Home » 0 Miroslav Zdravković » Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine

Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine

Nova vlada Republike Srbije naći će se u gadnoj novčanoj oskudaciji. U takvoj situaciji se rešenje traži u aranžmanu sa MMF-om, koji ima kriterijume po kojima treba da se država ponaša, a kako bi došla do novca za likvidnost.

Od izbijanja svetske ekonomske krize do danas Srbija je blizu svetskog dna u pogledu pada BDP-a danas u odnosu na 2008. godinu. Grčka i još par zemalja iz neposrednog okruženja su lošije prošle nego Srbija. Razlog? Velika spoljna neravnoteža koja je finansirana zaduživanjem pred krizu morala je da se smanji jer izvora za dalje finansiranje nije bilo, makar za privredu. Uz dno u BDP-u nalazimo se u svetskom vrhu prema stopi pada broja nezaposlenih.

Izbori su bili i prošli. Svačega smo se naslušali, potencijala da postanemo lider i sila, al’ se opet vraćamo na prve rečenice u tekstu.

I dok će narednih nedelja i meseci priča o reformama, otpuštanjima u javnoj upravi, zamrzavanju penzija postati opšte mesto, ja bih da pokušam da sugerišem alternativan pristup – da se fokusiramo na potencijale, a da se kroz regulatorne reforme oslobodi prostor privatnoj inicijativi kako bi se pospešili potencijali.

Znanje kako da se oslobode potencijali za razvoj postoji. Na primer, privrednici su u kroz projekat “Vizija 2016″, koji je napravljen uz pomoć nemačkog GIZ-a, uredno naveli svoje probleme, identifikovali mogućnosti i imaju očekivanja.

Da bi se očekivanja ostvarila fokus vlasti u Srbiji treba da bude na rešavanju ekonomskih problema i ograničenja. Država je ekonomski sistem i čine je zaposleni ljudi (koji je finansiraju) i nezaposlena lica, penzioneri i ostali van radne snage (ka kojima se redistribuiraju prikupljena sredstva).

Većina društvenih problema proističe iz ekonomskih, a rastuća ekonomija je u mogućnosti da rešava i neekonomske probleme.

Prilažem tabelu o broju zaposlenih i BDP-u po delatnostima do 2016. godine. Za 2012. godinu sam pretpostavio iste podatke kao i za 2011. godinu (0% rasta, bez promena u strukturi ekonomije), a podaci o BDP-u su u cenama iz 2011. godine.

Suština ilustrativnih proračuna je da broj zaposlenih lica po delatnostima zavisi od dinamike bruto dodate vrednosti u njima. Uzeo sam univerzalnu pretpostavku da će produktivnost rada rasti po stopi od 3% u svim godinama i svim delatnostima. To znači da manja stopa rasta smanjuje broj zaposlenih lica i da veća od 3% utiče na rast broja zaposlenih.

Za preduzetnički sektor sam pretpostavio da će zaposlenost rasti po 3% godišnje, i da će sa rastom broja zaposlenih za 50 hiljada lica najviše uticati na ukupni rast broja zaposlenih od 79 hiljada lica. Ukupan broj zaposlenih na kraju 2016. godine, projektovanih 1.812 hiljada lica, bio bi jednak broju iz maja 2010. godine i za 180 hiljada manji u odnosu na septembar 2008. godine. Broj preduzetnika i kod njih zaposlenih bio bi jednak broju zaposlenih u martu 2010. godine i za 116 hiljada manji nego u septembru 2008. godine. Kliziti niz nizbrdicu je mnogo lakše, naprotiv, ne iziskuje napor, nego penjanje uz istu, pa će i oporavak, ukoliko se dogodi, ići mnogo sporije od pada kakav se dogodio.

Suština je u dobrom fokusu i posvećivanju energije na rešavanje i uklanjanje problema. Povećavanje BDP-a za 12,5% u ovom periodu ima isti efekat kao i povećanje stope PDV-a na javne prihode, ali sa suprotnim predznakom u pogledu broja zaposlenih: rast BDP-a povećava zaposlenost, a rast stope PDV-a je smanjuje.

9 Komentara na Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine

  1. Koje vlade?

  2. Da odlicno pitanje, verovatno one Djilasove u kojoj nece da se zamrzavaju plate i penzije nego ce drzava da ustedi, dok za to vreme Dacic i Ceda “prelamaju” sta je patriotizam a sta evropeizam, a Dinkic vodi finansije.

