Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini

Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi imao tu privilegiju da bude slobodan. Osim slobodnih seljaka imala je i brz razvoj varoši, modernizaciju i razvoj kulture i institucija. Imala je i suficit u trgovini sa inostranstvom. Reklo bi se da je imala gotovo sve što danas nema. Da, da, imala je i oštru kritičku misao protiv apsolutizma, poltronizma i drugih izama… Ali, eto, mi smo tu samo da „konstantujemo“, kao živuća bića na istim prostorima na kojima su naše pradede ispisivale herojske stanice naše prošlosti. Da bi ona bila herojska, osim junačkog srca trebalo je i oružja, a ono je kupovano u velikim količinama pred Prvi Balkanski rat, za koji su ovde podaci o spoljnoj trgovini izloženi, kao poslednjoj mirnoj godini u kojoj su Srbi živeli baš u Srbiji.

Trebalo je i drskosti, a ne samo novca, pa da se pred rat sa Turcima upravo od Turaka kupuje oružje za šta prilažemo podatke. Ipak, posedovanje novca je odlučujući faktor, a drskost, hm…

Šta nam kažu tadašnji podaci o robnoj razmeni vazalne, nezavisne i kraljevske Srbije?

Od 45 godina sa trgovinskim podacima u 15 godina je imala deficit u trgovini sa belim svetom, a u 30 godina je imala trgovinski višak. Ovaj višak je naročito bio važan kada su plaćane ogromne kamate na spoljni i državni dug u poslednjoj deceniji pretprošlog veka.

Deficit u trgovini zabeležen je u periodu od 1864. do 1868. godine i u 1871. godini. Onda se malo parica štedelo pred Srpsko-Turski rat iz 1876-1878 godine, da bi obnova i izgradnja železnice kroz Srbiju izazvali novi trgovinski deficit od 1879. do 1886. godine.  E kad je pruga kroz Srbiju završena, i kad je dugove trebalo vraćati, a kamatu plaćati, ušlo se u najduži period sa trgovinskim suficitom koji je trajao 24 godine, do Prvog Balkanskog rata. Ima li nekakve sličnosti sa našom sjajnom sadašnjošću? Baš nikakve.

Da bi tadašnje vrednosti i jedinične cene približili današnjim potrebno je pribeći sitnoj matematici. Tadašnja Austrijska kuna vredela je 1,0495 dinara. Američki dolar je vredeo 5,08 kuna, te je dolar vredeo 5,33 dinara. Od tada je dolar izgubio vrednost 24,4 puta, pa dolazimo do toga da u sadašnjim dolarima tadašnji dinar vredi sadašnjih 4,58 dolara (24,4/5,33). Kada jedan dinar iz tabele pomnožimo sa 4,58 dolara koji danas vrede oko 84 sadašnjih dinara dolazimo do toga da je tadašnji dinar vredeo oko 385 sadašnjih dinara. Da li je neko razumeo ovo, ili sam ja zapravo sve ovo pogrešio?

Da ponovimo operaciju: izvoz iz 1911 godine vredan 116,9 miliona dinara, vredeo je 21,9 miliona tadašnjih dolara. U sadašnjim dolarima (slabljenje 24,4 puta) to je 535 miliona dolara, pa kada se podeli 535 miliona dolara sa 116,9 miliona dinara dolazimo do odnosa da je tadašnji dinar vredeo 4,58 sadašnjih dolara.

Trgovinski partneri Srbije već su bili prikazani, ali lepe ilustracije treba ponavljati. Mislim se nešto, da li treba promeniti ilustracije, umesto grafikona i tabela, kako bi posetiocima nakon pristupa portalu bio manje mučan utisak?

 

Kakvu nam priču mogu ispričati podaci o trgovini na nivou proizvoda? Pre angažovanja lupe, treba navesti da je 88,8% ukupnog izvoza bio poljoprivredni izvoz, dok je ostatak od 11,2% bio izvoz rudarstva (samo bakar objašnjava 8,2% od ovih 11,2%, te je zanatski i industrijski izvoz manji od 3% ukupnog), zanatstva i industrije. Poljoprivreda je u uvozu učestvovala sa 19% te je više od četiri petine uvoza bio industrijsko-rudarsko-zanatlijski. Posmatrano iz sadašnje perspektive Srbija je bila resursno-bogata zemlja, poput Novog Zelanda ili Čilea, te je mogla da zadovolji sve svoje industrijske potrebe izvozom par najvažnijih poljoprivrednih proizvoda.

