UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE I NOVIH MEDIJA: Nagrada za životno delo dodeljena je Branislavu Gulanu

Istina, je najjača!

Po odluci žirija kome je predsedavao dr Žarko Dimić, Udruženje novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je godišnje nagrade istaknutim novinarima  i urednicima. Ukupno je  dodeljeno osam  priznanja.  Nagrada za životno delo  Dimitrije Davidović dodeljena je Branislavu Gulanu, analaitičru i publicist iz Novog Sada, Bošku Brziću, magistru književnih nauka, novinaru i publicisti, Nenadu Šaponji novinaru, pesniku i književnom kritičaru i Vladimiru Spremi novinaru i jednom od osnivača ĆIRILICE Novi Sad. Nagrada, odnosno priznanje,  u kategoriji televizijski novinar pripala je Andrei Juhas, radijski novinar Slobodanu Miriću, a priznanje za mlado novinarsko pero u kategoriji VEB novinarstva dobila ke Suzana Rudić, dok je nagrada za dokumentarnu fotogafiju pripala Anastasu Jovanoviću. Priznanja je u Izdavačkoj kući ,,Prometej“ uručio predsednik ovog udruženja i filmski radnik Željko Savić.

Govoreći o novinrstvu, juče, danas i sutra, Branislav GULAN, analitičar i publicista, između ostalog je rekao: ,,U novinarstvu sam više od pola veka. Prošao, komunizam u začetku,  socijalizam, zatim žute, crvene i ostale... Bilo je uspona i padova, zadovolјstva i problema… Jer, negde se morala plaćati cena onog što sam naučio prvih novinarskih dana kada sam počeo da se bavim tim poslom, dok sam još bio  u srednjoj školi i učio novinarski ,,zanat’’, leti u kući ,,BORBA’’. Tada su ocenili da imam dara za taj posao… Ostao sam u njemu pet i po decenija’’, rekao je dobitnik priznanja Gulan. On je posebno naglasio da su novinari uvek bili nagrđivani, ali samo ponekad i nagrađivani!

Kada  je reč o zlatnom  pravilu ove profesije, ISTINA JE NAJJAČA, rekao je on, iynoseći primere ratno izveštavanja i svog ličngžog iskustva, kada je bio prisutan pogibiji prvog novinara na ratištu u Jugoslaviji kao ratni reporter- Tadaje poginuo dopisnik Večernjih novosti, Milan Žegarac, u Vukovaru. Svi su pisali da je hrabro pogonjuto0 od ustavđkog metka, što niej bgila istina. Greškom su Žegarca i Jokića pogodili meci koji su došli odakle su pucali borci tadašnje Jugoslavije na hrvatske zenge. To je rekao tadašnji komadant crvenih beretki na tom području  pok Radoslav Kostić odmah posle pobije Miroslava Jokića, borca i Milana Žegarca, tadašnjeg dopisnika V. Novosti iz Odžaka autoru ovih redova.  Predajući  tašnu pok Žegarca, B. Gulanu, autoru ovih redova, između ostalog je rekao bliži se pad Vukovara, pucali smo na neprijatelje, nisu na se javili da će doći ova dvojica naših. Nismo znali da će doći. Pucali smoo, nismo hismo ih prepoznali, bili su u ratnim uniformama, pa smo greškom i njih pogodili! Dešava se rat je… Drugi, posle pogkibiej Jokića Žegarcdfa, posmrte ostatke pok Žegarca, doneo je redovna vojnik, Zoran Milovanović. Tada smog a svui zvali Ćelo. I on je posle odsluženaj vojnog roka,  nastavio službu u JNA , pa je u jednoj akciji na ratištu u Bosni i Hercegovini ostao slep. I danas sa porodicom živi u Aleksandrovcu Župskom. 

Povodom  iskustvima u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog rekao: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINјENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE’’, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On je govorio  o iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, pa je između ostalog podvukao: 

• NAVIJANјE JE – DOZVOLjENO!
• SVRSTAVANјE – RIZIČNO!
• POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je podvukao: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu  koje je prolazilo I kroz  dobra vremena, ali je bilo I turbulencija, on je istakao da se zaposlio u kući ,,Borba’’ 1977. godine.  Posle toga radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku’’, Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio u Privrednoj komori Srbije…On je bio I svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba’’ hteo da dođe do vlasništva zgrade od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim,to se nije dogodilo, pa je u to vreme devedesetih godina prošlog veka, list ,,Borba“ ponovo vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“…

Na kraju izlaganja, Gulan je poručio: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika’’. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar… Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe’’, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf’’.  Tadašnji novinari ,,Borbe’’,  njih oko  130, uhljeblje je našlo u ,,Našoj Borbi’’, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas’’…

Sve je  to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglasio je dobitnik pete nagrade za životno delo Branislav Gulan.