Tag Archives: Nušić

Нушић: Мајка Србија (пре 110 година, данас Дијана Хрка)

Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …

Pročitajte Još »

Нушић: Отаџбина

Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …

Pročitajte Još »

Нушић о чиновнику са рачунском књигом (и Здравковићем)

Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …

Pročitajte Još »

Нушић: Патриотизам гимназијалца

У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од синоћ већ, још од ране зоре, крши руке бринући где је. Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила да су то само голе речи наискуснога детета од шеснаест година, …

Pročitajte Još »

Нушић: Наполеонова 1812. и српска 1915.

Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …

Pročitajte Još »

Зашто је 1915. била гора од 1813?

Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …

Pročitajte Još »

Бој на Чачку октобра 1915: један топовски метак

Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …

Pročitajte Još »

Нема повлачења, нема предаје БС+БС+Револвери

Почео сам да читам Нушићеву „Деветсто петнаеста – Трагедија једног народа“ и на 46. стани сам прочитао о самоубиству потпуковника Душана Глишића који није могао да поднесе слом Србије крајем септембра и почетком октобра 1915. године. Поставићу посебан пост о овом потпуковнику јер је и њега Нушић овековечио као што је и сина књигом: „Место трошне камене плоче, сине, овом …

Pročitajte Još »

Iz Autobiografije Nušića

Из Аутобиографије Бранислава Нушића Сећам се, на пример, да смо се једном играли и кризе. Криза је појава која траје од самог постанка ове државе и трајаће све док држава устраје, као оно кад се дете роди „с фалинком“ па је вуче целога живота. И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли? Разуме …

Pročitajte Još »