Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu

После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану 1. поменутог Закона каже се да насељеници треба да су људи „који се занимају земљорадњом или каквим занатима неопходно потребним за сеоско становништво“. У члану 5 стоји да насељеници добијају по 4 ха земље, ако је кућна задруга, на сваку мушку главу у задрузи старију од 16 година, још по 2 ха. Занатлије добијају још по 1 ха земље поред окућнице, као и грађу за кућу, бесплатно, у државној и општинској шуми. Према члану 6, првих 15 година насељеник ужива само земљу, а после тога времена она прелази у његову својину. По члану 7 насељеник се ослобађа свих државних пореских терета земље за 3 године (општинских не); насељеници се ослобађају службе у стајаћој војсци за 5 година, а у народној за 3.

Као што видимо из поменутих чланова Закона о насељавању, за становништво из пасивних крајева Црне Горе и Херцеговине постојали су веома повољни услови за насељавање новоослобођених крајева у Србији. Велика исељавања Црногораца према Србији позната су још одраније. Она су била стална, метанастазичка, организована по групама и појединачна. Број досељеника из Црне Горе зависио је од политичких односа између Србије и Црне Горе, као и од политичких прилика у њима. За време краља Милана спречавано је насељавање Црногораца у Србију. Година 1889 је
година политичких превирања у Србији, кад се краљ Милан одрекао престола у корист свог малолетног сина Александра. Тада је у Србији владало намесништво уместо малолетног Александра, у коме је главну улогу имао Јован Ристић, вођа либерала.

Године 1889. у Црној Гори је владала велика суша као и ранијих година. Економске прилике су се стално погоршавале на шта је, поред суше, посебно утицао висок наталилет, недостатак плодног земљишта, и још неки други фактори који су деловали у комплексу, те се због тога Црна Гора нашла у тешкој економској кризи. Другог излаза, осим исељавања, није било.

Пошто су се политичке прилике у Србији средиле, после одласка са власти краља Милана, црногорским исељеницима „врата“ Србије поново су била отворена.

Црногорска влада се писмено обратила краљевском намесништву и радикалској влади да дозволи организовано насељавање Црногораца у Србију. Тај захтев, у име црногорске владе, написао је заменик министра иностраних дела Гавро Вуковић, 9. августа 1889. године, и послао српској влади. С обзиром што се у захтеву износе основни проблеми и узроци исељавања Црногораца у Србију, наводимо га у целини:

„Познато Вам је да је Црна Гора у пређашњим временима прибјегавала Србији у свакој својој нужди и да су Црногорци добијали помоћи у сваковрсном облику од своје браће Срба. Црногорци су у Србију ходили исто као дома и по њој се насељавали; често пута ходили су и на повремену исхрану па се опет враћали на своја огњишта. То брацко уточиште Црногорцима у пређашњим временима није ничим спречавано. Из те постојане брацке предусретљивости Србије према Црној Гори истицали су двије користи, и то: Црногорци, који су поради оскудице земље били принуђени исељавати се, нијесу се исељавали по туђем свијету на уштрб своје расе, већ у своју брацку земљу Србију, код своје браће. Друго: црногорски народ, који није могао опстати, одлијевао се је постепено и находио је у Србији и земље и рада. Они народ пак, који је остајао, могао је опстати на оно земље што је постајало ослобођено исељавањем. Тако је постојаним исељавањем одржана народна сразмјера између количине родне земље и њених извора за опстанак и броја народа који је на њој остајао да живи.

Међутим тај природни ток ствари у нашим брацким одношајима био је прекинут неким политичким неприликама. Има већ више година како врата Србије за пресељенике црногорске беху затворена, на огромну штету Црне Горе. Та околност поремети равнотежу у нашем економском положају. Земље као јединог извора наше производње имамо сасвим мало; народ искључиво земљорадничког занимања намножи се и нагомила на то мало земље тако, да се управо рећи створи аграрни пролетаријат, који се није могао преобразити на који други рад, јер није био развијен ни за шта друго, а иселити се није имао куд. Ово зло стање подупрто је било и самом природом. Од последњег рата Црна Гора није имала добре године. Велика суша, која влада по свој земљи, хоће и ове године да коначно уништи летину и тијем вас народ изравна у немаштини.

Стога се обраћам к Вама, Г. Министре претсједниче, у име владе Његовог Височанства кнеза, а преко Вас и Вашој Краљевској Влади, с молбом: да изволите успоставити пређашњу предусетљивост према Црногорцима отворити им врата брацке Србије, дозволити им пресељавање и настањивање по мјестима, која Ви будете опредељивали.

Најпослије умољавам Вас и то, да им према могућностима и према нуждама њиховим брацку рукопомоћ не ускратите. Тврдо се надам да ће Висока Краљевска Влада српска брацки се одазвати Кнежевској влади црногорској и притећи јој у помоћ у великој нужди брацког вам народа црногорског“.

Гавро Вуковић је истог дана послао приватно писмо Јовану Ристићу, али са знањем кнеза. Наводим један његов део: „Земље сувише мало имамо, народа се умножило и нагомилало тако, да се више душкати не може. Наш народ је искључиво земљорадник, стога се не може обрнути на други који посао осим земљорадње; отуда тјескобе, сиромаштво и све друге невоље. Србија је била толико година затворена тако да је било прекинуто постепено насељавање Црногораца лојалног понашања, те смо и тијем доведени у данашње тјескобе. При том зле године, које од рата све једна за другом следују удавише овај народ. Ова година пријети такође да ће бити једна од зли, ако не од најгорих… Ја иако сам по званичној дужности морао писати Влади, ми сви у Вас сву наду полажемо, као првака и великог патриоту српског“.

Српска влада је детаљно и доста брзо проучила захтев црногорске владе о насељавању Црногораца у Србију, и већ 24 августа 1889 године министар иностраних дела Саво Грујић одговорио је Гавру Вуковићу.

Наводим садржај тог писма у целини: „Са највећом пажњом прочитао сам Ваше писмо од 9 о.м. којим сте имали доброту представити краљевској влади неповољне прилике  у којима се налази један део становништва братске нам Црне Горе. Краљевска влада упозната с тим, с најискренијим саучешћем забавила се питањем о насељавању наше браће из Црне Горе у Србију и ја се радујем што Вам у име њено могу изјавити, да су врата Србије отворена браћи из Црне Горе.

У том расположењу, а да досељеници не буду изложени неприликама, неодређености и неизвесности у прелазном стању од доласка овамо и сталног насељавања, краљевска влада држи, да је целисходно из раније спремити све што је потребно како би досељеници могли чим дођу амо без тешкоћа заснивати своја огњишта. На ту цељ ја Вас, Господине, молим да ми увек два месеца раније јавите број породица које намеравају прећи у Србију, број чланова сваке породице, колико мушких колико женских глава броји свака од њих, године старости њихове, да би се према томе могло одредити и количина земље која ће му бити потребна за насељавање, и уопште да имате доброту упознати ме са свим оним што држите да је потребно знати ради успешнијег извршења самог посла. Тога ради мени је част послати Вам у прилогу закон, који у нас постоји о насељавању“.

Из писама која су размењена између црногорске и српске владе виде се узроци исељавања Црногораца у Србију, као и расположење званичне српске владе за њихов пријем. Сада је настала жива активност у Црној Гори на реалнизацији одлуке српске владе о поновном организованом насељавању Црногораца у Србију. Црногорска влада почела је преговоре са Бечом и Портом око преласка исељеника преко Босне и Санџака према Србији. Црногорска влада тражила је од Беча и босанско-херцеговачке владе да дозволе прелазак 4 до 6 хиљада црногорских исељеника преко Босне у Србију. Прелазак је дозвољен уз следеће услове: да се исељавање обави у три групе; да се исељавање обави искључиво преко Шћепан-Поља и Фоче на србијанску границу код Мокре Горе, с тим да исељеници морају до Фоче доћи први дан, други дан до Горажда, трећи дан до Медвеђе и четврти до Вишеграда. Босанске власти бринуће се о исељавању што се тиче воде и дрва. Са собом могу понети хране, а од стоке само коње. Исељеници нису са собом могли носити оружје. Порта је такође дозволила прелазак исељеницима преко Санџака у Србију. Тако су обављене све неопходне припреме за организовано пресељавање Црногораца у Србију.

У Црној Гори је почело практично организовање црногорског сиромашног народа за исељавање у Србију. Српска влада је донела одлуку да се 1889 године може доселити око 6.000 људи из Црне Горе. Интересовање је било много веће, тако да се свима, који су желели да се иселе у Србију, није могло изаћи у сусрет. Неки прваци црногорских племена пописали су за исељавање знатно више становништва него што је било предвиђено одлуком црногорске владе. Многи су од њих продали своју имовину, а нису добили дозволу за исељење, па су се тако нашли без икакве имовине. О исељеницима се на територији Србије бринула српска влада и пружила је све што је могла да исељавање буде што успешније обављено (храну, огрев, конак, лекарску помоћ).

Прву групу сачињавали су исељеници из Грахова, Бањана и Рудина. У групи је било око 1.800 људи – 570 одраслих мушкараца, око 500 жена и око 800 деце. Њихов пут је водио преко Левер-Таре, Глибаче, Потрлице, Нове Вароши до Јавора, где су их дочекале српске власти. Даље је њихов пут водио преко Ивањице, Пожеге, Чачка, Краљева, Трстеника, Крушевца, Јанкове клисуре до Прокупља.

Другу групу сачињавали су исељеници из околине Никшића. Она је бројала око 2.000 људи – 574 одрасли мушкараца, око 500 жена и девојка и око 900 деце. Ова група је путовала преко Иванграда, Бијелог Поља и Сјенице. Путовање је било веома напорно, тако да су исељеници имали оронуо и готово просјачки изглед.

У трећој групи били су исељеници из Пиве, Дробњака, Језера и Шаранаца. Ова група бројала је око 1.600 људи – 500 мушкараца, 500 жена и девојака и 600 деце. Они су путовали преко Таре, Пљеваља и Пријепоља.

Четврта група бројала је око 1.500 људи. Године 1889 преко Пљеваља прешло је у Србију око 5.400 људи, а преко Иванграда и Пријепоља око 1.750.

Прве две групе населиле су се у сливу Косанице, десне притоке Топлице. Породице су насељаване по насељима, према раније утврђеном распореду. Тако се у Растелици населило 18 породица, у Дабиновцу и Вукојевцу 80, Трмки 25, Тачевцу и Ратевцу 52, Орловцу и Преветници 46, Матарови 47, Мачјој Стени и Васиљевцу 68, Јевремовцу 72, Мачјој Стени и Трпези 41 и Секирачи 31. Бањани су се населили у Растелицу, Дабиновац и Вукојевац. Трепчани у Трмку; из Никшићких Рудина у Тачевац и Ратевац; Граховљани у Орловац и Преветницу; из Опутних Рудина у Матарову; Кучи у Мачју Стену и Топезу; Пипери у Трпезу и Трн и Бјелопавлићи у Секирачу.

Трећа група исељеника требало је, према плану, да се насели у Косаницу, али пошто су прве две групе населиле тај простор, пребацили су се у Лесковац. За њихово насељавање била је одређена Јабланица.

Четврта група је, због непредвиђених проблема око смештаја, привремено подељена на више група: прва је остала у Чачку и Краљеву и бројала је око 40 породица; друга је остала у Крушевцу и бројала је 40 породица; трећа је смештена у Прокупљу и имала је 130 породица, а четврта у Лесковцу са 55 породица.

Тако се организовано и масовно насељавање Црногораца 1889 године успешно завршило. Као што сам раније навео, Црногорци су насељени у она подручја одакле су ратом 1878 године протерани Турци и Албанци. То су управо они делови српске државе који су најчешће били угрожени упадима Турака и Албанаца, те је то један од разлога што су најпре насељена пасивна села брдског дела Топлице, па тек затим равничарска. Насељеници су још у Црној Гори навикнути на рат са Турцима, па им ова нова граничарска дужност није била непозната.

Због успешног насељавања Црногораца у Србију и свесрдне помоћи коју им је пружила српска влада, кнез Никола је краљевским намесницима 30 септембра 1889 године написао захвалницу следеће садржине: „Господо краљевски намесници! Мени и цијелом народу нашем није могло ништа пријатније бити од оне братске готовости којом сте Ви и краљевска влада одазвали се лијепом и свесрдном помоћи онијем сиромашним породицама црногорским, које су због неродице од више година пострадале.

Насељењем и потребном помоћи Вашом оне су обезбеђене, али самијем чином тијем освештана је наново најсветлија наша братска заједница, која и мимо задовољених страдалника, с обзиром на финансијске тешкоће у којима се находите, дејствују најблагодетније на дух свега народа српског.

И искреној жељи, да их она у свим подвизима народним руководи, па све снажније на потоње нараштаје наше пријеђе. Ја радосно хитам, Господо краљевски намесници, да Вам и краљевској влади изразим најсрдачнију захвалност на тој братској предусретљивости и пожртвовању, а мој нарочити посланик, Г. Гавро Вуковић, заступниг мојега министра иностраних дјела, има дужност да Вам и усмено дадне изразе о овим искреним чувствима мојима за све оно што сте досад патеничком народу учинили, као и за све оно што се надам да ћете у будућности“.

Тако се завршило насељавање око 7.000 Црногораца у Србију 1889. године на опште задовољство црногорске и српске владе и поред тога што је приликом пресељавања и насељавања било разноврсних проблема у организацији сеобе, смештаја и исхране.

Црногорци су се насељавали у Топлици и пре њеног ослобођења од Турака 1878 године. Насељавања су била неогранизована и појединачна. Узрок њиховог исељавања из Црне Горе, поред економских, била је и крвна освета. Такви досељеници су често мењали презиме (нпр. Недељковићи из Плочника) да их не би пронашли рођаци оних из
чијег су братства убили племеника, те је због тога доста компликовано пратити порекло таквих породица.

Да би се утврдио континуитет насељавања Црногораца у Топлици, потребно је навести неке примере таквих досељавања и поред тога што је то обрађено у одељку о пореклу становништва. Досељавања су била и пре ослобођења Топлице од Турака, групна и појединачна, организована и стихијна, али су била непрекидна.

Године 1870 у Петровац су се доселили Петровићи;

1872 Недељковићи у Плочник а Кривокапићи у Прокупље;

1875 Рашковићи у Свињиште;

1878 Дробњаци у Горњу Бејашицу; Комадине у Прекашницу; Ђинићи у Пролом; Андрићи, Гаговићи и Павловићи у Растовницу; Томановићи и Павловићи у Бериље; Комадине у Гојиновац; Савовићи и Перовићи у Селишта, код Куршумлије;

1879 Видовићи, Дакићи и Тодоровићи у Ђуревац;

1880 Драгићевићи у Доњу Трнаву; Петровићи у Доњу Коњушу; Вуковићи у Прокупље; Бошковићи у Пасјачу; Бијелићи, Дедићи, Жугићи, Караџићи, Нешковићи, Раичевићи, Раонићи и Трипковићи у Статовац; Радевићи и Савелићи у Самоково; Филиповићи у Селиште, код Куршумлије;

1882 Ђуровићи и Радосављевићи у Мачју Стену; Радоњићи и Јовановићи у Трпезу;

1883 Недељковићи у Крчмаре; Марковићи у Дегрмен; Чупићи у Бериље;

1885 Гвозденовићи у Мрљак; Бојовићи у Горњу Коњушу; Томовићи и Басовићи у Трпезу;

1886 Вукашиновићи у Мачју Стену;

1887 Булатовићи у Растовницу; Ђуровићи у Самоково;

1888 Пешићи и Велимировићи у Бучинце;

1889 Баћовићи, Матовићи, Поповићи, Перовићи, Томашевићи и Копривице у Дабиновац; Бојовићи у Добри До; Андријашевићи у Вукојевац;

