Muzej voštanih figurica

Ministar Ivica Dačić izjavio je: „Lično sam bio svedok ideja i inicijativa koje je on pretvorio u delo. Njegova (Markovićeva) je ideja ZOO vrt, Akva park, Muzej voštanih figura, za koji sada sprema figuru Vladimira Putina (predsednika Ruske Federacije), hteo je i moju i Aleksandara Vučića, a ja sam mu rekao polako, mi nismo još za muzej“, rekao je Dačić. Izvor B92

Ова изјава ме је мотивисала за текстић који следи. Нестрпљив сам да крајем јануара обрадим статистичке податке о броју запослених на дан 30.9.2015 године, који ће Јагодину сврстати међу градове и општине са највећим порастом броја запослених у Србији током 2015г, те господину Драгану Марковићу додати уз Палма додатак уз име и Олимпијац.

„Увоштиће тебе Палма“ могао би да буде модерна паралела изразу „Закопаће тебе Били“ из Маратонаца.

И тако, мислим се ја, ако не могу да објавим књигу ни сопственим новцем, јер не могу да нађем издавача, могао бих да понудим новац да ми се направи воштана фигура те да се стави негде иза Путина, пошто сам двоструко путинизиран: мајка ми је рођена истог датума, а ташта је од Путина старија само 9 дана (и добро се држи). Али ова мисао ми је ипак претенциозна, неусклађена са реалношћу ко заслужује место у музеју воштаних фигура, и када му је време за музеј.

И онда ми падне на памет ова мисао о Музеју воштаних фигурица. Мислим да би ова идеја погурала локални туризам. Сви јагодински грађани и сељаци би пожелели макар једном у животу, из знатижеље, да дођу у музеј и да плате карту (не сумњам да би ДМПО омогућио и бесплатан улазак својим суграђанима).

Музеј воштаних фигурица би могао да буде део Музеја воштаних фигура. Потребна је једна сала довољне величине да се у њој смести око 70.000 фигурица висине пола сантиметра до сантиметар, у 53 насеља општине Јагодина, где би још и имитација топографије прављењем Ђурђевог брда, Јухора, Црног Врха, Мораве…, представљало додатну атрактивност, не само за децу, већ за све који су у души остали деца.

Улазак у салу са воштаним фигурицама распоређеним у 53 гомиле и гомилице, на благо искривљеном поду, сваком посетиоцу би дочарало идеју да ту Јагодину сачињавају хиљаде становника у различитим насељима, интересовањима и старосној доби. Сву су они у неком покрету, ка њиви, ка фабрици и граду (гробљу, болници, школи), а има нас који би требало да будемо стављени ван територије општине као Јагодинци у срцу, који у њу дотрчимо пар пута годишње да прикупимо енергију сећањима на лепо детињство… Уколико би ова идеја заживела, сателитски би требало да буду додати Беч, Цирих и други светски центри где живи већи број Јагодинаца…

И тако, свашта ми пада напамет, јер мислим, матори смо да више правимо децу, али смо способни да правимо воштане фигурице.

Прилажем табелу о броју становника општине Јагодина према послератним пописима, и старосну структуру по насељима (ради различите величине фигурица, као и нагиба у односу на вертикалу). Мислим да би основни посао новозапосленог радника музеја могао да буде да одлаже фигурице на адекватно место поред насеља, а у складу са пројекцијом по насељима која би се могла направити на основу приложене табеле.

Jedan komentar

Оставите одговор на dragan Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *