SRBIJA, HRANA I IZVOZ: Treba da se izvezu viškovi!

 ,,Napominjemo da je industrijsko mlinarstvo jedna od retkih grana gde se ostvaruje gotovo stopostotni neto devizni efekat (u obavljenom spoljnotrgovinskom prometu, izvoz čini oko 97 odsto), kao i da već decenijama suvereno vlada na regionalnom tržištu. Izvoz brašna je vrlo važna stavka u poslovanju mlinske industrije jer, kod svih većih mlinskih firmi, sa oko 20 odsto doprinosi stepenu korišćenja kapaciteta, ostvarivanju prihoda i uposlenosti radnika. Zabrana izvoza brašna ima višestruke posledice za poslovanje domaće privrede i otvara brojna pitanja, navešćemo samo neka najvažnija: Uvesti zabranu izvoza u situaciji nikad veće konjukture na regionalnom tržištu brašna, nikad većih cena i stopostotnog avansnog plaćanja, nameće pitanje kome je u interesu da uništi domaću mlinsku industriju, da nas “izbriše“ sa tržišta na kome decenijama suvereno vladamo i da to tržište “galantno“ prepusti trgovcima iz okolnih država  (Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Turska, čak i BiH). U poslednjih mesec dana, Srbija je već propustila izvoz brašna u količini od najmanje 20.000 tona’’, navodi Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’.

Poštovani,

u prilogu vam dostavljamo slikovni prikaz (iz tri velika srpska mlina)
rezultata promašene agrarne politike u vidu zabrane izvoza brašna. U
celom svetu se roba proizvodi za tržište, a naročito izvoz gde trenutno
vlada izuzetna konjuktura, samo se kod nas brašno proizvodi za prepune
magacine. Slike govore više od reči.

Kome je sve ovo trebalo.  Zanima nas kakvo objašnjenje imaju
odgovorni za našu agrarnu politiku i uopšte za uslove  poslovanja domaće
privrede.

     Srdačan pozdrav,

Zdravko Šajatović, direktor Žitounija, Novi Sad

            Kako je moguće da se potpuno zaustavi izvoz proizvoda sa većom dodatom vrednošću, a prioritet da selektivnom odobravanju izvoza pšenice kao sirovine, na koji način se direktno podstiče veće koriščenje kapaciteta mlinske industrije u državama iz okruženja, a na štetu korićenja kapaciteta domaće industrije. Jučerašnji slučaj odobravanja izvoza pšenice za Makedoniju u količini oko 100.000 tona (sa obrazloženjem da su te količine ugovorene pre zabrane izvoza) a znamo da je Severna Makedonija u poslednjih devet godina u proseku iz Srbije kupovala 67.288 tona pšenice, a u prvih devet meseci tekuće ekonomske godine 60.306 tona), nameće i pitanje da li naša Vlada zna koja količina te pšenice će otići u reeksport susednim državama našim direktnim konkurentima , navodi Šajatović.

            Zašto su jednokratni ugovori o kupovini pšenice (smatramo da se i oni kao kao međunarodni ugovori moraju ispoštovati), dobili prioritet u odnosu na dugogodišne ugovore naših izvoznika brašna sa ino distributerima i zastupnicima, ističu članovi ovog udruženja mlinara u Vojvodini!

Crna Gora traži da im odobrimo uvoz čak sedam miliona litara suncokretovog ulјa, što je daleko više od njihove potrošnje. Zemlјe regiona i Evropske unije od Srbije hitno traže čak 400.000 tona pšenice i 690.000 tona kukuruza, što je više od polovine naših trenutnih robnih rezervi! Pojedine od njih ne prezaju ni od klasičnih pretnji, na šta je nedavno upozorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

To ni ne čudi, jer zbog rata u Ukrajini već sada svaki deseti stanovnik Evrope nema dovolјno hrane, a zapadni ekonomisti upozoravaju da će u narednim mesecima najmanje 20 odsto Evroplјana biti suočeno sa hroničnim nestašicama osnovnih životnih namirnica, pre svega, hleba, suncokretovog ulјa, mesa i mleka!!!

Ogromni pritisci

U našem okruženju, posle odluke Srbije da zabrani izvoz pšenice i kukuruza kako bi zbrinula domaće stanovništvo, krenuo je bespoštedni ekonomski rat za hranu. Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, ali i najmanje dve članice EU – Italija i Rumunija, traže od Srbije hitne isporuke dodatnih količina kukuruza i pšenice kako bi imale dovolјno hrane da prehrane stanovništvo.

– Da vam ne pričam kakvim se trikovima služi jedna evropska zemlјa da dođe do velikih količina našeg ulјa, da ne pričam o tome šta je sa brašnom i pšenicom, koliki su zahtevi. Imamo jednu veliku evropsku zemlјu koja nam je pripretila ukoliko im ne damo određene količine, i to kažu otvoreno: ‘Recite Vučiću, morate do večeras, i da se ne igra! ‘ Na to ja samo kažem: Nema problema, oni su veliki, a mi mali, sad sedam dana nemam vremena time da se bavim i onda će ta zemlјa dobiti odgovor… – slikovito je objasnio Vučić koliko je dramatična situacija oko nabavke žitarica.

Imaćemo dovolјno žitarica i za izvoz

Polјoprivredni analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan kaže da Srbija ima i više nego dovolјno i pšenice i kukuruza za potrebe naših građana, a nakon setve imaćemo mnogo žita i za izvoz.

– Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim i u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku. Kukuruz se svake godine seje na oko milion hektara. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, dok je prošle godine suša ‘obrala’ deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Srbiji je za unutrašnje potrebe za godinu dana potrebno blizu četiri miliona tona. Dakle, rod će biti veći od naših potreba, pa će biti dovolјno i za izvoz – kaže on i dodaje:

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona. Ona je ove godine posejana na rekordnih 630.000 hektara. Primera radi, za potrebe naše zemlјe dovolјan je rod sa 300.000 hektara, što je negde oko 1.550.000 tona. Dakle, sav rod sa preostale posejane polovine zemlјišta bez problema moći će da se izvozi u inostranstvo, i to po rekordno visokim cenama.

Koliko su naši prvi susedi u ozbilјnom problemu, govore i podaci o zahtevima koji su u petak stigli iz Crne Gore.

– Iskazane potrebe Crne Gore za pšenicom su oko 50.000 tona. Kukuruza za stanovništvo oko 3.000 tona, za stočnu hranu oko 20.000 tona, a jestivog ulјa oko sedam miliona litara! Sve ove količine su nam neophodne za šest meseci. Nadamo se da će Crna Gora zvanično biti izuzeta od zabrane izvoza iz Srbije već tokom sledeće nedelјe – kazao je Aleksandar Stijović, crnogorski ministar polјoprivrede, član Vlade koja je, podsetimo, osudila Srbiju za ‘genocid’, odbila da potpiše Temelјni ugovor sa SPC i uvek i u svakoj prilici glasala i radila protiv interesa Beograda!?!

Srbija je prethodno u okviru inicijative ‘Otvoreni Balkan’ donela odluku o usaglašavanju količina pšenice i kukuruza koje će biti izvezene u Albaniju i Severnu Makedoniju, a prema našim saznanjima, narednih dana ista odluka trebalo bi da se donese i za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Italiju.

Skuplјa setva

Branislav Gulan, analitičar i publicista u izjavi za javnost kaže i da će setva ove godine biti skuplјa nego ranije.

– Za ovogodišnju setvu izuzetno je skupo veštačko đubrivo, ali i gorivo. Setva kukuruza ove godine biće skuplјa za 50 odsto, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se značajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal – istakao je Gulan.

Pored svega, sve se više dešavaju i zloupotrebe i falsifikovanja ugovora koji se antidatiraju tako da izgleda da su potpisani pre donošenja zabrane izvoza, pa je predsednik Vučić zatražio od premijerke Ane Brnabić, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i direktora BIA Bratislava Gašića da se pozabave kontrolom spornih ugovora.

– Reč je o ugovorima koji su navodno potpisani pre nego što je Vlada usvojila odluke o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulјa. Falsifikovanjem isprava sada se povećavaju količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene. MUP i BIA zajedno već rade na ovim slučajevima, istražuju, i svi koji se bave krivotvorenjem i falsifikovanjem biće pohapšeni – zapretio je Vučić.

Kako saznajemo, dosad su otkrivena tri ugovora koja su antidatirana, utvrđeno je da je naknadno povećana ugovorena količina šećera, ulјa i brašna, a u tome su učestvovale naše i inostrane firme.

           PŠENICA

800.000 tona pšenice ima trenutno u robnim rezervama Srbije
1,5 miliona tona pšenice godišnje su potrebe Srbije
3,5 miliona tona je godišnji domaći rod pšenice;

KUKURUZ

Jedan milion tona kukuruza ima Srbija u rezervama
6,5 miliona tona je prosečan godišnji rod kukuruza
3,6 miliona tona kukuruza su godišnje potrebe za lјude i stok;

ULjE

232.000 tona suncokretovog ulјa godišnje se proizvede u Srbiji
80.000 tona su godišnje domaće potrebe;

         TABELA:

Najveći uvoznici srpske pšenice:
        država količina

Italija 255.702
Bosna i Hercegovina 59.192
Makedonija 56.808
Albanija 29.051
Austrija 8.010
Crna Gora 6.513
Nemačka 961
* količine su izražene u tonama (Izvor:Informer)

                                                                                      B.GULAN