BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен.

Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у чкиљавом погледу, као што учитељица одмерава ђачића који лупета којештарије.

–         А зар је мало то што је Мадам Кири открила?

–         Мадам Кири, госпођице, није пронашла закон о пореклу врсте. Кренула је пушком у лов на тигрове, а набасала је на динусауруса. По томе мерилу, геније би био исто тако и онај први морнар који је угледао Рт Хорн.“ линк

По овој Сабатовој дефиницији, мом омиљеном цитату, сасвим ограничене интелигенције припадам неуморним истраживачима који упорно улазе у статистичке шуме у нади да ће у њима нешто и пронаћи.

Евростат је објавио податке о густини насељености по регионима (линк) које сам употребио да сазнам има ли региона у Европи који брже пусте од становништва од региона у Јужној и Источној Србији. Еуростат податке о броју становника и о површини региона користи да би илустровао регионалне разлике о густини насељености. Пошто постоје и подаци о регионалном БДП-у, и о нивоу развијености могуће је упоредити и економски интензитет региона мерен БДП-ом по јединици површине, квадратном километру.

Када сам радио докторат из економске географије (2000-2003) бавио сам се америчким подацима о концентрацији економске активности и утицају НАФТА-е на промену просторне концентрације од језера на граници САД-Канада ка подручју ка граници са Мексиком.

Центар економске активности у ЕУ се временом померао од земаља Бенелукса и Рура у Немачкој ка Минхену, Аустрији и Северној Италији. Сада ће са падом економске активности на северу Италије кренути инверзан процес – повратак на северо-запад.

Економске пустиње прате образац демографских пустиња. Корекцију навише или наниже врши разлика у степену развијености по становнику. Лапонија у Финској је најређе насељени регион у Европи са 2 становника по КМ2. Он је, након Гвајане (Француска), и економски најмање интензиван регион са 70 хиљада евра по КМ2. Тунчели у Турској је испод Личко-сењске жупаније у Хрватској пре Кукеша у Албанији, Финмарка у Норвешкој, Gjirokastër-а у Албанији, Ардахана у Турској, Jämtlands län-а у Шведкој и Каинуа у Финској пре Зајечарске области у Србији.

Од 1490 региона до 1.400. места из Србије на листи се налазе и Топличка област, Пчињска, Пиротска, Борска, Златиборска, Браничевска, Јабланичка и Рашка област. Значи, 9 области у Србији налази се међу 90 са најмањом вредношћу БДП-а по КМ2. Још 9 области налази се од 1.300 до 1.399 места и 5 области између 1.200 и 1.299. Јужнобачка област је на 1.051 месту са 1,13 милиона евра по КМ2, а Београд је на 539. месту са 5,5 милиона евра и упоредив је са Weilheim-Schongau-ом у Немачкој који има 12,6 пута мање становника али и 3,33 пута мању површину.

Београд је територија на двоцифреној НУТС класификацији и није, попут Лондона, Париза и других агломерација подељена на мање територијалне јединице. Да је то учињено, Врачар, Стари Град, Савски Венац и Нови Београд, као и Нови Сад без општина у Јужнобачкој области, нашли би се у распону од 100. до 300. места према концентрацији БДП-а по КМ2.

Међу економски најинтензивнијим регионима чак 15 од 30 налази се у УК. Распон у БДП-у по КМ2 креће се од 5259,05 милиона евра у Camden & City of London до 174,38 милиона евра у Southampton-у, такође у УК. Интересантно је да је Букурешт на 26. месту зато што 1,8 милиона становника живи на 238 КМ2 и на овако малом простору се прави већи БДП од укупног Србије.

То нас доводи до питања које није било постављено на почетку „проласка кроз шуму“: колико региона од 1.490 има већи БДП од Србије? Одговор је 54 и ради се о највећим градовима у Европи и агломерацијама, од Мадрида, Париза, Истамбула, Милана, Hauts-de-Seine (предграђа Париза), Барцелоне, Рима, Штокхолма, Берлина…

Основни мотив за ово статистичко истраживање био је да се утврди степен концентрације економске активности у односу на територију. У Европи, увећаној за Турска, а умањено за Швајцарску, БиХ и КиМ, половина БДП-а се ствара на 226.195 КМ2 што је 3,9% од укупне територије и на овом простору живи 205 милиона становника што је 33,7% од укупног броја становника. Територија је нешто мања од Румуније или УК и представља две трећине Немачке, али је број становника на овој површини једнак збиру броја становника Немачке, Француске и Италије.

Када би Нови Сад искључили из Јужнобачке области долазимо готово до идентичне територијалне концентрације у Србији: на око 5% површине живи око 30% становништва који учествују са 50% у укупном БДП-у!

Сумња је покретач већине истраживања па је овде извршено додатно испитивање: да ли у већини европских земаља постоји сличан образац концентрације као у Србији и у Европи као целини? Одговор је негативан. Мањи број становника који објашњавају 50% БДП-а имају само Летонија, Ирска и Словачка јер су њихови главни градови довољни да објасне половину економске активности. Поглед од Србије па навише на овако формираној листи неодољиво подсећа на рангирање земаља према Џини коефицијенту економске расподеле, јер се у врху листе налазе земље са малим економским неједнакостима: Финска, Словенија и Чешка. Шпанија (Мадрид и Барселона) и Грчка (Атина и Солун) су у врху листе јер у овим градовима живи велики проценат од укупног становништва ове две земље. Словачка на дну листе је доказ да се економске неједнакости, које проистичу из просторне концентрације економске активности могу смањивати кроз пореску политику прерасподеле.

И тако, из ове „шуме“ података се свакаква запажања могу извући. Потребно је само мало више пажње и знатижеље.

На пример, да ли је могуће у Банату остварити приходе веће од 28 евра по ару (280 хиљада по квадратном километру), а да се не ради о засадима попут Јовањице?