Home » Poreklo stanovništva » Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Село је на левој страни Врле, на земљишту високом око 1200м. На атару и селу чести су извори у шкриљцима, већином озидани у чесме. Главнији извори зову се: Студени Кладенац, Николин Кладенац, Мали Кладенац и др. Вучеделци је разбијеног типа и састављено од махала: Горње (13к), Доње (20к) и Млађице (21к). Село свега има 54 дома (1952г).

Старине и прошлост. – На земљишту Вучеделца некада је било старо село. То село касније је било уништено и земља обрасла шумом. Видљиви трагови од старог села сада не постоје. Источно од села, близу Врле, је место Црквиште. Године 1952 на Црквишту била је саграђена радничка барака. Стари људи причају да је некада на Црквишту постојала црква. Од ње су се налазили остаци од зидова и „црквена кандила“. Ова црква „од наш век није“. Неки мисле да је она из времена кнеза Лазара, а други наводе да је „римска“.

Данашње село основали су пре 130 до 140г три досељеника. Први досељеници дошли су „као овчари“ из насеља Вучидела у Знепољу (околина Трна). По месту њихове старине добило је име и ово село. Од поменутих досељеника потичу три рода: Петковићи, Станимировци 1 и Станимировци 2. Сваки од тих досељеника основао је по једну махалу: први је основао Горњу, други Доњу, а трећи Млађице Махалу. Постоји предање да је у неко раније доба, „кад су радили самокови“, у долини Врле вила густа насељеност. Тада је мачка из Власине по крововима кућа могла стићи до данашње Сурдулице. Рударски радови у околини овог села постојали су и у 19в. У тим радовима учествовали су и неки становници из Вучиделца („правили ћумур и секли гвожђе“). Петар, дед данашњег Стојанча (стар 70г) био је мајстор у једном самокову. Ковачи у самоковима били су још деда Момчило и неки други старији сељаци.

Вучеделци има два гробља: једно у махали Млађице, друго у Г. Махали. У тим махалама налази се и по један крст. За време Турака становници су посећивали веома удаљену цркву у потпланинској Сувојници.

  1. У Г. Махали живе:

Петковићи (10к), славе су им различите; неки славе Св. Илију, други Петковдан, трећи Св. Јована. Спадају у прве досељенике, који су дошли пре око 130 до 140г из Вучидела у Знепољу у Бугарској. Оснивач рода био је деда Петко. Он није успео да захвати добру земљу јер је био „малко будала“. Генеалогија је: Стојан 70г – Миладин – Петар – Петко, који се доселио.

Момчиловци (3к, Св. Арханђео), дошли су из околине Босиљграда.

  1. У Д. Махали живе: Станимировци 1 (6к, Петковдан), имају исто место старине и време досељавања као и поменути Петковићи.

Вучковци (8к, Св. Арханђео), Савићи (3к, Св. Јован) и Станковци (3к, Св. Арханђео), дошли су из околине Босиљграда.

  1. У махали Млађице живе родови:

Станимировићи 2 (5к, Петковдан), место старине и време досељавања као код Петковића и Станимировци 1. Овде живе од пре око 130-140г: Петко 76г – Спаса – Станимир (по овоме родовско презиме) – Никола, који се доселио.

Осмаци (4к, Св. Стеван), род је основао деда Илија, који се доселио са осам синова (по томе Осмаци) из Лисине код Босиљграда. Илија је дед данашњих становника: Станко 80г – Радул – Илија.

Николинци (5к, Св. Арханђео), дошли су из Плоче у околини Босиљграда.

Новоселци или Савини (4к, Крстовдан), имају исто порекло као и Николинци. Оснивач рода је Новко. Име Новоселци добили су по томе што су „ново досељени“.

Рогљини (2к, Св. Јован), дошли су из Дамњаничеве Махале на Власини.

Стојановићи (1к, Св. Арханђео), дошли су као слуге из суседне Битврђе. Тамо су припадали роду Радојчићи. Даља старина им је из околине Новог Пазара.

Исељеници. – Из Вучиделца има доста исељеника у околини Гњилана: Радуловићи (1к) живе у Дробешу, Ђурићи (1к), Петровићи (1к) и Станковићи (2к) живе у Трпези; Станимировићи (1к) и Стојиљковићи (1к) живе у Пожерању; Станимировићи (1к) живе у Горњем Рамњану; Младеновићи (1к) живе у Кабашу. – Анђелковићи прешли су у Сурдулицу. – Страхињићи иселили се у Кадино Село код Скопља. Има исељеника из Вучиделца још у Добричу код Прокупља и у околини Урошевца.

П.С. Вучаделце је имало 201 становника у 1878, 238 у 1884, 366 у 1948, 50 у 2002, и 17 становника у 2011 години, без млађих од 45 година, уз просечну старост од 67,9 година.

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>