Rusija u stranim direktnim investicijama u 2012 godini

Према подацима Централне банке Руске Федерације, на крају 2012 године укупна директна улагања износила су 496 милијарди долара, а улагања у иностранство износила су 406 милијарди долара.

На листи улагача у Русију, међу БЈР, најбоље стоји Словенија са 185 милиона долара. Иза ње су Хрватска са 61 милиона, Србија са 27, Македонија са 16 и Босна и Херцеговина са 7 милиона.

Код руских улагања у иностранство Србија се, захваљујући реинвестирању добити НИС-а, налази на високом 23 месту. Уколико би са листе искључили егзотична острва за прање новца и промену титулара над инвестицијама, Србија се налази око 15 места међу дестинацијама за инвестирање. Износ улагања повећан је 4,5 пута, са 394 на 1.784 милиона долара, за само три године, и по томе је Србија једна од најбрже растућих локација за руске инвеститоре.

Црна Гора је на 33 месту са 1.108 милиона долара, Босна и Херцеговина на 38 са 725 милиона долара и обе су имале већу вредност инвестиција из Русије у односу на Србију у 2009 години.

Хрватска је 51 локација са 318 милиона евра, Словенија је на 79 месту са 45 милиона, а Македонија је на претпоследњем 95 месту са инвестираних милион долара.

Словенија и Македонија имају више уложених инвестиција у Русију у односу на прилив инвестиција из ове земље.

3 komentara

  1. Srbija je za Rusiju vrlo rizicna destinacija .Tu nesigurnost nazalost vec decenijama siri zapravo Srbija.Rusija ne zna na cemu je i na sta moze da racuna kada je Srbija u pitanju. Duboko sam uveren da ni investicije u NIS a ni Juznog toka ne bi ni bilo da u nekom periodu nije na vlasti bio Kostunica.

    To su nasi paradoksi i nedozrela politika improvizacija.Hocete i levo i desno istovremeno a centar vam klizi na dole, to samo Srbija moze da smatra politici odrzivim.
    Politika je ekonomija i obratno a nasi vrli politicari uspeli su i to da dovedu do apsurda.

    Naravno identican slucaj je i sa SAD dok se EU ( Nemacka) drzi politike kratkorocnog invesiranja sa mogucnoscnju brze dislokacije kapitala. Blizina i struktura investiranja je ono sto za Nemacku predstavlja tradicionalno manji rizik.Otud i stalne Nemacke pretenzije i uticaj na ovaj region.

    Dakle politika je ekonomija i obratno tako da je potpuno jasno ( pismenim ljudima) da od ekonomije nema nista dok se ne promeni nedozrela politicka improvizacija koju je svojevremeno istalirao Tito. Inace i on je bio politicki dunster ali sa kockarskom srecom.

  2. Treba znati da ruska statistika i kredite koji su dobijeni u inostranstvu (drzava ili firme), racuna kao „strana ulaganja“. To cak zovu strana ulaganja koje treba vratiti. Inace realno stanje stranih ulaganja u Rusiju je najvise 10-15% od objavljene cifre.

    To sto rusi zovu ib=nvestiranjem u inostranstvu je najvecim delom pranje para i iznosenje profita, ili kupovina nekretnina u inostranstvu od strane ruskih gradjana.

    Treba biti jako oprezan sa ruskom statistikom, nigde se metodologija toliko ne stimuje.

Оставите одговор на Misa Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *