Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати.

Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у ЕУ и још неким развијеним земљама у питању?

У просеку, у ЕУ, биљна производња учествује са 55,3% а сточарска са 44,7%. Српских 67,4% и 32,6% нису баш драстично удаљени од ових података. Али, када се сортирају земље према уделу биљне производње, већи удео од Србије имају балканске православне Грчка, Румунија и Бугарска. Традиционални сточари су се временом претворили у претежне ратаре, напуштајући своје старо занимање.

Од приказаних земаља 17 је имало већи удео биљне а 14 сточарске производње. Насупрот Балкану налазе се Ирска, Данска, Норвешка и Финска. Кипар би разбио овај северњачки стереотип, али он, као и Малта и Луксембург представља статистичку минијатуру.

Пољопривредне услуге чине у просеку 5,2% од пољопривредне производње и већи идео од 10% имају само Италија и Холандија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *