sve, ali je dužnost države da obezbedi mimimum stabilnosit, sigurnosti i predvidivosti u vremenima globalnih previranja. Zato će Ministarstvo nastaviti da bude partner polјoprivrednicima i na dalјe – kazala je specijalna savetnica ministra polјoprivrede Milica Janković. Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE, kaže da Srbija poseduje oko 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. U žetvi se najviše ističu mašine Džon Dir, koje se nude  na prdoaju bez kamatei  da kvalitetno uz najmanji gubitak roda,  obavljaju veoam brzo posao žitnim poljima.  

O proizvodnji pšenice na poljima koje je organizovala ZZ ,,Nadalj’’ u Nadalju, govorila je Jelena Gogić, koja  je ukazala  da su prosečni  prinolsi u ovom delu Vojvodine iznad šest tona po hektaru. To je rados ya proizvođače je im od pšenice im stiže i prvi novac za plaćanje obavaza, ali se treba pripremiti i za novu jesenju setvu svih kultura u tom vremenu.

EVO ZAŠTO KILOGRAM PŠENICE NE SME DA PADNE ISPOD 26 DINARA!

Ratari očekivali su  dobar rod pšenice i 25 dinara po kilogtamu. Ali, očekivanja za boljitak postoje već decenijama, a to su samo želje i očekivanja ljudi koji proizvode hleb za narod Srbije i dobrim delom okolnih zemalja.

Troškovi dinara po hektaru:

1. Prevoz NPK đubriva 1,172.00

2. Rasturanje NPK đubriva 2,203.00

3. Oranje do 25 cm 11,824.00

4. Tanjiranje 6,861.00

5. Setvo spremiranje 3,389.00

6. Prevoz semena za setvu 1,172.00

7. Setva 2,995.00

8.Valjanje kembridž valjkom 2,173.00

9. Prevoz azotnih đubriva 1,172.00

10. Rastur. azotnih đubriva 2,203.00

11. Prskanje herbicidom 4,253.00

12. Prskanje fungicidom + insekticidom 4,253.00

13. Prskanje fungicidom 4,253.00

14. Kombajniranje sa sitnjenjem slame 16,928.00

15.Prevoz pšenice 2,345.00

16.Troškovi mašinskih operacija 67,196.00

17. Seme (230 kg/ha) 14,950.00

18 NPK-16:16:16 (300 kg/ha) 17,700.00

19. UREA (200 kg/ha) 10,600.00

20. Herbicid Sekator (150 ml l/ha) 1,800.00

21. Fungicid Falcon Forte (1,2 l/ha) 10,291.20

22. Insekticid Fastac (120 ml/ha) 698.40

23.Troškovi repromaterijala 56,039.60

24. Doprinosi, naknade za odvodnjavanje i osiguranje 33,000.00

25. Ostali troškovi 33,000.00

• TROŠKOVI PROIZVODNJE PO HEKTARU UZ PRINOS OD ŠEST TONA SU UKUPNO 156.235,60!  (Autor kalkulacije su stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine)

• Procenjeni prinos 6.000 kilograma po hektaru

• Proizvodna cena koštanja 26,04 dinara po kilogamu bez PDV

Pre početka žetve pšenice završena je žetva ječma. Poljoprivrednici, iako uglavnom zadovoljni izgledom useva, pre svega, prinosom, izražavaju zabrinutost zbog otkupne cene hlebnog zrna, koja, kako navode, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Zbog toga su zadrugari odredili cenu pšenice po visini prinosa. Pošto je ukupan ovogodišnji prinos  proizvedee pšenice 3,5 miliona tona na blizu 600.000 hektara, to je oko šest tona po hektaru, onda su troškovi proizvođača po jednom kilogramu ovakve proizvodnje bili 26,04 dinara. A, njima se u redovnoj trgovini nudi po 19 dinara za proizvedeni kilogram.

• Znači da su sejali i proizvodili gubitke!

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavljuju da će Direkcija za robne rezerve otkupiti deo ovogodišnjeg roda, pšenice po stimulativnijim cenama, po 24 dinara bez PDV, kako bi se ublažio pritisak na tržište. Imajući u vidu da će kupiti  minimalne količine koje će biti otkupljene samo, po tradiciji, samo od odabranih pojedinaca, i da je to obično veoma mala količina otkupa u odnosu na ukupnu proizvodnju s obzirom na rod od 3,5 miliona tona, zaključak proizvođača, je da to neće usticati na smirivanje stanja na tržištu pšenice.

Kada je reč o trenutnoj situaciji na tržištu i otkupu pšenice Nedeljko Savić, predsednik Udruženja u ,,Stigu’’ u Požarevcu, navodi da je na sasankiu sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najmanje razgovora bilo o robnim rezervama i da je akcenat, pre svega,  bio na načinu subfencionisanja za sledeću godinu. Kada je reč o trenutnoj sitauciji na tržištu o otkupu pšenice Savić kaže da je 19,50 dinara maksimum koji mogu da ponufr izvoznici. ,,Svake godine se dešava da repromaterijal ide gore, a ono što mi proizvdoimo dole! Očigledno je da su neki pariteti, pre svega, kada je reč o ratarskim kulturama, negde izgubljeni. Ako uzmemo u obzir da je pšenica sastavni deo hleba i da je nekada hleb koštao 20 dinara, a pšenica 17, a da je danas hleb 59, a pšenica 19 dinara, jasno je’’, rekao je Savic za javnost. On je potom dodao da se pšenicom, krajem aprila 2025. godine, trgovalo i po 23 dinara,a najviša cena od prošle godine je iznosila 24,50 dinara plus PDV.

,,Sada imamo trgovanje sa prošlogodišnjom pšenicom sa 12 odsto proteina, koja nije ekstra kvaliteta već standardnog. Poslednje informacije pokazuju da se njime trgovalo po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Tačno je da je sada najveći udar na berzu, najviše robe se nudi i definitivno je da tu razlika od oko tri dinara jer se novi rod plaća 19,50 dinara po kilogramu. Jasno je da tu postoji i prostor da se cena još malo podigne’’, rekaoje Savić za javnost.

Prinosi dobri, zarada upitna

Banatski ratari navode u razgovoru za javnost da su ulaganja u pšenicu ove godine dostigla oko 920 evra po hektaru. Međutim, trenutna tržišna cena, koja se kreće od 21,2 do 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, ne donosi dobit.

– Pšenica bez 24–25 dinara ne donosi nikakvu akumulaciju, samo pokriva troškove – kaže Milorad Klincov iz Srpske Crnje, dodajući da će polovinu roda morati da proda zbog dugovanja. Proizvođači ističu da je ovo prvi  prinos u agraru u ovoj godini, a da dolaze obaveze, porezi, pripreme za jesenju setvu…

Skladištenje zrna takođe predstavlja izazov. Jer,u zalihama imamo blizu million tona starog zrna, a stigao je idobar novi rod. Gde da ga smestimo jer nemamo skladišnpog prostora? Koliko znamo imamo mesta ukupno samo za 3,5 milion tona zrna, kaže Miloš Virdžina iz Sutjeske, koji podseća da su ga prethodne propasti otkupnih firmi koštale milionskih gubitaka, zbog čega više ne veruje u bezbedno čuvanje pšenice.

Nova kod prodaje pšenice je prvi prihod koji dolazi nakon jesenje i prolećne setve, zbog čega će mnogi moratt da prodaju bar deo prooizvodnje. Prinosi i stanje na poljima su različliti, ali raduje to što ima polja gde se dobijaju prinosi i do osam tona po hektaru. Ali, cena hlebnog zrna ne pokriva troškove po hektru. Proizvođač Stevica Gajić, iz Bačke Palanke kaže da su ulaganja u pšenicu bila velika, a pšencia je neisplativa. Posebno prodaja ispod 25 dinara po kilogamu, bez PDV. Takva cena nedonosi baš nikakvu zaradu. Ipak se seje zbog plodoreda. On ima oko 100 hektara pšenice, ima i dobar prinos, za razliku od mnogih proizvođača poseduje i sopstveno skladište gde da smesti pšenicu, pa će čekati i bolju cenu.

Sličnog je mišlejnja Zoran Mišić, ratar iz Mladenova, koji navodi da bez obzira na solidan rod, svaki poljoprivredni proizvođač je na čistom gubitku u uslovima kada joj je cena 19 dinara po kilogramu!

Budućnost poljoprivrede u prinosima od pre četiri decenije!

Procenjeni ukupan rod pšenice od 2025. godine od 3,5 miliona tona pšenice je veoma dobar prinos po visini roda tekuće godine, ali se još ne zna kvalitet. Kreatori agroekonomske politike obavestili su javnost da je posle ubiranja većine roda sa oko 600.000 hektara prosečan prinos veoma dobar, a to je oko šest tona po hektaru. Inače, Srbija za sopstvene potrebe, a to je ishrana, treba oko 700.000  tona pšenice za meljavu, zatim robne rezerve pšenice od 10 odsto potreba za mirnodopsko vreme, kao i potrebe za semenarstvo, mogu da se obezbede  na 300.000 hektara. To je ukuipno navjoepš 1,3 milioan tona pšenice. Sve ostalo što se zaseje, može da se izvozi, kao sirovina ili proizvodi iz viših faza prerade.  Što bi bilo bolje i za izvoznike i za zemlju u celini. Tržišta u svetu postoje, ali Srbija nema kadrova koji to sa svojim znanjem mogu da obave i unovče. Bara za sada! Zašto, verovatno zbog pogrešne kadrovfske politike. Jer, nedostaju joj firme kao što je  bio nekadašnji ,,Geneks’’, ,,Progres’’, ,,Graneksport’’… I kadrovi koje su te firme nekada posedovale, a Srbija ih danas nema!

• Ali, javnost treba da zna da ni da dobar rod pšenice u 2025. godini, nije bio rekord! Jer, na tolikoj površini, od blizu 600.000 hektara, prema podacima RZS, sad već daleke 1991. godine bilo je požnjeveno čak 3.736.503 tona. I tada, sad već davno, u Srbiji  je bilo požnjeveno šest tona po hektru vema kvalitetnog zrna pšenice. To i posle četiri decenije su rekordi koje smo imali u prošlosti, pa se u njima nalazi i budućnost poljoprivrede. Naravno ukoliko ih postignemo! Pa tek onda da govorimo današnjim novim rekordima! Zato treba da se zapitamo i gde je naša nauka proteklih četiri – pet decenija, koj se hvali sa visokim rezutltima, kada je sve stalo pre pola veka! To pokazuju našui prinsoii visina proizvodnje svih kultura!

Ovogodišnju žetvu kao retko kad Srbija je dočekala sa prelaznim zalihama starog roda od najmanje 700.000 do miliona tona, što je dodatni pritisak na cenu. Inače, Srbiji sa 6,6 miliona stanovnika potrebno je sve manje pšenice za ishranu. Jer, je i sve manje  potrošača hleba u odnosu na prethodnu deceniju za 500.000, a i smanjila se potrošnja hleba po jednom stanovniku.Nekada je to bilo i 100 kilograma godišnje, a sad je RZS samo 64 kilograma godišnje!  Zaboravili smo i na nekadašnje običaje. Kada se na njivu išlo sa komadom slanine i veknom hleba. Žetva je tada trajala dugo, a danas se ona na svakoj njivi obavi u toku dana, ker imamo novih brzih kombajna i traktora.

I Saša Atanackovićč žiz Srbobrana je izjavio  da i u ovoj žetvi zemljoradnike muče cene pšenice. Jer, više nema zemljoradnika koji nije zadužen, pa ćemo morati prodati nove pšenice samo onoliko koliko treba da pokrijemo troškove repromaterijala. Prema njegovoj računici novi rod bi proizvođačima zajedno sa PDV morao odmah da se plati bar 27 dinara po kilogramu!

Predsednik Saveza udruženja proizvođača Banat Dragan Kleut ističe, da tržište  gde je cena pšenice od 19 do 20 dinara po kilogamu organizuju monopolisti. On je istakao da će većina poljoprivrednjikai morati da proda ovu žitaricu da bi platili rate kredtia za kupljene mašine, a da se po ceni robnih rezezrvi i ne isplati i čuvanje pšenice u očekivanju poskupljenja.,,Skladište pšenice oni koji nemaju sopstveno skladište I plaća se jedan odsto vrednosti pšenice, a posle mesec i po dana moramo da platimo i zaprašivanje što je 1,5 odsto vrednsti. Na nisku cenu to su dodatni troškovi’’, kaže Kleut.

• –Inače, postojeće zalihe neprodate pšenice, koje iznose od 700.000 do milion tona i očekivani prinosi stvoriće snažan pritisak na domaće tržište i dovesti do daljeg pada cena, kaže za javnost  prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Globalno tržište i konkurencija

U svetu se takođe očekuje rekordna proizvodnja pšenice 2025. godine. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa 808,5 miliona tona, dok FAO i Svetski savet za žitarice daju nešto niže procene. Cene na međunarodnim berzama variraju – u crnomorskom regionu su oko 230 dolara po toni, dok su u EU i SAD nešto više.

Robne rezerve i reakcije proizvođača

Resorno ministarstvo najavljuje da će, u skladu s budžetskim mogućnostima, Robne rezerve otkupiti deo roda po višim cenama. Međutim, ratari sumnjaju da će to doneti konkretne koristi proizvođačima. Jer, su to male količine koje će biti otkupljene i ne mogu uticati na tržište. Uziam se ot povlašćenih proizvođača bliskih vlastima. Ove godine je određecan cena od po 24 dinara po kilogramu pšenice. Kako i koliko će to biti ove godine, čuće se veoma brzo!

Minsitar poljoprivrede Dragan Gklamočić kada je izajuvio0 da će b iti intervencio otpku pšenic epo  23.000 dinara potonji, je koš između ostalog istakao za javnost da je prošle 2024. godine bilo otkupljebno 30.000 tona (po 24  dianra po kilogramu, beyPDV). Za 2023. godinu ta količina je bilaq 50.000 tona (po ceni od 25 dinara po kilogamu bneyPDV), a z a 2022. godinu ta količina je 131.000 tona (poceni od 40 dinara po kilogamu sa PDV! Zbog ovakvih otkupnihcena novog roda već je bilo najava i ponekih blokada puteva nezadovoljnih proizvođača.

Kako je za javnost rekao ministar Glamočić, iznos otkupa je bez poreza na dodatu vrednost. On je nakon sastanka sa poljoprivrdnicima u Požarevcu koji je iniciralo udruženje poljoprivrednika ,,Stig’’, između ostalog naveo da je ta cena ,,maksimum u ovom trenutku’’, a da sa  njom se proizvođačima šalje poruku da ,,država stoji iza svojih poljoprivrednika“, kao i da će se tako obezbediti podrška proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje.

– Nikada nisam uspeo da prodam pšenicu preko Robnih rez ervi. Ne znam ko to o kako uspeva, ali obični paori ne – kaže Virdžina, dok Nebojša Petkanić iz Elemira ističe da su količine koje se otkupljuju male i da su uslovi složeni.

Spoljnotrgovinski faktori i konkurentnost

Cene u severnoj Italiji i luci Konstanca igraju ključnu ulogu za Srbiju kao izvoznika. Iako je EU ukinula povlastice za uvoz iz Ukrajine, što može ići u prilog domaćim proizvođačima, i dalje ne postoje značajni izgledi za porast cena tokom žetve zbog velike globalne ponude.

Najviše pšenice Srbija izvozi u Italiju i Rumuniju, dok je konkurencija na drugim tržištima oštra, posebno iz Rusije i Ukrajine. Stručnjaci naglašavaju da bi prioritet domaće poljoprivrede trebalo da bude prerada i proizvodnja s dodatom vrednošću, čime bi se povećala isplativost proizvodnje.

Izazovi u sezoni obilja

Iako se u Srbiji  očekuje rekordno brza žetva sa prinosom od oko 3,5 miliona tona, izazovi su brojni – od niske otkupne cene i visokih troškova proizvodnje, do nesigurnog skladištenja i ograničenog izvoza. Država pokušava da reaguje, ali poljoprivrednici ostaju skeptični i zabrinuti za svoju ekonomsku održivost u sezoni koja bi, paradoksalno, mogla doneti više gubitaka nego koristi.

Manji kvalitet pšenice u Ukrajini ovoga leta!

Manji kvalitet pšenice u Ukrajini že biti i ovog za njih  ratnog  leta. Pad cena poljoproizvoda će biti i u SAD – u. I Bugarska očekuje bogatu žetvu pšenice. Kina smanjuje uvoz pšenice, naročito iz SAD.

Evropsko tržište

Kada je bilo 15 – tak dana,  pred žetvu pšenice u Evropi, nije boilo dobrih vesti za ratare. Cena pšenice je bila ispod 200 evra za tonu, uz naznaku da će to potrajati do novembra  2025. godine. Takva analiz urađena je na osnovu kretanja cena do sada.

pšenica,   jun 2025.	199,00 evra/tona	sept. 2025.  199,00  evra/tona
durum,   jun 2025.	285,00 evra/tona
kukuruz,  jun 2025.	179,00 – 185,00  evra/tona	jun 2025.   186,00 evra/tona
ječam,    jun 2025.	185,00 evra/tona
piv. ječam   jun 2025.	236,00 evra/tona
uljana rep,  jun 2025.	485,00 evra/tona	avg. 2025.  483,00 evra/tona
suncokret,  jun 2025.	580,00  evra/tona

BUGARSKA – Vremenske prilike su pogodovale razvoju pšenice. Očekivala  se bogata žetva od sedam miliona tona. Tokom sezone 2024/25.godine izvoz pšenice je dostigao 5,4 miliona tona (od toga 80 odsto van granica EU)! Cene na tržištu su u periodu januar – april 2025. godine bile oko 205 evra za tonu.

Najava dobre žetve pšenice u Rumuniji i Srbiji nama donosi veće brige u njenom izvozu (kod nas prva ponuda otkupa pšenice bila 18,50 – 19 dinara za kilogram).

Svetski najznačajniji proizvođači palminog ulja, indonezija i Maalezija, povećavaju njegovo korištenje u mešoviniagoriva. Indonezija povećava učešće palminog ulja u gorivu sa 10 na 20 odsto, u Maleziji je već učešće 40 odsto, plan je 50 odsto do 2030. godine. Ova odluka za godinu dana znači 1,6 miliona tona palminog ulja manje na svetskom tržištu – to može doneti više cene na berzama. U Ukrajini se ovog let beleži manji rod i lošiji kvalitet hlebngo žita!

AMERIČKI KONTINENTI

Dobre vesti sa njiva, povoljne klimatske prilike donose optimizam za očekivane prinose, ali to donosi i niže cene na berzama. Očekivanja od čak 400 miliona tona kukuruza u jesen je donelo niže cene, ali daleko je jesen – treba biti oprezniji.

pšenica,  jun 2025.	5,3500 $/bušel (cca 27,216 kg)	196 US $ za tonu
kukuruz,  jun 2025.	4,3700 $/bušel (cca 25,401 kg)	172 US $ za tonu
soja zrno,  jun 2025.	10,4700 $/bušel (cca 27,216 kg)	384 US $ za tonu
soja brašno, jun 2025.	kratka tona (907,18 kilograma)   294  US $

Kompanija “Džon Deere” je u prvoj polovini 2025. godine zaradila 2,673 milijarde dolara, a to je pad od 35  odsto u odnosu na prethodnu godinu. Razlog je što farmeri trenutno kupuju manje skupe traktore i kombajne. Tu su i više kamate na kredite kao i povećanje troškova u proizvodnji. Odluka predsednika SAD Donalda Trampa o carinskim tarifama na čelik i aluminijum samo doprinose slabijoj prodaji.

KINA – Pregovori traju sa SAD, zato je trgovanje smanjeno. Uvoz pšenice je drastično smanjen, kineski trgovci kupuju tvrdu pšenicu kada su cene niske, inače ne. Umesto iz SAD pšenica se uvozi iz Australije i Rusije. Tokom 2024. godine uvoz pšenice iz SAD je bio 1,9 miliona tona (599 miliona  dolara). Ukupan uvoz pšenice u Kinu tokom 2024. godine je 11 miliona tona, ove se očekuje uvoz 6,5 miliona tona.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA  –  Velika je pažnja posvećena izvozu pšenicu, ali to znači izvoz kvalitetne pšenice – manje kvalitetna ostaje na domaćem tržištu. Tokom 2020. godine kvalitet zrna za mlinsku industriju je činio 57 odsto žetve, tokom 2024. godine taj procenat je samo 27 odsto. Stanovnici tako dobijaju manje kvalitetan hleb i testenine, uz više cene na tržištu.

Država će otkupiti pšenicu po ceni od 23.000 din/t bez PDV-a

Preko republičke Direkcije za robne rezerve  Srbije država će ponuditi intervencioni otkup pšenice. Javni poziv za prijavu količina biće objavljen u narednim danima.  Preko republičke Direkcije za robne rezerve država će ponuditi intervencioni otkup pšenice. Javni poziv za prijavu količina biće objavljen u narednim danima!

Otkup pšenice za robne rezerve

O aktuelnoj situaciji na tržištu žitarica i o merama države u vezi sa ovogodišnjom žetvom pšenice razgovarali su nedavno u Požarevcu predstavnici Udruženja poljoprivrednika „Stig“ i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, a na inicijativu udruženja.

Ministarstvo je ponovilo svoj jasan stav da ostaje pouzdan partner poljoprivrednicima i da će uvek biti na njihovoj strani, uz poruku da se ozbiljno pristupa rešavanju sistemskih izazova u srpskom agraru. „Država će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a. To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika“, izjavio je ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić. Dodao je da se na taj način želi obezbediti podrška proizvođađima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje. Predstavnici udruženja su ocenili da je najavljena intervencija važan signal poljoprivrednicima i korak ka stabilizaciji tržišta. Takođe je istaknuta važnost nastavka dijaloga i uvažavanja predloga sa terena, što Ministarstvo prepoznaje kao ključ za unapređenje agrarne politike.

Stižu subvencionisani krediti

Ministar Dragan Glamočić u raygovporu sa proizvođačima je najavio  da će već u septembru 2025. godine biti objavljen predlog kako će izgledati subvencionisanje proizvodnje naredne godine i koji računi će biti prihvatljivi, kako bi poljoprivrednici mogli na vreme da planiraju svoje aktivnosti. Posebno je istakao da će subvencionisani krediti biti dostupni već na početkom nove godine, znatno pre setve, što će proizvođačima omogućiti bolju pripremu i finansijsku stabilnost. Pored toga, i sve druge mere podrške – od investicionih podsticaja do podrške za osiguranje i nabavku mehanizacije – biće objavljene unapred i biće svima istovremeno obelodanjene.Javni poziv za prijavu količina biće objavljen uskoro, a Ministarstvo će obezbediti da čitav proces bude pravovremeno sproveden. U narednom periodu biće nastavljeni razgovori sa predstavnicima udruženja i proizvođača u cilju kreiranja dugoročnih i stabilnih rešenja, saopštilo je ministarstvo. Ministar, koji je 17 na ovom mestu posle 2000. godine u Srbiji (on ima privilegiju da je to drugi put) je poručio da je  ministarstvo na strani poljoprivrednika, svesno je izazova i da nije i neće biti nemi posmatrač problema.

                                                                      (Autor je analitičar i publicista)