Tag Archives: Ekonomska nejednakost

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме су државна администрација и јавне делатности имале највећи удео у додатој вредности у 2020. зато што су индустрија и трговина имале већи релативни пад вредности, а имале су већу додату вредност у 2019. Евростат: Додата вредност по економским активностима у 2020. У 2020. години „јавна администрација, одбрана, образовање, здравство и друштвени рад“ је …

У 2020, 5,9% становника ЕУ пријавило је да нема довољно дневног светла у својим местима становања, што значи да су она изгледала превише мрачна и виђена су као проблем за породице (линк). Приступ дневном светлу местима становања побољшава здравље и осећај благостања, а може и да помогне у побољшању енергетске ефикасности смањујући потребу за вештачким осветљењем. У 2020. је преко …

У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2019 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2018) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. Upoređujući nejednakost u 2014 I 2019 godini mnoge zemlje su smanjile nejednakost 10% nasiromašnijih i 10% najbogatijih ) Srbija je pored Turske, Rumunije, Bugarske i Makedonije zemlja sa …

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2018 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2017) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. U ranijem tekstu kada sam analizirao ovu problmetiku (zaključno sa podacima do 2016) Srbija je zemlja sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi, odnosno koeficijent odnosa između 10% …

Према подацима Евростата (линк) Србија има највеће разлике у примањима првог и последњег квантила становништва: првих 20% по приходима и последњих 20%. Подаци се односе на 2017, а за већину земаља постоје подаци и за 2018. Судећи по томе да је у Бугарској, на трећем месту ова разлика смањена Србија има велике шансе да је остала на шампионској позицији и …

Analiza nejednakosti na primeru Japana kao izrazito industrijski razvijene ekonomije polazi od sledećih specifičnosti: Kretanje Bruto društvenog proizvoda; Kretanja nadnica po godinama Kretanje minimalnih nadnica Raspodele mesečnog i godišnjeg dohotka po domaćinstvima na bazi decilne raspodele; Izdvanjanja dohotka za različite oblike potrošnje Uporedjujući Japan sa razvijenm zemljama i zemljama brzo rastućeg dohotka može se konstatovati da ova zemlja ima uglavnom …

“-         Genije – objasnih joj poučitelnim i mirnim tonom – to je onaj ko otkrije identičnost među protivurečnostima. Vezu između stvari koje naizgled nemaju međusobnih veza. Onaj ko otkrije istovetnost u različnosti, stvarnost u prividu. Onaj ko otkrije da su kamen koji pada i Mesec koji ne pada zapravo jedan te isti fenomen. Nastavnica je pratila moje izlaganje s podrugljivošću …

Autor ovih redova je u nekoliko nastavaka na ovom portalu podrobno pisao o razmerama nejednakosti u raspodeli dohotka na primeru izabranih zemalja i njihove komparacije sa Srbijom. Konstatovano je da Srbija ima najveće razmere nejednakosti u raspodeli dohotka izmedju decila od preko 30. Ovaj racio raspodele dohotka Srbije 10/1 (deseti u odnosu na prvi decil) u odnosu na zemlje EU …

Najveća pojedinačna stavka u SAD su troškovi stanovanja gotovo 2,5 hiljada milijardi dolara. Distribucija troškova prema decilima je gotovo indetična kao i kod ostalih komponenti troškova života  što se može videti i u narednim tabelama Izvor: Isto, Ostali troškovi života su grupisani na sledeći način: Za troškove prevoza koji podrazumevaju spostvena vozila, javni prevoz is l. amerikacni troše 1,17 hiljada …

Sjedinjene Američke države (SAD) kao visoko razvijena zemlja u odnosu na razvijene zemlje EU ima najveću nejednakost u rapsodeli dohotka. Na bazi veoma detaljnih podataka sa sajta ’’Shares of annual aggregate expenditures and sources of income, Consumer Expenditure Survey, 2016’’ može se detaljno analizirati svi aspekti nejednakosti raspodele dohotak po decilima. (desetoprocenti udeo potrošačkih jedinica-domaćinstava u raspodeli dohotka i potrošnje) …

Prethodna dva teksa na ovom portalu su nastojanje autora da na bazi releventnih informacija medjunarodne statističke baze podatka ‘’Eurostata’’ prikaže odnose u raspodeli dohodaka različitih socijalnih grupa. Tako su sve socijalne grupe prvo prikazane kao odnosi u apsolutnim veličinama dohodaka po kvintilima (socijalne grupe sa po 20% relativnog učešća u raspodeli dohotka po visini) i decilima (10% učešće gurpa u …

U prethodnom radu istaknuti su ključni pokazatelji raspodele dohotka u zemljama EU i zemljama sa statusom pregovaračkog proseca sa EU, prema bazi statističkni podataka Eurostata. U nastavku izlaganja, a u cilju pravilne verifikacije jedne složene i u Srbiji zapostavljene teme o nejednakostima, mora se učiniti dodatni napor kako bi se problme nejednakosti što egzaktnije objasnio. Kvalitativan aspekt je pre svega …

Da je Srbija postala zemlja izrazite nejednakosti u raspoledi dohotka nije nikakva novost. O tome je već pisano a i Republički zavod za statistiku o tome iznosi validne pokazatelje. Medjutim problem nejednakosti je politička anatema, u svetskim okvirima se tom problemu posvetio mali broj pravih i relevatnih stručnjaka (Branko Milanović ispred Svetske Banke) koji neprestano dokazuju da nema napretka sveukupne …

Istraživanje ekonomomske nejednakosti  predstavlja veoma zahtevan i mukotrpan posao. Ekonomska nejednakost je imanentno svojstvo neoliberalnog kapitalizma, odnosno modela privrednih, ekonomomskih i državnih reformi  u zemljama u tranziciji od državno-socijalističkih ka tržišnim privredama.  U ranijem tekstu na makroekonomiji (videti ‘’Globalizacija i standard-nestandardan pogled’’) izvršen je pokušaj analize raspodele društvenog bogatstva i novostvorene vrednosti na rad i kapital. Najveći broj analiziranih zemalja …

Ono što je vidljivo golim okom da su u Srbiji sve izraženije socijalne razlike koje čak u nekim elementima prelaze u kastinski sistem sada je kroz zvaničnu naučnu i stručnu verifikaciju i obelodanjeno. Naime metoda  za merenje ekonomske nejednakosti ima više ali se najreprezentativniji tzv Lorenzoca kriva i Džini (Gini) koeficijent. O njemu sam već pisao u januaru 2013 godine …