Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Драги моји, хтели сте да вам испричам нешто из летошњег путовања бициклима? Па, ево, ако вам није досадно, чујте о Пољу Куликовом [1]. https://kulpole.ru/
Одавно нам омо беше у плану, али никако да нам се пут отвори. Јер шарене рекламе тамо не зову, никаквих путоказа ка том месту нема, а на свакој га мапи ни наћи нећеш, иако је та битка из четрнаестог века руско тело и душу коштала више неголи Бородино у деветнаестом. Таква битка, не само код нас него и у целој Европи, деси се једном у петсто година. А ова није била ни бој кнежевина, ни бој државних армија – већ бој континената.
…
Цео овај благи и широки успон на Мамајев брег није могао своје контуре оштро изменити ни за шест векова, сем што је остао без шуме. Ево, управо је ту негде, у видокругу овог узвишења, увече 7. септембра, и ноћу, прешавши Дон, напасало коње, оштрило мачеве, крепило се духом, молило и предвиђало судбину (самих пешака је било више) – скоро четврт милиона Руса, више од двеста хиљада. Наш народ тад једва да је бројао седмину данашњег, па ту силесију ни замислити не можеш – двеста хиљада!
И од сваке десеторке тих ратника – њих деветорица чекали су своје последње јутро.
А и преко Дона, наши тад пређоше не што им је тамо непше – ко то још у битку ступа тако шро себи одступницу реком одсече? Јесте да је историјска истина горка, али је лакше кад се она изрекне неголи кад се таји: није само Черкезе и Ђеновљане Мамај тамо довео, нису само Литванци с њим у савезу били, него и кнез, рјазањски – Ољег. (Ољега такође треба разумети: он земљу своју, која на удару би, другачије ни могао није од Татара сачувати. Спалише му је седам година пре тога, и пре три, и пре две.) Због тога и пређоше Руси Дон – Доном да заштите леђа своја, баш од својих, од Рјазањаца: ударе ли, случајно, православни.
…
Идући дуго низ пуста поља, овамо и дођосмо као на пусто место и не слутећи да ћемо икога срести. Идемо и питамо се – зашто је ово овако? Није ли одавде потекла судбина Русије? Није ли овде направљен заокрет њене историје? Зар су увек само преко Смоленска и Кијева непријатељи на нас ројили? А, ето, ово никоме не треба, нико за ово и не зна.
…
Пролазе столећа – кривине историје пеглају се за поглед издалека, па нам изгледа као затегнута трака топографа.
Солжењицин „Приче“, Академска књига, 2023.
[1] Куликово поље (између Дона и Непрјадве) – место где се 8. септембра 1380. године одиграла битка између руске војске предвођене великим кнезом московским и владимирским Дмитријем Ивановичем и монголско-татарске војске под вођством темника Мамаја.