1890 Малевићи у Купиново; Бакићи у Мачју Стену; Рогановићи у Растовницу;

1891 Петровићи, Марковићи и Стошићи у Мердаре;

1892 Делибашићи у Селишта, код Куршумлије;

1896 Дедићи у Буколорам; Вујадиновићи у Васиљевац;

1898 Дедићи у Васиљевац и Обртице;

1900 Церовићи у Добротић;

1903 Војиновићи и Мрваљевићи у Растовницу; Чупићи и Пејовићи у Балчак;

1904 Бојићи у Јовину Ливаду, Растовницу и Балчак; Бјелице у Јовину Ливаду и Нови Ђуревац; Јовановићи у Лазаревац; Милачићи у Белу Воду и Широке Њиве; Бановићи у Дабиновац; Јаблановићи у Пасјачу; Огњановићи, Копривице, Николићи и Војиновићи у Растовницу; Радојевићи у Равни Шорт; Вучетићи у Балчак; Ераковићи, Килибарде и Ковачевићи у Селиште, код Прокупља;

1905 Влаховићи у Балчак;

1906 Петровићи, Чолићи и Лалевићи у Купиново; Милутиновићи у Растовницу; Вујисићи и Добричани у Рачу; Марковићи и Кнежевићи у Балчак; Љумовићи у Гласовик; Радоњићи у Доње Точане;

1907 Лакићевићи, Павићевићи и Ђорђевићи у Трпезу; Лобовићи у Суви До;

1909 Крунићи у Јовину Ливаду; Стојановићи у Балчак;

1910 Албијанићи и Ждраловићи у Зебицу;

1911 Гарашани, Драгутиновићи и Перовићи у Куршумлијску Бању; Поповићи и Булајићи у Растовницу;

1912 Савовићи у Растовницу;

1916 Кулићи на Бели Камен;

1918 Вујичићи у Видовачу;

1919 Радовићи у Власово; 1920 Благојевићи, Шарци, Јоксимовићи у Видовачу; Ђукићи у Симоновац;

1922 Кривокапићи у Пасјачу; Џевердаровићи у Растовницу;

1923 Гутовићи у Видовачу;

1927 Стојановићи и Јовановићи у Видовачу;

1928 Ушћумлићи у Видовачу.

Многе црногорске породице нису се привикле на нови начин живота у Топлици. Чежња за старим крајем, тешко прилагођавање новој средини, натерали су многе породице, које су се 1889 године доселиле у Топлицу и Јабланицу, да се иселе. Тако се од 757 црногорских породица које су населиле Јабланицу одселило у Црну Гору или друге делове Србије 195, а од 585 из Косанице отишла је 221. Прва и друга генерација Црногораца у Топлици се у већем броју задржала, док се трећа генерација скоро масовно иселила, али не у Црну Гору, него у велике индустријске центре Србије, посебно у Београд. Села насељена црногорским досељеницима скоро су сасвим остала без младог становништва. Типичан пример за то су села у близини Прокупља: Растовница, Добротић, Видовача, Селиште и друга.

Вујадин Б. Рудић „Становништво Топлице“, САНУ посебна издања, књига 17, 1977. Стране 64-70

63 komentara

  1. Предраг Шћепановић

    Живим у Колашину,Црна Гора.Бавим се поријеклом становништва.Прије око 100 година у село Трн код Куршумлије су живјели Маџгаљевићи који су се у то вријеме одселили у околину Београда.Од њих је био познат Тимотије М.,солунски борац.По неким сазнањима они су поријеклом од Маџгаља из околине Бијелог Поља, Црна Гора.Има ли неких трагова живота Маџгаљевића у Трну.Да ли се неки топоними везују за њихово постојање.Да ли има неки надгробни споменик,докуменат.Молим Вас да ми помогнете с било каквим подацима.Подаци су ми потребни ради писања монографије о братству М
    аџгаљ.Унапријед захвалан.

  2. Prezime Aleksic selo Suvi do dali znate odakle su dosli?
    Predrag

  3. koliko ja znam u trnu nikada nije bilo Madžgaljevića pogotovu ne u zadnjih sto godina A ni ranije. Pslednje naseljavanje bilo je u tom kraju do 1906 godine

  4. Marjanovici iz Kocana?
    Kostici iz Prokuplja?Dali neko zna odakle su
    dosli?

  5. Kovačevići, doselili smo se iz Crne Gore na Kosovo, nakon Toga u Toplicu, u Prokuplje tjs selo Arbanaška, zaseok Duboka Dolina, priča se s kolena a koleno da smo iz Kolašina došli, ima li neko da zna nešto o tome?

  6. Poštovani, da li ima informacija o doseljavanju Rajkovića u Tovrljane i Maslakovića u Kruševicu (oba kod Prokuplja)?

    • Поштовани Дејане

      Одите у оба села док још има стараца који би вам пренели усмено предање о досељавању. У Архиву Србије сигурно постоји грађа и има људи пореклом из Прокупља (тачније из топличких села) који прикупљају информације како би објавили књигу о конкретном селу или општини.
      Поздрав
      Мирослав

  7. Da li mozda znate nesto o doseljavanju Boskovica iz plemena Bjelopavlici?

  8. Imate li nekih saznanja o Jovicima iz Toplice, selo Selova, slava Djurdjic? Prema nekim usmenim predanjima, u te krajeve su dosli iz Hercegovine. Hvala unapred.

    • Поштовани Ивана и Милане
      Видите на сајту порекло.рс уколико има нове литературе на тему насељавања Топлице.
      Када сам ишао у Архив Србије у личној знатижељи био је неки декица који је планирао да напише књигу о Топлици, или макар о неком њеном делу…

  9. Дали има неко са подручја Никшића односно Никшићке жупе да има сазнања о извесном Светиславу и његовој супрузи Ђури, који су се населили на подручје Копаоника,око 1690.године, а незнам тачно презиме које им је било тог момента.

  10. Миливоје Станковић

    Да ли имате неке податке о насељавању Костадиновића у Топлицу. Било каква информација ће ми добро доћи.

  11. Милошевићи, село Жегрова, прадеда Радован дошао као дијете слава Св. Никола, ако неко нешто зна?

  12. Milic prezimenosi pola sela Staro Momcilovo.Ima i na Vlasini.Da li znate odakle smo se mi naselili.Hvala.

    • Поштовани Дејане
      Немам села Топлице, а ово је јужно село у Пустој Реци.
      Милић је веома често презиме (од Миле), па има од Старе Херцеговине до Власине у целом простору који су насељавали Срби.

      Граница (Бојник)
      Село Граница лежи на северном ободу пусторечке области, засељена на благим падинама брежуљака извајаних на најнижој дилувијалној тераси. Највише тачке на тим околним брежуљцима имају надморску висину 382м оној јужно од села, а 385 и 390 она два на северу од села. Суседна су му села: Зоровац на Југу, Горње Коњувце на јз, Дубово и Ново Момчилово на северу (топличка села), затим Каре (тако исто топличко село) и Ћуковац на истоку. Село је збијеног типа.
      Име села. Нисмо у могућности да са поуздањем објаснимо име села Границе. Легенде нема или је нисмо сазнали. Али, интересантно, у околини села, и то на северу, постоји један локалитет који носи назив Граница. То је један брег, који се на картама обележава као кота 390 метара. Преко ове коте иде и замишљена граница пусторечке области. У неку руку, то је и вододелница између слива Пусте реке и Топлице. Могла би се правити претпоставка да је и овај локалитет и само село добило име по том свом географском положају. Но постоји могућност да се брег прозвао Границом зато што је на њему расла врста храста – граника. Могуће је да је село добило своје име по имену недалеког брега Границе. Све то сотаје само као могућа претпоставка.
      Из прошлости села. – Српско село Граница заселило се на овом месту за време Турака. Најпре су овде дошла четири брата из топличког села Грудаша: Рака, Трајко, Цена и Петар. Начинили су своје колибе покривене сламом испод арбанашког села, које је постојало на локалитету Селишки бунар, и Арбанасима давали девети део својих усева. Изгледа да браћа Рака, Трајко, Цена и Петар нису били први и једини становници Границе. Под Турцима је и оснивач садашњег рода Љубисављевића – Љуба. У турско време се у Граници населио Стојан Коларац, оснивач садашњег рода Колараца.
      Но, овде је, свакако, и пре доласка првих досељеника из села Грудаша и Мајковца, постојало српско насеље. О томе сведоче остаци цркве нађени на ливади Алексе Илића. Ливада се налази на путу за Зоровац. После првог светског рата становници села Границе су на овом месту подигли нову цркву, која је служила све до другог светског рата. Зна се да је црква као и село Граница славила Бели Петак.
      У популационом погледу Граница спада у она села чији број становника благо опада. Године 1953 у селу је живело 569 становника док их је код пописа 1971 било 494. Данас у Граници живе ови родови:
      1. Илићи, староседеоци (под Турцима досељени из Грудаша, села у Топлици) 17к,
      2. Други род Илићи, староседеоци 30к,
      3. Трећи род Илићи, сс 8к,
      4. Љубисављевићи сс 12к,
      5. Стојановићи – Коларци (по оснивачу рода Стојану, досељеном за време Турака из Мајковца) 10к,
      6. Мицићи сс 5к,
      7. Прокићи, досељени из топличког Ћуковца 4к.
      П.С. Граница је имала 90 становника у 1884, 548 у 1948, 172 у 2002, и 92 становника у 2011 години, у томе без млађих од 15 година, уз просечну старост од 64,4 година.

  13. Да ли се зна ко је живео у селу Крток за време турске власти и одакле Срби у Кртоку. Овде се нигде не спомиње Крток као село које је насељено живљем из Црне Горе. По предању мојих предака породица Милановића која је у сродству са Вељовићима који су населили Преветицу је населила Крток заједно са свим својим рођацима Вукићевићима и Јосифовићима. Славе сви исту славу Св. Луку.
    Хвала на одговору ако нешто неко о томе зна.

    • Поштовани Милоје
      Немам директних извора за куршумлијска села, али имам индиректна о насељавању Подујева и других крајева из ових села.
      На пример:
      За Тачевац да је насељен из Никшићких Рудина без презимена и слава.
      За Орловац: Андријашевић из Белосаве код Никшића 1893, преселили у Штупељ, Јошаницу, у Клину 1971. Св. Аранђео;
      За Матарову да су већином из Црне Горе
      Већина села је насељена из Црне Горе, Ибарског Колашина, Копаоника уз мало придошлих из околине Врања, са Власине, а најмање из Србије северно од Куршумлије.
      Поздрав
      Мирослав

      • Мирославе, добар дан.
        Несхватљиво ми је да за село које је било највеће демографски и географски нема података о пореклу становништва. Ми сви знамо да је тај део границе која је и данас на жалост после скоро једног века поново граница населили људи из Црне Горе. Ко је одакле дошао ништа се не зна. Сви у својој приичи имају легенду о дуговању крви, односно крвној освети а нико не зна праву причу. Оно што ја знам о томе да је мој преак Сава претходно дошао у срез и откупио тапију на комплетно подручје једног дела Крока, и тек после преселио своју породицу. Једино је то тачно. Не знам одакле је дошао али знам да су сви његови рођаци дошли касније и добили земљу бесплатно, то се види по самом положају кућа ливада… количини…И знам да су сигурно огранак Вељовића сви који су се доселили у главно село Крток и то су Вукићевићи, Јосифовићи и Милановићи односно Перићи. Ако још неко зна нешто о овоме волео бих да напише своја сазнања па да спојимо причу.

        • Поштовани Милоје

          Насељавање се догодило јер су 1876-1886 године биле изузетно гладне у Црној Гори и насељавање је вршено због глади, а не због крвне освете (изузеци). Када су Бугари 1915 освојили Ниш спалили су државни архив па материјали из пописа из 1910 нису опстали.
          Из ког племена у ЦГ су дошли можете сазнати на основу славе.
          Имате на сајту Порекло попис свих становника Црне Горе из 1878, али због крвне освете не постоје презимена, већ само Пера Милојев, итд, по имену оца.

          У књизи „Хроника Косанице“ Милојка Максимовић Дамњана имате само набројана села и претежно досељавање, одакле је.
          Након све несреће Првог и Другог светског рата, а и свега што је касније уследило, постало је потпуно небитно ко је одакле дошао.
          Сад, како документа из архива буду постајала лакше доступна (ако не наша, а оно што су странци прикупили код нас), и слика о насељавању ће се лакше расветлити.

          Поздрав
          Мирослав

        • Poštovani zemljače,

          i ja od malena imam potrebu da saznam pravu priču i poreklo svojih predaka; isto godinama se pitam ova ista pitanja. NA sajtu „poreklo.rs“ sam pre 6 godina pokrenuo temu o Krtoku i poreklu svog prezimena Vukićević. Deda po ocu mi je Radenko, a majka mi je od Radoja Josifovića.

          Selo Krtok

          Po mojim saznanjima koje sam čuo od deda Radenka( a koji je veći deo života proveo trgujući u Podujevu kreč i ostalo ) Krtok se pre svega nije uvek tako nazivao. (zato je valjda danas i teško naći podatke ) Pre dolaska naših predaka bio je naseljen Arbanasima i Turcima. Oni su otišli uglavnom po oslobađanju 1878.godine. Dedi su to rekli neki Albanci iz Podujeva( čiji su preci nekad živeli na tom prostoru Kuršumlije i oni su Krtok drugačije zvali pa je verovatno u turskim tefterima- popisima tako i označen), a to se potvrdilo kao tačno i u istorijskim knjigama koje postoje i na internetu. U vojnim kartama postoji označeno kao selo Vodice ; zaseok gde su Vukićevići negde se spominje kao Orlovac ili Orlovački vis itd
          Takođe u periodu od 1878-1912 ceo taj kraj nije bio siguran i miran za život. Prilike iz tog doba lepo je opisao u svom delu „SRBI I STANOVNIŠTVO „- Feliks Kanic.On je skupljajući građu za tu knjigu obišao sve naše krajeve izlazio gore na Prepolac, opisivao te naše pretke i atmosferu tog doba u Toplici… Spominje da su bili česti pokušaji Arbanasa da se vrate u Toplicu i da su često na putu Prepolac – Kuršumlijska banja pravili sačekuše i napadali putnike.
          A kad se uzme sve to u obzir , jasno je zašto iz tog perioda nema mnogo podataka o Krtoku ili drugim selima tog kraja; zašto ljudi nisu sačuvali saznanja o prošlosti o mestima iz kojih su dolazili i sl. Pre svega jer su bili zaokupljeni golom egzistencijom i bili su okrenuti ka budućnosti. Razlozi zbog kojih su dolazili iz Crne Gore ili drugih krajeva bili su sumorni : tamo nisu mogli da prežive ( zbog sušnih godina, raznih epidemija, pojedini zbog krvne osvete itd.) Političke prilike između tadašnjih vlasti Crne Gore i Srbije bili su promenljivi kao i danas … Ljudi su opet iz svih tih razloga želeli da zaborave sumornu prošlost u ranijoj postojbini, da sakriju sve o svom ranijem životu što bi moglo da im stvori neke nove neprilike u toj novoj sredini.

          Moji preci Vukićevići jesu srodnici sa Veljovićima koje spominješ. Znam da mi se čukundeda zvao Milovan ( i za njega kažu da je nastradao ne znam kako i zašto na Kosovu) a da su njegova deca došla tu kod rođaka u selo koje mi zovemo Krtok.
          Moj otac je davno ( sa jednim prijateljem) bio u Cerovu kod Nikšića ( bratstvo Pješivci) i pričao mi je da je tamo upoznao ljude koji dosta liče na ove „naše“ Vukićeviće a zanimljivo i da mnogi od njih nose imena koja su bila česta u našem selu.

          Moja neka životna želja jeste da nađem arhivske podatke o tim našim precima : kad su stvarno došli, odakle tačno, kuda su išli i sl. Ne mogu to da objasnim ali imam neku unutrašnju potrebu … osećam neki duhovni dug prema njima. Ne želim da ih zaboravim,da nije bilo njih i te njihove muke i preseljenja u te naše pitome i zaboravljene krajeve ne bi bilo ni nas danas!

          S poštovanjem Vukićević Ivan
          ps.
          ako ikad nešto više saznam javiću

        • Поштовање, мала дигресија у вези вашег села Кртока. Крток ни демографски ни географски није највеће село Косаничког односно Топличког округа. Површина му је 1282,9 хектара. Највећа села по површини а и демогрфаски гледано од досељавања црногораца су Штава 3039,9, Добри До 2733,4 Ха, Ђаке 2230,1 Ха, Игриште 2072,3 Ха, Космача 2055,3 Ха, Шатра 1858,5 Ха, Пролом 1817,2 Ха, Требиње 1784,2 Ха, Сеоце 1755,9 Ха, Механе 1739,7 Ха, Дабиновац 1648,8 Ха, Рача 1630,8………Становништво у Крток је досељено 1880 године из Горњег Лаба, Ибарског Колашина, Рожаја и Тутина. На крају крајева имате књигу господина Голуба Јанковића „Ономастика слива реке Косанице“ где је подробно обрађено свако село Куршулијског округа. Помаже Бог брате у Христу!

          • Поштовани Зоране
            Бог ти помогао!
            Да ли постоји могућност да се нађе у ПДФ формату „Ономастика“?
            Њих сам користио за пределе по Косову и Метохији, нисам ни помислио да су рађене за Косаницу или Топлицу.
            Поздрав
            Мирослав

  14. Poatovanje.Interesuje me da li mi mozete reci koje godine smo se naselili to jest dosli iz Sjenice u Statovac Gornji.I koja su jos prezimena se tad naselila.Hvala S.Jelić

  15. Postovani gospodine,

    Ja sam od Radonjica iz sela Trpeza.

    Interesuje me za Poreklo familije Radonjic (poreklom Radonje Djurkovic-a iz CG od Pipera) zato sto u Trpeze ima 2 familije Radonjic-a iz CG a ovi drugi su bili Stojici.

    To su moja saznanja ali ako vise znate voleo bih da saznam.

    Dokazi neki postoje da su se oni prvo bili doselili u okolinu Zitorodja pa posle otisli za Trpeze. Dok su bili tamo bili 4 brata jedni otisli za trpeze a jedni u luzane kod Podujeva. Interesuje me ako bih mogu da stupim kontact sa celom familijom.

    Hvala vam unapred.

  16. Da li mozda znate za selo Dedinac. Doseljeni su Radovanovici. Pa me interesuje kad i ko. Ja znam za nekog Vuka Radivanovia

  17. Poštovani.
    Da li mi može neko pomoći i reći,
    Odakle su se doselile porodice Jovanović, Vulović, Luković u selo PESTIŠ, opština Prokuplje i koje godine su se naselili?
    Da li postoje negde pisani dokazi?
    Unapred Hvala svima ako neko ima kakvih saznanja.

    • Milosav Zorana Jovanović

      Poštovani,
      Interesuje me doseljavanja porodice Jovanović u selo PESTIŠ, opština Prokuplje?
      Znam samo da se doselio moj pradeda Petar Jovanović sa 5 sinova od kojih je moj deda Pavle bio najmlađi od sve dece, moj otac Zoran najmlađi od sve Pavlove dece (koji i danas živi u selu Pestišu) a rođen je 22.09.1934.godine.
      Ja sa

      • Поштовани г. Јовановићу
        Не знам ништа више од написаног. Постављено је на сајт управо са сврхом да се људи заинтересују за своје порекло.
        Мирослав Здравковић

    • Postovani,zanima me poreklo Dimica iz Novog Sela slave Sv.Petku,znacilo bi mi…Poz

  18. Поштовани

    имате ли податке, или имате сазнања где могу да их нађем, о томе одакле су се доселили Ђукићи у село Свињиште, општина Куршумлија.

    • Поштовани Тадија

      Упоредите своју славу са племенским славама на територији Црне Горе. Нама су архиви спаљивани у два светска рата тако да не знам да ли је могуће пронаћи оригиналну грађу о насељавању из 1878-1890.

  19. Zna li neko nesto o Simonovicima u Donje Svrace ?

  20. Predrag Milivojević

    Moj deda Petar Milivojević rodjen 1901 selo Visoka, slava sveti Nikola, kako da saznam kada su doseljeni. Hvala unapred.

  21. Gordana Petrović

    Poštovani,
    radim na rodoslovu porodice Petrović iz sela Gornja Draguša kod Blaca.Na osnovu informacija kojima raspolažem Jeremija Petrović je došao sa porodicom u ovo selo oko 1830.god.iz pravca Novog Pazara.Potrebna mi je informacija koje pleme, odnosno odakle su bili ljudi koji su u to vreme migrirali iz Crne Gore u Toplicu?Zapravo,ova porodica je prvo došla u selo Krušar kod Jagodine pa potom naselili u Toplicu.Porodična slava je Sv. Trifun ali ne znam da li je tokom vremena menjana.Molim za pomoć i svaka informacija bi mi značila.
    srdačan pozdrav,
    Gordana Petrović

    • Zoran Radosavljevic‚Boljarac

      Gospodjo Gordana‚‚selo Krušar nije u Opštini Jagodina nego u Opštini Ćuprija udaljeno od samog gada Ćuprija od prilike sedam km‚‚a poiše sela Krušar udaljeno oko četri kilometra postoji selo Ivankovac takodje opština Ćuprija i tu ja mislim postoje Petrovići koju slavu slave stvarno neznam‚‚kod tog sela Ivankovca odigrala se čuvena Ivankovačka bitka‚‚ja potičem iz sela gornja Mirnica Opština Kuršumlija‚‚Radosavljević Zoran‚‚ako ste iz Sjeničkog kraja‚‚Karadjordje je sa srpskom vojskom 1809 god čistio sjenički kraj od turaka tako da je moguće da su vaši došli sa Karadjordjem i vojskom‚‚i moji su iz sela Boljare Opština Sjenica naselili u gornju Mirnicu

      • Zoran Radosavljevic‚Boljarac

        Gospodjo Gordana gore u tekstu imate napisano da su neki Petrovići 1906 godine naselili selo Kupinovo u Opštini KUršumlija‚‚nije to daleko od Vas gde živite i stupite u kontakt sa njima možda ste istog porekla ‚‚stupite u kontakt sa njima
        eto to sam primetio dok sam čitao napred navedeni tekst

  22. Postovani
    Molim, sve one koji nesto znaju o familijiji Mikuljnac, koji su se, iz Donje Mikuljane, kod Kursumlije, naselili u mesto Batote, opstina Brus. Interesuje me koje su prezime nosili u Mikuljani i odakle su dosli u to ?

  23. Zoran Radosavljevic‚Boljarac

    Poštovani‚moji Radosavljevići žive u selu Gornja Mirnica u opštini kuršumlija u Topličkom kraju‚na padini planine Kopaonik‚slavimo slavu svetog Arhangela‚zovu nas Boljarci po mestu odakle smo došli a to je selo Boljare u opštini Sjenica‚interesuje me kada su naši predci došli u pomenuto selo Mirnica a naravno i šire o poreklu sve što možete‚‚unapred zahvalan‚‚pozdrav

    • Поштовани Зоране
      Већ све знате о свом пореклу. Имате порекло за сва села општине Сјенице негде на интернету па и за Бољаре. По слави ћете сазнати рођаке.

  24. Zoran Radosavljevic‚Boljarac

    Poštovani‚‚interesuje me za radosavljeviće iz sela Gornja Mirnica u Opštini Kuršumlija na padini planine Kopaonik u Topličkom kraj‚‚sa slavom sveti Arandjeo‚‚svi nas od davnina zovu Boljarci po selu Boljare u opštini Sjenica‚‚molim Vas imate li saznanja do koje godine su živeli u selu Boljare opština Sjenica‚‚vidim da su odredjeni Radosavljevići nakon oslobodjenja Topličkog kraja od Turaka‚‚iz Crne Gore naseljeni u selo Mačija stena u opštini Kuršumlija i dali su tada u selu došli iz crne gore sa slavom sveti Arandjeo i dali je to ista veza sa Radosavljevićima u selu Gornja Mirnica

    • Поштовани Зоране
      Вероватно је да се ради о истој породици/фамилији ако вам је и слава и презиме исто. Када су се насељавали 1878-1890 другачије су звали крајеве одакле долазе или које насељавају. Када би се из Херцеговине и Црне Гора (данашње територије) насељавали у Мачву и Ваљево и Западну Србију су називали Шумадијом, а тек су географи одлучивали где ће бити границе Шумадије. Бољаре је у Старом Влаху, а сада се зове Санџаком. „Од Црне Горе“ може да значи из тог правца су дошли, али да то није Црна Гора већ Бољаре.

  25. Поштовани,
    Постоји ли неки писани податак за Баловиће досељене у с. Мршељ?

  26. Postovani,
    Izvinite jel mi mozete reci poreklo porodice Petrovic u Toplici tacnije u selu Mrljak,Krsna Slava Sv.Nikola kao i kod ostalih porodica-familija iz Mrljaka?
    Hvala

    • Поштовани
      Сигурно потичете из Црне Горе па видите где Св. Никола превладава (Кучи…).
      Колико је од ових 23 становника још у селу остало? Најмлађи је 2011 имао око 50 година.

      1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
      Мрљак 221 236 197 116 66 39 26 23

  27. Postovani,
    Izvinite sto Vam nisam odmah odgovorio,u Mrljak ima 7 stanovnika.

  28. Jel ste mozda ucestvovali u pisanju knjige Koreni?

  29. Интересанта је како су се добро досељеници навикли на староседелачко становништво југо истока Србије.Посебно како су се пребацивали на Призренско Тимочки дијалект.Још интересантније је да се у Топлицу нису само доселили Црногорци и Херцеговци него и Шопи.

  30. Poštovani
    Jel mi mozete reći nešto o Ivanovićima selo Mikulovac opstna Prokuplje.Krsna slava sv.Alimpije

  31. Да ли можда неко зна одакле су досељени Јовановићи из села Лазаревца код Блаца?

  32. Jel znate sta je sa Ignjatovicima selo Vlahinja sleve Djurdjevdan

  33. Imate li neke informacije o selu Vlahinja
    I o porodici Ignjatovic slave Djurdjevdan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *