Vina (Leskovac)

Положај. – Ово је село последње у Клисури, идући из Пољанице у Поље (Лесковачко). Налази се на обема странама долине Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме месту. Један је, права Вина, која је матица данашњега села, на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су прибране око ушћа потока Длибоке Долине у Винку, а има их и дуж пута, који води левом страном ове реке. Други је део села – Брестовчани – у Брестову Долу, чији је поток лева приточица Мале Реке. Део Вине Прекоречани јесте с десне стране Ветернице; неке су куће ближе реци, а остале по падинама (на страни долине, а на местима званим: Вујно Трлиште, Смрдљиви Кладенац, Просиште и др. Ту су куће (као и у Брестову Долу) најскоријих досељеника из оближних села Поља, Клисуре и Пољанице, а неких је кућа било ту и пре ослобођења (1878).

Воде становници пију са кладенаца, неки (Прекоречани и Брестовчани) из потока и реке, а има и бунара у селу. Од када пију воде из бунара, мање је гушавих људи у овоме селу, какви се чешће виђају. Познат је кладенац Абдулов Кладенац и други без назива.

У овоме селу није тако хладно као у горњим селима по Клисури и Пољаници, јер је на нижем положају и у многоме заклоњено.

Тип. – Село је, изузев придодате делове Брестовчане и Прекоречане, збијенога типа. То је онај део села, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку, и представља Вину у правоме смислу. Иначе је Вина, у целини посматрана, разбијенога типа. У њој се издвајају: 1. Део Вине, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку; 2. Брестовчани; и 3. Прекоречани.

У првоме делу села куће су потпуно збијене, једна од друге одвојена двором, сеоским путем или потоком. Само су куће дуж пута уз Винку разређеније. Али је ипак тај део Вине збијенога типа, прибран на одређеноме месту, и исти је по типу са селима у Пољу.

Код Прекоречана, као и у Брестову Долу, куће су раздалеко као и у осталим селима Клисуре.

У Вини је било једном 6-7 кућа, Хан (1861) их је забележио 10, а сада их имаоко 45; у правој Вини око 28 к., Прекоречана око 9 и Брестовчана око 8 кућа.

Старине. – С десне стране од ушћа реке Вине на стеновитом омањем узвишењу не далеко од Магурице постоји црквиште и старо гробље, где је и данашње. Црква јамачно није старија од турскога времена, судећи по зидинама. У староме гробљу постоји и „старовременски“ бунар.

У Селишкој Долини (која је близу Брестова Дола), где су сада ливаде, постоји старо селиште. Ту наилазе ћерамиде, цигље и др.

На месту званом Доња Гарина, која је с десне стране Ветернице, постоји селиште, које је ново, јер је на њему било данашње село Вина. Одатле се село поместило на леву страну Ветернице, на место, где су сада ливаде и конопљишта, а зове се Рајково или старо село. С претходнога су места на то прешли за то, што им је стока пасла на левој страни Ветернице, те је због тога увек морала газити реку. Са овог старога села доцније се (веле, пре 80-90 год.) село преселило на место, где је сада, око ушћа потока Длибоке Долине у реку Винку, одакле су им пашњаци још ближе. Неки су се при последњем премештају понова били вратили у Доњу Гарину, али су се и они за кратко време преместили око ушћа Длибоке Долине.

На Умцу је, веле, било кале, од којег и данас становници распознају трагове. Умац је под ситном гором.

По Лозановој Орници и Чапљаку наилазе старе гиџе.

Постанак села и порекло становника. – О првоме заснивању овога села не зна се данас. Старинци су у селу Черганци, који славе св. Николу. Од њих су и Младеновци. Од осталих становника издвајају се тиме, што су слабо попуштали Турцима и Арнаутима, који су их гањали. Зна се, да су једном због арнаутског зулума бегали у „гњиланско“, па се понова вратили. Бегали су колико, да за неко време затуре траг од Арнаута. У селу су били још онда, када је село било у Гарини, те неки и веле, да су се доселили у Гарине.

Старинци су и Гајтановци, који славе св. Арханђела.

Стара су породица Петковци (око 20 к.) чији су преци дошли из села Гргуровца; славе св. Николу.

Пешини, по староме презимену Брданци – из Рапање Баре, славе св. Николу.

Бугарци – из Големога Села, славе св. Арханђела.

Јовини – из Тодоровца, славе св. Николу; у турско доба су били кованџије.

Стара је и породица Здравка Црце, која се већ затрла. Те су породице биле у Вини, када ова није имала више од 7-8 кућа. Остали су становници познији досељеници.

Богданци су старином са Косова. Овде су дошли из Калуђерца. Иста су породица са Калуђерцима у Градњи. Њихови су преци, напустивши због Арнаута Калуђерце, дошли у Вину, а неки у Игриште, Мирошевце и Букову Главу, где их, по причању, и данас има. У Вину се доселио Спаса, прадед данашњих Богдановаца. Славе св. Арханђела.

Стајни („Врчвини“) – из Мирошевца, славе св. Луку.

Иванови – од Власине („од шопско“). Доселио им се деда пре 60 година. Славе св. Николу.

Младеновићи – старином из Калуђерца, одакле су им стари дошли у Бунушу, а из Бунуше прешли у Вину. Славе св. Арханђела.

Стојановићи или Тошини („Шопци) – из Новога Села („од Шопско“). Славе св. Николу.

Дунђерци – из Големога Села, славе св. Арханђела.

Стаменковић Стоша – из Градње, слави св. Николу.

Стаменковић Петар – из Вучја, слави св. Арханђела.

Јовановић Марко – из Крушеве Главе, слави св. Николу.

Ђорђевић Стеван (кесерски) – из Стрешка, слави св. Арханђела.

Недељковић Стоилко – из Големога Села (Голи Млаз). Слави св. Николу и св. Арханђела.

Стојановић Стојан (Кесман) – из Крушеве Главе, слави св. Арханђела.

Грујих Стоилко – из Горине. Слави св. Арханђела.

Петровић Трајко –из Брзе (посињеник у Стајиће); слави св. Николу, а сада св. Луку.

Лазаревић Пеша – из Жабљана, доводац.

Стојко Кесманац – из Крушеве Главе, дошао на трсење.

Станковићи (Стојан и Стоилко) – из Големога Села.

Стоилковићи (Ђорђе и Димитрије) – из Големога Села.

Никола Тошић – из Пољанице.

Аранђеловић Јован (у Брестову Долу) – из Вине, слави св. Арханђела.

Јовић Станко (у Брестову Долу) – из Вине, слави св. Николу.

Крсте је у четвртак у Белу Недељу.

П.С. Вина је имало 235 становника 1879 године, 435 је имало 1948 године, а 193 је имало 2011 године, у томе по 9 у узрастима до пет година и од 5 до 10 година, уз просечну старост од 49,1 година.