Tramponomija 2: trgovina drumskim vozilima i delovima

Овде ћемо изнети неколико реченица о светској трговини друмским возилима и трговини САД и ЕУ у тој области трговине, на основу приложене табеле.

Док гвожђе и челик имају релативно мали удео у светској трговини и у трговинским односима САД-ЕУ, друмска возила и делови (ХС 87) представљају најзначајнији део светске трговини и они најбрже реагују на назнаке економске кризе, што се доказало у последњем тромесечју 2008, сломом трговине али и инвестиција и пропашћу/преузимањем великих произвођача друмских возила, тада и до данас.

Удео друмских возила у светском извозу износио је 8,2% у 2017 и појединачно представља најзначајнији део светске робне размене, испред сирове нафте (која се највећим делом и употребљава у потрошњи друмских возила).

Но, да кренемо редом, „од врха ка дну“.

Светска робна размена се 9 година од избијања светске кризе није опоравила јер је у 2017 светски робни извоз био већи за 9%, а увоз за 8,4%. Јачање долара у овој години опет ће вратити вредност робне размене на ниво из 2008, или испод тог нивоа.

САД је као водећа светска економија у неравнотежи имала бржи раст вредности извоза (+19%) од увоза (+11,3%), али је дефицит у 2017 (862,7 милијарди долара) био готово идентичан вредности из 2008 (864,9). У 2009 био је нагло смањен на 545,2 милијарде долара, а шта ће се сада догађати остаје да видимо.

САД су повећале извоз у ЕУ (од 2008) за 3,1%, увоз су повећале за 18%, а дефицит чак за 58,8% (са 101,3 на 160,8 милијарди долара). Удео ЕУ у укупном робном дефициту САД повећан је са 11,7% на 18,6%.

Значај ЕУ за извоз САД је смањен, услед споријег раста од укупне вредности, са 21,2% на 18,4%, док је у укупном увозу ЕУ повећала удео са 17,4% на 18,5%.

Удео извоза из САД у ЕУ у укупном светском извозу смањен је са 1,73% на 1,63%, док је удео увоза САД из ЕУ повећан  у светском извозу са 2,31% на 2,51%. Ипак, ово су релативно мали удели у односу на укупну вредност светске трговине.

Раст светског извоза друмских возила, након 2008, износио је 15,7%, те су она повећала удео у укупном светском извозу са 7,8% на 8,2%.

САД су повећале извоз друмских возила за 16,7%, са 111,5 на 130,1 милијарди долара, те су незнатно повећале удео у светском извозу са 9% на 9,1%.

ЕУ је повећала извоз за 10,8%, са 648,1 на 718,4 милијарди долара, али су смањиле удео у светском извозу друмских возила са 52,3% у 2008, на 50,1% у 2017. Овде немамо податак само о трговини ван ЕУ, а да би знали дали је пад удела последица унутрашње контракције тражње у ЕУ или мањих пласмана на трећим тржиштима.

Светски увоз друмских возила повећан је за 18%, а његов удео у укупном са 7,5% на 8,2%.

САД су повећале увоз друмских возила за огромних 48,3%, са 198,7 на 294,6 милијарди долара, те су повећале и удео у светском увозу са 16,1% на 20,2%. Ваља указати на чињеницу да је криза у САД почела 2007, тако да је удео САД у светском увозу 2006 (21,6%) био већи него у 2017.

ЕУ је повећала увоз друмских возила само за 5,4%, те је смањила удео у укупном увозу са 46,1% на 41,2%.

САД су повећале дефицит у трговини друмским возилима за 88,6% (са 87,2 на 164,5 милијарди долара) док су ЕУ повећале суфицит за 49,6% (са 79,4 на 118,8 милијарди долара).

И завршавамо са трговином друмским возилима САД и ЕУ.

Извоз друмских возила из САД у ЕУ смањен је са 19,9 милијарди у 2008 на 15,9 милијарди у 2017, што је смањење за 20,3%. Удео ЕУ у укупном извозу друмских возила из САД смањен је са 17,8% на 12,2%.

САД су повећале увоз друмских возила из ЕУ за 42,9%, са 39,2 на 56 милијарди долара. Удео ЕУ смањен је са 19,7% на 19% јер је укупан увоз друмских возила у САД незнатно брже повећан.

САД су повећале дефицит у трговини друмским возилима за 107,9%, са 19,3 на 40,1 милијарди долара, и овај дефицит је повећао удео у укупном трговинском дефициту САД са ЕУ са 19,1% на 25%.

Удео извоза друмских возила из САД у ЕУ учествује са 0,09% у укупном светском извозу, док је удео увоза из ЕУ 0,316%: Ово су занемарљиво мале вредности у односу на укупну вредност светске трговине. Ипак, њихов поремећај може да буде увод у нову дубоку светску кризу.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *