RANČ ,,JABLAN“ U SURDULICI: Gliste ostvaruju snove!

Na porodičnom ranču ,,Jablan’’, vlasništvo porodice Milana Milenkovića – Švabe u Surdulici  glavna je proizvodnja glista u 12 bazena, na 300 kvadratnih metara gde se nalazi 32 miliona kalifornijskih glista. Sva proizvodnja, glista, humusa i voća je organska, za šta su dokaz i dobijeni sertifikati nadležnih institucija. Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje

Branislav Gulan

Kada se pomene reč farma ili ranč, obično se misli na tov goveda, svinja, živine ili na salaš na kome ima puno stoke. Međutim, u ovoj reportaži reč je o porodičnom ranču ,,Jablan’’ na kome se nalazi više desetina miliona glista koje se uz voće organski gaje i proizvode.  Razlog za osnivanje farme je povratak prirodi i organskoj proizvodnji hrane. Jer, kako nam reče vlasnik farme Milan Milenković – Švaba, on i porodica su procenili da ih vreme surovo melje, i udaljava od prirode, sve više je zdravstvenih problema, pa su se zapitali gde se najviše greši? Došli su do konstatacije da su današnjem čoveku najbitnije dve stvari: zdravlje i zadovoljstvo! Cilj nam je da imamo i dovoljno novca, ali i da živimo po zakonima Prirode, ističe vlasnik ranča i dodaje: imamo viziju i lagano ostvarujemo svoje snove!

,,Pre desetak godina kupili smo imanje udaljeno osam kilometara od centra Surdulice. Tu smo se vratili Prirodi i počeli druženje sa njom.  Odluka je bila da sami proizvodimo hranu po prirodnim zakonima… Konsultovali smo i nauku, pa su nas ubeđivali da moramo biljke tretirati sa sintentizovanim preparatima bar nekoliko puta godišnje. Zbog naše nesigurnosti pristali smo na takav rad do 2017. godine, pa smo uvideli da to nije dobro. Paralelno sa podizanjem voćnjaka počeli smo proizvodnju glistenjaka, a to nam je koristilo i za jačanje imuniteta biljaka. Tako smo sami doneli odluku da od 2018. godine isključivo glistenjak koristimo u voćnjacima bez primene sintetike. I to se pokazalo dobro’’, navodi Milan Milenković. U proizvodnju glistenjaka smo krenuli pre osam godina. Počeli smo na površini od 20 kvadratnih metara. Jesmo samouki, ali smo obišli i dosta farmi u Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji…U 2018. godini počeli smo sa projektom ,,Kompostiranje organskog otpada i njegove mogućnosti u organskoj proizvodnji’’. Konsultovali smo nauku pa nam projekat vodi mikrobiolog prof dr Dragutin Djukić, sa Agronomskog fakulteta iz Čačka.

Život od glista

Porodica Milenković ima auto servis, koji zasad donosi pare za život, ali ljubav je život van Surdulice na imanju ,,Jablan’’ gde se nalaze gliste. Milan u kući ima tri dame, suprugu Dušicu kćeri Sandru i Sanju. Na farmi je stalno i radnik Srđan Glišić sa još dva sezonska radnika, Dušan i Vlada, koji su tu po potrebi.

Od proizvodnje glista može da se živi. Imali smo početna ulaganja da bi osnovali ranč, a sad smo u sedmoj godini rada, a da se pohvalim, imamo veći prihod od rashoda. Dosta vremena smo potrošili na učenju i poboljšanju kvaliteta glistenjaka, a sad ulažemo novac u marketing, priča Milan. Sa godišnjom proizvodnjom od 300.000 litara glistenjaka prihod je sedam do 10 miliona dinara, a rashod između četiri i pet miliona dinara. Mi u ovoj 2021. godini povećavamo proizvodnju na 500.000 litara tako da ćemo povećati i prihod. Sad smo u proceduri za kupovinu mašine za automatsko pakovanje tako da će još nekoliko godina biti turbulencija u prihodima i rashodima. Posle toga će biti i pristojna zarada od ovog posla.

,,Ovaj ranč, na kome je glavni proizvod glista i humus, od drugih sličnih u okruženju razlikuje se po tome što na ranč stiže stajnjak sa organskih farmi sa Stare planine i lokalnih gazdinstava, a ostali biljni otpad donosimo iz okolnih šuma koje se nalaze pored farme. U svemu je veoma bitna voda sa kojom zalivamo gliste, a ona stiže sa podnožja Čemernika koji se nalazi nadomak Vlasine. Farma se nalazi u planinama, nadmorske visine 800 metara, a udaljena je od svih mogućnih zagađivača. Da se bavimo pravim poslom dokaz je i to što se u jednom gramu naših glistenjaka nalazi minimalno 30 milionn korisnih zemljišnih organizama. Prvi proizvod koji smo registrovali bio je ,,Organski opleemenivač zemljišta – Glistenjak Jablan’’, koji je upisan u listu registrovanih oplemenjivača, a ta zemljišta se mogu koristiti i u organskoj proizvodnji hrane. Taj naš proizvod se već nalazi u više od 100 maloprodajnih objekata širom Srbije’’, dodaje supruga Dušica Milenković.

Milan Milenković, sve poslove obavlja zajedno sa suprugom Dušicom, pa zajednički donose i rešenja za poboljšanje uslova života, baveći se ovim radom:

•             Statistika navodi da svaki stanovnik u proseku baci 360 grama biljnog otpada dnevno. Ukoliko bismo se organizovali samo u Surdulici bismo sakupili 10 puta više hrane u odnosu na to koliko utrošimo za našu trenutnu proizvodnju. Time se rešava niz problema među kojima je ekologija, smanjuju se deponije i menjamo svest naroda;

•             Proizvodili bismo i trošili organski hranu i time poboljšali zdravlje nacije;

•             Poslednjih godina je zbog upotrebe sintetizovanih preparata došlo do velikog pomora pčela. Ako ovako nastavimo, ostaćemo bez njih? Upotrebom glistenjaka vratićemo prirodu i život u normalu. U svim projektima se nalazi i edukacija;

Govoreći o glistenjaku, porodica Menković ukazuje da, je njihov proizvod deficitarna roba u svetu, a da sve što se proizvde, počev od zemlje za cveće, pa do organskog voća, ima kupce, a ponajviše se javljaju iz Arapskih zemalja. Nauka je potvrdila da smo zemlja koja ima poljoprivrednu proizvodnju koja može da se obavlja na 5,1 miliona hektara, od kojih je 4,1 miliona hektra obradivo. Na tim njivama ostane dosta biljnog otpada (oko 12 miliona tona godišnje sa 3,47 miliona hektara njiva koje se obrađuju u Srbiji), pa otvaranje farmi glista može biti ozbiljna privredna delatnost u poljoprivredi.To je već sad prepoznato.

Priča  sa ranča ,,Jablan’’ kod Surdulice

Na našem imanju imamo 640 stabala kruške od čega dve trećine ,,Viljamovke’’, a jednu trećinu je zauzela sorta ,,Santa Marija’’. Tu je i 350 stabala lešnika na mečijoj lesci, zatim 120 pitomih kestena, baštu za eksperimentisanje sa glistenjakom i po slobodnoj proceni više od 32 miliona kalifornijskih glista koje gajimo u 12 bazena ukupne površine od 300 kvadratnih metara. To nam daje trenutnu proizvodnju od 300.000 litara glistenjaka godišnje, a u planu je da ove godine proširimo proizvodnju na 500 kvadratnih metara. Ljubav prema ovoj proizvodnji stalno raste, pa je cilj da porodični ranč ,,Jablan’’ gde je glavni proizvod glista, već za nekoliko godina zauzme i 5.000 kvadratnih metara. To znači da će se proizvodnja glista povećati čak za 15 puta! Prošli smo tri godine konverzije i od januara 2021. godine otpočeli potpuno organsku proizvodnju. Sve što imamo na ranču je – organsko! Zadovoljstvo nam je, a i ponos to što svo naše voće i povrće hranimo i tretiramo isključivo glistenjakom tako da slobodno mogu da kažem da smo za još lestvicu otišli dalje od klasične organske proizvodnje ili jednostavno rečeno potpuno prirodne. Ovako o porodičnoj farmi gde je osnovni proizvod glista i glistenjak priča vlasnik Milan Milenković Švaba. On ističe da u Srbiji ima više desetina ovakvih farmi, manjih  i većih, i da se njihov broj stalno uvećava.

– Kao što sam rekao proizvodi glistenjaka ,,Jablan’’ se već nalaze u preko 100 maloprodajnih objekta širom Srbije dok mnogo njih kupuje direktno od nas on-line. Poslednjih decenija tržište je preplavljeno sintetizovanim mineralnim đubrivima ali dosta njih sve više uviđa posledice toga tako da se sve češće akcenat stavlja na prirodne oplemenjivače zemljišta od kojih je glistenjak prvi na toj lestvici. Glistenjak je deficitarna roba širom planete, a ponajviše u Arapskim zemljama. Kako smo zemlja sa dosta poljoprivredne proizvodnje i ujedno i dosta biljnog otpada. proizvodnja glistenjaka može biti ozbiljna grana u poljoprivredi, nadam se da će to neko vrlo brzo prepoznati.

– Kalifornijska glista nije hibrid već je stvorena ubrzanom selekcijom na univerzitetu u Kaliforniji još 1956. godine i od svih glista na planeti je najbolji prerađivač biljnog otpada. Od uzgoja dobijamo dvostruku korist, glistenjak i glistu sa sadržajem preko 60 odsto proteina i odlična je za ishranu svinja, riba i živine. U zavisnosti od toga koliko su im uslovi za uzgoj dobri jedna glista može da stvori i do 1.300 potomaka godišnje tako se dobija velika količina glista tokom proizvodnje. Od glista se proizvodi i visokoproteinsko brašno koje je veoma cenjeno na zapadnom tržištu;

– Ranč ,,Jablan’’ doo je još uvek u povoju, ima jednog zaposlenog u stalnom radnom odnosu i u zavisnosti od sezone i do pet sezonskih radnika;

– Možda malo nerealno zvuči ali veliki marketinški deo, a samim tim i finansije odlaze na edukaciju stanovništva, šta je glistenjak i rezultati su sve očigledniji tako da se od toga može živeti ali treba vremena.  Mislim da bi Ministarstvo Poljoprivrede trebalo da da akcenat na to jer se i onako potencira organska proizvodnja (koja u Srbiji zauzima samo 0,4 odsto površina) i svi bismo imali višestruku korist, ne misleći samo na finansijsku;

Glistenjak oplemenjuje okruženje

Farma ,,Jablan’’ sad već spada među ,,starije’’ u zemlji. Njeni vlasnici s ponosom pričaju o karateristikama proizvodnje glstenjaka, a to su: usitnjena organska materija, tamno braon boje, bez mirisa mrvičaste strukture, čija je pH vrednsot 7,13 uz naglasak da je to 100 odsto proizvod – glistenjak bez ikakvih dodataka. Preporučuje se da se glistenjak koristi za saksijsko cveće, citruse, voće, vinovu lozu, travnajke, pašnjake, zatim za površije sa niskim sadržajem organske materije, za povrtarske kulture, bašte… Glistanjak se može koristit u polju ili zaštićenom prostoru, na zemljištima sa manjim sadržajem organske materije, za popravku fizičkih i bioloških osobina zemljišta, u proizvodnji različitih supstrata… Dokaz njegovog kvaliteta je činjenica da jedan kubni metar glistenjaka zamenjuje pet do deset kubnih metara zgorelog stajnjaka…

,,Proces proizvodnje glistenjaka u ,,Jablanu’’ traje pune dve godine. Iskustva pokazuju da glistenjak oplemenjuje okruženje korena svake biljke. U njemu se korenje brzo razvija i obnavlja. Tamo gde se koristi glistenjak vidi se da su biljke zdrave, snažne i bogate cvetovima. Plodovi tih biljki su zdraviji, ukusniji i lepšeg izgleda! Treba znati da glistenjak održava prirodnu ravnotežu mikroorganizama u zemljištu i čuva njegovu plodnost. Veliko prisustvo organske materije i humusa s optimalnom izmenom vode i vazduha omogućuje vrlo prozračnu strukturu i poboljšava strukturu već postojećeg zemljitša te je zalivanje manje potrebno.Glistenjak održava odgovarajući pH i sprečava zakišeljavanje zemljišta. Zbog velikog prisustva i široke lepeze mikroorganizama nije neophodna dodatna ishrana. Sve ovo što mi radimo odobreno je I rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uprave za zaštitu bilja pod brojem 321 -01 – 01248/2018-11 od 6. septembra 2018. godine’’, kaže Dušica Milenković.

Voda, pastrmke i šarani

Deo farme je i ribnjak. Kada je o njemu reč, to je u stvari akumulacioni bazen za navodnjavanje voća i povrća koje proizvodimo, ali i za zalivanje glistenjaka na površini od 75 kvadratnih metara i zapremine 150 kubnih metara vode, sa dnevnim dotokom izvorske vode od 25.000 litara.To je pitka voda sa podnožja Čemernika na domak Vlasine, dovedena cevovodom dužine 4,1 kilometara. U bazenu uvek imamo najmanje 200 pastrmki i više od 300 šarana. Ribu izlovljavamo i ubacujemo novu mlađ svake godine. Riba proizvedena ovde je više od organske hrane. Jer, isključivo se hrani glistama i kroz dotok vode dođe dosta gamarusa.

Nije ovo za sada masovna proizvodnja u Srbiji, niti se sa njim bavi mnogo ljudi. Prave evidencije nema. Svi se oni međusobno poznaju, pa ističu da možda ima stotinak većih proizvođača.

Bez evidencije proizvođača…

Pre nepunu deceniju na gajenje ovih glista odlučio se i Goran Tasić iz Korbevca. U narednom periodu usavršio je proizvodnju organskog đubriva, i savladao sve izazove tog dugotrajnog postupka. Podelio je sa ostalim proizvođačima iskustvo, da gliste poseduju zadivljujuću moć reprodukcije, te već nakon 90 dana dostižu polnu zrelost,  i započinju parenje. Izleganje je iz jaja. Leglo kao standard podrazumeva zapreminu od 2m2 x 25 santimetara podloge i sadrži oko 100.000 komada zrelih glista, podmladaka i jaja. U takvom leglu ima oko 25.000 polno zrelih glista, a ostalo čini podmladak, jer odrasle gliste loše podnose ako su same i preporučljivo ih je izdvojene držati tek kada su sortirane za prodaju.Takvo standardno leglo zrelo je da svakih 90 dana bude deljeno u nova legla ili da svakih 30 dana iz legla budu sakupljeni primerci komercijalne veličine.

U ovom poslu, obično se kreće sa nekoliko legala. Oni koji žele ozbiljnije da se bave, stignu do  kapaciteta od 50 legala u tri boksa. Iskusni vlasnici ističu da matična legla glisti naseljavaju, da proces traje godinu dana, gliste se hrane svakih nedelju do dve, sa debljinom stajnjaka od pet do 10 centimetara. Nakon godinu dana se odvajaju gliste i dobija se proizvod gotov koji je u osnovi đubrivo. Svaka glista u proseku svakodnevno može pojesti oko jedan gram stajnjaka, kolika je i njena težina. Hraneći se štetnim gljivicama i bakterijama, prerađuju ih te se tako smanjuje mogućnost obolenja biljaka. “Polovinu stajnjaka koji ona probavlja, pola koristi za vlastite potrebe, dok ostalih pola je gotov proizvod. Od kubika stajnjaka možemo na kraju dobiti pola kubika gotovog proizvoda, ističu iskusni vlasnici glistenjaka u Srbiji.

Organska đubriva

Humus glistenjak pripada skupini organskih đubriva i veoma je značajan jer uravnotežuje ishranu biljaka, podstiče rast, povećava otpornost na sušu, pojačava boje i utiče na veličine cvetova, a ubrzava i klijanje semena te stasanje rasada. Upotreba ovakve vrste đubriva je primenjena u svim granama poljoprivrede, od ratarstva, vinogradarstva, voćarstva, povrtarstva. Sama primena u voćarstvu je takva da se kod sadnje voćaka koristi litar do pet đubriva. U povrtarkoj proizvodnji primena iskoristivosti je dosta velika, kod paradajza, paprike i ostalih kultura, dok je našao i odličnu primenu i kod ratarskih kutura – pšenice, kukuruza, raži, ovsa, helde, i on je na neki način kao đubrivo koncentrovan i dosta se velike površine mogu s njim nađubriti.

Samo đubrivo ima 60 do 70 odsto humusnosti pa njegova dugotrajna upotreba poboljšava zemljište za uzgoj poljoprivrednih kultura. Postavlja se što bliže korenu biljke, zatim ga je potrebno zatrpati zemljom i obilno zaliti. Kod preteranog tretmana humusom ne postoji opasnost da će biljke biti spaljene kao kod prekomerne količine mineralnog ili stajskog đubriva. Jedno leglo broji oko 100.000 jedinki i zauzima dva kubna metra. Ove gliste imaju i mogućnost brzog razmnožavanja.

“Za tri meseca, u idealnim uslovima imaju sposobnost duplirati svoj kapacitet. Neki od uslova koje treba omogućiti je vlaga, optimalni pH oko 7,2, temperature negde od 18 do 24 Stepena. To su neki uslovi koji su njima najbolji, neke stvari se mogu regulisati, neke ne, tako da u tim optimalnim uslovima to su neke mogućnosti proizvodnje”, navode na ranču ,,Jablan’’

Stajsko đubrivo koje se koristi u proizvodnji glistenjaka ne sme biti sveže i mora proći fazu fermentacije. U samoj proizvodnji neki od kvalitetnijih stajnjaka su konjski i zečji.

Isto tako ne bi trebao biti prestar jer gliste biraju u samoj proizvodnji koji im je bolji, najčešće se koristi kravlji stajnjak budući da je najdostupniji i ima ga u najvećoj količini. Tokom zime gliste su celo vreme aktivne. Pre hladnog perioda – nanosi se veća količina hrane, a na nju se dodaje sveži stajnjak koji se u zimskom periodu na neki način zagreva i jednostavno zagreva kompletno leglo tako da oni u zimskom periodu u umanjenom tempu i dalje rade i obrađuju taj stajnjak.

Ima i grešaka. Najčešće u uzgoju glista su zatrpavanje legla sa hranom i vodom, ne uzimajći u obzir da gliste moraju disati. Gliste dišu celim svojim telomi za to im je potreban vazduh. Ako im onemogućimo pristup vazduhu dodavanjem novih kolilčina hrane, a koja nije usitnjena, onda dolazi do anaerobizacije – nedostatka kiseonika, te gliste uginu – ili im je razvoj onemogućen. Glistenjak je najzdravija osnova za proizvodnju kvalitetne, organske i ekološke hrane bez obzira na način i vreme primene, biljke iz njega usvajaju korisne sastojke.

Mogu li gliste doneti zaradu?

Uzgoj kalifornijskih glista od hobija može postati i profitabilan posao, otkriva porodica Milenković. Proizvodnja visoko kvalitetnog humusa od kalifornijskih glista može biti profitabilan posao u budućnosti, rekao je za javnost Čaba Farago iz Sombora, koji kaže da farmerski uzgoj nije dovoljno rasprostranjen u Srbiji. Ovo je za njega pokušaj da proizvede glistenjak koji se najviše upotrebljava u proizvodnji cveća, povrća i voća, te vidi sebe za nekoliko godina i kao izvoznika.  Što se tiče Evrope, glsitenjak je najbolji u Italiji. Tamo sa najdalje odmaklo u bavljenju ovim poslom.Oni su i mašine za preradu glistenjaka usavršili, jer je kod njih ta vrsta posla veoma popularna, a kod nas je jedno vreme bilo popularno, a sada sve manje to ljudi radi. Kada bi organski proizvođači počeli više da koriste humus kalifornisjkih glista, onda bi verovatno i mnogima bilo isplativo i zanimljivo da se time bave, pričaju iskusni vlasnici farmi glsita u Srbiji.

Trenutna cena legla glistenjaka je oko 6.000 dinara, mini leglo može da se kupi i za 2.500 dinara, dok litar glistenjaka je 12 dinara kod nas, dok je u inostarnstvu znatno skuplji, kažu proizvođači. Kalifornijske gliste uzgajaju se u zrelom stajnjaku kojeg razlažu pri ishrani, a ostatak koji ne usvoje u organizmu izbacuju kao humus. Posao nije zahtevan, kažu proizvođači.  „Imao sam sreće da celu priču oko kalifornisjkih glista nađem na internetu i tako počnem ovaj hobi. U početku nisam imao pojma šta to sve uopšte znači. Pre dve godine odlučio sam da kupim dva legla glista koje sam smestio na četiri kvadrata površine, a one su preradile dve tone stajnjaka“, pričao je za javnost Farago. On napominje da su kalifornijske gliste poput malih farmi u kojoj rade kvalitetni radnici, jer 24 legla godišnje mogu da proizvedu do 15 kubika humusa Glistenjak kao osnovno đubrivo koristi se kao deo supstrata za proizvodnju rasada i sadnica, kao i za prihranu biljaka tokom cele godine.

Gliste od hobija do biznisa

Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije, izjavio je proizvođač Saša Bugarčić na početku svog rada ovim poslom  krajem 2013. godine.

Značaj glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih površina, jer se plodnost tog regiona pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih „crevima zemljišta“. Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kaže: „Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista“.

Početkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija počinju da proizvode gliste, pre svega, kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkli počinje selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus.

Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom „kalifornijska glista“.

Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani. Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji.

Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samim tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu. Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.

Kada je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.

Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara, list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibiotika. Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta. Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.

Malo rada i optimalni uslovi

Glistenjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razvoj. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80 odsto (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje gornjeg sloja glistenjaka. Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do – 20°C). Visoke temperature (30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih zraka u toku letnjih vrućina). Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (pH 6,5 – 7,5). Ukoliko su pH vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta). Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.

Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sreću samo na plodnim i ne zagađenim zemljištima. Gliste predstavljaju značajne prerađivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glistenjak je bogat humusom (i do 25 odsto), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožđe), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 – 1,7 odsto). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva. Kao osnovno đubrivo, glistenjak se koristi u količini od 0,2 – 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.

Zahvalne životinje za uzgoj

Kalifornijske gliste su izuzetno zahvalne životinje za uzgoj. Hraneći se ova glista pretvara organski otpad u visokokvalitetno organsko đubrivo. Standardno leglo svakih 100 dana, kaže praksa i nauka, spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno i otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije. Direktna korist od ovog posla ogleda se u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samim tim i prinosa, odnosno profita. Gliste danas nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.

Crvena kalifornijska glista je izuzetno zahvalna životinja za uzgoj. Hraneći se ova glista pretvara organski otpad u visokokvalitetno organsko đubrivo. Hrana za gliste je raznovrsna: goveđe, konjsko, kozije, ovčije, đubre (stajnjak) zečeva itd. Pored stajnjaka gliste se hrane i starim papirom, kartonom, lišćem, piljevinom, slamom i drugim otpacima od poljoprivrede. Ostaci od ljudske ishrane su takođe veoma dobra hrana za gliste. Sva hrana za gliste mora biti usitnjena i vlažna jer gliste ne poseduju zube već se hrane putem usisavanja hrane. Takođe hrana za gliste mora biti neutralne reakcije (pH: 6,8 – 7,2).

Kalifornijska crvena glista, ili popularnije Crveni hibrid, dugim selekcijama je stekla zaista zadivljujuća svojstva kao i karakteristike koje omogućavaju uzgoj ove vrste kao domaće životinje. Iako mala po dimenzijama, šest do 10 cm i teška jedva jedan gram, ona neverovatnim tempom razmnožavanja stvara količinu proteinske mase koju, ni približno, nije u stanju da proizvede neka druga životinjska ili biljna vrsta. Kvalitet “mesa” Crvenog hibrida je po svojim sastojcima jednak telećem mesu i nalazi se znatno iznad komercijalih vrsta mesa. Naime, prema Mičelovoj skali za merenje biološke vrednosti, meso Crvenog hibrida označeno je sa 61,3. (primer drugih mesa: teletina – 62, riblje meso – 55, komercijalno meso 48 do 50 i soja – 36).

Lumbrikultura ili uzgajanje glista u svetu je u velikoj ekspanziji i usmereno je u dva pravca, od kojih svaki može biti potenciran u odnosu na onaj drugi. Prvi je uzgajanje glista radi “mesa” – jeftine hrane visokog proteinskog sastava za tov pilića, riba, svinja ili za preradu u proteinsko brašno, koje je izvarendan dodatak u tovu stoke. Drugi cilj/korist jeste to što gliste, hraneći se organskim otpacima, izlučuju najfiniji humus bogat mineralima, mikroorganizmima i vitaminima koji je višestruko efikasniji od najkompleksnijih poznatih hemijskih i prirodnih đubriva. Suština je u tome da se iz hrane koju glista unosi i koja prolazi kroz njen crevni trakt, dobijaju đubriva maksimalne koncentacije i u najboljoj formi u smislu upotrebljivosti za biljne kulture. Kalifornijska glista se najčešće uzgaja za proizvodnju humusa-glistenjaka i u stanju je da izvari onoliko hrane koliko je i sama teška za vremenski period od 24 časa.

Informacija za pocetnike

Kalifornijska glista se najčešće uzgaja za proizvodnju humusa – glistenjaka , dužine je oko 10 cm, težine jedan gram i u stanju je da prevari onoliko koliko je teška za dan. Gliste poseduju zadivljujuću moć reprodukcije, već nakon 90 dana dostižu polnu zrelost te započinje vreme parenja. One se slubljuju jedna uz drugu i luče sluz u kojoj su jajašca i spermatozoidi, gliste se razdvajaju i počinje proces stvaranja kokuna koji traje 21 dan. Svaka glista stvori oko šest  kokuna iz kojih se u proseku izleže 21 mlada glista. Gliste postižu seksualnu zrelost kada im se na telu pojavi clitellum. To je ono malo zadebljanje na kraju prve trećine tela gliste. Glista postiže svoju punu produktivnu zrelost sa 12 meseci starosti. Sa druge strane one male gliste koje su jednake od kraja do početka, nemaju clitellum, još nisu postigle svoju polnu zrelost, te samim time nisu sposobne za reprodukciju. Kada clitellum nabrekne i postigne narandžastu ili svetlo roze boju glista je spremna na oplodnju i proizvodnju kokona. U clitellumu se stvaraju jajašca. Kada se dve gliste spoje (zapravo omotaju jedna oko druge) spermatozoidi se sparuju sa jajašcima i počinje razvoj kokona. U toku sledećih četiri do šest nedelja budući kokon putuje prema „glavi“ gliste i kad postigne svoju zrelost glista ga izbaci van u život. Nakon što glista izbaci kokun u leglo, potrebno je da prođe od 20 do 30 dana do izlegnuća mladih glista. Odrasla glista koja je postigla svoju punu produktivnu zrelost može proizvesti četiri do pet kokuna na mesec, a svaki kokun sadrži u proseku po šest  malih glista.

Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. (Nenad Vujčić, dipl.ing, PSSS Požarevac). Vlažnost je još jedna od bitnih tačaka u uzgoju glista. Optimalna vlažnost za gliste je oko 80 odsto, tačnije 82,5.Zalivanjem se održava određena vlažnost u leglima. S obzirom na optimalnu vlažnost u leglima od oko 80 odsto, ishranu legla stajnjakom sa 75 odsto vlage prati minimalno zalivanje. Životna dob glista na našim podrucjima je negde oko dve godine i ne postižu veću dužinu od pet cm. Gliste koje su duže od toga i koje mogu da podnesu temperature i do 50 stepeni uzgajaju se za laboratorijske eksperimente, gde se dobijaju nove vrste glista (kao što su gliste za preradu industrijskih otpada). Svaka promena boje na glisti pokazuje vašu nemarnost i nebrigu. Ove gliste su poznate po visokim standardima čistoće i higijene koju trebaju da imaju. Svaka nebriga i pogrešna informacija koštaće glistu njenog života.

Sve popularnija organska proizvodnja hrane ne ide bez organskog đubriva, a jedan od najboljih načina njegove proizvodnje je uz pomoć kalifornijskih glista. Ivan Dimitrov iz sela Lukavice kod Dimitrovgrada je ovaj posao, u koji je, kako kaže, krenuo kao hobi, počeo pre više od tri decenije), kao jedan od retkih proizvođača, ne samo na jugu Srbije, već u celoj Srbiji, pisao je i Ljubomir Filipov u Južnim Vestima.    

                                                                         (Autor je analitičar i publicista)