Извоз поврћа и воћа из Албаније у Србију, 2009-2020.

Писати о пријатељској историји односа Срба и Албанаца је прича без краја и таквих суседних а братских народа има мало на овоме свету. Србија осећа толику љубав према Албанији, сестринску, да је у стању да упропасти свог сељака како би се албански развио и ојачао.

Вредност увоза поврћа и воћа из Албаније повећана је 55 пута од 2009. (357 хиљада евра) до 2020 (19,8 милиона евра).

Количина увезеног поврћа и воћа повећана је само 20,3 пута, са 1.792 на 36.405 тона, јер је увоз воћа повећан само 5,2 пута, са 1.686 на 8.780 тона, мада је увоз поврћа повећан 260,6 пута!

Увоз парадајза повећан је са 44 на 14.769 тона, краставаца са 2 на 6.193 тона, осталог поврћа вредео је 4.514 тона у 2020, а у 2009. није постојао, купуса је повећан са 47 на 1.113 тона, а лука са 11 на 983 тоне.

Код воћа већа вредност од хиљаду тона постоји само код лубеница (5.034) и код јабука (2.328).

Производња парадајза, од 2009. до 2020, повећана је у Албанији за 92,8%, краставаца за 86,4%, купуса за 142,2%, лубеница за 27,3% и јабука за 116,5%.

И код нас је повећана производња јабука за 26,8% и њих производимо скоро пет пута више од Албаније, мада смо некада и десет пута више.

Производња парадајза смањена је у Србији за 45,5%, са 189,4 на 103,2 хиљаде тона. У 2009. је производња била већа у Србији а у 2020. је она три пута већа у Албанији.

У Србији је смањена производња краставаца за 53,1%, па је и овде Србија некада била већи произвођач (до 2010) али сада Албанија има три и по пута већу количину.

Производња купуса смањена је за 45% али је била 2,76 пута већа у Србији него у Албанији (у 2009. била је већа 12,2 пута).

Производња диња и лубеница у Србији смањена је само за 38,6% и у 2009. смо имали за 18% већу количину а у 2020. само 57% од количине произведене у Албанији.

Шта још рећи а не заплакати од среће да је и Србија добрим делом допринела одличним производним резултатима Албаније? Шта ће нашим селима производња поврћа и воћа када велики део остаје неубран јер нема ко да убере?

СТО и РЗС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *