Značaj domaćih turista za turizam u Srbiji

Некада давно, када сам ја био мали па ми је овај свет изгледао великим, у Србији се, материјално, живело много боље. Радници су могли да децу воде на море, деца су још ишла и на екскурзије, а тадашњи деке и баке су могли да једном годишње приуште себи одлазак у бању (са све унучићима). Гастарбајтери су нас модернизовали тако што су возили половне мерџе, доносили су нове марке телевизора, фармерица, технике за домаћинство… Бајковит живот рекло би се.

Из садашње перспективе схватам да све што сам вредно видео у Србији, догодило се на ђачким екскурзијама и да је то код већине људи случај, сем ако им је посао повезан са путовањима по Србији. Сада када кренем у сеоски туризам поведем и браћу са села, јер и они у томе уживају. Кад бих могао, спаковао бих све Србе у један аутобус и провозао бих их по овој лепој и плодној земљи, али, још увек је то немогуће. Са повећањем броја седишта у аутобусима и даљим падом броја становника биће ускоро Срба за један аутобус. Пре него што их буде за под једну шљиву.

Шта нам кажу ови подаци из прошлости?

У давној 1979. години, када сам ја био мали колико је данас мали мој потомак, регистровано је укупно 3.942 хиљада туриста, на грешном делу српске територије, а без њеног светог дела, у чему је домаћих било 3.137 хиљада, а иностраних је било 805 хиљада. У ове домаће спадали су и туристи из „региона“, а који нам сад красе статистике спољног туризма, као и спољне трговине, страних инвеститора, итд.

У тако давној 1979. години, имали смо укупно регистрованих 11.546 хиљада ноћења, у томе домаћих 10.171, а страних туриста, 1.375 хиљада. Иако је након те претпоследње године у животу оног белосветског рођака почео да пада број домаћих туриста и њихових ноћења, до распада СФРЈ број странаца је наставио да расте, али ми они нису тема.

Да поменем још два податка пре преласка на блиставу садашњост: просечан број ноћења домаћих туриста био је 3,2, а страних је био 2,3. Ови домаћи подаци подсећају на екскурзије, а страни на урбани викенд туризам, јер је и тада више од половине ноћења било у Београду и Новом Саду.

У 2013. години у Србији је регистровано 2.192 хиљадa туриста, у томе домаћих 1.271 а страних 922 хиљаде. У односу на далеку 1979. годину, трећина века је прошла, и мало више, број туриста је смањен за 44,4%, у томе домаћих за 59,5%, док је број страних повећан за 14,5%. Другачије сагледано, пре 35 година се два и по пута више путовало него данас!

Ноћења је регистровано 6.567 хиљада у томе домаћих 4.479 а страних 1.988 хиљада. Укупан број ноћења смањен је за 43,1%, при чему домаћих за 55%, а страних је повећан за 44,6%. И док код долазака туриста ови из региона могу да објасне пораст броја странаца, и да се по њиховом одбитку стварни број старих странаца смањио, већ код ноћења можемо рећи да их је од старих странаца било мало више: 1.401 хиљада према 1.375 хиљада. Раст за 1,9%, а за 34 година даје просечну годишњу стопу раста од 0,0554%, али и то је боље него овај домаћи пад, где се у давној прошлости више него два пута више ноћевало по туристичким капацитетима.

У 2014. години додатно је смањено број домаћих туриста за 10,9%, у периоду јануар-јули, а за 15% је смањен број ноћења. Пад стандарда грађане, неповољне временске прилике које су многима поквариле планове за ускршњи и првомајски одмор, али и неки други проблеми у финансирању рехабилитације преко фонда ПИО, као и организације ђачких екскурзија имали су свога доприноса овом смањивању домаћих путовања и ноћевања.

Мој деда, ма колико да је био сиромашан, моју је мајку увек на екскурзије испраћао (очевог не помињем јер због изгинућа у ратовима и болести већ у неколико генерација нисмо доживели деду), јер је знао колико је то важан део одрастања и ширења видика.

Као што рекох, ја бих целу Србију ставио у један аутобус, па на пут.

Пратећа песмица на путу, у аутобусу, била би: „Road To Nowhere“, Talking Heads-a. Мада, имамо ми и ону из Ко то тамо пева.

3 komentara

  1. Postoje tri ozbiljne turisticke destinacije u Srbiji .Kopaonik,Zlatibor i Beograd, Vrnjacka Banja moze uskoro da im se prikljuci.

    Osim u Beogradu stranac se retko gde moze nahvatati u Srbiji ,bar ne vise od 5 kom odjednom.

    U Beogradu pak to su vise poslovne posete,proputovanja i delom ovi agenti i spijuni na zadatku. Naravno neko boduje i tri dana posete slovenackih maturanata splavovima ali to je neozbiljno..

    Dakle svako ko kaze da je spas Srbije u turizmu u naredne dve decenija zestoko mlati praznu slamu a onaj ko nesto preduzima u tom pravcu bespotrebno arci novce. U decenijma koje dolaze a vezano za Balkan i Evropu turista ce biti sve manje.
    Naravno mere ( a ne reforme ) koje vlada sprovodi i najavljuje, jos vise ce uticati na pad domaceg turizma. Inace za ugostitelje dolaze teska vremena jer ce mnogi turisticki objekti u Srbiji biti zatvoreni u narednim mesecima i godinama.
    Kada bi neko ozbiljan sa diplomom ekonomije hteo da se javno bavi najavljenim merama i ukazao na dinstinkciju izmedju mera i reformi svima bi buducnost bila kud kamo izvesnija jer ove mere imaju ozbiljan privredni kolateral.

    Za sada ovom temom se bave novinari koji pokrivaju sektor ekonomije sto je uobicajen srpski paradoks. I po neka opoziciona izgubljena dusa..

    Dakle ostar pad prihoda od turizma…

  2. Ne treba potcenjivati city-break turizam i festivalski turizam. Prethodna vlast je ucinila sve da skine sve zvezdice Beograda na city break mapi Evrope. Veliki potencijal je healthcare turizam i wellness turizam za koje imamo predpostavke- banje. Inace u poslednja dva sektora turisti ostavljaju znatno vise para od proseka, ako je ponuda dobra. Cini mi se da imamo i trziste za takve stvari, Rusi, Balkan, dijaspora, EU, a u buducnosti i Kosovo koje je blizu i upuceni su na nas.

    • U nasim banjama covek ni kuce da okupa…To je samo potencijalna investiciona meta ali Evropa a na njenom repu i Balkan, nisu vise sigurna i povoljna investitorska destinacija.
      Poljoprivreda u citavoj paleti i Srbija ce nekako progurati nesigurnu deceniju koja je pred nama. Sve ostalo je imaginacija ,trosenje vremena i sredstavaa sa neizvesnim krajem.
      Naravno to nas nece uciniti bogatim seicima ali ko o tome vise i prica..

      Naravno potrebno je da se drzava odrekne ove pogibeljne liberalno cudne ekonomske politike i fokusira se na specificne privredne delatnosti poput tehnologije prerade hrane i izbacivanja finalnih proizvoda. Potrebno je i da se otpise deo dugova privredi i stanovnistvu da bi se zaceo novi investicioni ciklus a ujedno to ce malo i procistiti ovaj nezdravi bankarsk sistem.

      Srbija ( njena ekonomija i stanovnistvo) placaju najvise kamate u ovom delu sveta u trenutku kad je novac na trzistu gotovo besplatan. Drzava pomaze da kamate budu na ovom nivou i i to je onaj deo koji kolateral zelja vecih od mogucnosti.
      To niko sa dva grama mozga ne bi radio zarad clanstva bilo gde a posebno je iluzorno iz takve atmosvere ocekivati privredni preporod.

      Uglavnom turizam je tu krzljavo trinaesto prase…( a i to bolje da je jagnje)

Оставите одговор на peric Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *