BEZ FUTURA, MOLIM !

Demokratizaciji društva najviše bi doprinela uredba Vlade kojom bi se na period od tri godine zabranila  upotreba futura  (budućeg vremena) i poziciji i opoziciji.Tako bismo krenuli  putem  društvene  zrelosti  ocenujući ono što je učinjeno a ne obećano.

Građanima  je  potpuno  uskraćeno  pravo na dobar život  u sadašnjem vremenu.  Političari su nam sve dobre životne sadržaje  u  prezentu (sadašnje vreme)  premestili u  futur.Prezent  nam  je ostao   neka vrsta osmatračnice  sa koje  posmatramo  bajkovitu  budućnost.Ponekad, zaslepljeni svetlima rajske  budućnosti, lutamo u sadašnjosti  sve teže pronalazeći  put  koji vodi u tom smeru.  Onim nesretnicima ,  koji zbog lutanja ne izbasaju  na ovaj  put , obezbeđena  je svetla budućnost u zagrobnom životu.

Ne bi bilo na odmet  suspendovati i pravo na upotrebu perfekta  (prošlo vreme) jer ga političari koriste kao  univerzalni razlog  za sva  naša posrtanja.  Što je bilo, bilo je. Događanja u prošlom  vremenu  svako  tumači u skladu sa svojim interesima  bez obzira na  istorijsku  istinu.A  i mi ,odavno, iz svoje prošlosti ne izvlačimo nikakve  pouke.Zloupotrebljen je i imperativ.Jer sve što „moramo“ učiniti mi  upravo to prvo ne učinimo.I njega treba izbaciti.

Uporno nam govore da će biti bolje a  bolje je gradacija prideva dobro .Pošto živimo loše ispravno je reći da ćemo živeti manje loše .  Put do dobrog života koji nam  neprestano  obećavaju je dalek i neizvestan . Malo smo limitirani činjenicom da smo   smrtna bića.(Neki na pozicijama vlasti ne misle tako)

I  lične zamenice treba redukovati .Potrebana nam je samo lična zamenica ja.Ličnu  zamenicu  vi  dozvoljeno je  koristiti  samo dok  građani ne  izglasaju   nečije  ja.Čijem su  to „političkom ja“ uopšte  potrebne druge  vlastite  imenice i zamenice?

A tek brojevi!Oni više uopšte ne odražavaju svoje pojmovno  određenje.Brojčano  iskazanim  vrednostima više niko ne veruje.Tome je kumovala  „kreativna“zvanična  statistika.  Recimo, nula,ili neučinjeno ništa,ima ogromnu vrednost . Iza procentnog računa kriju se ogromne obmane javnosti. Poslednji se, neretko, nalazi na mestu gde bi trebalo da stoji prvi. Manje je više a nedovoljno  dosta.I pravila sintakse su ugrožena .Nekim  ministrima  nije pošlo  za rukom da „uguraju“ subjekat i predikat  u istu rečenicu u dva mandata. I mada je čovek misleće biće mnogi političari ne propuštaju priliku da to dodatno naglase  pa kažu : „Po mom mišljenju ja mislim“ . Prvo govore pa onda smišljaju šta su hteli reći.Svi govore ono što ne misle  a  onda se čude  zašto ih ne  razumemo.Njihovu gramatiku,sintaksu ,morfologiju i semantiku ne razumeju ni oni. Kako onda da ih razumemo mi.Nego, ukinimo  političarima   pravo   na  upotrebu  futura .Bolje ćemo  razumeti i njih i sebe.