Удели Кине, САД и Немачке у светском робном извозу у 2024. код најважнијих производа

У 2024. години збирни удео Кине, САД и Немачке у светском робном извозу износио је 30,7% и смањен је за 0,1 пп у односу на 2020. годину. Кина је, у односу на 2020, повећала удео за 0,2 пп, САД су повећале за 0,5 пп, али је Немачка смањила за 0,8 пп. У трећој деценији XXI века раст удела Кине у светском робном извозу је успорен и заустављен док Немачка наставља да се маргинализује. САД су искористиле раст цена енергената 2021/2022 да повећају свој удео у светском робном извозу.

У приложеној табели налази се 40 производа са највећом вредношћу извоза у 2024. години. Њихов збирни удео у светском извозу износио је 50,2%.

Навешћемо прво пет производа код којих је збирни удео Кине, САД и Немачке био мањи од 10%. То су:

• Руда гвожђа и концентрати  2,7%;
• Руда бакра и концентрати 2,8%;
• Рафинисани бакар и легуре бакра 8,2%;
• Угаљ и чврста горива 9,8%; и
• Злато 9,8%.

Код ових, примарних, производа су ове три земље велики увозници.

Још осам производа, где је њихов збирни удео мањи од 25%, вреди споменути:

• Сирова нафта је највреднији производ у светској трговини са 1.082 милијарде долара и збирни удео износио је 11,1%, у чему су САД учествовале са 11,0% и Кина са 0,1%.
• Делови за електронски интегрисана кола су били други по значају, само 12 милијарди долара мање вредни од трговине сировом нафтом. Збирни удео био је 21,4%, у томе Кине 15,0%, САД 4,7% и Немачке 1,8%.
• Деривати нафте били су пети по вредности у светској трговини са 885 милијарди долара а удео ове три земље износио је 20,5%, у томе САД 13,3%, Кине 4,8% и Немачке 2,4%.
• Код лекова је удео износио 22,3% и Немачка је имала 14,0%, САД 7,0% а Кина само 1,3%. Лекови за малопродају били су девети по вредности у светском робном извозу.
• Код камиона је збирни удео износио 25,0%, у томе САД 11,2%, Кине 7,4% и Немачке 6,4%, при чему се удео Кине нагло повећао а САД и Немачке смањио.
• Код гасних турбина удео је износио 14,7%, у томе САД 8,0%, Немачке 4,6% (пад са 8,1% у 2020) и Кине 2,1%.
• Код машина за производњу полупроводника збирни удео био је 21,3%, у томе САД 14,3% (смањење са 21,1% у 2020), Кине 3,8% и Немачке 3,2%.
• Хетероциклична једињења само са хетероатомима азота имала су извоз вредан 95,4 милијарди долара у чему је удео све три био 17,8% а Кине 11,9%, Немачке 3,5% и САД 2,4%.

Ово је био списак 12 производа код којих је збирни удео Кине, САД и Немачке био мањи од 25,0% и где су оне, у већини случајева, биле велике увознице.

Код преосталих 28 производа нека од ове три земље, или све три заједно, била је највећи светски извозник (или на другом месту).

Поћићемо од Кине:

1. Телефони су били шести производ у светском извозу, а Кина је имала доминантан удео од 36,7%, који се ипак мало смањио у односу на 2020 (39,3%) а царински рат са САД ће га додатно смањити, повећавајући удео Индије, Мексика, Вијетнама и других земаља.
2. Код рачунара удео Кине износио је 28,9% и смањен је са чак 44,4% у 2020. години. Тајван кинески, Мексико, Вијетнам и Сингапур су највише повећали удео у светком извозу рачунара након 2020.
3. Код сетова каблова за аутомобиле удео Кине био је 18,1% и смањен је са 19,1%. Мексико је био на другом месту, након Кине, па САД, Немачка и Вијетнам.
4. Код делова и прибора за машине (8473) Кина је учествовала са 20,1% и смањила је удео са 24,3%. Највећи је светски извозник испред Хонг Конга, Кина, САД-а, Вијетнама, Р. Кореје и Тајвана кинеског.
5. Код електричних трансформатора удео Кине је благо повећан са 28,8% у 2020. на 29,3% у 2024. години. По вредности, била је далеко испред Немачке на другом и САД на трећем месту.
6. Код електричних акумулатора Кина је повећала удео са 28,5% на 45,5% оставивши далеко иза себе САД на другом и Немачку на трећем месту. Светски извоз акумулатора је више него удвостучен (са 70 на 146 милијарди долара) а код литијумских је повећан са 45 ма 112 милијарди долара.
7. Полупроводнички уређаји „нпр. диоде, транзистори, полупроводнички претварачи“ имали су удео Кине од 33,1% уз раст са 30,3%. Хонг Конг, Кина, Сингапур и Малезија су били далеко иза Кине према вредности извоза.
8. Електрични апарати за пребацивање или заштиту електричних кола или за стварање веза имали су удео Кине од 18,0% а ово су производи код којих је двоцифрен удео био и Немачке (12,6%) и САД-а (10,0%). Све три су биле далеко испред Хонг Конга, Мексика и Јапана.
9. Модули равног дисплеја, са или без уграђених екрана осетљивих на додир имали су удео Кине од 38,7%. Код ових производа Вијетнам, Р. Кореја, Хонг Конг и Тајван кинески објашњавају заједно са Кином 95% светског извоза.
10. Удео Кине код Намештаја износи оје 32,7% и незнатно је смањен. Вијетнам, Немачка, Италија и Пољска су биле далеко испод Кине према вредности извоза.
11. Удео Кине код пластичних производа износио је 32,0%, Немачке је био 10,8% а САД 8,8%. Све три, биле су далеко испред Италије, Француске, Пољске и Холандије према вредности извоза.
12. Код нових пнеуматских гума удео Кине повећан је са 18,7% на 22,3% док су Немачка (5,8%) и САД (4,9%) имале смањење удела у односу на 2020. Тајланд је, након Кине, био на другом месту, а Јапан, након Немачке на четвртом, испред САД на петом месту.
13. Код ваздушних или вакум пумпи удео Кине повећан је са 24,8% на 28,7% док је смањен Немачке са 12,9% на 11,4% а САД са 7,9% на 7,8%. Све три су по вредности извоза биле испред Јапана, Италије, Мексика и Р. Кореје.
14. Удео Кине код столица смањен је са 37,1% на 33,6%, али је она била далеко испред Мексика, Вијетнама, Пољске и Италије, испред Немачке на шестом и САД на седмом месту.
15. Код бродова за крстарење и сличних намена, Кина је имала огромни скок удела са 24,5% у 2020. на 42,5% у 2024. години. У 2020. години имала је мало мању вредност извоза од Р. Кореје а у 2024. је имала скоро дупло већу вредност.

Како се нижу производи са мањом вредношћу извоза, иза 40. места, тако се повећава „густина“ Кине као доминантног извозника, јер следе одећа, обућа и разни производи за широку потрошњу.

САД су задржале доминацију само код четири од ових 40 производа и то:

1. Удео код неразврстаних производа износио је 21,0%, што је испред Кине са 9,4% и Немачке са 8,6%. Саудијска Арабија је имала већу вредност ове робе од САД што упућује на чињеницу да се на овој позицији налази и извоз нафте и гаса, осим оружја и других осетљивих производа за које се не жели оставити регистрациони траг.
2. САД су, званично, највећи светски извозник природног гаса (62,2 милијарде долара), испред Норвешке (54), Аустралије (47), Катара (45), Русије (40) и Алжира (20 милијарди долара).
3. Код вакцина и сличних производа САД су повећале удео са 11,1% на 14,8% док је Немачка смањила са 13,9% на 13,3%, али су највећи светски извозници у 2024. години били Швајцарска и Ирска.
4. САД су имале удео од 19,8% у светском извозу инструмената и апарата за медицинске, хируршке, зубарске и ветеринарске сврхе и смањиле су са 20,8% у 2020. години. Мексико је био на другом месту, иза САД а испред Немачке на трећем месту.

САД су имале највећи удео, до 50. места код полимера етилена, ортопедских помагала, соје, дијаманата и дискова за складиштење података.

Немачка је имала највећи удео код шест производа на овој листи и то:

• Код извоза путничких возила незнатно је смањила удео у светском са 19,0% у 2020. на 18,2% у 2024. години. Најозбиљнију конкуренцију добила је у Кини, која је готово утростручила вредност за само четири године, а следе Мексико, Јапан, САД и Р. Кореја.
• Код делова за тракторе и остала возила за превоз више од 10 лица, удео Немачке је смањен са 15,9% на 14,1% док је повећан Кине са 9,6% на 12,6% а САД са 9,7% на 10,0%. Ове три земље су испред Мексика, Јапана, Пољске и Р. Кореје код ових производа.
• Код борбених авиона и хеликоптера удео Немачке смањен је са 27,5% у 2020. на 24,2% у 2024. години. Заједно са Француском на првом месту учествовала је са више у половини вредности светског извоза.
• Код машина са специфичним, индивидуалним, функцијама удео Немачке смањен је са 19,8% на 19,1% док је Кине повећан са 10,4% на 15,7%. Све три су биле испред Р. Кореје, Јапана и Италије.
• Табле, панели, конзоле, столови, ормарићи и друге основе, опремљене са два или више апарата вредели су у светском извозу 98,7 милијарди долара а Немачка је смањила удео са 19,6% на 16,1% док су удео повећали Кина са 13,8% на 14,3% и САД са 7,7% на 8,2%. Немачка је била прва, Кина друга а Мексико трећи испред САД на четвртом месту.
• Код извоза центрифуга Немачка је смањила удео са 19,0% на 17,2%, САД су смањиле са 12,9% на 12,8% а Кина је повећала са 14,7% на 15,4%. Све три су биле далеко испред Мексика по вредности извоза у 2024. години.

Немачка је задржала водеће место у светском извозу код специфичних производа машинске и електро индустрије а који овде нису излистани јер имају мању укупну вредност.