Trademap i izvoz malina, još jednom

Sasvim slučajno, pošto već baratam sa previše mnogo detaljnih baza podataka da bi mi trebale nove, otvorio sam kvartalne, a onda i mesečne, baze podataka na trademap.org. Iznenadih se da ima i jednih i drugih podataka za Srbiju, i da postoji docnja od dva i po meseca u odnosu na zvanično objavljene podatke RZS-a.

 

Još uvek nisu prikupljeni i raspodeljeni podaci za jun, tako da i podaci za drugo tromesečje nisu potpuni i tačni.

 

Pre malina izlistao sam prvih 100 proizvoda prema vrednosti izvoza, mesečno od novembra 2009. godine. Prvih 100 učestvuje sa dve trećine u ukupnom izvozu.

 

Maline imaju potpunu mesečnu vrednost izvoza u maju ove godine u iznosu od 12,1 miliona evra. Prva tabela o malinama pokazuje zemlje prema vrednosti identifikovanog izvoza u junu. Na osnovu majskih podataka, kao i ranijih u seriji, dve trećine izvoza ide u Nemačku, Francusku i Belgiju.

 

Druga tabela o količinama skrenula mi je pažnju na kontejnerski transport. Za nastup na udaljena tržišta neophodna je velika količina proizvoda kako bi se smanjili jedinični troškovi transporta. Npr. ne može se izvoziti u Japan 10 gajbica malina, 5 jabuka i dva džaka kukuruza. Može, ali su troškovi transporta veći od same vrednosti robe.

 

Kod zemalja sa manjom vrednošću izvoza količine su najčešće deljive sa 10 i 40 hiljada kilograma.

 

Jedinične cene po zemljama i po mesecima pokazuju da se najveće cene postižu krajem godine, kao i kod kojih zemalja se dobija kolika cena.

 

Pošto je aktuelan štrajk malinara red je i da iznesem svoj stav. Subvencijama se šalju signali šta je poželjno, i šta se želi da bude još veće u budućnosti. Na primer, mere protiv krize koje su uvedene početkom 2009. godine su bile prepisane od Nemaca, ali su u Srbiji direktno značile subvencionisanje uvoza. Maline su donosile stabilan izvozni prihod od oko 100 miliona dolara svake godine tokom devedesetih godina, i u vreme sankcija.

 

Ako se kaže da para za malinare nema, onda treba pogledati na šta se pare troše, i šta su, na osnovu potrošnje, prioriteti.

 

Malinari bi, kao minimum, trebalo da dobiju izvesnost da će, recimo, država subvencionisati otkupnu cenu do jednog evra, bez obzira kolika je tržišna cena. Zato što maline predstavljaju najizvesniji izvozni prihod Srbije, i zato što narod u Zapadnoj Srbiji ima veće prihode od maline nego što dobija od rada u bilo kojem industrijskom preduzeću.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *