Tag Archives: Poreklo stanovništva

Belopalanačka kotlina, dr. Mihailo Kostić, Geografski institut „Jovan Cvijić“ 1970

Бела Паланка Порекло становништва Беле Паланке излаже се ради потпуне прегледности, по насељским крајевима („малама“). Социјалистичком изградњом сасвим нових насеобина, на територијалном простору вароши, настало је унутарње размештање становништва, нарочито у последње три године. Породице са више чланова у домаћинству и ове које нису имале потребан стамбени простор, прешле су из крајева у којима су становале у времену наших испитивања, …

Pročitajte Još »

Мајевица, Миленко С. Филиповић, Академија наука и умјетности БиХ, 1969. г.

Лабудска (Лабуцка, Лопаре, Република Српска) Насеље је веома пространо и веома раштркано с обе стране речице Лаубудске, и то углавном ниже њене изворишне челенке. Главни делови насеља су: Прелићи, Јовићи, Митровићи, Ристићи. У селу свега су 84д (и 1 без мушких чланова). По предању, на територији овога села била је велика храстова шума, изузев у доњем делу села, где су …

Pročitajte Još »

Унац, Антропогеографска испитивања од Петра Рађеновића, 1940

Роре (Гламоч) Роре су најјужније село у овој области. Граниче с Гламочким Пољем и имају доста обележја и пољског села, али ипак не припадају Гламочком Пољу, јер их од њега раздвајају испружени и пошироко разбачени хрбати Великог Врањака и Малог Врањака и само уска тканичаста удолица, између Малог Врањака и Ратковице веже раван Поља с равни села… Село је разбијеног …

Pročitajte Još »

Презимена на отоку Шолта

Podrijetlo stanovništva otoka Šolte, Dr Ivo Rubić, SANU, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 36, Naučno delo, Beograd 1960Grahote (Šolta)БезићБиланковБлашковићБрашкићБродарићБуктеницаБечицаБурицаЦецићЦецић – КарузићЧерињЕлезовићГарбинГешићГомојићГвозденовићКалајзићКарузићКупарићКузманићМаркочМатељанМладиновОрловићОзретићПипунићПрвинић – ПећарРадићРедовниковићРеметинРуићШкокоСулеСпицијалићУрсићВлак П.С. Грохоте су 2011г имале 449с. Рогач (Шолта)БродарићЦецићМатковићКалајзићМладиновП.С. Рогач је 2011г имао 126с, без млађих од 5г.Нечујам (Шолта)БенковићРеметинП.С. Нечујам је 2011г имао 171с.Средње Село (Шолта)БалићБогетићБуктеницаЂурић-АтлагићДероссиКарузоКларићЛуканМихићМиочМиховиловићПаруновПавишићПуртићСладеЖупановВулићП.С. Средње Село је 2011г имало 245с.Доње Село (Шолта)БеговићБлагаићБлашковБучевић – НиколчићБурићДоброшевићГрковићКалебићКундичевићЛисичићЉубићМештровићМихотовићОџакПаладинРадетићРадманРогулићСиновчићШћебринаУводићВигурићП.С. Доње Село …

Pročitajte Još »

Poluostrvo Rat (Pelješac), Nikola Zvonimir Bjelovučić

… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333. Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој …

Pročitajte Još »

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

Талежа (Требиње) Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м… Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и …

Pročitajte Još »

Љубомир Павловић: Колубара и Подгорина

Babajić (Ljig) Положај села. – Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицима, које од Сувобора слазе Љигу. Земљиште је терцијерно, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немају нарочитих имена. Извора …

Pročitajte Još »

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Morača, Rovca i Kolašin

Morača, Rovca i Kolašin, Rajko Raosavljević, Stručna knjiga, Beograd 1989 X БРАТСТВЕНИЧКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ МОРАЧИ СТАРОСЈЕДИОЦИ Даниловићи У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијеле садашњих Бара …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Naselja u Lepenici

Насеља и порекло становништва, књига 27, Насеља у Лепеници, Т. Радивојевић, 1930 Адровац (Рача) Адровац је заселак варошице Раче, од које је удаљен дваестак минута хода према северозападу. Он се простире с обеју страна потока Уљара који се зове и Бошњачки Поток, јер тече од Бошњачке Баре у селу Бошњану. Осим њега сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, …

Pročitajte Još »

Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju   У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево. Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Bilećske Rudine

Jevto Dedijer У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му …

Pročitajte Još »

Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909 Гатачка села Муљани На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село. Старина …

Pročitajte Još »

Boka

(Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913 Luštička Opština Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је …

Pročitajte Još »

Crnogorsko primorje i krajina od Andrije Jovićevića

Становништво ове области не сачињава једну цјелину; они је различито и по вјери и по народности, невезано племенским уређењем, те ћемо га зато прегледати по већим географским, негдје и етнографским цјелинама. Барско становништво Овамо иде становништво Зубаца, Сусташа, Туђемила, Заљева и Бара. А) Зупци По томе, што у Херцеговини постоји село Зупци, неки нагађају да су из Херцеговине. Други опет …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u opštini Kuršumlija

Досељавање Срба у Косаницу ишло је споро. Прво су се вратиле породице из села која су избегла 1876 (Требиње, Парада, Штава, Луково, Сеоце, Трећак). Затим неке породице из села Блажевске општине. Такође и неке породице из села горњег тока реке Лаба. После Берлинског конгреса и доношења „Закона о насељавању новоослобођених крајева“ 1880, насељавање је ишло нешто брже. Ради регилисања положаја …

Pročitajte Još »

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање. Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по …

Pročitajte Još »

Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996

Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише је Дукађинаца, зовем их тако …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …

Pročitajte Još »

Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на …

Pročitajte Još »

Rastišta, Bajina Bašta

Растишта су, као и Заовине, право планинско село, друго село планине Таре. Село је растурено испод Црвене Стијене, по Алушкој Планини, испод Црног Врха, Звијезде, Дугог и Топлог Дола и по пољу низ Дрину, од ушћа Дервенте до Перућанског Врела. Ово је по простору највеће и најрастуреније подринско село. Замљишта су Алуга, Пожар, Јагоштица, Галине у Јагоштици, Предеов Крст и …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva sliva Belice (Jagodina)

Belica   Selo Trešnjevica kod Paraćina   1. Велика Трешњевица („Црешњевица“)   Село је на падинама Јухора („Љуора“), поред пута („насипа“) Јагодина-Варварин. Већи део села је у страни, поред Трешњевачког Потока, а мањи поред пута и на моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је за један км. Ту је и скела на којој се превози за Параћин и обратно. Кроз …

Pročitajte Još »

Čelinački kraj (Republika Srpska)

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави Ђурђевдан што је карактеристично за …

Pročitajte Još »

Vogošća

Vogošća, Stanoje Jovanović, Geografsko društvo BiH, 1967 1. Вогошћа Насеље Вогошћа налази се, како је већ напоменуто, око доњих токова ријека Вогошће и Јошанице… У новом насељу у Вогошћи, како је већ раније напоменуто, налазило се до изградње новог насеља (1948) 9 сеоских кућа: 5к Јовановића у којима је било 8п и 4к чији су власници били Салко Алић, Мујо …

Pročitajte Još »

Zvali su se Zlojutro Čedomir i Boško

Злојутро Милета Чедомир рођен је 1940 године, Србин, убијен од усташа 1942г у збегу на Козари (ИД 1163029023). Не знам да ли је проходао, шта је проговорио, само знам кад је рођен и кад је убијен. Злојутро Милета Бошко рођен је 1941. Србин, убијен од усташа 1942, у збегу на Козари. Сем да је заклан од усташа ништа не друго …

Pročitajte Još »

Sarajevska okolina

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145   1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ) Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда. У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним …

Pročitajte Još »

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из …

Pročitajte Još »

Verska netolerantnost Dubrovačke republike: Duži, selo i manastir (Trebinje)

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini, Obren Đurić – Kozić   Село се налази З од цесте која из Дубровника води у Требиње, 8км од последње вароши далеко. У селу има 6к, од којих су: Ћеловићи 1, Секерези 2, Чуквас 1, Бегенишић 1 и Влатковић1. Док је постојао манастир Тврдош, чије су развалине с десне стране Требишњице, 4км од овог …

Pročitajte Još »