    “bolje pijan nego mrtav
    govore vojnici
    koja vajda od vizije
    svirepe tisine
    baci pogled na ulicu

    nitko se ne smije
    kao ja, kao ja
    gomila nesklada
    digli su te visoko u zrak

    rijeci gospodara
    sijeku kao noz
    za mene si srce
    uvijek bio stranac
    rijeci gospodara
    kvare tvoje snove
    ne dam da uzivas

    sutradan isti dousnici
    traze moju glavu
    njihov prst je na orozu
    nisane svoju metu
    zadnji korak pred odlazak
    vidim kako padas
    kao ja

    gomila ne oprasta
    digli su te visoko u zrak

    rijeci gospodara
    sijeku kao noz
    za mene si srce
    uvijek bio stranac
    rijeci gospodara
    kvare tvoje snove
    ne dam da uzivas

  3. Gosn. Boki

    Hvala na tekstu, pevušim je skoro svaki dan.
    I skoro svaki dan se pitam: čemu sve ovo?
    Da bi mi prekjuče četiri čoveka uplašila sina dobacivanjem “da su krive štetočine poput ove što sedi za susednim stolom”.
    Pitao bih i ja njih što šta, da sam bio sam.

  4. Zdravkovicu, opusti se. Pas koji laje ne ujeda. Vazno je biti svoj, sve ostalo je manje vazno. Docice sloboda i u ove krajeve. Ti treba da budes jos zesci, govorim ti iz iskustva, pa ti sledeci put nece smeti ni da dobacuju. Tako to ide u nasim krajevima.

  5. Nazalost u vreme ekonomske krize skoro svaki razvoj je nemoguc. Srbija je previse mala da bi imala znacajno unutrasnje trziste, neophodan je izvoz, samo gde kad svi stede?
    Mislim da ce se pad svetske trgovine tek videti sledece godine i bice veci nego 2009te.
    Treba stedeti na mnogim nepotrebnim stvarima (tu se slazem sa Miletom) i razvijati industriju iz domacih izvora, makar napravili i veliku preraspodelu BDPa. Treba skinuti crkve sa drzavnog budzeta (zapanjio sam se da su tu milijarde u pitanju), cak im oduzeti veliki deo imovine koji nema veze sa radom crkve. Samo tako cemo imati kapital za kakav takav razvoj.
    Ja bih bio odusevljen da nam 2016 BDP ne bude gori nego danas i da izgubimo samo 120000 staovnika. Mada sam ja optimista.

    • Gospodine Miso, uz duzno postovanje, zar vi zaista mislite da ce buduca vlada Srbije, koja god bila, imati sustinsku vlast? Kako to zamisljate preraspodelu BDP i oduzimanje necije privatne imovine (makar je crkva u pitanju), i da li je vasa i moja kuca sledeca na listi za oduzimanje? Pa nismo mi sami na svetu, valjda postoje neke civilizacijske norme.
      Zasto se ovoliko pise i po ovom sajtu. Treba sacuvati resurse, to je osnov svake ekonomije a sve ostalo je mlacenje prazne slame. Vec smo olako dali finansijski sistem, i trziste, (kroz velike strane trgovacke lance), ostalo nam je poljoprivredno zemljiste koje je uskoro na “slobodnom odstrelu” i prirodni monopoli. Sto se tice rudnih bogatstava ona su vec napola izgubljena zbog politike rudnih renti, i na kraju najvredniji resurs ljudi su u najzescem “povlacenju” od kad je pamtim. Sta jos da vam kazem? Nije ovde problem da nesto treba da se “malo dotera” nego da se moraju “prevaliti planine”. Vidite li vi na osnovu trenutnih politickih snaga u Srbiji, kao i citave politicke slike sa sve navikama i “puterom” na politicarima, snagu koja bi imala volje, autoriteta i mudrosti da preokrene trendove? Bas bih voleo da nisam u pravu, ali vidim da nam sleduje “patos” pa ako smognemo snage i pameti da stanemo ponovo svojim nogama na cvrsto tlo mozda u sledecem pokusaju budemo uspesniji. Problem u Srbiji je mnogo dublji nego sto se cini. Zar vam komentar gospodina Zdravkovice nista ne govori. Ovde je uvek kriv neko drugi, i ovde je uvek obavezan neko drugi, a “mi” smo “jadni i prevareni”.

      Evo jos nekoliko stihova:

      da je igra zamisljena da zabavlja djecu
      to znate le l’ da
      a da na djeci ostaje
      da mijenjaju stvari
      i to znate je l’ da
      da drugi misle za vas
      to vas ne smeta
      navikli ste se
      a da postoje zakoni jaci od propisanih
      to ne znate
      to su heroji govorili
      kad su bili mali
      lose
      koga briga
      maloumno
      ponizavajuce
      da je lijepo biti jak u krevetu i na pistolju
      to smo culi je l’ da
      da je lijepo prevariti glupljeg od sebe
      i to smo culi je l’ da
      a gledati trunku u tudjem oku
      a ne vidjeti balvan u svom
      i to znamo je l’ da
      a da je hrabrost braniti sebe od drugog
      a cojstvo druge od sebe
      e to…
      a da su ljudi pingvini
      pa kad jedan padne da ostali skacu
      a da su ljudi dupini
      pa da se nijemo dogovaraju
      a da su ljudi ptice
      pa kad odlete da zadnji svijecu gasi
      a da nigdar nije a da nekak nije
      i da nigdar ne bu a da nekak ne bu
      e to se bute uvjerili

      • Ja to onako teoretisem sta bi mogli. Inace cu biti prezadovoljan ako ne bude gore nego danas.

      • Gosn. Boki
        Krivo Srastanje je Džonijev vrhunac kada je mogao da bira sudbinu Lotreamona, Oto Vajningera ili da ode.
        Iste godine je izašao Born in the USA koji me je uobličio kao patriotu i kritičara.
        Sada maštam o odlasku na koncert u Beč 13.7, možda ću imati samo još jednu priliku, ako ovu propustim…
        Loše, loše…

  6. Gospodine Miroslave, slazem se da je Krivo Srastanje Dzonijev vrhunac ( tekstualni ne i muzicki). Ja sam takoreci odrastao uz Azru i u pocetku su mi se cinili kao avangarda (tinejdzersko doba), kasnije on mi je postao prorok takoreci, a danas cini mi se da razumem da je Dzoni zapravo imao redak dar i puno strpljenja, da stvari pogleda ocima oslobodjenim od predrasuda i ocekivanja, da zaviri u njihov fundament i sustinu, te da ih uvije u laganu umetnicku formu i iznese jednostavnim svima razumljivim jezikom.Takav talenat je “osudjen” na trajanje, a tekstovi uvek iznova izgledaju svezi i savremeni. Ono sto bih ja ohrabrio svakoga je da, primeni takav metod i pristup stvarima u svom radu. Dakle, bez predrasuda i ocekivanja, “hladnog pogleda” i sigurno ce pomoci da se sve stvari jasnije sagledaju i bolje vide. Da vam navedem jedan primer: Nedavno sam u prijateljskom razgovoru izjavio da je neophodno da se smanji zahvatanje ukoliko se zele stvoriti preduslovi da privreda krene napred. Na moje iznenadjenje prijatelj mi kaze “znaci ti mislis da ce investitori doci ako smanjimo budzetski deficit i potrosnju”. Dakle to su vam ljudi, pristrasni, subjektivni, puni ocekivanja. Ne rekao sam ja, ja mislim da oni nece dolaziti ukoliko se to ne uradi (preduslov) a sta je jos potrebno da bi dolazili o tome mozemo da govorimo tek kad za njihov dolazak stvorimo odgovarajuce preduslove. Otuda razumem vas bes u vezi sa incidentom koji ste opisali, i zao mi je sto stvari tako rade, sto ta medijska paznja nosi i ogroman rizik uz neadekvatnu korist, ali to jednostavno “jeste”. Fiskalni savet ne treba da “daje preporuke” i “zagovara resenja” neposredno posle izbora (trebalo je o tome govoriti pre izbora) ali sta ce te (nazalost svaki medijski eksponirani ekonomista postaje “stetocina” a niko zivi ne pomisli da se prethodno zainteresuje za njegov rad) . Priznali mi ili ne danas zivimo u medijskom “matriksu” i vise no ikada nam treba razboritosti i postupnosti u resavanju problema. Dakle, prvo vlada mora da kaze sta su joj ciljevi, pa da glasaci to aminuju na ovaj ili onaj nacin, pa tek onda zvanicno telo kakav je fiskalni savet moze da iznese preporuke kako da se to sprovede a mozda i blago neslaganje. Naravno to ne znaci da strucna i intelektualna javnost ne treba da insistiraju na “idealnom resenju” i zagovaranju takvog puta, uz nadu da ce se njime koracati sa vise ili manje uspeha.
    Uzivajte na koncertu ako ikako budete mogli, na kraju to nam ostaje kao jedina istinska “nekvarljiva” vrednost i svojina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>