Prvih 50 proizvoda objašnjavalo je 96,6% ukupne vrednosti izvoza, dok je kod uvoza to bilo 60,4%.

Kod izvoza suve šljive, pšenica i kukuruz su bili dovoljni da se objasni 40% vrednosti ukupnog izvoza u 2011, pardon u 1911 godini, a kad im se doda još i svinjsko meso, u količini od 8,8 hiljada tona, dolazimo do polovine ukupnog izvoza. Dodamo li ovim proizvodima još i bakar, goveđe meso, volove i ječam dolazimo do preko dve trećine ukupne vrednosti izvoza. Pošto su među 50 najvažnijih proizvoda čak 43 poljoprivredna, vredelo bi truda da se uporede tadašnje količine izvoza sa sadašnjim. Na primer, tada se izvozilo 6.457 tona pasulja, a sada se uvozi dvostruko veća količina. Ili, godišnje se izvozilo 3.345 konja i kobila, a sada ih živostojećih u Srbiji nema 3 do 4 puta više. Pominjati izvoz 17.784 volova tada nema uporedivu kategoriju u sadašnjem izvozu, osim možda sa emigracijom, ako odlazi u inostranstvo bez želje da zasnuje porodicu. U stogodišnjem periodu Srbija je značajno napredovala jer je pred Prvi srpski ustanak izvozila svinje i goveda, što je činila i pred Prvi balkanski rat, ali je u međuvremenu, a 100 godina je dovoljno dug period, je krenula da izvozi zaklanu stoku, čak i prerađenu. Tako je u 1911 godini izvoz svinjskog mesa težio 8.823 tone, a živih svinja i prasića je bio pet i više puta manji, što važi i za goveđe meso, ali ne i za ovce i ovnove koji su napuštali Srbiju u brojci od 61.988 grla te godine. Sad, nakon 100 godina ne možemo poreći činjenicu da smo napredovali. Meso, mesne prerađevine i živu stoku (izuzev goveda u BiH) više niti izvozimo, niti imamo, ali nam i ne trebaju jer smo civilizacijski napredovali pa uveče gladni možemo uživo na Farmi gledati neki novi, moderan tip uzgoja i ponašanja.

 

 

20 komentara

  1. Uz sve ovo treba prikazati i sliku granica drzave Srbije iz tog perioda(do 19013).Mnogi su zaboravili da su im ocevi i dedovi pre samo 100 godina rodjeni u jednoj sasvim drugacijoj i manjoj zemlji a da su opet njihovi praocevi rodjeni u drzavi koja se protezala od Dubrovnika pa skoro do Atine.

    Ta slika u neku ruku pojasnjava sve ove visedecenijske Balkanske nestabilnosti.

  2. A jel imas podatak, ili gde ga mogu naci, o BDPu iz tog vremena. Ustvari treba mi najstariji kolko tolko pouzdan iznos BDPa za Srbiju.

    Inace ne vidim nikakvo odusevljenje ovom tabelom, trebalo nam je 100 godina da naucimo da prikoljemo prase.

    I pre 200 i pre 100 i danas smo izvoznik poljoprivrednih proizvoda i sirovina, nismo se mrdnuli sa mesta ako nismo jos i potonuli.

  3. A gde si Miso procitao (video,osetio) odusevljenje??

  4. Ne znam cemu vracanje u tako daleku proslost?!
    Pa 1953-e nije postojao televizor, telefon, mobilni telefon, nije postojala normalna industrijska proizvodnja, svet se tek oporavljao od Drugog svetskog rata. Ni nafta nije bila toliko znacajna kao kasnije…
    Gde su tada, primera radi, bile Kina ili Juzna Koreja? Pa mi smo davnih dana ucili da je Jugoslavija par godina imala vece stope, cini mi se, produktivnosti, nego Japan…
    U sustini, svet kakav danas poznajemo nastajao je sedamdesetih, sve pre toga nas moze navesti na pogresan zakljucak.

    • Mile postoji pravac u ekonomiji koji se zove „Instintucionalna ekonomija“, objasnjava zasto su neke drzave i narodi uspesniji od drugih. Zasto se Cehoslovacka brze razvijala od Bugarske ili Rumunije i pre rata i u socijalizmu i sada. Kako mentalitet naroda (a on se menja) utice na razvoj ekonomije. Zasto je Japan koji je polovinom 19 veka bio jedna od najzaostalijih drzava posle sto godina posta jedan od najrazvijenijih.

      Nedavno sam odslusao casove A.A.Auzana na ovu temu, predavanje je na ruskom. http://www.youtube.com/watch?v=zMJzUWL7CnU&list=SPE9A4FEC0D82730BD

      Medisanove tablice su odlican alat koji pokazuju kako su odredjene promene u drustvu delovale na razvoj e4konomije. Inace kazu da su od drugog rata bilo pokusaja modernizacije u vise od 70 zemalja, a uspelo je samo u 5, (J. Koreja, Japan, Hong Kong, Singapur, Tajvan). Zasto je kod njih uspelo, a kako vidis po Zdravkovicevim tabelama da Srbija za 200 godina nije uspela da promeni strukrturu izvoza.

  5. Misho, hajde to sto si rekao primeni na Rusiju ili, jos bolje, na Poljsku. Sta su te dve zemlje radile pre 40 godina, a sta rade danas. To su potpuno neuporedive kategorije i svaka analogija bi bila pogresna.

  6. Gresis postoje masa socioliskih razlika sve je to istrazeno

  7. Japanska privreda i društvo isprepletano je njihovim tradicionalnim vrednostima koje u mnogome doprinose boljem, uspešnijem, progresivnijem razvoju. Japanci svoj društveni položaj definišu lojalnošću socijalnoj grupi koja
    ima sličnosti s lojalnošću unutar porodice. Suština uspešnog funkcionisanja ove grupe ogleda se u težnjama da se njom rukovodi na takav način tako da se svaki mogući konflikt teži izbeći.
    Imajući u vidu da je Japan zemlja u kojoj deca još u osnovnom obrazovanju uče da žive u jednoj maloj, resursima siromašnoj zemlji, onda je i jasna inicijativnost i uvođenje pomenute lojalnosti grupe u poslovne tokove. Kao što su se nekad u selima uspostavljale neformalne grupe( po prezimenima zaseoka, geografskim karakteristikama), tako su i fizička i pravna lica sintetizovana u udruženja, uprave, zajednice preduzeća, a ovi opet dalje su pod kontrolom politike, tržišta, zakona.
    Položaj u okviru grupacija jača se mrežom personalnih poznanstava i obaveza, a koje za primarni cilj imaju čuvanje dostojanstva drugoga, posledično tome drugi čuva „svoj obraz“, pa se na taj način stiče svest o statusu i sopstvenoj vrednosti u društvu, grupi.
    Proces društvene modernizacije dakle ne uništava tradicionalne strukture već preuzima njihove nasleđene vrednosne obrasce i stilove ponašanja u promenjenom obliku. Japan je to davno prepoznao i na pravi način se prilagodio tehnološkim promenama i rastućem globalizmu.
    Takođe, za nagli privredni razvoj Japana nakon sedamdesetih je i uočavanje da kao zemlja ne mogu biti konkurentni masovnoj proizvodnji široke disperzije proizvoda otkrivenih osamdesetih i godinama iza. Pristupilo se inovativnosti, što je doprinelo znatno većim ulaganjima u oblasti obrazovanja i edukacije i zaštiti intelektualne svojine, kao ključnim faktorom razvoja modernog društva. Dobro je poznato da su odredjene ideje i strategije uticale na ne samo opstanak pojedinih kompanija, već i na njihovu profitabilnost i bolje pozicioniranje u svetskim razmerama.
    Mislim da ako ne želimo da postanemo zemlja u kojoj će sopstveni proizvodi rada, znanja, veština i sposobnosti biti svedeni na mehaničko sastavljanje gotovih proizvoda inostranih kompanija stvarajući kolonijalnu državu od jedne veoma produktivne nacije, mi moramo učiniti sve da zaštitimo svoje nacionalne identitete i unikatne proizvode. Jednino tako možemo biti priznati u svetu, kao nacija koja poštuje tuđe ali ceni i svoje.

    • Japan je zemlja koja je najvise odustala od tradicije. U drugoj polovini 19 veka sprovode se reforme „Madjo“, dolazi do obracunom sa sogunima i samorujima u nekoliko buna i ratova. Imas odlican film Sogun koji govori o tome. Koliko je odustajanje od tradicije govori i da je u vecini velikih Japanskih kompanija zvanicni jezik Engleski.

      A voleop bi da mi objasnis sta je to „nacionalni identitet“.

      • Film nisam gledao, mada mislim da je prisustvo engleskog jezika u poslovnoj komunikaciji posledica međunarodne prihvatljivosti ovog jezika kao takvog, a sve u cilju boljeg razumevanja okolnosti sa kojima se privrede zemalja suočavaju ali i njihove lakše povezanosti.
        Bez osećaja nacionalne pripadnosti i doprinosa stvaranju vrednosti nacije u globalnim okvirima, nijedan pojedinac se ne može osetiti korisnim za dobrobit svoje zajednice. Možda u ekonomskom smislu, ali u razvojnom sigurno ne.
        Inače, nacionalni identitet predstavlja širok spektar karakteristika pojedinca i njegovog shvatanja, kao i naroda u celini, pa konstatacije i obrazlaganje takvih termina iziskuju znatno dublja sagledavanja koja prevazilaze ove okvire.

  8. U tom slucaju jedino nam preostaje da osnujemo svojevrsnu verziju legije srba. Tu smo dokazano najvicniji…
    Vojnici po ugovoru a u vreme mira mozemo da tepamo zverke po sumama i gorama i eventualno pruzamo zastitu istaknutim licnostima.

  9. Nije potrebna nikakva legija ili bilo kakva introvertna organizacija, već isključivo naše sopstveno razmišljanje da svojim delima, potezima, odlukama doprinosimo tome da nijedna strana ne trpi gubitke ili posledice određenih akcija. Naravno, vrlo je teško usaglasiti interesne ciljeve grupa, ali ako primarni i osnovni cilj takvih poteza predstavlja prosperitet matične zemlje, stanovništva i privrede, onda su i ciljevi svih organizacija u istoj ravni.
    Suština je u tome da, kao država, razvoj i prosperitet nikako ne možemo bazirati na proizvodima koje karakteriše proces monotonih operacija zaposlenih, već stvarati i razvijati proizvode koji poseduju geografsko, kulturno i istorijsko poreklo.

    • Predraze, kao mladji voleo sam ovakve rasprave, zen budizam, velike reci, velike ideje, veliki planovi… Medjutim… Srbija je u situaciji kada ne znamo sta cemo raditi i od cega ziveti sutra i prekosutra… Mi smo u sred pozara koji bukti i preti da zahvati sve, da nam proguta jos ovo malo kiseonika sto nam je ostalo. Nama je hitno potrebna vatrogasna brigada, pa kazda pozar lokalizujemo, tek onda mozemo da se posvetimo planovima i strategiji. I jos uzasniji problem od tog pozara je sto ga skoro citava nacija ne primecuje.

    • Pa ja kazem koja je to delatnost,to je krajnji domet naseg nacina razmisljanja. Ako za 5 decenija nismo uspeli da osvojimo tehnologiju montaze automobila od lima i kupljenih gotovih delova onda ostaje samo da se pni dzebana..
      Sto se pak tice geografskog,kulturnog i istorijskog porekla tu mozemo da se ugledamo na predsednika i aktiviramo podrumske pecare jer smo tehnologiju destilacije ipak savladali a istorijski mozemo i da uzgred zapatimo prasice …
      Kad nam te aktivnosti dodijaju tandzara je uvek pri ruci …

  10. Osamdesetih godina tadašnja republika je predstavljala konglomerat toliko različitih sastavnih delova da je bilo jedva moguće porediti je sa bilo kojom od svetskih federacija. BDP po glavi stanovnika bio je na nivou Turske, najrazvijeniji deo (Slovenija) upoređivan je sa Španijom i Novim Zelandom dok je najnerazvijenijem Kosovu pandan bio Pakistan. Vojvodina i Hrvatska su se približavale Grčkoj i Portugalu, a Srbija je upoređivana sa Turskom.
    U to vreme, mi smo bili jedna sasvim solidno razvijena zemlja tako da bi se pre moglo reći da se poslednje dve-tri decenije (a naročito poslednjih godina) ovaj narod sistematski uništava, zatupljuje, demorališe i usmerava na oblik življena i poimanja života koji je totalno pogrešan.
    Tandzare se u Japanu čovek lati kada mu kasni metro pola minuta, a kod nas zbog depresije, bede i siromaštva u kome se nalazimo.

  11. Gledao sam emisiju o ekonomiji Srbije u 19.veku gde je svoje misljenje ( veoma negativno, čak sa prezirom) izneo liberalni ekonomista Aleksadar Stevanović. Da li ste gledali tu emisiju g-ne Zdravkoviću?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *