Strane investitorke

Док сам недељама укуцавао податке о броју становника у око 4,8 хиљада насеља у Србији, како из књиге пописа за 2002 годину по насељима, тако и са википедије, где је стајала и национална припадност, приметио сам правилност у погледу динамике пропадања села и етничког састава: уколико је село етнички у потпуности насељено Србима брже ће нестати у односу на село које има бар једну припадницу друге националности (Хрватска, Руска, Украјинска, Мађарска, Чешка…). Ову правилност ћу морати да докажем једнако досадним новим укуцавањем етничке структуре по насељима у Србија-Југ.

Док сам о овоме размишљао укуцавајући свако ново насеље/село и гледао имали једног или више припадника (припадница) друге националности, присећао сам се сцене из филма „Село без жене“ када Албанка, удата за Србина са којим има децу, објашњава тројици браће да њене сестре неће доћи да се удају за њих у руину од куће, већ да прво морају да направе свако своју нову кућу.

Пратећи кризу у Украјини кренуо сам да читам руске портале где сам негде прочитао да је формирана организација за довођење Рускиња да се удају у српска села. Никако да нађем времена да потражим контакт телефоне, а како бих оженио брата из Драгоцвета поред Јагодине. Писало је и да је ДМП испред ове општине потписао споразум о сарадњи.

Све ово мешање података са мислима довело ме је до једне идеје: зашто не бисмо стимулисали стране инвеститорке да се населе у српским селима?

Субвенција би могла да износио око 20 хиљада евра (произвољно наводим), у чему би се део односио на куповину и адаптацију напуштене куће и у помоћ у једнодневној регистрацији фирме за трговину (сеоска продавница или кафана), и у обртним средствима. За 2.000 оваквих инвеститорки то би био трошак од 40 милиона евра, што је само десети део уштеде око које су једногласни домаћи економисти, ММФ, Светска банка и остало јавно мњење. Ако би се негде још мало уштедело, толико би могло да се понуди заинтересованим страним инвеститоркама.

Уколико не би било могуће из републичког буџета, ту су општинске касе. А ове касице прасице су препуне новца. Свака општина изврши ребаланс буџета, и крене у откуп напуштених кућа, њихову адаптацију и понуди новац страним инвеститоркама.

Можда би најјефтиније решење било да се преко јавног сервиса апелује на грађане преосталих села, тј. „осталих насеља“ да сами и сви заједно уреде по једну кућу коју би поклонили потенцијалној снајци и обавезали се да би попили барем по два пива или сокића недељно како би промет у кафани или продавници био известан.

За право сам идиот и не знам је ли би било кршење Устава Републике Србије уколико би се поставила старосна граница за инвеститорке од 35 година, а још и да нису удате.

А због те једнакоправности можда би требало омогућити и домаћим инвеститоркама да аплицирају. Само, нисам сигуран да би домаће инвеститорке довеле до жељеног демографског ефекта.

 

П.С. У књизи „Демографска кретања и карактеристике становништва Југославије према националној структури“ Центар за демографска истраживања из 1978 на страни 31 дати су подаци о наталитету по нацијама и републикама. Срби и Хрвати су били Панде у сопственим републикама, али су у БиХ имали наталитет као Муслимани, а на Косову и Метохији као Албанци.

 

8 komentara

  1. Samo si nasaoo pogresne drzave, u Rusiji se mnogo bolje zivi nego u Srbiji, u Ukrajini se zivi kao kod nas, samo imaju mnogo ponuda za brak i to iz mnogo bogatijih drzava.
    U Srbiju vise ne beze ni oni iz Etiopije.

  2. Glavni problem su kupatila ?? Nas covek sa sela bezi od vode u kuci kao djavo od krsta.

    • Da, ljudi sa sela su obično prljavi i smrde na znoj i kravlju balegu zato što se ne kupaju, a nuždu vrše iza kuće.G Darko, stvarno inteligentan komentar….

      • Zapravo vas komentar nije tacan,kupaju se ali van kupatila a nuzdu vrse uvek ispod kuce a ne iza ili iznad, jer …

        Naravno to nije slucaj sa svim selima vec pretezno u onim ruralnim oblasrtima gde ima najvise nezenja. Kupatila i uopste uslovi zivota su tu osnovvni faktor zbog kog devojke beze iz i od sela.
        Velika vecina nema uopste vodu u kuci a od elektrifikacije tu je samo monfazna struja koja podmiruje osvetljenje. Vecina nema put do kuce i resene porodicne imoviske odnose.

        Da li je to inteligentno ili ne ne znam ali je istinito..

        • To je posledica siromastva seljaka, kupali bi se oni da imaju uslove. Potvrda onoga sto stalno naglasavam ne moze se pristojno ziveti na malom posedu.

          • Prvo je nasatala drzava pa budzt pa narod. Prvo se drzavna admin. brine za sebe pa da se napuni budzet pa sta ostane ide za narod.

            I u vecim gradovima nestaje pitke vode a niti gl.grad nema svu kanalizaciju koju treba da pravi lokalna samouprava.

            Ljudi i u gradovima loze drva i ugljen kao za Obrenovica.

            • У време Обреновића су срећније живели него данас. Били су у складу са природом и нису им требали ајфон и остале тековине цивилизацијског напретка.
              Госн. Ненаде, бришем идеологију.

  3. moje lično iskustvo je da sam u našoj prestonici video više ovih što se nekupaju negoli u svim selima Srbije zajedno

Оставите одговор на neša Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *